Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, odeljak Službe Narodne skupštine, član 240.
Dakle, gospodine predsedniče, radi se o sledećem. Vrlo često, tj. svakodnevno svi mi narodni poslanici ovde u Skupštini imamo susrete i sa ljudima koji nama pripremaju odgovarajuće materijale, koji pripremaju sednice, koji rade u toku sednice, rade posle sednica Narodne skupštine. Radi se o njihovom pravu, ljudskom pravu, to je pravo nadoknade za rad.
Dakle, ti ljudi ostaju i posle radnog vremena u Narodnoj skupštini Republike Srbije i rade određene poslove. Ti ljudi imaju pravo da dobiju odgovarajuću nadoknadu za prekovremeni rad. Verujem da će svi narodni poslanici sa tim ovde u Skupštini da se slože. To su i stenografi, to su i ljudi koji rade u odborima Narodne skupštine, u svim skupštinskim službama i imaju pravo da dobiju odgovarajuću nadoknadu.
Kako sada stvari stoje, oni dobijaju sate i od tih sati slobodne radne dane, ali oni te slobodne dane ne mogu da iskoriste jer moraju da rade. To nije fer, to nije korektno i tražim od vas, gospodine predsedniče, od skupštinske službe, od sekretara Skupštine i od vas, da se to pitanje na pravičan i pravedan način za skupštinske službe razreši, a to znači da im se posle tri meseca, kao što je bilo i do sada po zakonu moguće, isplaćuje nadoknada za njihov rad.
Zaista zahvaljujem. Neću više da dužim. Ovo nema veze sa politikom i političkom pričom, ali ima veze sa ljudima koji ovde rade. Lako je nama, možemo mi pričati o efikasnosti, neefikasnosti rada Skupštine, ali ti ljudi stalno rade u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Hvala, izvinjavam se svima zbog oduzetog vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad. Stali smo kod amandmana na član 8.
Na član 8. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici mr Dejan Mirović i Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Narodni poslanik Vjerica Radeta ima reč o amandmanu, a zatim narodni poslanik Branislav Nedimović. Izvinjavam se, narodni poslanik Dejan Mirović, prvo, kao podnosilac amandmana.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, zatim Branislav Nedimović, pa Zoran Krasić.       

Samo da razrešim nedoumicu. Dakle, u pitanju su dva amandmana s istovetnim tekstom. Gospođa Radeta nije prekršila Poslovnik. Preostalo vreme SRS-a je još sedam minuta.
Sada reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić. Ponoviću, dva amandmana s istovetnim tekstom su u pitanju. Hvala.
(Zoran Krasić s mesta: Ne znaš da čitaš. Pročitaj, nisu dva amandmana s istovetnim tekstom.)

Hvala, gospodine Nedimoviću.
Narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zatim narodni poslanik Miroslav Petković, o Amandmanu.
Gospodine Krasiću, proverio sam, isti je tekst amandmana, suštinski je isti. Izvolite.

Molim vas, gospodine Krasiću, vodite računa o terminima koji upotrebljavate.

Da li se još neko javlja povodom amandmana narodnog poslanika Milisava Petronijevića? (Ne)

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Molim vas, gospođo Radeta, bez insinuacija, a kao lik, ostao sam isti.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu narodnog poslanika Vjerice Radete? (Ne)

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Željko Vasiljević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč dobija narodni poslanik Željko Vasiljević. Požurili ste.

Narodni poslanik Žarko Obradović ima reč o amandmanu.

Reč ministar Marković.

Izvolite.

Reč ima ministar Milan Marković.