Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8199">Miloljub Albijanić</a>

Miloljub Albijanić

Zdrava Srbija

Govori

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, izbori za lokalne organe vlasti su održani po Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je sam po sebi manjkav. Kao što vidite, sada ima izvesnih poteškoća u formiranju lokalnih organa vlasti, ali to će se rešiti donošenjem jednog krunskog zakona, a to je novi Ustav Srbije. Po donošenju novog Ustava naravno da će se promeniti i taj zakon i onda ćemo tu oblast na jedan valjan način urediti.
Što se tiče ovakvih posebnih slučajeva, naravno da se G17 plus zalaže da se istina potpuno utvrdi i da se postupa u skladu sa istinitim činjenicama i rezultatima. Ono što smo mi uradili, to je da smo uspeli da dokažemo i pokažemo u Novom Sadu da se istina može utvrditi, činjenice mogu dokazati i sada se G17 plus nalazi u Skupštini Novog Sada. Naravno, podržaćemo formiranje anketnog odbora i u skladu sa tim dati svog člana. Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, demonstriram povredu člana 100. stav 2. Poslovnika - poslanici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem i stav 3. - nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza.
Dešava se da s vremena na vreme neki narodni poslanik, kao što se desilo u 14,00 časova, sasvim proizvoljno, netačno iznese nešto na račun G17 plus, tek onako ovlaš itd., i o liderima G17 plus. Ako niste dobro čuli jutros, ja sam predsednik poslaničke grupe G17 plus i nadalje neću dozvoliti takve situacije, jer G17 plus je tvrd orah, a znate za onu Njegoševu - tvrd je orah voćka čudnovata, nju ne slomi, a zube polomi.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, primećujem da se u toku ove diskusije najviše bavimo posledicama, a zaboravljamo na uzroke. Ova tema, o kojoj govorimo, nije bez uzroka.
Često se događalo u našoj bliskoj i daljoj prošlosti da ono što je postalo iz razuma, marljivosti, poštenja, domaćinskog odnosa prema kući i državi, da se ruši glupošću, nemarnošću, lopovlukom ili potezima koji proizilaze iz bolesne želje za vlašću. Mudri političari umeju da doskoče i spoljnim uticajima i unutrašnjim neprilikama, i prave vođe umeju da spasavaju narod i državu u datom trenutku.
Tačno je da smo 1999. godine surovo i bahato napadnuti i bombardovani. Tačno je da za napad nije bilo odluke Saveta bezbednosti, ali je tačno da je na kraju bombardovanja doneta Rezolucija 1244. Nje je bilo.
Politika da se zarad mira upotrebi sila nigde nije dala dobre rezultate. Međutim, u takvoj situaciji često zaboravljamo na nedemokratski režim, koji je svojim činjenjem ili nečinjenjem doprineo da se takva sila obruši na našu zemlju. Ovde nije reč o političkim strankama. Ovde je reč o autokratskom načinu vladanja i koncentraciji moći kod jednog jedinog čoveka, ili ako hoćete žene.
Jedan čovek je odlučivao u ime svih nas o ratu i miru. To nije dobro. Ne da nije dobro, to je pogubno. Najbolji opis tog vremena je naslov knjige Slavoljuba Đukića "On, ona i mi".
Danas je pred nama rezolucija koju poslanička grupa G17 plus neće podržati. Tačnije, bićemo protiv.
Ova rezolucija se ne može popraviti, jer kroz redove provejava duh bliske prošlosti. Zar ponovo da se čuje reč – izdaja. Apelujem na narodne poslanike da takve veštačke podele ostavimo za sobom. U klupama poslaničke grupe G17 plus sede poslanici koji su mobilisani 1999. godine: Dragan Petrović, Vladimir Milankov, Goran Jakšić, rezervni oficiri dr Marić, Marko Krstin i moja malenkost.
Mislim da nije pristojno takve vrste podela ponovo aktivirati. Znam da i u drugim poslaničkim grupama sede isti takvi ljudi koji su tih dana, tih meseci, imali istovetan osećaj.
Moram vas podsetiti, pošto sam rekao da je čitavom tom bombardovanju doprinela i jedna politika unutar zemlje, šta piše u jednom listu napisanom 1998. godine u oktobru, kada slobodna reč u Srbiji gotovo nije mogla da se čuje. Autori ovog teksta, od kojih nažalost danas jedan nije među nama, kažu: bekrijski je proćerdano sve što su Srbi u ovom veku stvorili, državne i nacionalne teritorije.
U zapadnoj vojnoj alijansi status saveznika iz dva svetska rata smo izgubili, ugled države i nacije. Izbačeni smo iz svih međunarodnih institucija. Razoren je evropski identitet Srba. Povukli smo se sa etničkih teritorija Hrvatske i dela Bosne. Naciji je nametnut kompleks ratnog gubitnika i poslednjeg čuvara evropskog komunizma.
Planski je razoren ugled svih srpskih institucija, da pomenem univerzitet, akademiju, pravosuđe, medije, parlament, vladu. Ona koncentracija moći o kojoj sam maločas govorio nije dozvoljavala da institucije na valjan način obavljaju posao.
Dakle, toj i takvoj politici odgovor je dao 5. oktobar. I ova rezolucija je, nažalost, providan pokušaj rehabilitacije nekih političara iz tog vremena, i to, nažalost, nije moguće. Zna se, 5. oktobar je doneo vrednosti demokratskog društva i tada je demokratija u Srbiji dobila svoje utemeljenje. G17 plus se bori da ove vrednosti dobiju pun značaj i pravu vrednost u Srbiji.
Utičemo da se vodi ozbiljna državna politika. Zalažemo se da svaka institucija u zemlji bude jača od pojedinca. Što se tiče spoljne politike, naša diplomatija danas mora biti na visini zadatka. Pojedinačne izjave moraju biti sastavni deo državne strategije, a državna strategija danas je ulazak u Evropsku uniju i Partnerstvo za mir.
Pet godina ideje G17 plus jeste pet godina ideje za ulazak u Evropsku uniju i svrstavanje Srbije u porodicu evropskih naroda, onako kako to ona stvarno i zaslužuje. Hvala vam.
Reklamiram povredu člana 100. Poslovnika, jer narušavate dostojanstvo Narodne skupštine. To ne radite prvi put.
Pojavili ste se lepo preplanuli juče u ovoj skupštini, ali vašu histeriju morate ostaviti za neko drugo mesto. Ne možete da vređate ne samo poslanike G17 plus, nego sve poslanike skupštinske većine, jednim tako histeričnim nastupom. To nije više dopustivo.
Kako vas nije sramota da kažete "dugogodišnji magistar gospodin Dinkić". Izađite i kažite – moja škola je ta i ta, pa sam ja dugogodišnji to i to. Na šta to liči? Vidim da se razumete, osim što ste se razumeli u prosvetu, razumete se u ekonomiju, razumete se u ovo, u ono, pričate o kursu evra, i u to se razumete. Sprovedite računicu, objasnite ovde matematički model, kakvo je to kretanje i šta se dešava. Kako je moguće da vi pričate o devedesetim godinama? Taj sivi oblak, koga se mi nerado sećamo, iako smo samo naterani da se podsetimo, vi ste u njemu učestvovali i to debelo.
Smatram da je potrebno, ako se bavimo poljoprivredom i ako hoćemo istinski da istaknemo kako suštinski stvari stoje, vi ne možete da prenebregnete činjenicu da ova vlada jeste izdvojila tri puta veći agrarni budžet. Ne možete da ne kažete činjenicu da ova vlada jeste ušla u realizaciju kratkoročnih i dugoročnih kredita za poljoprivredu.
Znači, počelo je, ova godina je početak i sve naredne godine, ovo je jedan vidljivi pomak u poljoprivredi, jer će ljudi moći polako da počnu da obnavljaju svoju mehanizaciju za ovu godinu, da pripomognu za setvu i ostale stvari koje su im neophodne. Non-stop slušam priče o tome kako ne valja što je povećan agrarni budžet tri puta. Nadam se da će ovaj početak ove godine od tri puta doprineti da dogodine bude pet puta, sledeće godine sedam puta itd. To je valjda interes svih ovde.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo reklamiram član 100. Poslovnika. Mi ponovo vidimo jedan set reči koji poslanici G17 plus ne izgovaraju za skupštinskom govornicom. Videli smo mi još od nekih drugih mlađih poslanika na koji način razgovaraju međusobno sa poslanicima. Nije valjda da moram da vam kažem da u školi takvi đaci sede u onoj prvoj klupi, a neću reći kako se zove ta klupa. Nekima ne vredi govoriti da se popravi ponašanje, oni su takvi i to građani Srbije i treba da vide.
Što se tiče rejtinga G17 plus i izbora, koliko sam video ovaj period posle predsedničkih izbora, nešto mi deluje da ste vi mnogo nervozniji posle tih rezultata. Svako ko gubi, ima pravo da se ljuti. Jedino što vam nije jasno, to je u okviru tog broja glasova, čiji su sve glasovi. Vreme radikala prolazi, a vreme nekih modernih političara, koji streme u Evropu, tek dolazi.
Gospodine predsedavajući, gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđenju socijalne sigurnosti građana. Nije lako ovakav jedan zakon braniti, a još teže ga je napadati. Nije lako braniti iz razloga što mi nismo bogata zapadnoevropska zemlja koja ima visoka izdvajanja, pa može da na jedan normalan i dobar način reguliše ovu oblast.
Dakle, moramo biti odgovorni prema ljudima koji imaju odgovarajuće materijalno obezbeđenje i odgovarajuća prava, iz razloga što su njihove oči usmerene na nas, jer njima znači to povećanje. I, nemojte nam ovde širiti demagogiju da se određene stvari smanjuju, a neke povećavaju. Koncentrišite se na one ljude u 122 opštine, gde se ovo povećava i gde to njima zaista znači u bilo kojoj meri da se to ovde čini.
Počeću svoje izlaganje sa socijalnom poveljom EU, gde je regulisan segment socijalne zaštite, koji kaže da lica koja nisu bila u mogućnosti da stupe ili da se ponovo uključe u tržište rada, a nemaju sredstava za izdržavanje, moraju imati mogućnost da primaju dovoljna sredstva i socijalnu pomoć u skladu sa svojom konkretnom situacijom.
London, 2004., mladić bez posla prima 60 funti nedeljno i ima stan. Za tih 60 funti može normalno da se hrani i izdržava. Ivanjica, 2004., materijalno obezbeđenje za jednog čoveka je 796 dinara. Ne mogu da razumem da nekome smeta da se ta osnovica poveća.
Ja ću istaći ovde one osnovne teze u samom zakonu koje na određen način pospešuju i bolje regulišu navedenu oblast. Znači, zakon obezbeđuje jedinstven minimalni nivo socijalne sigurnosti. Naravno, i opštine i gradovi u skladu sa svojim potencijalom mogu nivo podizati. Takođe je značajno što se ovaj nivo uvećava u skladu sa porastom troškova života. Sada neko zamera što nije u skladu sa povećanjem plata. Da smo to uskladili sa povećanjem plata, on bi rekao - pa nije u skladu sa povećanjem troškova života. Povećanje plata izmereno u ovom mesecu ne znači da će povećanje biti u idućem mesecu, a svedoci smo da troškovi života iz meseca u mesec rastu.
Zatim, uvećava se iznos dodatka za pomoć i negu drugog lica, uređuje se status hraniteljskih porodica, jer je ovo najpovoljniji oblik za decu bez roditeljskog staranja. Posebno je važno istaći i mogućnost prava na penzijsko osiguranje hranitelja.
Što se tiče institucionalnog okvira, osniva se zavod za socijalnu zaštitu, koji će se baviti nadzorom nad stručnim radom i unapređenjem sistema socijalne zaštite i takođe se uvodi inspekcija socijalne zaštite, jer valja podvrgnuti kontroli da li se ove mere sprovode na adekvatan način. Pooštravaju se uslovi za imenovanje direktora i u sastavu upravnih odbora korisnici će imati svog predstavnika. Dakle, niko ne može da zameri da se ova oblast na određeni način ne uređuje.
Čulo se ovde za skupštinskom govornicom da ova skupština nije donela dovoljan broj zakona, da li smo doneli zakone ili smo doneli izmene ili dopune zakona. Nisam video da je važno za određenu poslaničku grupu da li su ovo izmene ili dopune, jer oni ni na jedno ni na drugo pozitivno ne odgovaraju, nego ovde za govornicom pokušavaju ili da pozivaju na štrajk, što ovih dana čine, a ja vam kažem da je ministar iskusan u sindikalnom radu, pa možete njega da konsultujete kako se to radi i da li se radi ovde za skupštinskom govornicom.
Neki kažu da ne brinemo za seljake i poljoprivredu, a znate i sami da je agrarni budžet povećan tri puta, da su krenuli kratkoročni i dugoročni krediti, pa malo se upoznajte ako o tome ne znate, a znate i sami da ste diskutovali i o pšenici, ali ja ću vam reći i da je za to zaslužan G17 plus i prof. Miroljub Labus koji je pregovarao. I reći ću vam "zrno po zrno pogača", jedan po jedan zakon, jedna po jedna izmena, stvari se polako uređuju, a vi ovde mašite slamom koliko vam je volja.
Reći ću vam takođe da su za primenu ovog zakona, jer je primena jako važna, izdvojena sredstva u budžetu Republike Srbije, i to ne vašom zaslugom nego zaslugom ministra finansija Mlađana Dinkića, tako da ćemo imati mogućnost implementacije ovog zakona.
Naravno da na ovaj način mi ne rešavamo sudbinu zemlje, ali povećavamo prag socijalne zaštite. Tako treba da se nastavi i u budućnosti, da u raznim oblastima života donosimo zakone koji te oblasti pospešuju i unapređuju. G17 plus se za to zalaže i glasaće za ovaj zakon. Takođe, G17 plus poziva i ostale poslaničke grupe i kolege poslanike da glasaju za ovaj zakon, jer on bolje uređuje ovu oblast.
 Imao bih pravo i na repliku, ali reklamiram član 100. Poslovnika, jer koleginica ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine - izjavila je da prethodni poslanik laže. Koleginice, reći ću vam nekoliko stvari. Niste vi pregovarali sa Pariskim klubom, nego lideri G17 plus; niste vi pregovarali sa Londonskim klubom, nego lideri G17 plus; niste vi pregovarali za pšenicu, nego lider G17 plus. Rekao sam vam nešto, ali izgleda da me niste dobro razumeli. Pregovori za pšenicu su se uspešno završili, a vama prepuštamo pregovore za slamu.
Ponovo reklamiram član 100, jer za skupštinskom govornicom mogu da se iznesu kvalifikacije bez ikakve odgovornosti, da se vređaju ljudi bez ikakve odgovornosti. Dakle, G17 plus ima jako veliku odgovornost. Zaboravio sam da dodam da smo uspešno pregovarali sa MMF-om i Svetskom bankom. Mi znamo da vodimo i spoljašnju i unutrašnju politiku, za razliku od nekih koji kažu da je spoljašnja politika i prema Istoku i prema Zapadu, a to znači da je nema.
Gospodine potpredsedniče, gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, dakle, čitavo veče svedoci smo jedne velike opstrukcije.
Gospođice Jovanović, diplomirani sam matematičar. Bavio sam se nastavnim planom i programom matematike i napisao plan i program M13 za elektrotehničke škole u Srbiji. Sada vas pitam, šta ste vi po struci, s kojim pravom govorite o nastavnim planovima i programima? Sa kojim pravom? Sa kojim pravom zamajavate našu javnost u Srbiji.
Ovde smo svedoci sve vreme, da Ali Gašo i 40 radikala prave opstrukciju čitavo veče. Mislim da građani Srbije moraju da znaju o čemu se ovde radi, da bude svima jasno da je sve stvar opstrukcije, a ne jednog razložnog kritikovanja zakonskog projekta.
Zaista još jednom želim da vam kažem da je vreme da se sa uvažavanjem vratimo na temu. I do kada će nama vozači iz Lazarevca da pričaju o školstvu, ljudi moji.
Obećao sam kolegi, ništa nisam loše mislio o vozačima iz Lazarevca, samo je bio kontekst u pitanju što se tiče školstva i teme o kojoj se radi ovde.
Nije bila replika.
Tako je, član 100. Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi bilo neke zabune, jutro je, verovatno su određeni poslanici umorni, nikoga u Srbiji nisam uvredio.
G17 plus stoji iza ovog zakona, G17 plus je značajno doprineo da dobijemo jedan kvalitetan tekst zakona i G17 plus će i dalje podržavati primenu ovog zakona i svesrdno u svemu tome učestvovati. Dakle, dobili smo reformski zakon i dobili smo zakon koji će biti dobar za sve u ovoj zemlji Srbiji, od osnovne preko srednje škole do fakulteta.
Hvala. Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Evropa je ušla u 21. vek sa zaključkom da znanje koje je stečeno u 20. veku predstavlja najznačajnije nacionalno bogatstvo.
Naša zemlja, nažalost, u poslednjoj deceniji 20. veka je bila izložena ratovima, sankcijama, izolaciji. Moralne vrednosti su posrnule. Višepartijski sistem koji je nastao prikazivan je kao oblik anarhije i bezvlašća. Škola u takvim okolnostima nije ostala netaknuta.
Rad je zavisio samo od entuzijazma pojedinaca. Prethodnu deceniju u školama označili su štrajkovi i to je jedini oblik borbe za dostojanstvo prosvetnih radnika. Da bi se vrednosni sistemi povratili, uspostavili, nažalost, potrebno je mnogo više vremena nego kada se oni ruše.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pročitaću vam osnovne ciljeve obrazovanja i vaspitanja. Pod jedan, jednaki uslovi školovanja za sve. Pod dva, obezbeđivanje osnovnog obrazovanja za celokupno stanovništvo. Pod tri, pospešivanje kako stabilnosti tako i društvenih promena, jer je zadatak školstva da pruža znanja i stvara stav poštovanja prema kulturnom i istorijskom nasleđu, društvenim institucijama i tradiciji naše zemlje i čitavog sveta.
Sa druge strane, takođe spada u zadatke obrazovanja, da ono pospešuje inovacije i prenosi sledećoj generaciji metode sticanja znanja i prihvatanja odgovarajućih oblika ponašanja koji nam omogućavaju da postižemo dalji napredak. Bez jačeg utemeljenja u prošlosti, kao i u realnost u sadašnjosti, teško da se može postići napredak koji ukazuje na budućnost. A bez napretka i inovacija ugrožena je dugoročna stabilnost društva.
Sledeći cilj je priprema dece za život kao odraslih, naročito u oblasti rada, slobodnog vremena, porodice i društva. Stvaranje motivacije kod učenika da se dalje obrazuju i da se pripremaju za život u svetu koji se nalazi u stalnim promenama. I, naravno, jedan važan cilj je i osećanje prijatnosti kod dece koja idu u školu. Pročitao sam vam ciljeve obrazovanja i vaspitanja, i to zajedničke ciljeve Evropske unije.
Ciljevi koji su utkani u ovaj zakon uklapaju se u ciljeve obrazovanja i vaspitanja u Evropi.
Sledeća tačka kojom posebno želim da se bavim je organizacija i struktura školstva. Ovde je bilo puno polemike u javnosti o strukturi koja je u važećem zakonu: tri plus tri plus tri. Reći ću vam da u Evropi, što se tiče strukture i organizacije školstva, postoji jedno šarenilo i ne postoji jedinstven evropski obrazovni strukturni sistem. Znači, tamo imamo tendenciju produženja obaveznog obrazovanja i vaspitanja.
I ovde u zakonu, takođe, imamo tendenciju produženja, dakle uvrstiće se pripremni razred koji se nalazi u predškolskim ustanovama kao sistem jedan plus četiri plus četiri.
Ono što je u Evropi različito, u nekoliko zemalja postoji tri plus tri plus tri, a u većini zemalja su taj sistem i struktura podeljeni na primarni i sekundarni nivo. Razlika u evropskim zemljama je najznačajnija u tom sekundarnom nivou, gde pojedine zemlje imaju odmah izbor kako će nastaviti školovanje.
Recimo, Francuska ima u poslednjoj godini izbor nastavka, a mnoge zemlje imaju izborne predmete kao mogućnosti da učenici biraju i usmeravaju se kako će nastaviti svoje školovanje.
Sistem 1+4+4, koji je ovde temelj, omogućava i našem sistemu školstva da se prilagodi evropskim tokovima i da uvodimo u završnim razredima osnovne škole, dakle u sedmom i osmom razredu, izborne predmete, a oni se i nalaze u sastavnom delu nastavnog plana i programa, tako da ni u ovom segmentu ne odudaramo od evropskih modela, niti je iko od nas tražio da menjamo samu strukturu školstva.
Sledeća važna tačka izmena i dopuna Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja jeste nacionalni prosvetni savet. U važećem zakonu postoje tri prosvetna saveta. Postoji savet za usaglašavanje stavova u obrazovanju. Zar to ne predstavlja opterećenje, zar to nije glomazno, zar to nije nešto što u praksi ne može da funkcioniše? Izmenama zakona i pravljenjem nacionalnog prosvetnog saveta, sa jasnim ingerencijama, dobijamo jedno autonomno telo koje će imati značajne ingerencije, koje se odnose na donošenje nastavnih planova i programa, na predlaganje udžbenika, na donošenje standarda različitih vrsta u oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Sami znate da danas, što se tiče standarda, čitav niz godina niko nije dirnuo tu tačku, da imamo pojedine škole koje nemaju nijedan računar, nemaju čak ni telefon ni faks, a da imamo škole koje su jako dobro opremljene, ali, nažalost, one su u manjini.
Potrebno je, dakle, da jedno stručno telo, sastavljeno od vrlo kompetentnih ljudi, napravi odgovarajuće standarde, predloži nastavne planove i programe i predloži ministru udžbenike, da ministar ne može sam da odlučuje ko će da ih štampa ili pravi.
Što se tiče nastavnog plana i programa koji donosi prosvetni savet, on jeste fleksibilan. Zahvaljujem ministarstvu i Vladi koji su uvažili amandman da nastavni plan i program sadrže obavezne i preporučene sadržaje obaveznih i izbornih predmeta. Eto fleksibilnosti.
U prethodnom zakonu imali smo procenat, koliko procenata škole mogu da menjaju plan i program. Ne može se procentom tako nešto definisati. Dobili bismo sistem da se u jednoj školi uči jedno, ako postoji fleksibilnost čak od 70% za stručne škole, u drugoj školi bi se učilo nešto sasvim drugo, diplome stečene na takav način ne bi imale istu vrednost.
Ovaj zakon omogućava da se osnuju dva zavoda - za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Na ovaj način ovi zavodi, koji su nezavisne institucije, formira ih Vlada, imaju mogućnost, s jedne strane, da doprinose unapređivanju obrazovanja i vaspitanja pripremanjem adekvatnih predloga prosvetnom savetu i ministarstvu i, s druge strane, da ovaj zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sprovodi stalno vrednovanje, ono što sada u školi ne postoji; ne postoji vrednovanje ni učenika na adekvatan način, ni nastavnika, ni škola. Moramo uspostaviti vrednosni sistem, tako da možemo jasno videti gde treba intervenisati, gde šta treba poboljšati itd.
U Evropi posebno značajna pažnja se obraća evaluaciji...
(Predsedavajući: Da li koristite i drugih deset minuta?)
Da. Posebno značajna pažnja se obraća na evaluaciju i nadzor. Dakle, na ovaj način, evo tačke u kojoj se približavamo evropskim tokovima. Naravno da je ovaj zavod za vrednovanje kvaliteta potreban kao nezavisna institucija zbog objektivne procene učeničkih dostignuća, zbog vrednovanja pojedinih škola, ali i zbog vrednovanja sistema kao celine.
Sledeće važno pitanje jeste decentralizacija. Na različite načine se pojavljuju objašnjenja u javnosti. Decentralizacija u ovom zakonu ima tri segmenta - jedan je upravljanje, drugi je finansiranje, treći je nastavni planovi i programi.
Što se upravljanja tiče, direktora ustanove bira školski odbor. Školski odbor je sastavljen od tri člana iz reda nastavnika, tri člana iz reda roditelja i tri člana iz reda lokalne zajednice, što znači da je izbor direktora vezan na niži nivo. Ministarstvo ne daje saglasnost, a ćutanje administracije znači da je direktor izabran. Naravno, ukoliko nastupe problemi, ministarstvo reaguje, takav izbor zaustavlja.
Što se tiče finansiranja u važećem zakonu, finansiranje koje se tiče nastavničkih plata ide sa centralnog nivoa iz budžeta. Finansiranje koje se tiče materijalnih troškova je spušteno na lokalni nivo. Ono što je zadatak ministarstva i što postoji kao problem u praksi jeste da nemamo u Srbiji ravnomerno raspoređivanje baš tog dela budžeta koji je spušten na lokalni nivo, a i pitanje je kolike su mogućnosti pojedinih opština da se time bave, kolike su mogućnosti opština da izdvajaju sredstva za školstvo. Na tom polju se naročito mora obratiti pažnja, jer su problemi u praksi vidljivi.
Što se tiče nastavnih planova i programa, čuo sam i na odboru komentare da nastavni planovi i programi nemaju fleksibilnost. Njih donosi prosvetni savet, a školske programe donosi organ upravljanja škole. U ovom segmentu nastavnih planova i programa koje sam pomenuo za obavezne i preporučene sadržaje, ako prosvetni savet školi određene sadržaje preporuči, taj deo nastavnog plana i programa je zapravo fleksibilan. Škola, recimo elektrotehnička, može da prihvati, ali može reći da ima određenu specifičnost i da smatra da je bolje svoje slobodne sadržaje u školski program da stavi.
Jedno pitanje je ovih dana u javnosti izazvalo veliku polemiku. To su licence za nastavnike. U važećem zakonu za licence je predviđeno da se obnavljaju svakih pet godina. Smatramo da je to jedan od oblika prinude za nastavnike. Ako vi svakih pet godina morate da obnavljate licencu, to znači da svakih pet godina ulažete određeni napor koji je obavezan. S druge strane, imamo primer iz prakse, ja sam čovek iz škole, da su neki nastavnici već stigli do sto bodova a da nemamo vidljiv efekat šta su time dobili.
U ovom zakonu ostalo je stručno usavršavanje i napredovanje nastavnika. Na ovaj način nastavnici se motivišu da svojim dodatnim radom, stručnim usavršavanjem, stiču određena zvanja.
Poznati su primeri u Evropi da se za takva zvanja ili takve lestvice nastavnici nagrađuju dodatnim finansijskim sredstvima ili se može, kao drugi oblik u normativu o radnoj nedelji nastavnika, definisati način kada dobije recimo najviši naziv da ima određene povlastice. Znači, to su primeri koji u Evropi za vrednovanje rada nastavnika postoje.
Ono što sam još hteo da kažem to je da sam imao priliku da se upoznam sa dokumentom Saveta Evrope, a to je mišljenje o važećem Zakonu o obrazovanju i vaspitanju u trenutcima kada je donet u Skupštini. Zanimljivo je da je stav tih stručnih ljudi u Savetu Evrope izrazio više brige za naše obrazovanje nego tadašnje Ministarstvo prosvete. Oni su rekli da je jako važno da se obazrivo odnosimo prilikom primene zakona, jer je potrebno sagledati posledice koje takva primena nosi.
Oni su rekli da postoji opasnost da prihvatanjem evropskih trendova mogu neke druge zakonodavne oblasti doći u pitanje. Znači, potrebno je mnogo rada i dugi niz godina da ujednačavamo naš obrazovni sistem sa tačno određenom tipskom zemljom u Evropi.
Naravno, oni su sugerisali da se napravi nacionalni centar koji je sada nacionalni prosvetni savet. Oni su izrazili zebnju da li pored novčanih sredstava, koja su neophodna za primenu zakona, postoje ljudi u sistemu koji će obezbediti da zakon funkcioniše. U praksi se pokazalo da postoje veliki otpori, a i otpori u onim segmentima koji nisu do kraja sagledani i čije posledice i dan-danas nisu izračunate. Oni se jasno zalažu da postoje supervizori na lokalnom i nacionalnom nivou, što u ovom zakonu imamo, ali su izrazili utisak da postoji izvesna konfuzija oko zaduženja zadataka i odgovornosti i smatram da, što se tiče nadzora, Ministarstvo prosvete u ovom zakonu ima ingerencije nad tim.
Potrebno je da obavi jedan veliki posao, da tu bude prisutna pre svega stručnost i kvalifikacija ljudi, da to na valjan način obavljaju, a posebno zbog toga što mogu dati negativno mišljenje o radu određenog nastavnika. Znači, prvi korak Ministarstva jeste da tu napravi dobar kvalitet i da onda dalje nastavi sa takvom vrstom poslova.
Ono što je još u tom dokumentu rečeno to je da postoji kontradikcija u pogledu razvoja privatnog obrazovanja. Nažalost, u prethodnom i u ovom zakonu mi nemamo jasno razrađene mehanizme za privatne škole, i to je segment kojim se mora Ministarstvo pozabaviti u budućnosti, da bi prosto na najbolji mogući način izjednačili kriterijume kod državnih i privatnih škola i omogućili, naravno na ravnopravan način, da privatne škole imaju učešće u obrazovnom procesu u Srbiji.
Ono što je jako važno, sugerisali su kada se ide u promene svi činioci treba da se sastanu, da se napravi dogovor, dikusija o tome i da se u određeni školama ide na eksperiment. Naravno, bez takvih pripremnih radnji, bez postepenog uvođenja promena, može doći do velikih problema kojih smo svedoci. Naravno da se G17 plus zalaže da se ovaj zakon prihvati i zalaže se da nastavimo sa promenama u obrazovanju, ali na način koji bude kreirao nacionalni prosvetni savet sa svojim stručnim timom, i da se promene metodi rada i naš odnos prema učeniku, jer pažnja prema učeniku mora biti sve veća, da se sa takvim vrstama promena krene. A to ćemo uraditi ako što efikasnije radimo, što pre izaberemo nacionalni prosvetni savet i u njega stručne ljude, i stvorimo odgovarajući ambijent u školama da se sa takvim vrstama promena krene.
Kada sam jednog nastavnika pitao – kažite mi, pošto se ne bavite zakonodavnom delatnošću, šta su ključne stvari u školi danas o kojima treba voditi računa.
On kaže – prvo, sistem discipline kojeg se pridržavaju učenici, nastavnici, roditelji i rukovodstvo škole, drugo, veća plata, treće, mera u težini gradiva, četvrto, đačke klupe i stolice da liče na nešto i peto, prava psihofizička kontrola profesora, a ne reda radi.
Kada pogledamo kojih je to pet stvari, shvatićemo da su te stvari zapravo utkane u ove izmene i dopune Zakona o obrazovanju i vaspitanju. Što se mere u težini gradiva tiče, pričao sam već o nastavnim planovima i programima, što se đačkih klupa i stolica tiče, kada ćemo konačno te standarde usvojiti, da naši đaci u školama imaju pristojne uslove za rad. Za sve ovo se zalaže G17 plus i ovo nije kraj našeg zalaganja. Nastavićemo da i dalje utičemo na prosvetne vlasti da u promene obrazovanja idemo kako valja.
Gospodine predsedniče, kolege poslanici, pošto predlog nije prošao, tražim da se utvrdi kvorum a zatim da se glasa da radimo do 23,30 časova.