Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je za objedinjene tačke dnevnog reda ovlašćena koleginica Milka Silajev i ona je govorila o svim zakonima, želeo sam da budem govornik i da se osvrnem na jedan od predloženih zakona, a to je zakon o srpskoj enciklopediji.
Pre nego što pređem na diskusiju o samom zakonskom predlogu, želeo bih, pre svega, da se zahvalim gospodinu predsedniku Skupštine, Markoviću, gospodinu ministru Aleksandru Popoviću i prof. dr Radošu Ljušiću, zapravo oni su deo ovog projekta, jer je ideja od njihovog međusobnog razgovora i potekla za ovaj veoma značajan projekat za našu državu.
Šta za nas znači srpska enciklopedija? Za nas i našu zemlju srpska enciklopedija znači isto što i Britanika za Veliku Britaniju, Ruska enciklopedija za Rusiju, Francuska enciklopedija za Francusku i u tome se ne razlikujemo, osim što u našoj državi još uvek ne postoji srpska enciklopedija.
Za nas ona znači kulturnu potku i jezgro budućeg srpskog obrasca. Zašto kažem budućeg? Zato što će u sebi da sadrži sintezu čitavog stvaralaštva našeg naroda i u njoj će zapravo biti predstavljeno srpsko nacionalno biće. Šta je sve to? Pa i narodno predanje, i umetnost, i kulturni spomenici, spomenici kulture, i arhitektura, i ukupno stvaralaštvo našeg naroda, i crkve, i manastiri, ali i prostor u kome smo živeli i živimo; istorijska razdoblja kroz koja smo kao narod prošli i prolazimo, kao i procesi koji su uticali na integraciju srpskog naroda, ali i procesi koji su uticali na dezintegraciju. Sve će se to naći u budućoj srpskoj enciklopediji.
U enciklopediji će se naći i imena Srba, dostignuća, pojmovi u okviru naše države i drugih država, ali i imena i pojmovi svih nacionalnih manjina u okviru naše države i naroda u našim susednim državama, jer ovaj prostor nije sam za sebe. Mi smo imali odnose i sa našim susedima, koji su uticali i na nas same.
Morate mi dozvoliti da ipak neka imena moram da pomenem. Pa i sami danas znate da mi slavimo, u okviru svih škola u Srbiji, školsku slavu Sveti Sava. Kako za prosvetu ne pomenuti Svetog Savu? Kako u okviru etnologije ne pomenuti Jovana Cvijića, filozofije Branu Petronijevića, u okviru nauke Milutina Milankovića, Nikolu Teslu, Mihajla Pupina, u okviru književnosti tolike bisere srpske književnosti smo imali, Crnjanski, Selimović, Andrić, Dučić, Nastasijević, Dis i već koliko, a nemoguće je pomenuti sve, istoričar Stojan Novaković, a kako da ne pomenem i Vladiku Nikolaja Velimirovića, Vuka Karadžića, Njegoša - i koliko treba da nabrajam?
Za to služi buduća srpska enciklopedija da svo bogatstvo našeg naroda i države uđe unutra.
Ali, matematičar sam i dužnost mi je da pomenem i matematičare, kao što su Mihajlo Petrović Alas, Jovan Karamata, Đuro Kurepa, a pitam se da li naši ljudi u Srbiji znaju da je, recimo, u današnjici pisac i udžbeničke literature za srednju školu, i univerzitetske literature u Zagrebu Svetozar Kurepa.
Dakle, svo to bogatstvo naći će se u srpskoj enciklopediji. Šta prethodi srpskoj enciklopediji? Ne mogu, a da ne kažem da su Jovan Skerlić i Slobodan Jovanović između dva rata pokrenuli veoma značajan Srpski književni glasnik. On je, zapravo, preteča ovoga što će se naći u srpskoj enciklopediji.
Zar je moguće da smo među retkim zemljama u svetu a da enciklopediju nemamo. Šta zapravo može još da posluži kao deo materijala? Imali smo mi, Stanoje Stanojević je zaslužan za Narodnu enciklopediju, ali ona je bila srpska, hrvatska i slovenačka, napisana u četiri toma. Postoji i Enciklopedija Jugoslavije, izdata u Zagrebu. Postoji i Mala prosvetina enciklopedija, prilično ideološkog karaktera. Takođe, moram da kažem da Srbija nema leksikografski zavod, a Hrvatska tako nešto ima.
U našoj zemlji Zavod za izdavanje udžbenika otvorio je Leksikografsko odeljenje, koje trenutno radi na školskoj enciklopediji i maloj srpskoj enciklopediji. To jeste osnova ili početak da sutra donesemo novi zakon i stvorimo srpski leksikografski zavod.
Izrada srpske enciklopedije trajaće najmanje deset godina. Izvršni izdavač je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, on će predstavljati servis i podršku da se ovaj projekat realizuje, a uređivački odbor čine članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske.
Kao važno moram reći da je bitan i predsednik uređivačkog odbora. Zašto? Zato što o tome moramo voditi računa da bude ličnost koja će u kontinuitetu pratiti realizaciju čitavog projekta, a on će trajati više od deset godina. Treba istaći da prvi tom očekujemo 2007. godine, teško je očekivati ga u 2006. jer u toj godini treba da se dovrši azbučnik, tj. sve odrednice koje će u enciklopediju ući.
Sredstva izdvaja Vlada Republike Srbije. U okviru toga, poseban podračun i namena za srpsku enciklopediju. Imao sam potrebu o ovome posebno da diskutujem, jer G17 plus će glasati za set pomenutih zakona, ali ovo je jako važno za našu budućnost. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, javio sam se za reč zarad dostojanstva Narodne skupštine, a istovremeno da podržim Miloša Aligrudića i šefove poslaničkih grupa za sve što su rekli za ovom govornicom, a da podignu dostojanstvo Narodne skupštine. Imali smo priliku i na sastanku i posle sastanka da izjavljujemo određene stvari, ali taj kupoprodajni odnos se dogodio ili se bar desio transfer kod Karića posle najava u novinama o kupoprodaji narodnih poslanika.
Ova skupština ima pravo da ne učestvuje u takvom političkom blatištu i da kaže svoj stav. Ne pristajemo na tako nešto. Ova skupština je podigla i dostojanstvo i način rada i na tome ćemo raditi i dalje. Jesmo se dogovorili da se donesu izmene i dopune zakona i taj stav treba podržati. Dakle, nećemo mi da pristanemo na takav način i to je suština, jer ovde imamo pravo da iskažemo javno ono što međusobno prepričavamo, ono što se međusobno čuje i u tom smislu mislim da i ovaj glas koji će sutra biti prenet u štampi ima svoj smisao i svoje značenje.
Ono što je važno i pomenuto je da treba da deluju nadležni državni organi. Naravno, ako se radi o kupovini, o mitu, korupciji, policija mora po zakonu da deluje i da hapsi i da ti koji tako nešto čine pred sudom odgovaraju. To je naš glas da pozivamo nadležne državne organe da tako i rade. Tada sam izjavio da se nadam da u ovoj skupštini nema više nečasnih poslanika koji će tako nešto uraditi. I dalje verujem da više nema nečasnih poslanika i mislim da izjave šefova poslaničkih grupa, da osećaj narodnih poslanika u ovom trenutku to i govore. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, povreda Poslovnika, član 104, dostojanstvo Narodne skupštine i narodnih poslanika.
Slušali smo čitav dan, ne želim da ulazim u polemiku, niti bilo koga za nešto da okrivim, ali molim sve da se ovom domu sa uvažavanjem obraćaju, pre svega ne koristeći argumente da se omalovažavaju ličnosti koje su na čelu određenih institucija. Te institucije su najvažnije institucije u našoj državi.
Posebno se ne mogu upotrebljavati argumenti tipa da je neko kupio određeni stan ili kuću na kredit, a znamo da je u nekom prethodnom periodu, da su se dobijali stanovi i neću koristiti taj argument da navodim imena lica koji su dobijali.
Valjda je danas došlo vreme, a želimo da izgradimo takvo vreme, da možemo na kredit, kao što se to u drugim razvijenim zemljama čini, da dobijemo odgovarajuću stambenu jedinicu na korišćenje i vraćamo kredit po tržišnoj vrednosti. Dakle, razlika je u jednom normalnom rasuđivanju ranije i danas.
To je jako važno da na taj način ne pokušavamo da pojedine ličnosti, koje imaju stručnu težinu u Srbiji, omalovažavamo, jer na taj način se urušava jedna značajna institucija. Ne bih voleo da se takvim jezikom razgovara i zbog toga sam se pre svega javio, ne ulazeći sada u neke druge detalje omalovažavanja koji nisu primereni za ovaj dom.
Mislim da može i na drugačiji način da se kritikuje zakon, ako je to cilj, ali da se ne ulazi u omalovažavanje jedne ličnosti.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 104.
Gospodine predsedniče, kada vi kažete da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine, ovde se to različito shvata.
Dakle, poslanička većina shvata suštinski i misli da treba poštovati Poslovnik Narodne skupštine, voditi računa o rečniku, tako se i ponašamo, tako se i prema ovom visokom domu zaista i ponašamo. Međutim, očigledno je da za SRS to ne važi.
Ako vi u jednom javljanju po Poslovniku imate kršenje Poslovnika u više navrata, želeo bih da ipak taj poslovnik počnemo da primenjujemo. Da gospodin Krasić ne govori sedam minuta, a sada imam priliku kao član vladajuće većine da govorim tri minuta. To nije isto.
I da pojedini poslanici izgovaraju sledeće reči: jadnik, bednik, kriminalac, lopov, dno dna, lažov, prevarant, špijunčina, izbacimo nekoga, ustaška televizija itd. To ovom visokom domu ne priliči, bez obzira na kog se narodnog poslanika odnosi. Kada čovek priča o drugome na takav način, iznoseći takve kvalifikacije, on zapravo govori gledajući sebe u ogledalu. To građani Srbije treba da znaju.
I još šta treba da znaju. Treba da znaju da ovde amandmani glase "briše se". Da se iscrpila neka moguća kritika zakona koje nije ni bilo, ali da sada ljudi žele da se ovo pretvori u našu međusobnu debatu. Više se neću javiti za reč. Očekujem uvrede, nema problema, neću se više javljati za reč po Poslovniku, ali je očigledno namera da sada uđemo u polemiku druge vrste, da pričamo o nečemu što nije bitno u ovom trenutku, nego da se mi uhvatimo u tu zamku međusobnih optužbi i ovog nivoa rečnika. To u mom slučaju neće biti.
Nadam se da ćemo od sada poštovati Poslovnik, kao što i postavljam pitanje, a izgleda da je taj uzrok bio, čujemo za ministra određene kvalifikacije, a neko je aplicirao za kredit baš u tom ministarstvu, u nadležnosti tog ministarstva. Ima li tu morala i razloga za te priče. Nisam ja taj koji je aplicirao za tu vrstu kredita.
Nisam pričao o nekim ljudima koji su dobijali, i opet neću pominjati imena onih koji su dobijali besplatno, stanove u nekom vremenu, a danas kritikuju nas koji bi eto da na normalan način rešimo stambeni kredit koji je Vlada Republike Srbije omogućila ljudima da mogu da reše stambeno pitanje. Budite iole dostojanstveni. Voleo bih da sada Skupština pređe na izlaganje po dnevnom redu. Isteklo mi je tri minuta, zahvaljujem se i neću se više javljati za reč.

Nadam se nenamerno, dovodi se u negativna kontekst G17 plus  u Užicu. Želim da kažem, a to sam izjavio i na TV-5 u Užicu, Poreska uprava u Užicu je na prvom mestu po efikasnosti rada u Srbiji. U tom smislu treba reći da ljudi koji su prošli proceduru dolaska u Poresku upravu na određena mesta, da su to učinili posle testova koje su polagali.
Voleo bih da vidim i u drugim državnim organima da se pre svega stručnost meri, a zatim da se ljudi postavljaju na određena mesta. Dakle, voleo bih da raspravljamo stručno i argumentovano. Zna se kada se neko zapošljava da se zapošljava po konkursu, da u određenom roku treba da položi stručni ispit, sve je to sastavni deo zakonske procedure.
Mislim da valja obratiti pažnju i ne dovoditi u vezu G17 plus za svaki pojedinačni slučaj.
Takođe i pomenuti gospodin Bošković, koji je izuzetan operativac u Poreskoj upravi.
Mislim da treba slediti primer Poreske uprave kako se vrši reorganizacija državne uprave. Ono što se tiče čitave reorganizacije, to je da je u toj službi najviše ljudi i ostalo kao višak, jer je restruktuirana sama služba.
Neki članovi G17 plus na isti način su ostali bez posla. Neki članovi G17 plus su smenjeni sa mesta rukovodilaca Poreske uprave baš zato što su urađeni testovi na osnovu kojih je stručna kvalifikacija govorila na kojoj poziciji treba da se nalaze. Tim principima mi ćemo se rukovoditi.
Ne bih želeo da u to mešamo G17 plus, jer se ovde radilo o jednoj stručnoj analizi i stručnoj vrsti posla. Dakle, G17 plus je jedna stvar, a rad nadležnih državnih organa je nešto drugo. Odgovori koje ste ovde predstavili neka ministar pogleda. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan važan sistemski zakon i debatu o njemu bih počeo tako što bih rekao da osnovne vrednosti Evropske unije jesu poštovanje ljudskog dostojanstva, poštovanje ljudskih prava, poštovanje manjinskih prava, pravda. Kada to sagledamo i kada se setimo raznih stvari koje su se događale u našoj državi, a vezane su za policiju i njeno delovanje, onda možemo konstatovati da su mnogi od ovih segmenata vrednosnog sistema srušeni.
Šta je cilj ovog zakona o policiji? Cilj je, između ostalog, da se afirmišu vrednosti Evropske unije. Cilj je i naše države da zapravo vrednosni sistem napokon izgradimo na najbolji mogući način. Da bi imali pravi sistem, funkcionisanje zakona o policiji, neophodno jeste da policija u suštini bude podvrgnuta mehanizmu kontrole. Videli smo i čuli od ministra da i zakon predviđa nekoliko vrsta kontrola, ali ona najvažnija kontrola, suštinska kontrola, jeste kontrola koja se sprovodi u parlamentu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Jeste, postoji ovde Odbor za bezbednost. Taj Odbor za bezbednost usvaja godišnje izveštaje, sasluša s vremena na vreme izveštaje, postavlja određena pitanja i dobija odgovarajuće odgovore, ali taj Odbor za bezbednost mora imati suštinski važnu ulogu, a to znači da narodni poslanici iz sastava Odbora za bezbednost mogu da imaju pristup informaciji više u policiji, mogu da dobiju odgovor više od nadležnih struktura u policiji, jer kako će drugačije sprovoditi svoju zakonom predviđenu obavezu kontrole ako ne znaju šta se u kom slučaju konkretno dešava.
To je srž. To je ono što za sada imamo na papiru ili što formalno pokušavamo da sprovedemo, ali suštinski Odboru za bezbednost mora biti omogućena čvršća saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova da bi imali uvid i u određena dokumenta i u određene procese radi mogućnosti da daju svoj sud o tome.
To ne znači da narodni poslanici, imajući saznanja o određenim stvarima, ta saznanja iznesu u javnost. Ne, naprotiv, ali to znači da su bolje suštinski upoznati sa delovanjem policije.
Unutrašnja kontrola je važan segment jer on zapravo omogućava da i službenici u policiji moraju imati neki kodeks ponašanja koji moraju da poštuju i ako prekrše određeno ponašanje, moraju imati određene sankcije. Neko mora da radi tu vrstu posla, da se vidi da li oni profesionalno obavljaju svoje poslove. Takođe smo čuli da će postojati interna finansijska kontrola, što jeste dobro, a budžetska kontrola inače postoji.
Kad vidite šta je težnja, šta se pravi - polako ali sigurno izbija na videlo da profesionalizam dobija svoje mesto i ulogu u policiji, što je jako dobro, jer taj profesionalizam je važan. Zašto? Danas kada mi pričamo o policiji i šta je u javnosti, a u javnosti su uglavnom pojedinačni slučajevi koji se dešavaju i o kojima se građani obaveštavaju, ti pojedinačni slučajevi uglavnom su vezani za neke posebne situacije, za nešto što javnost može burno da proprati.
Ali, u suštini policiju, u najvećem svom broju, čine profesionalci koji rade svoj posao, ozbiljno, odgovorno, stručno, sve ono što mi od njih tražimo, a pojedinci koji se pojave u javnosti nadvladaju čitavu tu situaciju. Tako ovim zakonom taj profesionalizam biće afirmisan i to je dobro.
Vidimo da neki segmenti, kao što su direktor policije, pomoćnici ministra, budući da će biti birani konkursom, treba pažljivo odraditi da stvarno ljudi koji su profesionalno iskazani u službi dobijaju odgovarajuća mesta, tj. da dobiju odgovornost da rukovode u Ministarstvu. To je jako važno. To će biti signal za sve ove profesionalce o kojima sam pričao.
Kada se ovde kaže termin "depolitizacija" - ova konkretna rešenja u smislu konkursa i određenih stvari na određenom nivou predstavljaju neki put depolitizacije.
Ali, da se razumemo, među ljudima se to zna ili među ljudima u policiji, da kada se menjaju vladajuće strukture dolazi do situacije da se određeni ljudi prilagođavaju novoj vlasti, pa često čujemo da određeni načelnici ili neki ljudi u policiji menjaju političke boje i tako se prilagođavaju novoj upravljačkoj strukturi.
Moramo imati otklon od takve politizacije, od takvih pojedinaca. Rekao sam da je čitava služba sastavljena od profesionalaca. Dakle, tih pojedinaca se moramo osloboditi, jer to su obične političke ulizice i oni ne služe na čast čitavoj službi.
Ono što je takođe važno, to je da konačno imamo jedan pregled šta je to policija u Srbiji.
Ako smo nekada slušali ove ili one primedbe, nismo imali situaciju da dobijemo odgovor na pitanje koliko ima policajaca. Znači, jedna obična struktura može biti dostupna javnosti. Nije to nikakva tajna u čemu se sastoji jedna policija i koliki je njen broj. Da li će naša pohvala da nas ima više učiniti policiju efikasnijom ili brojka da nas ima manje: neće. Prosto, to je struktura koja normalno funkcioniše u jednoj državi.
Postoji još jedna važna stvar koju čini mi se svi zaboravljamo, to je preventiva. Dakle, policija se bavi svojim poslom, ali uglavnom se ne bavi preventivom. Izgubila se, nažalost, u normalnom funkcionisanju društva i države činjenica da jedan policajac treba da reguliše saobraćaj na pravi način ili da kontroliše kakvo je kretanje na Ibarskoj magistrali recimo, a svelo se na to da prestupnici čekaju iza nekog ćoška, snimaju itd.
Naravno, svi mi moramo poštovati zakon, ali istovremeno se traži da mnogi budu upozoreni na određene stvari i način ponašanja itd. Dalje, recimo ono što se izgubilo nekada, a bilo je to da pozornika svi znaju u svom kraju, u određenoj ulici, a da on zna kakva je situacija u čitavom kraju.
Takođe, u smislu profesionalnosti, u smislu onoga što sam čuo - policija obavi svoj deo posla, preda slučaj sudu i nakon toga često čujemo da je taj i taj čovek pušten, iako je policija odradila svoj deo posla. To nisu dobre stvari. Tu mora da postoji jasniji odnos, da se zna zbog čega se tako dogodilo, jer to stvara nezadovoljstvo i u samoj službi. Ako su profesionalci odradili svoj posao i predali sudu, čovek pušten, onda kažu - šta smo mi pogrešili, o čemu se tu zapravo radi?
Jedna bolja i čvršća saradnja je potrebna, da se uvidi da li nedostaje u samom policijskom postupku određenih stvari ili je nešto drugo u pitanju, pa da vidimo gde stvari treba dograditi.
Takođe, što se tiče odnosa prema javnosti, moram reći da često, a to jeste osetljiv teren jer odnos prema javnosti jeste osetljiv teren, zbog možda namernog ne davanja određenih informacija javnosti dolazi do špekulacija, prepričavanja da li ovako ili onako ili zašto se određene stvari nisu saopštile. Ta priprema i taj odnos prema javnosti mora biti zaista visokoprofesionalan, u smislu da one informacije koje mogu biti dostupne građanima budu jasno saopštene i prenete.
Dakle, na pragu smo usvajanja jednog važnog sistemskog zakona. Često čujem da je to uslov za evropske integracije, za Savet Evrope, ali zapravo ovo je zakon koji je potreban nama da reguliše policiju kod nas na najbolji mogući način. To što on istovremeno predstavlja zakon koji nas približava EU, to je zapravo dobitak više.
Poslanička grupa G17 plus podržaće zakon o policiji, a pozivamo i druge poslaničke grupe da nam se pridruže. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kad Vučić nema druga posla, on pokušava da napada stranku G17 plus. Hoćete li vi, gospodine Vučiću, malo da se uozbiljite, uljudite, pa da na jedan normalan način razgovaramo.
Što se tiče tog famoznog hakerisanja, mejla, možda ste i vi ili neko od vaših nama podmetnuli taj mejl o kome vi pričate. O čemu se tu radi? Ne pada nam na pamet da se na takav način bavimo vama. Dovoljno je što ćemo ovde u Skupštini poslanička grupa G17 plus i ja na njenom čelu radikale dovesti na zavidnu meru, onako kako je potrebno u Srbiji da radikalizam postoji, tj. ne postoji.
Jesu neki drugi krivi, a ne mi, što ste vi dobili 80 poslanika u ovom sazivu, ali svaki saziv imaćete manje zahvaljujući, između ostalih, i meni. Vaše je pravo da se ljutite. Možete šta god hoćete da radite i da pokušavate za skupštinskom govornicom da insinuirate, izmišljate, podmećete i svašta radite, ali to vam neće proći.
Mislim da je potrebno da se na ozbiljan način bavimo državnim pitanjima. Ovde istovremeno pokušavate na jedan marketinški način da se bavite pitanjem nacionalnih manjina. O, bože me dragi, zar niste vi stranka koja je te odnose potpuno urušila i u Vojvodini?
Ova skupština i ova vlada do sada, od 2000. godine do danas, uradila je najviše za položaj nacionalnih manjina u Srbiji.
Slažem se da nije dovoljno jasno iskazan stav, da nije u datim okolnostima sprečeno lobiranje koje se odigralo sa pomenutom rezolucijom, ali isto tako valja istaći da u domenu i položaju nacionalnih manjina zaista odnosi jesu unapređeni, što se tiče Vlade i što se tiče Narodne skupštine Republike Srbije.
Licemerno je da se vi kao politička stranka pojavljujete da te odnose sada hoćete da uredite, da vi nešto iskažete itd. Mislim da bi bilo bolje da razmišljate o tome da se loših stvari u prošlosti koje ste radili konačno odreknete, da bi mogli na normalan i uljudan način da budete korektni ovde u parlamentu.

Imam pravo na repliku. Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vučiću, imam pravo na repliku i odmah da vam kažem da ne vređam ja nego vi.
Ako vi ne možete drugačije sa mnom da razgovarate, nego kažete da me treba skloniti u karantin i izolaciju, to je dokaz da ne želite da razgovarate, nego da vređate ili želite da političke protivnike eliminišete iz Skupštine.
To vam neće uspeti i nisam rekao za skupštinskom govornicom da MUP laže, da tužilac laže. To je Vučić izrekao, a ne ja. Prema tome, nemojte drugome da podmećete vaše reči.
Što se tiče špijuna, ne znam da li ih ima ili nema, ne bavim se jurnjavom špijuna, ne bavim se lauferima i ostalim stvarima, time se vi bavite, ali kada ste već kod teme špijunaža, bože moj, valjda vam je to u srži, možda ste tako i nastali kao politička stranka. To više govori o vama, a ne o nekom drugom.
Da li je moguće hakerski da se tako nešto podmetne, sada sam posle svega, kako iznosite, sklon da sumnjam da ste to vi uradili, podmećući takav nekakav mejl stranci G17 plus. Možda baš sa namerom koja stoji u svemu tome, ali to ne znam, vi sada terajte to, isterujte, tražite, pokušavajte i dalje da nekome nešto podmećete, to je vaš problem, ne moj.
Što se tiče države i društva u celini, imali smo priliku da pre nekoliko dana čujemo ocene - 5. oktobar pa pet godina posle. Imali smo priliku da se osvrnemo šta je bilo do tada, kakvo propadanje države, kakvo urušavanje institucija, šta je sve dovelo do toga da na kraju, kada ste vi bili u vladi, naša država zarati sa čitavim svetom.
A od tada do danas sasvim druga situacija. I vi kao politička stranka uživate da imate mogućnost da se u parlamentarnoj borbi nadmećete sa drugim političkim strankama, nije vam falila dlaka sa glave, a krivi ste za mnogo toga.
Danas, kada pogledamo kako izgleda situacija u Srbiji, i samo kada složimo urađeno u prethodnih godinu dana, to ide od dobijanja pozitivne ocene Studije izvodljivosti, preko Sporazuma o tekstilu sa EU, ukidanja trgovinskih sankcija od strane SAD, preko Godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj u Beogradu, preko ocene o tome da su ovde reforme najbolje na svetu i, konačno, početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Da li se vi u tim procesima prepoznajete, to je vaš problem. Ne prepoznajete, niste učesnici.
Prema tome, jasno je i kuda ova vlast zemlju vodi, i šta nam je cilj, bez obzira na vašu želju da retoriku vraćamo u neki prethodni period. Nama to želja nije, niti ćemo se na takav način baviti.
Došlo je vreme da se ovde pokaže ko sme da preuzme odgovornost za određena državna pitanja i došlo je vreme da se na ozbiljan način bavimo državnim poslovima.
Dakle, jeste, imamo mi pitanja sa kojima moramo da se suočimo da bi neopterećeni išli u budućnost, ali mi smo za sva državna pitanja spremni, za razliku od opozicije koja to nije. Hvala vam.

Zašto njega niste opomenuli pošto je rekao da imam ptičiji grip?

Dakle, šta građani Srbije treba da znaju. Treba da znaju, kada se Vučić pojavi za govornicom, da je to jedan mali Šešelj, onaj veliki je sa svojim ratnim drugom u Hagu, ali ovaj mali pokušava retorikom ovde da zaista omalovažava, upotrebljavajući različite vidove ličnih kvalifikacija prema određenom čoveku. Mislim da je to nedopustivo, mislim da vređanje u parlamentu na bilo koji način ne treba da se čini, ali taj mali Šešelj ne preza ni od čega, baš iz razloga što je tako naučio.

Pašić je zaratio sa celim svetom i trećinu stanovništva izgubio. Kako vas nije sramota da 1999. godinu poredite sa periodom 1914-1918? Kako vas nije sramota?
Tada smo imali saveznike u svetu, najjače sile na svetu, a 1999. ste zaratili protiv čitavog demokratskog sveta. Kako vam to nije jasno? Kako vas nije sramota da nešto tako istorijski smete da uporedite?
Kako vas nije sramota da sukob sa celim svetom definišete kao gubitak stanovništva? Kako vas nije sramota da takav gubitak stanovništva upoređujete? Šta ste vi imali za cilj, gospodine Vučiću, kada ste pričali o granici Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica, da izgubite pola stanovništva? Kako vas nije sramota da tako diskutujete o ovom narodu, našoj istoriji i o onome sa čime se ponosimo?
Sloboda je najpreča, tu ste u pravu; 5. oktobra, u pravom smislu te reči, ovde jeste došla sloboda. Došla je demokratija. Ljudi su rekli, lakše se diše, možemo normalno da živimo, komuniciramo, bavimo se politikom. Nema onog satanizma kakav je bio dok ste vi bili na čelu Ministarstva za informisanje, kada ste sve zatvarali što se zatvoriti moglo, a imalo je prizvuk demokratskog, imalo je slobodnu misao, slobodnu reč.
U tome se mi razlikujemo. Vi stalno pokušavate da nas vraćate u tu retoriku, u taj period, ali to vam neće uspeti, ovde rade odgovorni ljudi odgovorne poslove i mi zemlju vodimo napred, koliko god vi želeli da je vratite nazad. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nisam očekivao da mnogi moraju da dođu da brane gospodina Vučića. Očigledno je da čovek u duelu sa mnom ne može da izađe na kraj. Dobro, ne želim da ova rasprava ide u sasvim drugom toku. Želim da se vratim na dnevni red. Ministar čeka već duže vreme da predstavi zakon. Ono što se lično na mene odnosi, ono što smatram za povredu ličnog dostojanstva, moram i da odgovorim.
Čovek sam koji je 10 godina pripadao opoziciji devedesetih godina i to je nesporna činjenica. Isto tako, za vreme bombardovanja, agresije NATO, bio sam mobilisan u jedinicu naše vojske. Proveo sam tri meseca i sa ponosom mogu da kažem da se ne može na takav način ophoditi prema meni. U tom ratnom stanju postao sam rezervni oficir i smatram da svaki način koji omalovažava mene u tom pogledu nije dobar i dostojan.
Želim zaista da na ovaj način završim polemiku i da se vratimo na dnevni red. Lično dostojanstvo ću uvek braniti, kao i što ću stranku G17 plus braniti, ali ne samo braniti nego i afirmisati sve dobre stvari koje radimo zarad države i građana Srbije. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine Vučiću, vašu ličnu nervozu, unutarstranačku ili bilo kakvu drugu nemojte prenositi na Narodnu skupštinu niti na narodne poslanike, jer nema nikakvog razloga.
Kada pominjete G17 plus to morate da činite sa izuzetnim uvažavanjem, a ne da sasvim paušalno ovde pokušavate da nekoga napadate. Ono što je jako važno to je da se zna da stranka G17 plus nema veze sa štampanjem plakata, vi razrešite međusobne vaše odnose sa gospodinom Nikolićem oko toga, niti ima veze sa slanjem famoznog i-mejla. Šta to, gde je policija ustanovila, jedino ako vi smatrate da ste policajac, što nikada nećete biti, možete tako nešto da tvrdite, osim ako nije u vašoj srodnoj duši ta činjenica da ste možda bili povezani pri osnivanju sa državnom bezbednošću, pa se osećate kao policajac. Grešite u tome, odmah da vam kažem.
Dakle, G17 plus nema nikakve veze sa tim, ali to što vas boli ta činjenica oko tog plakata je posebno pitanje. To je ono u vezi sa izjavama vaša dva poslanika na Odboru za finansije koji su priznali dve stvari: jedno, da je materijal štampan kod brata Mileta Dragića za predsedničku kampanju, a drugo priznanje na Odboru za finansije jeste da ste posetili firmu "Mile Dragić" za vreme izborne kampanje.
Dakle, Tomislav Nikolić sa delegacijom Srpske radikalne stranke. To su izjavila vaša dva poslanika na Odboru za finansije.
Ta činjenica koja vas povezuje sa Miletom Dragićem vas čini nervoznim. Zato ste vi želeli da u javnosti pokažete vašu nervozu, ali to je vaša stvar i nemojte mešati nas sa tim vašim poslovima.
Sa druge strane, što se tiče izbora u Kuli, oni su pokazali da je G17 plus kao stranka osvojila preko dva i po puta više glasova nego na prošlim lokalnim izborima u Kuli. To je za vas signal i zato vi pokušavate da nas na određen način napadate. Nemate razloga da se nervirate. Imaćemo mi preko 10%, iako je to sada 6,21%, iako ovde pokušavate za skupštinskom govornicom uvek da kažete - ali istraživanja javnog mnjenja, samo ne dodate - koja smo mi naručili, govore to i to. Nema boljih istraživanja nego što su to izbori.
Prema tome, šta su rekli izbori? Videćemo ko će formirati opštinsku vlast u Kuli, to su rekli izbori. Možete vi da radite šta hoćete, ali ja ovog puta pozivam stranke demokratske orijentacije da se udruže i formiraju vlast u Kuli kako valja i dolikuje. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, činjenica da gospodin Vučić izmišlja i kaže - javio mi ministar, javio mi načelnik itd, samo što ne kaže - javio mi Laufer. To vrlo jasno građani Srbije treba da znaju. Dakle, što se tiče izraza koje gospodin Vučić upotrebljava, a čuli smo - bednici, ubijati itd, taj rečnik ne pripada G17 plus.
Ali, šta je zanimljivo na našoj političkoj sceni? Zanimljivo je da ona poslanička grupa ili oni poslanici koji se dostojanstveno obraćaju i ovom skupštinskom domu ili na televizijskim emisijama koriste rečnik kojim žele da unaprede politički život. Upravo ovakvi kao što je gospodin Vučić upotrebljavaju reči koje su najniža moguća kategorija koja se može uopšte upotrebiti i ne treba da se u javnom obraćanju upotrebljavaju. Ali, on je sklon baš zbog sopstvenog odnosa prema stvarnosti. Dakle, kada neko upotrebljava takve reči, kao što su bednik, ubijati, on zapravo javnosti saopštava sopstvena osećanja o stvarnosti i tako ih iznosi. To su činjenice i dokazi koje vas karakterišu, a ne druge kojima se obraćate. O tome vodite strogo računa.
Što se tiče vas lično, mislim da bi bilo primerenije da se držite slova zakona i da u skladu sa tim plaćate i svoje račune i obaveze prema državi onako kako dolikuje, a ne u javnosti da se provlačite na nedoličan način.
Što se tiče stranke G17 plus, jasno je da nemamo nikakvog učešća niti u plakatima niti u tom vašem e-mail. Razrešite to vi između sebe, gospodina Nikolića, između vaših frakcija, odnosa i radite šta god hoćete, ali nemojte zato da optužujete i dirate druge bez ikakve potrebe. Činjenica da smo mi dva i po puta više glasova osvojili u Kuli vas može činiti nervoznim, to je vaš problem. Hvala lepo.

Svakako, gospodine predsedniče. Očekivao sam malo ozbiljniju opomenu za poslanika Vučića, pošto je očigledno da upotrebljava termine i kvalifikacije koji nisu dostojni za ovaj dom i ovaj skupštinski saziv. Taman pomislim kako skupštinski saziv zaista napreduje u međusobnim odnosima, onda se pojavi Vučić i počne da prosipa tako prizemne termine koji nisu u skladu sa civilizovanim ponašanjem. Očekujem i opomene i kažnjavanje za istog.