Gospodine Anđelkoviću, dozvolite da završim izlaganje.

Imam tri minuta pravo, po Poslovniku.

Replika je tri minuta, javio sam se za repliku zato što je pominjana poslanička grupa G17 plus sa vaše strane.

Komentarisali ste šta je stav G17 plus i sada ga iznosim zato što ste to pogrešno protumačili.

Dakle, nadam se i očekujem od svih poslaničkih grupa u Skupštini Srbije da ćemo imati snage, hrabrosti, volje, da novi Ustav Republike Srbije donesemo ovde.
Naravno, jasno je da postoje određeni problemi u radu Pododbora za ustavna pitanja i o tome je s vremena na vreme predsednik Skupštine izveštavao javnost i apelovao na različite ljude da utiču da dođe do zajedničke saradnje i nastavka rada na tom dokumentu.
Ako se zalažemo za donošenje novog ustava, to znači da postojeći nije dovoljno demokratski, kako ste želeli da tvrdite, da je potrebno, u skladu sa savremenim tekovinama i ustavnim tekovinama Evropske unije i drugih zemalja, tako nešto i da donesemo. Ako hoćete da tumačite reči narodnog poslanika koji se pozvao na ustavni osnov za ovaj zakon, to je sasvim drugo pitanje i o tome mogu i gospodin Krstin i drugi da rasprave.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se da reklamiram povredu Poslovnika, član 104. Poslovnik je povredio predsedavajući, trenutno gospodin Anđelković.
Dakle, ne samo dostojanstvo Narodne skupštine, već moje lično i ne znam više koji su to razlozi i motivacija gospodina Anđelkovića da mene već danima proziva, da pokušava da koristi i Skupštinu za određene obračune, da li u svojoj političkoj stranci ili na drugim mestima, što mene potpuno ne interesuje.
Ne znam zašto koristiti mesto predsedavajućeg za komentarisanje pogrešno određenih stvari.
Prvo, tačno je da greškom jedan broj poslanika G17 plus nije glasao juče za jednu od tačaka za koju smo glasali iz tehničkih razloga.
Greškom sam ustao sa svog mesta u toku samog glasanja, ali to zloupotrebljavati na najgori mogući način nije dozvoljeno.
Ne razumem šta vam to zapravo znači.
Drugo, određeni politički stavovi koje mogu određene stranke da iznose na određenim mestima u određeno vreme; zar je moguće da sve vreme, i juče u toku dana i danas, pokušavate na određen način da me isprovocirate, kao predsednika poslaničke grupe G17 plus, da bi o tome polemisali, zarad neke vaše političke unutarstranačke promocije, što me ne interesuje. Nadam se da će već jednom ti baloni da vam izađu iz glave.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, motiv da se javim za reč, iako su moje uvažene koleginice imale diskusiju o ovom zakonskom predlogu, jeste što sam u toku popodneva imao više telefonskih poziva od različitih udruženja ljudi kojih se zakon neposredno tiče.
Dakle, možete pretpostaviti da mora da se vodi računa za skupštinskom govornicom kada se ova tema razmatra, zato što najzainteresovaniji ljudi trenutno posmatraju i ovaj prenos i pažljivo prate diskusiju, i dužnost mi je da kažem da je najčešće pitanje bilo, da li će ovaj zakon proći. Iz diskusija i poslanika G17 + i drugih poslaničkih grupa vladajuće većine proizilazi da će ovaj zakon biti usvojen.
Ono što svi znamo, to je da jeste naša država potpisnica Konvencije o ljudskim i manjinskim pravima, jeste, ali nije dovoljna ni sama ta konvencija. A vi dobro znate da treba da donesemo ustav u kome će biti sve te stvari ponovo ugrađene.
Ovde sam čuo diskusiju da se o određenim stvarima pitamo, zašto se nalaze unutra, pa zato što zakoni i nalažu da se one načelne stvari, definicije, ključne stvari nađu u njemu jasno i precizno definisane.
Dakle, vrednosti svih zemalja savremenog sveta jesu i pravo i pravda, i solidarnost i sloboda, i demokratsko društvo i humanost, sve ono što želimo mi, ako nije povraćeno u našoj državi, da takvim i učinimo, dakle, da vrednosti i ovde ponovo instaliramo, da zažive na najbolji mogući način.
Stav Skupštine Srbije o ovom pitanju je vrlo značajan. Značajan je iz dva razloga. Jedan je da rešimo zakonski, odnosno regulišemo ovu oblast.
A drugi da imamo, kao institucija od najvećeg državnog značaja, uticaj na druge činioce društvenog života u našoj državi, da takođe i kod njih utičemo, da ove vrednosti dodatno afirmišemo, i humanost, i solidarnost i sve ono što je u njihovoj moći.
I danas su mi ljudi rekli da ove definicije i načela, a nalaze se u zakonu, u Predlogu zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, jesu po svetskim standardima, jesu kao i definicije koje se nalaze u 40 zemalja, kako je ministar ovde naveo, zemalja koje su ovakav zakon i donele.
Ono što je važno da imamo na umu, šta ljudi kojih se ovaj zakon tiče zaista žele? Žele, dakle, da žive na jedan normalan način, da žive, rade i funkcionišu. A šta to znači? Za početak da ujutru ustaju i obavljaju dnevne funkcije, da idu u prodavnicu, dom zdravlja, apoteku, školu, a naravno da pored ovoga proizilazi da se otvara pitanje koje njih tišti, a to je pitanje zaposlenja.
Ima jedno pitanje koje je postavljeno, a na koje možda i ministar može da da odgovor, a to je šta je sa personalnim asistentima i ljudima koji pomažu ovim osobama. Mi znamo da projekat trenutno podržava irska vlada, koji je do kraja godine, ali šta ćemo od kraja godine. Dakle, moramo sistemski da rešavamo određene stvari i ovim ljudima pomažemo.
Navešću jedan primer, pozitivan primer, kako lokalna samouprava može, a koristeći se i ovim primerom druge lokalne samouprave, da pomaže osobama sa invaliditetom.
Primer je opština Zvezdara, koja je u mesnoj zajednici "Bulbulder" renovirala mesnu zajednicu i prostorije mesne zajednice prilagodila i osobama sa invaliditetom. Oni imaju kancelariju posebno napravljenu gde mogu da se sastaju, ali i da zajednički dogovaraju i da određene predloge opštini, Republici i tako dalje, odatle i šalju.
Ja sam posetio tu prostoriju i ovo je apel drugim opštinama da nešto slično rade, da pomažu na sve moguće načine.
Traženo je da u zakon uđu i kaznene odredbe. Ne znam da li su usklađeni predlozi amandmana do kraja, ali imamo priliku, Vlada ili Odbor, još uvek imaju mogućnost da određene amandmane predlože, i Skupština da ih usvoji, i o tome da se dogovorimo.
Još jednom, želim da kažem da će poslanička grupa G17+ podržati ove zakonske predloge i sve što afirmiše bilo kakvu moguću pomoć u smislu humanosti i solidarnosti i na tome ćemo istrajati. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Mislim da su za obrazovanje u Srbiji u celini neophodne dve stvari. Prvo, potrebno je veće ulaganje u obrazovanje u Srbiji u celini. Drugo, važno je da institucije koje se bave obrazovanjem, institucije koje smo mi formirali zakonima koje smo doneli, dobro funkcionišu.
Ovo prvo je važno zbog toga što se danas u Srbiji u obrazovanje ulaže tri posto bruto društvenog proizvoda. Zemlje koje su u razvoju ili koje su se bavile razvojem prethodnih decenija su značajno više ulagale u domen obrazovanja, znači između šest i deset posto bruto društvenog proizvoda. Dakle, mislim da je potrebno u Srbiji doći do strateškog dogovora, zbog ulaganja u budućnost, za buduće generacije, da zaista osmišljeno pristupimo finansiranju obrazovanja u Srbiji i da se svake godine taj iznos poveća.
Danas, naravno, imamo predlog i spisak kandidata za sastav nacionalnog saveta. G17 plus uvažava predloge koje su nam dostavile odgovarajuće institucije, a naravno, uvažavamo i primedbe koje je profesor Simonović rekao, jer on je čovek koji radi u visokoškolskoj ustanovi i na to ima puno pravo.
Izbor nacionalnog saveta je vrlo značajan iz sledećih razloga. Nacionalni savet u svom delokrugu rada ima akreditaciju visokoškolskih ustanova, dobijanje dozvole za rad, što je jako važno, jer danas se u Srbiji sporimo, a posebno preko štampe, kako i na koji način su određeni univerziteti, posebno privatni, dobili dozvolu, da li je to sve po kriterijumima koje zadovoljavaju državni fakulteti i univerziteti.
Istovremeno da kažem, zalažemo se da svi imaju jednake šanse i po istim kriterijumima i da nema Ministarstvo samo tu ingerenciju da preseče određene stvari, ali ovde je važno da se formira ovo stručno telo, nacionalni savet za visoko obrazovanje, kako bi otklonili te nedostatke u sadašnjim procedurama ili naše primedbe koje, možda, nisu ni osnovane. Dakle, potrebno je da neko sa visokim renomeom kaže određene kriterijume po kojima će svi imati jednake šanse da se akredituju i budu institucije od značaja za našu državu i normalno rade.
Druga stvar koju nacionalni savet ima u svojoj ingerenciji je reforma visokog obrazovanja. O tome se različito polemiše i diskutuje, ali ako pogledamo strukturu visokog obrazovanja, višeg i visokog sada, videćete da više škole koje su dvoipogodišnje imaju manji problem da pređu na trogodišnje visoke škole. Ima određenih stvari i kriterijuma koje moraju da ispune.
S druge strane, imamo problem određenih nejasnoća u procedurama primene zakona, šta je sa četvorogodišnjim fakultetima, na koji način će oni nastaviti da funkcionišu u budućem periodu i kako će da se prilagođavaju zakonu koji smo ovde doneli. Postoje daleko veće teškoće nego što to mi na prvi pogled vidimo, a nama se ljudi obraćaju i to i kažu. To pitanje će otkloniti, takođe, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, jer mu to i jeste dužnost.
Treće što sam hteo da kažem, to je da smo novim zakonom otvorili mogućnost doktorskih studija na našim univerzitetima. Na ovaj način stvara se mogućnost da Beograd i Srbija budu centar doktorskih studija Balkana, istočnoevropskih zemalja, ali i šire za druge zainteresovane zemlje, jer nama je i razmena studenata jako važna, ali i da budemo kao zemlja centar za sve druge za tako važno školovanje.
S druge strane, to zahteva, što sam već rekao na početku, određena dodatna finansijska izdvajanja da bi sve to moglo na dobar način da funkcioniše. Što se tiče Vlade Republike Srbije, ovde smo imali prilike u javnosti da čujemo da je formiran fond za mlade talente, pa da đaci dobijaju nagrade kada postignu rezultate na međunarodnim takmičenjima i osvoje medalje. Takođe, najbolji studenti dobijaju stipendije za školovanje u zemlji, ali i za određeni broj studenata koji se školuju u inostranstvu, što je jako dobro. To izdvajanje i dalje nije dovoljno da zaista na najbolji mogući način motivišemo mlade ljude da ostanu ovde i doprinose razvoju naše države.
G17 plus će podržati ove predloge, uvažavajući činjenicu da ih zaista značajne institucije predlažu. Pokušao sam na određeni način da ukažem na stvari koje će se dešavati i na značaj ovog što danas radimo. Hvala puno.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko što se tiče izbora predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta. Tu instituciju smo formirali donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Značaj izbora predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta je ogroman iz razloga što su ingerencije Nacionalnog prosvetnog saveta: donošenje nastavnih planova i programa, predlaganje udžbenika i mnoge druge stvari, kao što su standardi znanja itd. Dakle, temeljne stvari u školstvu, osnovnoj i srednjoj školi, u ingerenciji su Nacionalnog prosvetnog saveta i zbog toga je važno da institucija konačno profunkcioniše.

Ja ću vam sada reći, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja imamo formirane, dakle: Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Nacionalni prosvetni savet; ili još bolje da sam rekao, obrnutim redom: Nacionalni prosvetni savet kao vrh, zavodi, ministarstva.

I tu zapravo jeste funkcionisanje čitave prosvete, što sve tri institucije treba na međusobno dobar način da koordiniraju i donose ono za šta su nadležni. To je jako važno, a najveća nadležnost, po zakonu, pripada Nacionalnom prosvetnom savetu, a stručno pripremanje materijala za Nacionalni prosvetni savet daje pre svega Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Ministarstvo ima funkciju nadzora, kontrole i ostalih stvari, ali ove dve institucije biće nosioci posla u prosveti u Srbiji danas i sutra. Hvala vam lepo.

Gospodo predsednici, gospodine potpredsedniče, gospodo ministri, članovi pregovaračkog tima, dame i gospodo narodni poslanici, počeću od pitanja - šta je donela Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti od 10. juna 1999. godine. Složićemo se svakako da postoji formalni suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji.
Kakva je stvarnost? Danas Srbija brine nad 220 varoši i sela u kojima je ostala jedna trećina predratnog srpskog življa u pokrajini. Tokom šest godina u terorističkim napadima ubijeno 927 Srba.
Srbija izdvaja kosovski dodatak, formirala je Koordinacioni centar i poseban fond. Na taj način uspeli smo da održimo privid postojanja autonomije pod suverenitetom Beograda.
Pod upravom UN oblast nije integrisana u pravni i finansijski sistem države. Nabrojaću nekoliko stvari: nerešen teret otplate dugova, porezi se ne plaćaju, nejasna situacija oko pasoša, isključenje struje Srbima, privatizacija mimo Beograda i zakona, a da ne govorimo da zločinci od 17. marta 2004. godine nisu kažnjeni, kao što ni sudbina 1.400 nestalih nije rasvetljena.
Posle pogroma od 17. marta 2004. godine, setite se ubijanja Srba, progoni, paljenje kuća, paljenje manastira i crkava, a nakon toga Vlada Republike Srbije, dakle Vlada Koštunica-Labus predlaže parlamentu Srbije Rezoluciju i plan koji ovde jednoglasno usvajamo. Plan predstavlja model kantonizacije i decentralizacije Pokrajine.
Naravno, odmah se pojavljuje problem primene plana, koji podrazumeva da Kosovo i Metohija jeste autonomija u okviru Srbije i da Srbija svojim mehanizmima može da sprovede taj plan. Stranka G17 plus zalagala se za otvaranje pregovora o konačnom statusu, za razgraničenje, uspostavljanje entiteta, a reč je o Labusovom planu. Podsetiću vas da je ovaj dokument zapravo predviđao buduće događaje, jer se politika međunarodne zajednice menjala, pa se od teze "standardi pre statusa" prešlo na "standarde i status", iako svi znamo, a i međunarodni izveštaji govore o neispunjavanju standarda.
Nakon ovoga dolazi formula koja dobija popularni naziv "više od autonomije, manje od nezavisnosti", što uz državno opredeljenje za evropske integracije daje kao rezultat određene pozitivne signale iz EU. Međutim, ova formula je u nekim naznakama dobila praktično objašnjenje da zakonodavna, izvršna i sudska vlast pripada Pokrajini.
Nakon toga dolazi Tadićev plan, koji je zapravo nastao iz plana Vlade Srbije i Labusovog plana o entitetima, ali ima i svoje osobenosti. On podrazumeva horizontalno povezivanje srpskih opština i specijalne veze sa Beogradom. Ali, šta je važno reći: bilo je više stvari, bilo je više ideja, ali svi ovi planovi imaju jedinstvenu matricu, imaju u sebi osnovnu istu ideju za rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije.
Danas, posle svih ovih aktivnosti i napora da Srbija dobije jedinstven nastup, koji i imamo, formirali smo državni pregovarački tim, koji je doneo zajedničku platformu i, na osnovu ovlašćenja Narodne skupštine i Vlade, započeo pregovore u Beču. Izveštaj pred nama u prvom delu govori o tome šta smo u prethodnom periodu kao država radili na donošenju zajedničkih dokumenata i na koji način je izbalansiran zajednički stav u Srbiji, ali imamo i određene stavove međunarodne zajednice.
Videli smo da pojedinačne izjave mogu da izazovu velike političke reakcije u domaćoj javnosti, a da početak razgovora znači prizemljenje i spuštanje tenzija. Jedan deo izveštaja posvećen je decentralizaciji i valja napomenuti da zaista sadrži značajne elemente koje ću sada i citirati. Recimo, na strani 13, jasno se govori o tome da su zahtevi sledeći: povećan broj nadležnosti za opštine, sa konkretno navedenim nadležnostima; osnivanje većeg broja opština, sa jasnom srpskom većinom u konkretno naznačenim oblastima Kosova i Metohije; omogućavanje uspostavljanja horizontalnih veza među srpskim opštinama, uz osnivanje posebnih tela koja bi koordinisala njihovu politiku u različitim oblastima; sprovođenje ove forme decentralizacije do sredine 2006. godine.
Na strani 16. citiraju se delovi iz Platforme pregovaračkog tima, to su određena jemstva, i govori se o teritoriji srpskog entiteta, koji treba da obuhvati, pored postojećih opština sa srpskom većinom, i veći broj novostvorenih opština, kao i najvažnije pravoslavne crkve i manastire sa okolnom teritorijom. Ovde se predviđaju direktne funkcionalne veze među srpskim opštinama. Govori se o ovlašćenjima, pominje se lokalna policija i pravosuđe i, naravno, institucionalne veze sa Srbijom.
Dakle, naš državni pregovarački tim bio je na visini zadatka i otvorio pitanje decentralizacije na najbolji mogući način. Na temi koja deluje vrlo prizemno i otvara mogućnost dijaloga zapravo se lome koplja. Postavlja se pitanje zašto. Zato što pitanje decentralizacije podrazumeva stvaranje srpskih opština, predlog da bezbednost u opštinama garantuje lokalna policija, da pravdu sprovode lokalni sudovi u tim opštinama, da srpske opštine budu povezane u entitet, a entitet da ima specijalne veze sa Beogradom.
Kada pogledamo suštinu, vidimo sledeće: na početku sam nabrajao šta se dešavalo u Srbiji, dakle od stava "autonomija u okviru Kosova i Metohije", pa zatim predlog o entitetima, zatim "više od autonomije, manje od nezavisnosti", i na neki način postavlja se pitanje da li se lestvica zahteva iz Beograda spušta?
Ali, to otvara najvažnije pitanje: kakav status imaju Srbi na Kosovu i Metohiji? Odgovor je jasan, tražimo za Srbe na Kosovu i Metohiji isto što i za Albance na Kosovu i Metohiji. Dakle, ako s jedne strane na bilo koji način spuštamo kriterijum iz Beograda, podižemo kriterijum za Srbe na Kosovu i Metohiji. U proteklih deset godina nacionalni pokret Albanaca započeo je rat i na Kosovu i Metohiji, i u Republici Makedoniji. U oba slučaja Albanci su nagrađeni posebnim statusom.
U isto vreme Srbi na Kosovu i Metohiji još uvek nemaju pravo ni na lokalnu samoupravu, ni na slobodu kretanja, dok je utamničenje arhiepiskopa ohridskog, gospodina Jovana, pokazalo da Srbi u Makedoniji nemaju ni slobodu veroispovesti. To nas dovodi na pomisao da Srbija nema aktivnu ulogu na Balkanu i da se ne bi bavila Srbima na Kosovu i Metohiji da Albanci ne žele nezavisnost.
Napravićemo poređenje sa Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom. Dejton je za Republiku Srpsku doneo mir, prestanak ubijanja na etničkom principu, povratak ljudi svojim kućama, slobodno kretanje ljudi i roba. A na Kosovu i Metohiji došao je kraj rata, ali nažalost sve suprotno od ovog što sam rekao: nije prestalo ubijanje, nema bezbednosti i slobodnog kretanja, nema povratka izbeglih. Jasno se vidi šta je donela Rezolucija 1244. Možemo i da zaključimo da je donela kraj rata, ali ne i trajan mir, i zato ključno pitanje ću da ponovim: kakav je status Srba na Kosovu i Metohiji?
Mislim da bi naše prijatelje iz međunarodne zajednice valjalo podsećati na dobra iskustva Dejtonskog sporazuma i takođe insistirati na stavu da obaveze iz Rezolucije 1244 nisu ispunjene, i valja da budu ispunjene. Tako bismo bolje zaštitili naše pregovarače o budućem statusu Kosova i Metohije.
Završiću rečima vladike Nikolaja: "Mi imamo pravo da živimo na ovom svetu, ali i obavezu da isto tako dozvolimo i drugima da žive. Mi imamo pravo da budemo slobodni, ali i obavezu da priznajemo slobodu i drugima. Mi imamo prava na naš nasušni hleb, ali i obavezu da se staramo o svojim gladnim susedima. Mi imamo pravo da zahtevamo zaštitu svoje ličnosti, ali i obavezu da štitimo druge u opasnosti".
I, da ne zaboravim, kako vidim današnju sednicu Skupštine. Činjenica je da je ovo početak pregovora i ne treba preuranjeno i brzo donositi konačne sudove. Naš zadatak danas jeste da ohrabrimo državni pregovarački tim, da im ulijemo novu snagu da konstruktivnim predlozima pregovaračka platforma bude još sadržajnija, a mudrost, odgovornost, snaga i hrabrost svima nama će biti potrebne. Predlažem da poslanici glasaju za izveštaj, kao što će učiniti poslanici G17 plus. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 104. Ovde ne samo da se vređa dostojanstvo Narodne skupštine, nego ugled i čast narodnih poslanika. O čemu se radi? Dođe trenutak da Meho Omerović dođe za skupštinsku govornicu i reklamira povredu Poslovnika. Ako iko može da svedoči o beščašću takvog poslanika, to sam ja. Dakle, o čemu se radi?
Vi dobro znate, gospodine Omeroviću, na kojoj ste izbornoj listi bili kada ste ušli u parlament Srbije. Sreća naša te smo saznali da ste nas slagali o učešću u glasanju Bodrum, pa pojedini članovi SDP su tada učestvovali, pa smo srećom na vreme saznali te nisu mogli ući u parlament Srbije. Šta sledi posle toga? Vrlo brzo okrećete leđa i kod koga god dođete pokušavate na određeni način da ga ojadite, pa bih rekao poruku i ovom oligarhu, tajkunu ili kako ga već zovu u Srbiji, da se pričuva vas, pošto će svakako imati i on problema istih.
Nije to sporno, možete da radite šta god hoćete, možete vašu dušu da prodate kome god želite, za šta god hoćete, ali radi se o tome da svi poslanici u Skupštini Srbije znaju kada je u pitanju glasanje ili neki važan trenutak u Parlamentu. Ja sam bio taj čovek koji vas poziva da siđete, ali vi nemate obraza i časti da kažete – gospodine Albijaniću, neću sići da glasam. Nikada nećete da kažete šta hoćete. Stalno nešto vrdate, tražite, muvate, petljate itd, to je vaš lik i delo.
Nije moguće da ste vi danas različitiji nego juče. Samo ste vašim gestom, činom, sporazumom sa Bogoljubom Karićem, pokazivali svoje istinski pravo lice. To Srbija treba da zna. Srbija treba da zna da ovde časni poslanici žele da se od takve stvari jasno ograde, da takav čin osude i da kažu da na tako nešto, narodni poslanici koji su časni i pošteni, ne pristaju. To je suština.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nemojte javnost da obmanjujete. Niste vi napustili Vladu Republike Srbije nego ste iz Vlade Republike Srbije izbačeni. To je prvo.
Drugo, pozivate se ovde na čast, moral. To je zaista sramotno. Ponoviću i pitaću vas, dok ste ovde bili u vladajućoj koaliciji, za koliko zakona ste glasali? Na koliko sednica ste učestvovali? Kada uopšte ovde glasate i učestvujete? Postavlja se osnovno pitanje, zašto vi sada napadate
narodne poslanike, dnevnice, a posebno one koji uredno dolaze na skupštinska zasedanja.

O čemu se tu radi? Sada postaje jasno da ova kampanja koja se vodila u javnosti zapravo je kampanja kreirana iz lonca Bogoljuba Karića, sa novim napadom na Skupštinu, jer se danas vidi šta ste hteli. Bojim se da vam je slabo pamćenje. Slabo vam je pamćenje iz sledećeg razloga. Guverner Narodne banke Jugoslavije i Narodne banke Srbije bio je Mlađan Dinkić dok smo bili nevladina organizacija G17 plus. Miroljub Labus je bio potpredsednik Savezne vlade.
Kao nevladina organizacija napravili smo program DOS-a za reforme Srbije. To što nisu sprovedene sve stvari, zato smo i postali politička stranka. Ljudi koji su članovi nevladine organizacije i ne mire se sa smenom svog guvernera, ovde ih napadate zašto su to radili. To je nečasno sa vaše strane. Jasan je vaš put. Neka vam je sa srećom Bogoljub Karić, to je moja poruka vama!

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam šta vama treba da polemišete sa strankom G17 plus. Zapravo mi i nemamo ništa zajedničko.
Dakle, mi radimo odgovorno, želimo da Srbija bude jedna normalna zemlja, demokratska, da građani žive bolje, ne pričamo prazne priče, ne javljamo se za govornicu budzašto i mogu sasvim slobodno, i to građani znaju i vide, zapravo i negujem tradiciju, i mogu slobodno da kažem da sam Srbin, ni mali ni veliki, zapravo Srbin. Tu nema šta posebno da se dodaje.
Pokušavate na jedan pogrešan način tako nešto da ističete, ali kada već tako nešto pominjete, moram da vam kažem da se vaša prazna priča sadrži iz tri dela. Jedan je Srbija do Tokija. Drugi deo vam je, pobedićemo ceo svet i, treći deo je, držite lopova. Od svega toga, čitave vaše politike koja se sastoji iz ta tri dela, ostalo vam je samo držite lopova. Pošto pominjete neki skup, mislim da bi bilo zaista primereno da ono što ste govorili u ranijim periodima, da ponesete to Teslino tajno oružje da vam i na tom skupu i u drugim aktivnostima pripomogne.
Zaista mislim da je neprimereno da se na takav način raspravljate sa poslaničkom grupom, sa poslanicima, sa strankom G17 plus. Vrlo jasno i odgovorno radimo svoj posao. Nije potrebno da vas podsećam da sam rekao da ću vas dovesti na pristojnu meru. Početak jesu izbori u Bačkoj Palanci. Pogledajte gde ste bili, da li je tu Tomislav Nikolić imao 40%, da li sada imate 27%, da li smo mi četiri puta povećali broj glasova u Bačkoj Palanci i vodite računa zapravo s kim i zašto bez argumenata se sukobljavate.
Nemojte to da radite, vama će se obiti o glavu. Što duže radite i što više ovde polemišete bez argumenata, tim pre će građani shvatiti da su to prazne demagoške priče. Zaista vas molim u tom smislu da se upristojite. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, prvo, ne dozvoljavam da se o uvaženoj koleginici iz Aranđelovca, Miroslavi Gušić, tako govori. Ona je pristojna, ona je jedna odgovorna žena iz Aranđelovca, možete sve Aranđelovčane pitati koliko je i kakva je, i na koji način radi, dostojna, odgovorna, časna, poštena i kakvo je mišljenje građana iz Aranđelovca o njoj.
Što se tiče primedbi da nisam u skupštinskoj sali, vi dobro znate da sam deset puta prisutniji u sali od vašeg šefa poslaničke grupe, a možda i više, vi dobro znate da sam šef poslaničke grupe koji je najprisutniji u sali od ostalih šefova, pa takva neka niska primedba zaista ne stoji.
Stranka G17 plus, hvala bogu, nije vezana ni za kakve malverzacije i vaša izmišljanja i pokušaji podmetanja te vrste, a rečnik tipa "lopovi", zapravo jasno je sada da pripada vama i nemam nameru da se vašim rečnikom i vašim načinom obraćanja bavim.
Što se tiče Bačke Palanke, svakako je vama poznata činjenica da sam, što se tiče G17 plus, otvorio kampanju u Bačkoj Palanci i time sam ponosan, jer moja izjava tada i na lokalnoj televiziji, inače glasila je da ću dovesti radikale na pristojnu meru. Tako će i biti.
Što se naše stranke tiče, zaista želim da kažem da vrlo odgovorno radi svoj posao u Vladi Republike Srbije, predvodimo evropske integracije. Možete videti kakvi su dometi reformi u prethodnoj godini, to su zapravo ocene i Svetske banke, i međunarodnih institucija, i Evropske banke za obnovu i razvoj, i možete videti zapravo kojim putem u celini Vlada Republike Srbije vodi ovu državu.
Šta god se ovde pričalo i pokušavalo praznim demagoškim pričama, ocene spolja jasno govore kojim putem se naša država kreće. Zašto je to važno? Važno je zbog građana Srbije, jer mi želimo da naša država bude kao i druge evropske zemlje, jer kada pitate kako se živi u ovih deset zemalja koje su postale članice Evropske unije, shvatićete da se bolje živi, da su bolje plate, dakle, sve ono što bi mi želeli da napravimo u našoj državi. Ima mogućnosti da imaju slobodan protok roba, kapitala i usluga zajedno sa drugim evropskim zemljama, dakle postale su konkurentne i mogu da budu partneri drugim evropskim zemljama. To jeste cilj i naše države. Hvala.