Gospodo radikali, da nemate neki problem?
Da li ćete, gospodine Markoviću, da umirite radikale, jer su nervozni, da bih mogao da govorim?

Kao što ste primetili, u uvodnom izlaganju sam... (Galama od strane radikala ometa govornika.) Kakve probleme vi imate? Kada se naučite pristojnom, kulturnom, civilizovanom ponašanju, dođite za govornicu i kažite šta imate.

Zaboravio sam da vam kažem da sam zaposlen u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. To vaspitanje je ispušteno poslednjih deceniju i po, ali ćemo se potruditi da napravimo jedan projekat i za vas, ako ste raspoloženi za taj domen vaspitanja. Morate da se upristojite, to i sami znate. Nije ovde moj cilj da vas upristojim, jer sam ja u ovom skupštinskom sazivu mnogo puta demantovao i jasan je odnos G17 plus prema Srpskoj radikalnoj stranci, iskazan u govorima naših poslanika, a i mojim ličnim stavom.
Mene čudi što u kontekstu skupštinske debate vi radikali i demokrate uzimate u razmatranje amandman predsednika Skupštine gospodina Markovića, a on je plod međusobnog dogovora Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke. (Smeh u sali.) Nije to samo vaš dogovor, nego i svih ostalih, sem G17 plus.
Žao mi je što je gospodin Marković preuzeo tu ulogu da napiše amandman koji su dogovorili šefovi poslaničkih klubova, bez moje malenkosti. Zato nemojte po ponoći da nastavljamo prazne priče, debate i rasprave o tome i da izmišljamo drugačije priče. Tu sam istinu hteo za govornicom da kažem, ne želeći dalje da raspravljam, jer je svima svega dosta i želimo da završimo ovu skupštinsku raspravu, pa da se raziđemo kao ljudi.
Večeras hoću da kažem da se jasno koristi skupštinska govornica za političke debate i pozicioniranje političkih stranaka pred početak kampanje za izbore. Nisam siguran da je toliki efekat toga što će večeras ovde da se kaže na kampanju, jer nas ona očekuje u narednom periodu. Ako su izbori po vašoj volji u januaru mesecu, ovo će se svakako zaboraviti, ali ostaće gorak utisak kod nas koji tu radimo i raspravljamo da smo morali sami sebi ovako nešto da napravimo. Hvala lepo.

Zbog toga što je prekršen Poslovnik član 104. i zbog izgovaranja neistina od strane gospodina Vučića, zarad istine dužnost mi je da saopštim sledeće: na osnovu odluke Glavnog odbora G17 plus, ministri iz reda G17 plus su podneli ostavke i dogovorili se sa premijerom da te ostavke budu aktivirane posle održavanja referenduma. To je sva istina, samo je trebalo da gospodin Vučić pročita i drugu stranu dopisa koji je čitao.
Dakle, u želji da poentira ovde za skupštinskom govornicom, on želi da preskoči istinu. Ali, ima tu još jedan dodatni problem. Postavlja se ozbiljno pitanje, zašto taj pokušaj neistine nije izrečen sinoć, zašto je bila opstrukcija sinoć u Skupštini Srbije da se skine imunitet zameniku javnog tužioca optuženom za kriminal.
Postavlja se pitanje, da li ste vi na taj način imali motiv da zaštitite optuženog za kriminal, da li se plašite novih hapšenja? Šta je stvarni motiv? To treba građani Srbije da znaju. Da znaju da ste izvršili opstrukciju Skupštine, da znaju da niste želeli da učestvujete u skidanju imuniteta optuženom za kriminal. To treba građani Srbije da znaju, a ne da se krijete iza nekih drugih motiva. Kažite istinu ako smete. To je suština priče. Zbog vašeg ponašanja je dotični pušten.
Građanima Srbije je sada jasno o čemu se ovde radi i po tome treba da sude i u budućnosti o vama i vašem ponašanju. Hvala.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče Republike Srbije, gospodine predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas se Narodna skupština Republike Srbije nalazi pred istorijskom odlukom. Srbija je pred dobijanjem novog ustava, 103 godine posle usvajanja poslednjeg ustava nezavisne Srbije.
Posle 16 godina otkako je na snagu stupio Ustav iz 1990. godine i punih šest godina od demokratskih promena, naše ustavno pitanje je na pragu da bude rešeno.
Iako je već godinama otvoreno, pitanje novog ustava je svakako jedna od najsloženijih zagonetki naše političke reforme.
Iako je Srbija u ovoj deceniji prošla kroz najveće promene od Drugog ssvetskog rata, osnova tih promena nije bila plod jasnog sporazuma svih demokratskih stranaka, a još manje svih važnih političkih faktora u zemlji. Tri snažna uticaja oblikovala su našu ustavnost tokom proteklih stoleća. Reč je o programskoj viziji državnika, demokratskoj volji naroda i međunarodnom položaju Srbije.
Još u davnini srednjeg veka Srbija je imala elemente pravne države. Razumljivo, o volji naroda koja bi uticala na naše stare zakonodavce, nije moglo biti reči.
Ipak, donoseći u 13. veku znamenito Zakonopravilo, Nomokanon, srpski arhiepiskop Sava Nemanjić, kasnije Sveti Sava, bio je nosilac modernosti svoga vremena. Kada je u 14. veku, najveći srpski vladar, Car Dušan, obnarodovao svoj ''Zakonik'', njegovo delo nije bilo samo trijumf savremenosti, već i pravne države. Treba se setiti znamenitih članova Zakonika, kao što je član 168: da sve sudije sude po zakonu, pravo kako piše u Zakoniku i da ne sude po strahu od cara. To pokazuje stepen pravne kulture u Srbiji toga vremena.
U 19. veku Srbija je doživela ogroman preobražaj, od periferne turske provincije, postala je međunarodno priznata država na Berlinskom kongresu 1878. godine, i država koja je izgradila moderne ustanove i prošla više talasa modernizacije. Pomenuću da su u dva navrata donošeni važni ustavni zakoni, 1808. i 1811. godine. I dan-danas je hvale vredno ''Slovo o Srpskoj slobodi'', koje je napisao sekretar Praviteljstvujušćeg sovjeta, učeni profesor Božidar Grujović. Zaista, to je bila Srpska verzija deklaracije prava čoveka i građanina.
Tokom svog razvoja Srbija je usvojila šest ustava u razdoblju između 1835. i 1903. godine. Prvi ustav bio je znameniti Sretenjski ustav, kojeg je 1835. godine napisao Dimitrije Davidović, a Skupština u Kragujevcu potvrdila. Možemo da budemo ponosni što je to bio i prvi ustav na Balkanu.
Tokom naredne decenije u Srbiji je delovao prvi istinski politički pokret u našoj istoriji. Njegove pripadnike su savremenici nazvali ''ustavobraniteljima''. Na početku njihove vladavine Srbija je dobila drugi ustav 1838. godine. Ovaj ustav je učinio Srbiju slobodnijom, a srpsko društvo pravednijim. Tokom narednih decenija se postavlja veliko pitanje – može li u isto vreme biti slobode i pravde, postavljeno pred srpske državnike.
To pitanje je opterećivalo srpsku politiku i 1990. godine. Ta nedoumica muči nas i danas. Paradoks sudbine je učinio da Turski ustav bude najdugovečniji, na snazi je bio više od 30 godina. U to vreme, ipak, mala Srbija bila je treća država na svetu koja je uvela Građanski zakonik - a to je obezbedilo zaštitu privatne svojine i razvoj kapitalizma u Srbiji.
Takođe, pred zakonom su izjednačeni pripadnici svih veroispovesti, pola veka pre nego što se tako nešto dogodilo u Velikoj Britaniji.
Na Duhove 1869. godine donet je treći srpski, Namesnički ustav. Iako je Srbiju po prvi put učinio parlamentarnom državom i uspostavio izvesnu ravnotežu između sudske, izvršne i zakonodavne vlasti, ovaj ustav je bio konzervativan i pisan u prilog vlasti vladara. Kada su 1881. godine u Srbiji počele da deluju stranke – Radikalna, Napredna i Liberalna stranka, Namesnički ustav se pokazao kao nedovoljno demokratski za potrebe jednog dinamičkog društva u razvoju. Tokom '80-tih godina Napredna stranka je doprinela novom talasu modernizacije, pod sloganom stranke – ''Zakon, sloboda i napredak'', što je izuzetno približilo Srbiju evropskim uzorima.
Posle ovog perioda, kralj Milan je nametnuo četvrti srpski ustav, koji je bio sa novim liberalnim i naprednim rešenjima. Primera radi, o slobodi izražavanja pisao je kratko, ali efektno – ''Štampa je slobodna''.
Tokom desetogodišnje samostalne vladavine kralj Aleksandar Obrenović je sam doneo novi peti ustav iz 1901. godine. Konačno, početkom 20. veka donet je šesti, znameniti ustav iz 1903. godine. On je usvojen posle promene dinastije i dolaska Petra Karađorđevića na presto. Njegov veliki domet je što je uspostavio puni parlamentarizam u Srbiji.
Danas kada usvajamo novi predlog ustava – sedmi srpski ustav – pred očima su nam veliki dometi u osvajanju sloboda koji su dostignuti u ustavima Kraljevine Srbije iz 1888. i 1903. godine.
Ustav iz 1903. godine trajao je sve do stvaranja Jugoslovenske države. On je bio samo jedna verzija ustava iz 1888. godine, ali tajna njegove dugovečnosti je sadržana i u demokratskim načelima koje je prepisao i koja su dovela do perioda koji su pojedini istoričari nazivali – ''zlatno doba demokratije''.
Pobedivši u Prvom svetskom ratu, političke elite Srbije izabrale su da ne obnove Srbiju, već da stvore veliku jugoslovensku državu. Od Vidovdanskog ustava 1921. godine do Ustavne povelje 2003. godine, naša država je prolazila kroz razne faze razvoja – za to vreme Srbija ili nije postojala kao posebna država ili joj je suverenost bila ograničena u vreme komunističke vlasti.
Dolaskom na vlast komunista u Srbiji i Jugoslaviji 1944. i 1945. godine uveden je totalitarni poredak, u kome su ukinute građanske slobode i prava, a Srbija je postala jedna Narodna Republika, sa jednom autonomnom oblašću i autonomnom pokrajinom.
Setite se da je tada, 46. godine, donet Ustav, ali da su izbori organizovani u atmosferi straha i progona političkih protivnika i bojkota opozicionih stranaka.
U takvoj atmosferi ukinuta je i monarhija. Način na koji je u Srbiji ukinuta monarhija ostavio je otvoreno pitanje monarhije do danas.
Pokušaji slobodnog delovanja u vreme komunizma završavali su hapšenjem i progonom političkih neistomišljenika, kao što je to bilo posle 1971. godine, kada su hapšeni i progonjeni profesori i asistenti Pravnog i Filozofskog fakulteta u Beogradu, što je tada pokazalo pravo lice tadašnje nedemokratske vlasti.
Kada je konačno dobila priliku da se okrene sebi, što je bio slučaj 1990. godine, Srbija je dobila Ustav bez korenitih promena i pre održavanja višestranačkih izbora, koji bi omogućili da najviši pravni akt bude donesen na demokratski način. U gotovo svim drugim bivšim socijalističkim državama, Ustav su donele opozicione snage koje su došle na vlast. Srbija je jedna od retkih primera gde je Ustav doneo stari režim.
Peti oktobar obnovio je u punom obimu demokratska stremljenja srpskog naroda i građana Srbije. Donošenje novog ustava kasni, ali Srbija više nema vremena za stajanje. Politički konsenzus velikih parlamentarnih stranaka oko novog ustava je danas realnost i zato se nalazimo pred usvajanjem sedmog srpskog ustava.
Novi ustav je moderan i demokratski. U članu 1. Predloga ustava država Srbija se određuje na sledeći način: Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Ovaj član spaja tradicionalno i moderno, prošlost i evropske integracije, građansku i nacionalnu Srbiju u jednu skladnu celinu.
U temelj Predloga ustava ugrađena je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama. Koliki je značaj posvećen ovoj temi vidi se iz činjenice da ovaj deo ustava obuhvata gotovo trećinu njegovih članova. Ovakav pristup građanskim pravima i slobodama približava Srbiju evropskim vrednostima i predstavlja važan oslonac u ispunjavanju merila za evroatlantske integracije.
Treći deo ustava bavi se ekonomijom i javnim finansijama. Od posebnog je značaja što ovaj deo ustava omogućava institucionalne pretpostavke za razvoj tržišne privrede, preduzetništva i konkurentnosti u Srbiji, ali isto tako i zaštitu potrošača.
Predlog ustava obezbeđuje doslednu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i obezbeđuje pretpostavke za potpunu nezavisnost sudstva. U pogledu teritorijalnog uređenja Srbije Predlog ustava predviđa izvorne prihode kojima autonomna pokrajina finansira svoje nadležnosti.
Od posebnog je značaja da Predlog ustava jemči da će najmanje 7% od republičkog budžeta biti na raspolaganju za finansiranje Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Predviđena su moderna rešenja u pogledu nadležnosti lokalne samouprave, čime se otvara put za suštinsku i funkcionalnu decentralizaciju. Srbija se nalazi pred rešavanjem veoma složenog pitanja Kosova i Metohije. Samo pravedno i obostrano prihvatljivo rešenje može da donese stabilnost i trajan mir u regionu. U tom smislu, i donošenje novog ustava treba da doprinese postizanju takvog rešenja.
Kao i pri donošenju prethodnih ustava, i donošenje novog ustava otvoriće prostor za polemike, primedbe i predloge. Veliki domet novog ustava je što je postupak njegove promene pojednostavljen. To otvara mogućnost za njegova kasnija doterivanja i usklađivanja u toku procesa evropskih integracija.
Dobra strana novog ustava je što je on napisan za nezavisnu državu Srbiju i konačno uokviruje izgrađivanje državnosti naše zemlje. Kao stranka koja baštini tradicije Srpske napredne stranke iz 19. veka, stranka G17 plus će podržati ovaj važan korak napred, oko koga je postignu konsenzus svih političkih stranaka.
Sedmi ustav je pred nama, a zadaci koji se nameću pred Srbijom su: nastavak procesa evroatlantskih integracija, konsolidacija demokratije, uspostavljanje pune vladavine prava, ekonomski napredak i vraćanje dobrog imidža Srbije.
Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Vratimo ponos našoj državi i našem narodu. Glasajmo za Predlog ustava, uz narodnu volju da ga potvrdimo i na referendumu. Tako nam Bog pomogao. Hvala vam. (Hvala.)

Javljam se po Poslovniku, član 104 – dostojanstvo Narodne skupštine. Jasno je, i svi smo se mi dogovorili, dakle nije ovde za govornicom rečeno da u tom stilu i duhu šta je ko dobacivao, i na šta se vi oslanjate, ne znam...
Gospodine Vučiću, mi smo se ovde u Skupštini Srbije zajedno dogovorili i svojom odlukom od pre desetak dana da u Ustav Srbije ugradimo nešto što se tiče Kosova i Metohije i mislim da je to nesporno, da se ugradi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, i ne treba da vodimo polemiku oko nečega što jeste međusobni zajednički dogovor i saglasnost potpuna u Skupštini Srbije.
Jasno je da SRS i G17 plus imaju potpuno različite stavove o pojedinim pitanjima u Srbiji i da se vidljivo razlikujemo ovde po debatama u Skupštini Srbije. Mi smatramo da vi koristite praznu retoričku priču i da ne radite konkretne stvari. Ovde Vlada Republike Srbije i G17 plus rade konkretne stvari za dobrobit građana Srbije i to će se videti i na svim budućim izborima koji dođu. Nemojte se vi sekirati koliko ćemo mi procenata imati, to se vidi i po lokalnim izborima koji se dešavaju. Prelazimo deset procenata, a vi se polako ali sigurno smanjujete, to je ono što sam ja obećao, tako da ćemo dovesti radikale na pristojnu meru.
Želim još jednu stvar da kažem u smislu ovoga što je danas na dnevnom redu. Ne treba ovde širiti kojekakve neistine, ko se sa kim sastao i zašto, nego prosto da se pozabavimo dnevnim redom kako dolikuje. Želeo bih na isti način kao što ste vi meni dobacili sada da nastavimo razgovor na jedan normalan način o zakonima koji su na dnevnom redu a tiču se rebalansa budžeta, budžetskog sistema, Nacionalnog investicionog plana, velikih projekata za Srbiju i građane Srbije.
Do sada su mnogi želeli da na neki način uzmu od države, kao što je to činio Karić, "Mobtel", a danas država sa tom najvećom investicijom u istoriji države Srbije na najbolji način vraća građanima kroz projekte za sve opštine u Srbiji. Mislim da treba da se koncentrišemo baš na ove izmene, na rebalans budžeta i da pokažemo koliko smo odgovorni da se to realizuje za dobrobit svih ljudi. Molim da se vratimo na dnevni red, G17 plus će učestvovati vrlo konstruktivno u daljem toku sednice. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, gospodo predsednici, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedno od najvažnijih državnih pitanja danas za Srbiju. Govoriću o pet stvari.
Prvo, o potrebi jedinstvenog stava Narodne skupštine Republike Srbije, drugo, o pitanju decentralizacije, treće, o potrebi posebnog statusa manastira i crkava, četvrto, o istorijskom dogovoru Srba i Albanaca i peto, o donošenju novog ustava i podršci da se Kosovo i Metohija nađe u budućem ustavu kao sastavni i neodvojiv deo Republike Srbije.
U toku pripreme same sednice Narodne skupštine Republike Srbije moglo se čuti da je najvažniji rezultat ove sednice da se još jednom jasno demonstrira jedinstven stav u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Podsetiću vas da imamo Državni pregovarački tim koji na potpuno jedinstven način nastupa na pregovorima, da imamo jedinstven stav Vlade, predsednika Vlade i predsednika Republike.
Iskazala se potreba, iako je Narodna skupština Republike Srbije u više navrata pokazivala jedinstvo u pogledu ovako važnog državnog pitanja, da još jednom u ovim trenucima pokažemo ne samo domaćoj, već i međunarodnoj javnosti da čvrsto stojimo na jedinstvenom stanovištu o ovako važnom pitanju za nas.
Ono što je bitno istaći, pre nego što pređem na ostala četiri pitanja, to je da su, kada se govori o Kosovu i Metohiji, kriza i problemi toliko duboki i istorijski daleki da se ne može govoriti samo o 2004. godini, ni samo o 99. godini, iako je za nas bolna i teška, ni o 81, pa ni o onome od pre 50 ili 60 godina. Zato ću navesti jedan istorijski primer.
U noti od 14. maja 1898. godine, koju je Stojan Novaković uručio Tefik Paši, ministru inostranih poslova Turske, između ostalog se kaže: „Za kratko vreme od nekoliko meseci Arbanasi su počinili više od 400 zločina, kao što su ubistva, paljevine, razbojništva, oskrnavljenja hramova, silovanja, otmice, pljačkanje kuća“ itd. Navodi broj ubistava, opljačkane i srušene manastire itd, jednom oštrom notom nastupa. Tek posle mesec dana poziva ga Tefik Paša i kaže da jeste primio notu, ali da povodom tog pitanja carigradske vlasti još ništa nisu preduzele.
Nalazimo se u istoj stvarnosti i posle 100 godina. Recimo, može se reći, određeni činioci iz međunarodne zajednice još ništa nisu preduzeli povodom određenih stvari koje su se u skorije vreme desile.
Dakle, suština problema je i suviše duboka da bi imali olako i brzo nametnuto rešenje.
Zašto sam ovo ispričao? Zato što kada pričamo o putevima rešenja, imam utisak, a nadam se da delim utisak sa vama, da Državni pregovarački tim pokušava da na tragu rešenja ide najboljim putem.
Kada kažem najboljim, tu ističem kao prvu i najvažniju stvar pitanje decentralizacije.
A zašto pitanje decentralizacije? Zato što trenutno naša država, kako god istorijski posmatrali za šta je ko kriv i šta se desilo, nema ingerencije nadležnih državnih organa na najvećem delu teritorije Kosova i Metohije. Nema u dobrom delu ingerencije, one koje su za Srbe i status Srba na Kosovu i Metohiji važne, ni na teritorijama gde žive Srbi.
Dakle, to je pitanje bezbednosti. U izveštaju je tačno opisana nadležnost decentralizovane opštine i šta sve tu podrazumevamo. Svešću samo na dve stvari, jer su nabrojane nadležnosti, a one, zapravo, podrazumevaju normalan život i bezbednost.
Normalan život, to su sve one ingerencije koje se tiču normalnog funkcionisanja ljudi, a bezbednost znači da lokalna policija i sudovi obezbeđuju preduslov da ljudi mogu da se kreću, rade, prodaju jedni drugima, trguju itd. Zato je pitanje decentralizacije od suštinskog značaja.
Kada je druga strana, dakle Albanci, videla da smo na tom polju razradili sve mehanizme i napravili neverovatan prodor, sa predlogom koji se prosto ne može odbiti i kome se ne može prigovoriti ili mu se ne mogu naći suštinske zamerke, oni pokušavaju da stvar vrate nazad, na početak, time što bi rekli, izvinite, sve opštine treba da imaju takve ingerencije. To prosto nije tačno, jer osnovno pitanje glasi: kakav je status Srba na Kosovu i Metohiji.
Ono što je takođe za nas sudbinski važno, to je poseban status manastira i crkava. Nije valjda potrebno objašnjavati da Srbiji u duhovnom smislu Kosovo i Metohija predstavlja bit srpskog naroda. Taj predlog da manastiri i crkve budu posebno zaštićene zone i za ljude koji ostaju da žive na Kosovu i Metohiji, a to su Srbi, znači, mesta okupljanja, znači samu suštinu da oni mogu tu da ostanu.
Ako toga nemamo, to ne potire samo ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, to je pokušaj potiranja i istorije i postojanja u duhovnom smislu srpskog naroda u celini. Mislim da je vrlo jasno da te enklave, ta mesta, crkve i manastiri, zajedno sa svojim okruženjem, predstavljaju mesta na kojima se ljudi okupljaju.
Kada kažemo istorijski dogovor Srba i Albanaca, mi često govorimo o multietničkom društvu, o pokušajima da se zajedno živi i različiti napori se u tom pravcu i čine.
Ali, moramo se suočiti sa činjenicama, sa stvarima i problemima koji su duboko ukorenjeni u prošlosti, i moramo shvatiti da je teško izvodljivo napraviti multietničko društvo ako pričamo o noti od pre sto i nešto godina, da su isti problemi koji to prožimaju, samo su se u manjoj ili većoj meri u određenim periodima pojačavali.
Dajte da napravimo mehanizam, kroz priču o decentralizaciji suštinskog suživota, a to znači, ako ne može da se napravi institucija koja znači da i jedni i drugi u njoj po sili učestvuju, dajte da jedni pored drugih, u decentralizovanim opštinama, na normalan način žive, i da svako svoje okruženje normalno uredi, a da ono što nameće sam život, dakle trgovina, međusobne stvari koje ljude povezuju, da tu ekonomija učini prodor u povezivanju tih decentralizovanih opština, ne samo između sebe, nego i sa Srbijom.
Ako ne možemo napraviti suštinski multietničko društvo, ako nema volje sa druge strane, a stalno se pokušava samo jedna stvar, nezavisnost, koju mi ne prihvatamo, dajte da ohrabrimo Pregovarački tim da nastavi na ovaj način da iznosi naše argumente, jer istina je na našoj strani. Suštinski možemo da napravimo mehanizam da ljudi žive jedni pored drugih u decentralizovanim opštinama, a samo vreme i život donose nove kvalitete.
Ono što je, takođe, važno, a nalazi se i u Predlogu odluke koju ćemo danas izglasati, jeste tačka 2 - da Narodna skupština Republike Srbije zaključuje da što pre treba okončati rad na donošenju novog ustava Srbije. Ovo je zaista novo ohrabrenje za dve stvari: to je da ćemo ustav doneti u što kraćem roku i da polako idemo ka saglasnosti o tome što javnosti postaje vidljivo; i drugo, da će u ustavu, kao sastavni deo Srbije, biti i Kosovo i Metohija. Hvala lepo.

Javljam se po Poslovniku, član 104, zarad dostojanstva Narodne skupštine. Mislim da nije dozvoljeno vređati narodne poslanike i poslaničku grupu, stranku G17 plus.
Ovo što je vama svojstveno, to je da prilepite ljudima određene stvari, kao što je recimo "lopovi". Mi smo časni, odgovorni, pošteni ljudi i mislim da je stvar jasna. Ovde funkcioniše pravna država i onaj ko je kriv svakako treba da ide na sud, a ovo pričanje o lopovima jeste vaš marketinški politički pokušaj da javnost Srbije ubeđujete u određene stvari.
Dobro znate da su i gospodin Dinkić, i G17 plus i poslanička grupa G17 plus ovde u Skupštini Srbije veliki borci za uvođenje reda, borci protiv tajkuna, stečajne mafije, što je vama potpuno jasno. Mislim da ne treba da pominjete niti "Mobtel", niti Karića, jer je evidentno da se obračunavamo i protiv tajkuna i tih stvari.
Mi smo ljudi koji poštuju zakon, rade ozbiljno i odgovorno posao za napredak Srbije.
Ono što želim ovde, to je da apelujem da se vratimo na dnevni red, jer nas ovo ne vodi ničemu. Mislim da kao odgovorni ljudi treba da se posvetimo zakonima u Narodnoj skupštini koji jesu na dnevnom redu, a sve ovo vodi jednom procesu odugovlačenja u donošenju istih zakona.
Molim jednu ozbiljnost i dostojanstvo ovog doma da nastavimo rad po dnevnom redu. Hvala.

Vrlo kratko. Meni je postavljeno pitanje, ali izgleda da slabo pratite dešavanja u Skupštini Srbije i van Skupštine, a reći ću vam sledeće: G17 plus podržava državni pregovarački tim za pregovaranje o budućem statusu Kosova i Metohije.
Državni pregovarački tim ima platformu, izveštaj pregovaračkog tima su svi podržali u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Niko nema pravo da prodaje ni jedan pedalj teritorije države Srbije. Niko nema pravo to da radi. Ne znam kakve vi emisije slušate i gledate, i o čemu se tu radi.
Ali isto se postavlja ozbiljno pitanje da li smo imali pravo da stranu vojsku pustimo 1999. godine po Ustavu Srbije da uđe na naše teritorije. Niko nema pravo da takve stvari potpisuje. Sa druge strane, ako hoćete lični stav, mogli ste da pročitate u kolumni u "Blicu", dakle moju kolumnu – Vidovdan, i bilo bi vam jasno kada sam poredio vreme Stojana Novakovića i danas da je to isto, samo je danas malo gore.
I da moj lični stav tu jasno pokazuje da Kosovo i Metohija jeste sastavni deo Srbije i ma šta se dešavalo od strane međunarodne zajednice, to Kosovo niko nam ne može oduzeti. I Kosovo i Sveti Sava su sastavni deo srpskog naroda i srpskog nacionalnog bića. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Aleksandar Vučić nema druga posla, nego sa sobom svaki dan nosi brdo lažnih papira, maše, kao da građani Srbije nisu prozreli vaše namere. Na lažima, demagogiji, neistini, jeziku mržnje, šovinizmu, nacionalnoj mržnji ne može se graditi politika. Ne može se graditi tolerancija, demokratija, uvažavanje drugoga, normalan politički život u Srbiji. Prosto ne može.
Vama je jasno da akcija koju je započela stranka G17 plus jeste dobila šire razmere i od političkih stranaka, uključile su se i nevladine organizacije, ugledne vanstranačke ličnosti i to je prevazišlo okvir jedne političke stranke. Zbog toga vam je krivo i zbog toga za skupštinskom govornicom pokušavate različite lažne demagogije da plasirate građanima Srbije. Po tome ste postali prepoznatljivi, po tome što u poslednjih 15 godina kada pitate bilo koga u Srbiji šta je Srpska radikalna stranka dobro uradila u Srbiji, nema ni jednog jedinog odgovora. Kada pitate šta je loše, toga ima koliko god želite. Setite se zarđalih kašika i mahanja pištoljem i tuče prosvetnih radnika, studenata, setite se čupanja mikrofona, polivanja predsedavajućeg vodom u Skupštini, iznošenja iz Skupštine, različite vrste cirkusa ste vi ovde pravili.
Ako se setite kada ste učestvovali u vlasti šta to znači, setiće se da ste vi bili ministar informisanja kada ste doneli famozni zakon gde ste različite vrste redakcija izbacivali na ulicu, plenili im imovinu, hapsili novinare, proganjali itd.
To je ono čega se ljudi sećaju iz vašeg vremena. Ili onog čuvenog Zakona o univerzitetu kada ste na Elektrotehničkom fakultetu izbacivali profesore iz učionica da drže nastavu napolju, pred vratima, a studente proganjali, tukli i šta sve tamo niste radili, cirkus ste pravili ovde po Srbiji.
I vi nekome danas da držite predavanje i da vičete? Od one velike politike vaše Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica ostalo vam je, ili ono Teslino tajno oružje, ili popićemo Glinu, je l′ tako, ako se desi ovo ili ono, ostalo vam je samo – drž′te lopova. Zbog čega? Šta to vas obeležava da stalno vičete – drž′te lopova. Šta je to u vašem ličnom karakteru ili karakteru vaše stranke?
Zbog toga je pokrenuta čitava akcija da se napravi jednom zasvagda linija između prošlih vremena i vremena demokratije, tolerancije, uvažavanja i onoga što dolazi u Srbiju i čemu vi ne možete da se suprotstavite, ma kako vaš jezik loše za skupštinskom govornicom zvučao. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, Nebojša Zdravković, čelnik naše stranke u Kragujevcu, častan je, odgovoran i pošten čovek i nemojte njega da uzimate u vašem lažnom kontekstu ovde. Dosta je više vaših lažnih papira i ostalih stvari kojima mašete, demagoških priča takođe. Da vam kažem, nemojte ovde, takođe lažno, za skupštinskom govornicom tobože javnosti da kažete kako ja vama pretim. Dok prolazim, ja vama pretim. Prvo, ja vama nikada nisam pretio, niti pretim, svi znaju kakav sam čovek, a to što ste vi plašljivi kao zec, to je vaš problem. I kada prolazim, vi se mene plašite.
Ne mogu da verujem da vi za dekana koji je izbacivao profesore na ulicu i tukao studente kažete da je častan čovek. Kako vas nije sramota da tako nešto pričate, Vučiću? Kako vas nije sramota, imate li vi obraza uopšte? Vi kažete meni, citiram vas – radikali su snage haosa i bezumlja. Ja to nikada nisam govorio, to ste vi sami ovde malopre izgovorili, niti ću ja to tako govoriti. Tačno i precizno navodim elemente kakvi ste i šta ste.
Što se tiče puteva, škola, bolnica, infrastrukture, to danas Vlada radi, zahvaljujući obračunu i sa kriminalom i sa korupcijom, zahvaljujući tome što je raskrinkan Bogoljub Karić i njegova firma, a vi se dobro sećate da je do vas sedeo u Vladi Republike Srbije tada, kada sam pričao o vašem ministrovanju i šta ste radili kao ministar informisanja, do vas je sedeo Bogoljub Karić.
Mi danas jesmo u prilici da građanima Srbije konačno razrešimo to pitanje Karić, i kroz veliki nacionalni investicioni plan vratimo građanima kroz izgradnju puteva, škola, bolnica i svih ostalih stvari. Nemojte više lagati građane Srbije, nemojte izmišljati, dosta je takvih stvari.
Inače, G17 plus ne zabranjuje nijednu političku stranku, niti to može, ali to može uraditi javni državni tužilac tako što će uputiti zahtev Ustavnom sudu Srbije. Vi ste neki vajni pravnik, pa znate kakva je procedura i da određene stvari ne može uraditi jedna politička stranka, već prosto državni tužilac po službenoj dužnosti Ustavnom sudu Srbije, i to vas očekuje u narednom periodu, pa se vi bavite nadležnim državnim organima, pravnik ste, umećete to da rešavate.
Nemojte više ovde širiti kojekakve laži o načinu prikupljanja potpisa. Građani, pokazalo se, imaju buđenje nove energije i žele da se suprotstave takvom načinu rada. Ja sam vam rekao, ne postoji ništa dobro što ste uradili u prethodnih 15 godina, ne možete ništa da ponudite građanima, samo mašete lažnim papirima. Izgovarate ovde lažne demagoške priče. To je jedino, zapravo, što vi radite.

Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, zarad dostojanstva ovog doma.
Mi smo ovde u Skupštini Srbije usvojili jednu odluku kojom se, između ostalog, i Narodna skupština, kao jedan od nadležnih državnih organa, obavezuje da donese određena akta, a što je Administrativni odbor delom i uradio, pa smo obavezali i sekretara Skupštine i druge skupštinske službe da rade određene stvari.
Shodno tome, želeo bih da pitam predsednika Skupštine da bismo imali i jedno sveobuhvatno obaveštenje, šta se dešava u tom pravcu.
To znači, šta se dešava sa zgradom bivšeg parlamenta državne zajednice, kada ćemo mi imati svečanu sednicu u tom zdanju. Šta se dešava sa stručnim službama u toj zgradi?
Šta se dešava sa nadležnostima i ko je, i u kojoj meri, preuzeo određene nadležnosti kad je reč o bezbednosti i drugih stručnih službi kojih ima? Da li je Narodna skupština Republike Srbije preuzela sve ingerencije u toj zgradi?
Dakle, želimo jedno obaveštenje koje može biti poslato, može biti izrečeno ovde među poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, a može biti i dato na sednici Administrativnog odbora u formi izveštaja – šta se do sada u tom pravcu uradilo.
Smatramo da određene aktivnosti postoje a vremenski period neumitno teče i mi znamo da smo određene delegacije prebacili na Narodnu skupštinu Republike Srbije i bićemo u parlamentarnoj delegaciji Saveta Evrope, OEBS-a itd. imaćemo i čitav niz drugih aktivnosti, ali bi valjalo da jedno kompletno obaveštenje dobije ovaj skupštinski dom, i da znamo kakve su naše ingerencije i da li smo na pravi način preuzeli sve što se tiče bivšeg parlamenta državne zajednice, a sada je to zgrada Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala lepo.

Po Poslovniku, a zarad dostojanstva Narodne skupštine, po članu 104. zarad istine, da bi građani Srbije to znali, ovde je situacija sledeća: zakonom ministar finansija predlaže da se poboljšaju uslovi za ljude koji idu u penziju. Svojom greškom ili namerom, bojim se da zbog vašeg obrazlaganja namerom, ovim amandmanom poslanici SRS želeli su da otežaju ljudima odlazak u penziju.
Pošto je njihovo vrhunsko pravno načelo u Skupštini – taj i taj član zakona briše se, tako glase njihovi "vrhunski" amandmani ovde, a nisu razmišljali šta znači to "briše se", sada kad su shvatili, pokušavaju dodatno ljude da ubeđuju u nešto što je živa istina.
Dakle, ministar i Vlada Republike Srbije žele da poboljšaju uslove odlaska u penziju, a SRS želi da to vrati nazad, da dodatno optereti građane Srbije i sada još da objašnjavaju kako su u pravu. Vidite li kakvo je to licemerje, demagogija, prazna priča itd. Nađite neki drugi član gde ste pogodili to "briše se".
Ne vredi vam takvim načinom ovde raditi, jer građani Srbije razumeju stvar, znaju šta je šta. Vi ovde pokušavate da obmanjujete građane Srbije. To vam je cilj, gospodine Vučiću.

Poslovnik, član 104. Zarad dostojanstva Narodne skupštine, a zato što neki ne razumeju i pokušavaju da obmanjuju Narodnu skupštinu i javnost Srbije, ponoviću. Uhvatili smo vas u laži i prevari. Pokušali ste da obmanete narodne poslanike, Skupštinu Srbije i građane Srbije.
Vlada i Ministarstvo predlažu povoljnosti za odlazak u penziju. Vi smanjujete te povoljnosti ili ih ukidate i možete ovde šta god hoćete da objašnjavate, u toj prevari, pokušaju, smo vas uhvatili, a vaše vrhunsko pravno delo je što ste napisali amandman na taj i taj član zakona i glasi: "Briše se".
Da ste imali pravnog umeća vi biste lepo osmislili amandmanom kako se taj član zakona menja. Pošto niste znali napisali ste da se briše, a niste shvatili tada šta su posledice.
Pošto vam je ministar objasnio šta su posledice, da ukidate određena prava ljudima koji idu u penziju, sada ste počeli da objašnjavate neobjašnjivo.
Upali ste u jednu zamku, sami ste je napravili. Zato se lepo povucite, priznajte da ste pogrešili, odustanite kao ljudi od tog amandmana i to je čitava suština, jer, inače, insistiranjem na tom amandmanu oštetićete građane koji idu u penziju.
To je suština, ali mi to kao vladajuća većina, kao ozbiljni narodni poslanici i ozbiljni ljudi nećemo dozvoliti, građani će pod povoljnijim uslovima ići u penziju.

Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pored ovako oštrih kritika koje smo do sada čuli, ova vlada može da traje ne jedan, nego dva mandata.(Aplauz.)
Dakle, imali smo priliku u prethodnom periodu, za vreme mandata ove vlade, za vreme ove skupštinske većine, više puta da polažemo ispit ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Više puta je Vlada Republike Srbije, a to su prilike kada se donosi budžet, rebalans budžeta, imali smo priliku i da se imenuje ministar. Dakle, sve ove situacije smo već prošli i nije ništa neuobičajeno, već je sasvim normalno da se ponovo vidi kakav je učinak Vlade, kakve su namere u budućem periodu i da skupštinska većina potvrdi poverenje Vladi Republike Srbije.
Ne želim da ulazim u bilo kakve polemike ili da odgovaram na provokativne, demagoške i lažne nastupe govornika. Prosto, želim u afirmativnom smislu da kažem nekoliko reči o Vladi Republike Srbije, o kandidatima za mesta potpredsednika Vlade i ministra poljoprivrede. Mislim da to i ova skupština i moje lično dostojanstvo tako i određuju.
Ono što je jako važno reći, to je da je Vlada u prethodnom periodu imala značajnog uspeha. Bez obzira na teškoće, bez obzira na karakter i prirodu Vlade, značajne pozitivne stvari su se dogodile, i to treba naročito istaći.
Danas imamo suficit u budžetu, ostvaren je već u prethodnoj godini, i to bez uvođenja novih poreza. Ova vlada je omogućila završnicu aranžmana sa MMF i dodatni otpis od 700 miliona dolara duga, što ukupno iznosi otpis od 4,7 milijardi dolara spoljnog duga. Srbija, kao zemlja, ocenjena od strane Svetske banke, jeste lider u reformama.
Ono što je jako važno, to je da je 2005. godina po direktnim stranim investicijama na nivou od 1,6 milijardi dolara, što je za 750 miliona dolara više nego u 2004. godini ili, od 2000. godine do danas, najviše direktnih stranih investicija. Ono što se očekuje u 2006. godini, zapravo i to postignuto prevazilazi. Nešto kasnije ću reći o tome.
Važno je reći da je smanjen spoljnotrgovinski deficit, što nije tako lako uspeti. U svakom slučaju, poboljšan je imidž Srbije. Vi znate da je ovde prošle godine održana godišnja Skupština Evropske banke za obnovu i razvoj, kada su se pojavili naslovi "Novo lice Srbije", "Srbija je zemlja u koju vredi ulagati" i nešto slično, što i te kako podiže ugled naše zemlje, a i prema ukidanju poslednjih sankcija od SAD govori da naša zemlja može biti zemlja koja je dobrodošla za investitore.
Važno je da su određeni porezi smanjeni. Smanjen je PDV na neke proizvode, ukinut je porez na finansijske transakcije i porez na fond zarada. Važno je istaći da se vraćaju dugovi, pored otpisa spoljnjeg duga, i unutrašnji dugovi koji su opterećivali državu, a to su dugovi prema penzionerima, dugovi prema štedišama su već uveliko poodmakli u vraćanju. Država je postala štedljiva i efikasna. Vi dobro znate da je smanjena administracija za 10%.
Ono što je, takođe, važno, to je da je Vlada Republike Srbije, pored ovih poteza makroekonomske stabilnosti, krenula sa određenim projektima koji treba da motivišu i mlade ljude, mlade bračne parove, mlade preduzetnike, dakle, sa nekim novim idejama, kao što su stambeni krediti. Prvi put ovde je osnovana Nacionalna korporacija za osiguranje kredita. Ljudi jesu u mogućnosti da za to konkurišu. Naravno, kaže se da je to teško i da je rata visoka, ali polako, ali sigurno se ulazi u taj proces, kao i u drugim zemljama, da ljudi mogu, umesto da plaćaju stanarinu, da izdvajaju ratu za svoj stan.
Takođe, krediti za samozapošljavanje, mikrokrediti, što je jako važno, Fond za podršku mladih talenata, nagrade mladim ljudima koji su najbolji i osvojili su nagrade u zemlji i inostranstvu, dolaze ovde sa medaljama. Mi se s pravom ponosimo, ali isto tako moramo da ih motivišemo za dalji dodatni rad - stipendije najboljim studentima. Ako to povežemo sa kreditima za stanove, onda je logično da želimo da motivišemo te mlade ljude da rade za našu državu i naš narod, ovde da iskoriste svoje znanje i umeće.
Važno je reći, a čuli smo danas i u izlaganju premijera, da je najvažnije u narednom periodu da nastavimo pregovore i da potpišemo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Naravno, treba, od strane najviših državnih funkcionera, diplomatskim putevima, učiniti sve da zaista do produžetka pregovora i dođe. To je jako važan signal za našu zemlju. Jako je važno da i naši partneri u EU shvate da jeste nama najbitniji cilj da nastavimo jedan normalan razgovor sa njima, da dobijemo potpisan ugovor, jer ostavlja se jedan gorak utisak da je takav ugovor dobila Albanija, a mi još nismo.
Dakle, ne želimo na bilo koji način da procese integracija u okruženju ometamo, već želimo da im pokažemo da zaista jesmo partneri. Šta to znači? To znači da sve probleme koje imamo želimo zajednički sa Evropom da rešavamo. Jako nam je bitan nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju.
Danas jesmo u prilici ovde da biramo potpredsednika Vlade Republike Srbije, Ivanu Dulić-Marković, i ministra poljoprivrede, Gorana Živkova. Oni su se svojim radom, svojim ličnostima nametnuli za takva rešenja. Oni su predlog G17 plus, svakako, ali svojim radom u Ministarstvu poljoprivrede, svojom čašću, odgovornošću, poštenjem, jesu sebe predložili za ta mesta.
U nekoliko reči ću vam reći šta je to što su oni uradili u Ministarstvu poljoprivrede do sada. Pre svega, Vlada Republike Srbije usvojila je jedan strateški dokument, a to je Strategija razvoja poljoprivrede u Srbiji. To je dokument od koga se počinje, kojim putem naša poljoprivreda ide napred.
Ono što je važno, nije samo Ministarstvo poljoprivrede na tome radilo, nego zajednički i lokalni eksperti, i predstavnici proizvođača i prerađivača, međunarodni eksperti. Dakle, to je projekat Evropske agencije za rekonstrukciju. Znači, svi su uložili napor da dobijemo jedan dokument koji se zove Strategija razvoja poljoprivrede.
Važno je reći da ranije kreditiranja poljoprivrednih proizvođača nije bilo, nije bilo ulaganja u obnavljanje mehanizacije, nije bilo različitih drugih projekata, kao što su staklenici, navodnjavanje, razne druge stvari koje omogućavaju unapređenje poljoprivrede u celini, a danas toga ima.
Danas jesmo u prilici da mnoge nove traktore vidimo, da mnoge stvari vidimo, da postoji učinak, investicije kroz poljoprivredne kredite. Tih poljoprivrednih kredita bilo je 50.000 kratkoročnih i oko 3.000 dugoročnih. Neko će reći da je to malo. Tačno, ali proces je neumitno krenuo. To je nešto što je jako važno, kao što je bila važna registracija poljoprivrednih proizvođača i reč njima da to znači određene mogućnosti za poljoprivredne proizvođače.
Konačno, ljudi sada u Srbiji razumeju da za to njih znači određene mogućnosti za dobijanje podsticajnih sredstava.
Takođe, puno je bilo podsticajnih sredstava za unapređenje sela. Ono što je važno, urađeno je obeležavanje goveda. Mi danas jesmo u prilici ne samo da znamo kolika je brojka, nego i da u veterinarskom smislu vodimo računa o stočnom fondu u Srbiji. Bolji kvalitet mleka, razume se donela je Uredba o korišćenju podsticajnih sredstava za unapređivanje kvaliteta mleka. Ono što je važno u oblasti poljoprivrede, postoji suficit u trgovinskoj razmeni.
Sve to kada se pogleda vidi se da je u oblasti poljoprivrede značajan napredak postignut, zahvaljujući Ivani Dulić-Marković pre svega, i Goranu Živkovu, njenom pomoćniku.
Šta je važno još reći? Važno je reći da danas u Srbiji kreće veliki investicioni plan, nacionalni investicioni plan, milijardu evra za Srbiju. Do sada određeni ljudi su uzimali od države, koristili se od države, a danas država ta sredstva kroz investicije vraća građanima Srbije na najbolji mogući način. Toga ranije nije bilo.
Veliki investicioni plan podrazumeva ulaganja u različitim oblastima, kao što su zaštita životne sredine, energetika, kultura, nauka, obrazovanje, podsticanje preduzetništva, zapošljavanja i privrednog razvoja, ulaganja u poljoprivredu i vodoprivredu, u policiju, saobraćajnu infrastrukturu, sport, stanogradnju, sudove, turizam, ustanove socijalne zaštite, verski objekti, vojska, zdravstvo.
U svim raspoloživim oblastima doći će do značajnih investicija i to je jako važno. Važna je infrastruktura, važna je podrška svim opštinama u Srbiji, da obnove svoje objekte, svoje infrastrukturne stvari koje su neophodne za jedno normalno funkcionisanje. To danas u Srbiji jesmo u prilici.
Počeo sam sa suficitom. Taj suficit i direktne strane investicije, domaćinsko poslovanje, i obračun sa korupcijom i kriminalom omogućavaju zapravo da na jedan normalan način država ulaže u razvoj svoje infrastrukture, jer to omogućava bolje poslovne uslove, to omogućava da drugi dođu i uz infrastrukturu, koja postoji, mogu normalno da posluju i sa nama sarađuju.
Dakle, gospodo narodni poslanici, predlažem da glasamo za potpredsednika Vlade Ivanu Dulić-Marković. Pored toga što je časna, odgovorna, radna, skromna, pored rezultata koji se ovde pokazuju, nama je potrebna i politička stabilnost u narednom periodu, potrebno je da se ove stvari koje smo rekli i ostvare.
Potrebno je da građanima učinimo pažnju i ovaj nacionalni investicioni plan pružimo kao mogućnost za bolji život. Takođe, zalažemo se da izaberemo ministra poljoprivrede.
Nadam se da će većina takođe glasati. Pozivamo sve poslaničke grupe, jer argumenti protiv ne postoje.
Sve što sam izgovorio je istina, sve je afirmativno, sve je u duhu podizanja i Srbije i uslova života ovde. Sve je u duhu reformi, promena i boljeg života i rada ljudi u Srbiji. Ako hoćemo Evropu ovde u Srbiji, izvolimo izaberimo potpredsednika Vlade i ministra poljoprivrede. To je najbolji signal svima da smo na pravom putu.