Gospodine predsedniče, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj trenutak u istoriji našeg naroda i naše države zahteva da svoj govor počnem na sledeći način: živela nezavisna Srbija!
Naša država je izrasla na temeljima nezavisnosti srpskih kneževina iz 8. i 9. veka, kraljevina iz 11. i 13. veka, autonomije i nezavisnosti Srbije iz 19. i prava ostvarenih u 20. i 21. veku. Naša država je stvorena po uzoru na sjajnu istoriju Kraljevine Srbije, pod svetorodnom dinastijom Nemanjića. Moramo početi ovako, uz pomen na Srbiju mučenika iz porodice Hrebeljanović, Lazarević i Branković.
Moramo biti uporni u duhu opstanka pod kriptom Svetog Save i pećkih patrijarha. Moramo biti strpljivi poput karlovačkih mitropolita, cetinjskih vladika i mačvanskih episkopa, koji su naš narod proveli kroz stoleća tame pod preteškim jarmom ropstva.
Moramo biti hrabri kao Karađorđe i Miloš i svi oslobodioci moderne Srbije. Moramo biti mudri kao tvorci naše prosvećenosti Dositej i Vuk. Moramo biti pametni kao oslonac savremenoj civilizaciji, kao što su bili Tesla, Pupin, Milanković i drugi.
Mi imamo iskustva iz srpskog carstva iz 14. veka i ujedinjene srpske države u 19. i 20. veku. Jasno je da smo državnopravni sledbenici državne zajednice Srbija i Crna Gora, ali mi imamo dug prema precima i obaveze prema pokolenjima koja će tek doći.
G17 plus jeste za obnovu državne nezavisnosti Srbije, ali pre svega zato što verujemo da je to u interesu građana Srbije i srpskog naroda, a ne zato što smo bili protiv Crne Gore ili Crnogoraca. Želimo da, kao ozbiljna i odgovorna država, štitimo Srbe i u Crnoj Gori i u drugim državama, gde god se oni nalazili.
Iako o sudbini Srbije nisu odlučili njeni građani, smatramo da ovaj trenutak, obnova nezavisne Srbije, koja je nastala pre 1300 godina, zemlje Nemanjića, prve slobodne i demokratske balkanske države u 19. veku i ujediniteljke južnih Slovena u 20. veku, ne treba da bude čas tuge, već tren narodne radosti.
U ime stranke G17 plus zahvaljujem ministrima odbrane i spoljnih poslova, njihovim ministarstvima bivše državne zajednice, zato što su u kasarnama i na diplomatskim predstavništvima istakli državnu zastavu Srbije. Zahvaljujem se posebno ministru odbrane, zato što naša vojska treba da ponese tradicionalni naziv Srpska vojska.
Pozivam sve narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije da pred zgradom bivše Skupštine Srbije i Crne Gore, u što kraćem roku, čim se stvore neophodni uslovi, istaknemo državnu zastavu Srbije, uz himnu Bože pravde.
Pozivam, takođe, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, pošto iza predsedavajućeg stoji zastava Srbije i Crne Gore, da danas, na jedan dobar način, ostane samo srpska zastava u ovom zdanju i da se na zgradi Narodne skupštine Republike Srbije spusti zastava državne zajednice. Da u našem narodu i svetu objavimo da sledbenica jugoslovenskih i srpsko-crnogorskih država, matica Tesle, Milankovića, Pupina, Selimovića i svih drugih, pobednica na Velbuždu, Mišaru, Šumatovcu i Kolubari, nastavlja svoj život pod svojim prvim i najlepšim imenom. Još jednom, živela nezavisna Srbija! Hvala.

E, postoje moderne komunikacije, vidi se, je l' tako i ovo što se priča u sali.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Krasić je izvoleo da me proziva u mom odsustvu ovde i tačno je, gospodine Krasiću, da me zovu u televizijske emisije jer imam šta da kažem. Druga je stvar što vi nemate, pa vas ne zovu. Šta da radim. A nisam baš tako jeftin kao što ste vi rekli.
Ali, imate vi drugu vrstu problema. Ne znate šta da radite i onda ovde dođete u skupštinsku salu. Niste shvatili ovo vreme i kako Vlada Republike Srbije radi, nego ovde se naizmenično menjate kao pokvarena ploča. Objasniću vam da se u međuvremenu tehnika promenila i da ima mnogo savremenih načina kako može to da se radi, a pokvarena ploča vremenom propada. Lepo sam rekao srpskoj javnosti da ću radikale dovesti na pristojnu meru, jer to vi zapravo zaslužujete. Dakle, ljudima ovde u sali i odgovara da vi ovako pričate po ceo dan kojekakve besmislice, prazne priče, demagoške.
Zašto to radite? Pa valjda vam je krivo što Vlada Republike Srbije dobro radi. Evo, i u oblasti telekomunikacija. Pa znate li vi da je najveći projekat napravljen baš u ovoj godini pre nekoliko nedelja kada je napravljen dogovor sa Austrijancima i osnovama firma "Mobi 63", znate li vi kakav je to investicioni poduhvat u Srbiji?
Dakle, država se rasteretila tog problema i ići će na prodaju "Mobi 63", sa početnom cenom od 800 miliona evra. Preko milijardu evra će se dobiti jer će biti nadmetanja za kupovinu.
I zato Vlada Republike Srbije kaže milijardu evra za Srbiju, ono što je pokradeno građanima, da se kroz taj projekat vrati državi i našem narodu. Niste valjda protiv toga?
Ne vredi vam, rezultati vremenom postaju vidljivi. Kao što vidite, ide i obračun sa korupcijom i kriminalom. Ne možete te procese sprečiti, ne možete vašom praznom pričom ništa učiniti, jer je Vlada Srbije i reformska i proevropska i pravi prave poteze, poteze koje je naš narod čekao, da pravda konačno ovde dođe. I šta vama vredi, ne možete vi ni Velju, ni Mlađana da napadate ni na koji način, nego našli ste mene tu da prozivate, oni melju ljudi u Vladi, ne može im niko ništa. Kako vam to nije jasno? Hvala lepo.

Gospodin Krasić nije imao šta da kaže, završićemo vrlo brzo polemiku. Svima u javnosti Srbije je jasno da se G17 plus odavno bori da se Kljajević smeni sa tog mesta.
Krivične prijave, prozivke, sve što je bilo u našoj moći iz stranke smo uradili da se raščisti ta situacija i da se korumpirane sudije nađu iza rešetaka.
Što se tiče Bogoljuba Karića, takođe, jasno vam je ko je pokrenuo čitavu lavinu, počev od Astra banke pa dalje. Smešni su vam argumenti, gospodine Krasiću. Ne znam na šta se vaša priča svodi. Priča ove vladajuće većine i Vlade Republike Srbije je konkretna, praktična, obračun sa korupcijom i kriminalom ide, projekti za ovu zemlju idu, i to vi ne možete zaustaviti nikakvim izmišljanjem ovde, demagoškim pričama.
I sad se vidi kako se dobro funkcioniše. Šta god vi radili, ne vredi vam. Vi niste pokazali u Srbiji da nešto znate da uradite. Niste ništa konkretno ni predložili. Obično amandmani glase: "briše se". Dakle, to je prazna priča. Predloga nema, ne znate ša bi mogli da radite. Prema tome, jasno i nedvosmisleno je ne da će ova vlada isterati mandat do kraja, nego će ga i obnoviti, videćete vi. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da nisam zadovoljan, gospodine predsedavajući, vašim objašnjenjem. Ovde je jedino vređala gospođica Jovanović.
Zaista vam je loš način da dobijete moju naklonost. To nećete uspeti. Vi treba dobro da znate da takva uvreda nema ama baš nikakvog smisla. Oženjen sam čovek, imam dvoje dece i naklonost morate potražiti kod nekog drugog. Lepo sam vam rekao, čovek sam koji se bavi manjkom obrazovanja, ali ne i manjkom kućnog vaspitanja. Dakle, vi pre svega morate dobiti naklonost nekog iz vaspitačkih profesija. To je važno istaći.
Kao što sam, dakle, lepo rekao za vas, kada dođete iz nekog mesta, sa autobuske ili železničke stanice, i dođete u parlament Srbije, nije lako snaći se u ovom ambijentu. Treba biti dostojanstven, treba graditi ugled ovakve institucije, a vi to ne umete i ne možete. Naprotiv, sve činite da ugled ove institucije umanjite, da uljudite jezik kojim se obraćamo međusobno i građanima Srbije. Dakle, koristite najuvredljivije izraze, ali to je vaš problem. Za taj vaš problem morate se obratiti određenim stručnim licima da se to razreši.
Videla je i javnost i pre neki dan na jednoj TV emisiji na koji način se vi obraćate, pa ćemo sada da vidimo kada će vas ponovo zvati u takvu TV emisiju, zato što ste nepristojni ili nevaspitani. Ne mogu taj manjak da vam otklonim, niti sam čovek koji može razrešiti vaše probleme i frustracije. Obraćate se stručnim ljudima na drugim mestima. Što se tiče načina govora, tipa piju-piju, kvo-kvo, to se u srpskom običaju radi za Božić, tamo gde je to lep običaj, a ne u skupštinskoj sali. Hvala.

Javljam se po Poslovniku, da bismo zaštitili dostojanstvo Narodne skupštine. Na činjenice koje je ovde izneo (iz sale: koji član?), član 104, Željko Ivanji, ne može se, gospodine Vučiću, odgovarati neistinama. Izađite pred građane Srbije i kažite im da, sedeo sam u Vladi Republike Srbije pored Bogoljuba Karića. Bila je stolica jedna do druge. Da li to znači...
(Predsedavajući: Pored mene su sedeli.)
... da ste se međusobno dogovarali o tome kako će Karić da potpisuje ovaj ugovor, kako će Vlada da mu odobri određene stvari. Pogrešnu temu ste izabrali, jer ste i vi, i Šešelj, i Nikolić, i Todorović, i ostali sedeli zajedno sa Bogoljubom Karićem u toj Vladi.
Moje pitanje je, da li ste se dogovorili, da li ste se utalili, šta ste tada radili da mu omogućite da posle krade od građana Srbije.
Činjenica je da ova vlada radi sasvim drugu stvar, ukradene pare vraća ljudima i građanima Srbije i tu je razlika između nas. Kako vas nije sramota da ovako nešto pričate. Kažete da to nije istina, izađite ako smete. Da li ste išli na ručkove sa Karićem, šta ste radili kao ministri zajedno? Šta ste radili zajedno u kabinetu? Objasnite ljudima.
Prema tome, ovde su sada jasne svim građanima Srbije činjenice i argumenti koje iznosi Željko Ivanji, čovek koji je borac protiv krađe Bogoljuba Karića, i činjenice koje izgovara ministar tada u Vladi i koji sedi i dogovara se sa Bogoljubom Karićem. Građani, valjda je sada svima sve konačno jasno. Hvala lepo.

Što nije rekao Vlada Koštunica - Labus?
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, osnovna vrednost Evropske unije jeste ljudsko pravo i sloboda. Evropska unija ima i drugih vrednosti, uspostavila je jedan vrednosni sistem, kao što su demokratija, tolerancija, pluralizam. Dakle, prosto dozvoljava jednu različitost mišljenja i punu toleranciju u političkom životu i inače. I kad gledamo član 1. postojećeg zakona, dakle svakom se u skladu sa Ustavom jemči pravo na slobodu savesti i veroispovesti, pri čemu se drugima ne uskraćuje pravo da se prema ovome ophode kako sami žele.
Ono što je takođe jako važno, a to je član 2. koji kaže u stavu 3. da ne postoji državna religija. I često, dakle, određene pojmove i stvari mešamo. Ovim se ustanovljava da su država i crkva odvojene, ali to želim i na drugi način da objasnim. Ta odvojenost je institucionalna. Ako sam recimo pripadnik, kao što jesam, Srpske pravoslavne crkve, učestvujem u političkom životu i na određenoj sam funkciji ovde u parlamentu, ne mogu fizički te stvari da odvojim, dakle, u duhovnom smislu. Prema tome, jedna je stvar da to institucionalno rešimo ovde kako valja, a druga je stvar moje pravo i sloboda da pripadam nečemu i da se osećam tako, i ne ugrožavam druge, i drugima pravo i slobodu u potpunosti garantujem.
Ono što je takođe moja želja, a to je da ovde pročitam nešto što je čini mi se jako važno, a to je pravni kontinuitet crkava i verskih zajednica. Dakle, ove stvari nisu od juče ili nismo mi rešili da ih napravimo danas.
U članu 12. kaže - Srpskoj pravoslavnoj crkvi priznaje se kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Načertanija u duhovnoj vlasti (Odluka Narodne skupštine Knjaževstva Srbskog od 21. maja 1836. godine) i Zakona o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi iz 1929. godine; Rimokatoličkoj crkvi se priznaje kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o konkordatu između Kraljevine Srbije i Svete stolice (Odluka Narodne skupštine Kraljevine Srbije od 26. jula 1914. godine); Slovačkoj Evangeličkoj crkvi, Reformatskoj Hrišćanskoj Crkvi i Evangeličkoj Hrišćanskoj Crkvi priznaje se kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o Evangeličko-hrišćanskim crkvama i o Reformovanoj hrišćanskoj crkvi Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine.
Jevrejskoj zajednici se priznaje kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o verskoj zajednici Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji iz 1929. godine. Islamskoj zajednici se priznaje kontinuitet sa pravnim subjektivitetom stečenim na osnovu Zakona o islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine.
Konfesionalne zajednice su Hrišćanska baptistička crkva, Hrišćanska adventistička crkva, Evangelističko-metodistička crkva, Pentekostna crkva, evanđeoske hrišćanske crkve i druge verske organizacije registrovane na osnovu Zakona o pravnom položaju verskih zajednica iz 1953. godine i Zakona o pravnom položaju verskih zajednica iz 1977. godine. Ovde se samo na jedan način objedinjuje nešto što je inače u dokumentima ove države već postojalo.
Ono što dalje želim da kažem, a ticalo se i amandmana, i nečega što se radilo na poslaničkom klubu G17 plus, a jedan deo amandmana je ušao u sastav zakona, predložio ga je Odbor za evropske integracije, radi se o tome da treba zaštiti naše kulturno bogatstvo, naše kulturno dobro i kulturno nasleđe. U tom smislu smo se zalagali da država pre svega mora da štiti sve što se na ovim prostorima nalazi, a pod zaštitom je države Srbije kao spomenik kulture.
Ono što takođe jeste važno, a iz ovog zakona je, to je da treba da obratimo pažnju i doradimo deo koji se tiče škola i da verski obredi ne mogu biti svaki dan i u svakoj prilici, nego u određenim prigodnim prilikama, kao što je školska slava Sveti Sava itd. Mislim da idemo ka tom rešenju i o tome zajednički valja da razmislimo, ima za to vremena.
Želim na izvestan način da dam lični pečat ovom zakonu i da kažem da je u duhovnom smislu Evropa hrišćanski prostor, i kultura, i umetnost, pa čak i nauka, nosili su i nose hrišćanski pečat. Na hrišćanskom istoku autokefalne samostalne crkve su vezane i za pojedine nacije, rusku, srpsku, rumunsku, bugarsku, tako je i kod nas. Srpska pravoslavna crkva je od dobijanja samostalnosti 1219. godine, u vreme Svetog Save, čvrsto povezana sa srpskim narodom. Svi usponi, posrtanja i padovi srpskog naroda su istovremeno usponi, posrtanja i padovi Srpske pravoslavne crkve.
Da bi verske zajednice normalno obavljale svoje delatnosti i mogle dobro da rade na duhovnom uzdizanju naših građana, potrebno je da se donese jedan ovakav zakon.
Želim da kažem i sledeće, kada pričamo o našoj istoriji, našoj tradiciji, za koju smo duboko vezani, ne možemo stvari jednostavno odvojiti. Želim da kažem i da je vera naših vladara bila ona ista vera koju je Sveti Sava propovedao. Njihova nada bila je i njegova nada, a prosto vera i nada naših vladara nisu se ni u čemu razlikovale od vere i nade srpskog naroda u celini.
Ono što je jako važno, to je povratak oduzete imovine verskim zajednicama i neophodan je uslov za njihovo kvalitetno funkcionisanje. Mnogi današnji problemi na Kosovu i Metohiji, a naročito Metohiji, jer reč metoh znači crkveni posed, sasvim bi drugačije izgledali da je oduzeta imovina Srpske pravoslavne crkve bila i blagovremeno vraćena. Sada se nalazimo u prilično paradoksalnoj situaciji, da je imovina Srpske pravoslavne crkve vraćena u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, ali ne i u Srbiji, i to jeste problem koji valja što pre da se razreši.
Naravno, rekao sam da ću dati jedan lični pečat, uvažavajući mišljenja drugih, i želim da budem tolerantan prema drugima, jer ovde ima različitih ljudi, ima verujućih i neverujućih, ali isto tako želim na jednom ličnom primeru da svoju debatu zaokružim. Imao sam priliku ili nepriliku, dok sam išao u osnovnu školu, da su pojedini učitelji, neverujući, vodili računa koji roditelji vode svoju decu u crkvu. Mislim da to nije bilo dobro vreme. Mislim da to prosto jeste nešto što nekim normalnim funkcionisanjem države mora biti prevaziđeno, a svakako dolazak demokratije to i omogućava.
Isto tako želim da kažem još jednu stvar. Pitali su Vladetu Jerotića - šta mislite o tome što danas mnogo više ljudi dolazi u crkve i sada prave gužvu, i oni koji su nekada normalno dolazili ne mogu da stignu na red od novopridošlih. On na to kaže jednostavnim rečima - to je dobro, sa čime se slažem, mnogi od njih počeće i da veruju.
Verujem da će ovaj zakon na pravilan način biti primenjen, da ćemo voditi računa i poštovati svaku ličnost i svakog čoveka, što nama i jeste cilj u ovoj državi. Pozivam narodne poslanike da za ovaj zakon glasaju.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. i molim da se poštuje dostojanstvo ovako visokog doma.
Ako želite da još više urušite određenu instituciju, onda ćete najgore stvari pričati o njoj samoj, iako recimo u njoj sedite. Ako želite da urušite neku drugu instituciju, onda ćete takođe najgore moguće stvari pričati o njoj, iako ne stoje. Za nekog tako nešto izjaviti stvarno nije primereno; ne da nije primereno, nego je degutantno slušati tako nešto, izjaviti takvu kvalifikaciju za čoveka koji je ministar odbrane.
Čovek, u skladu sa svojim mogućnostima, određene stvari u Ministarstvu odbrane uređuje koliko je u njegovoj moći. Jasno je svima nama da našoj državi jeste potrebna profesionalna vojska i nemojte samo neargumentovano iznositi u dve reči sud o čoveku koji ne stoji za njega.
Mislim da moramo svi da se udostojimo i da vodimo računa, posebno u ovom domu, šta o kome pričamo bez dokaza. Svako je ličnost i ovde ličnosti pre svega moraju da se zaštite. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kontragarancije koje se danas nalaze na dnevnom redu uvek otvore pitanje duga države Srbije.
Ne znam zašto određenim poslanicima smeta jasna i nedvosmislena činjenica.
Završetkom ugovora sa MMF otpisano je 700 miliona dolara duga sada, što ukupno iznosi 4,7 milijardi dolara. Ako se kaže da je to četiri puta manji dug to znači da je dug iznosio 170% bruto društvenog proizvoda 2000. godine, a danas on iznosi 44% u odnosu na bruto društveni proizvod. Jasno se vidi po spoljnim ocenama da je stanje popravljeno i to nedvosmisleno valja reći građanima.
Taj rezultat niko ne može da spori jer je on validan, jasan, prepoznatljiv, možete ga uzeti u Ministarstvu finansija, možete ga uzeti u Republičkom zavodu za statistiku, gde god želite, gde vam je volja i to svim građanima Srbije jeste jasno, dakle, da je država Srbija u dobroj meri rasterećena duga, u dobroj meri se oslobodila balasta prošlosti i dužničke krize iz devedesetih godina.
Koje su to još ocene o tome da je stanje u toj sferi popravljeno? Znate da je Srbija proglašena od strane Svetske banke za svetskog šampiona po brzini reformi i ambijentu za strana ulaganja ovde. To je ocena koja dolazi od Svetske banke. Ne možemo je mi kreirati. Ona je takva i ona je činjenično stanje o Srbiji, o novom licu Srbije, o Srbiji kao zemlji u koju vredi ulagati.
Bilo je još nekoliko ocena koje valja pomenuti. Poznato nam je da je u Beogradu uspešno održana skupština Evropske banke za obnovu i razvoj, videli ste naslove u novinama – ovo je novo lice Srbije, u Srbiju vredi ulagati, jedan novi imidž naše države, i to valja istaći. Poznata vam je činjenica da smo postali trgovinski partner sa SAD time što su i poslednje sankcije skinute. Sve su to ocene koje stižu od međunarodne zajednice. Ocene, naravno, stižu i od Evropske unije, jer smo dobili pozitivnu ocenu studije izvodljivosti i započeli pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, koje jako dobro vodimo.
Ono što je takođe važno istaći, da sve ove ocene spolja kruniše podizanje kreditnog rejtinga Srbije. Tri puta u prethodne dve godine je poboljšan kreditni rejting naše zemlje. Neće nama neko tek tako da poboljšava kreditni rejting, ako mi imamo problem. Očigledno je da su reforme poodmakle, da se reforme dobro sprovode i u bankarskom sistemu gde su najbolje izvršene, ali i u oblasti finansija takođe. Jasno je da te ocene zapravo govore o tome da smo na pravom putu, na putu reformi i na evropskom putu.
Treba reći da je 2005. godinu obeležio značajan priliv stranih investicija, 1.600.000.000 dolara, što je najviše od 2000. godine do danas. Ali, kada već govorimo o stranim investicijama valja reći, a pre dva dana je svima u Srbiji bilo vidljivo, da je napravljen sporazum u Vladi Republike Srbije između Austrijanaca i države Srbije, sporazum kojim se zapravo završava priča o ''Mobtelu'', sporazum kojim se povlače sudske tužbe i koji jasno govori o tome da taj mobilni operater ide na licitaciju sa početnom cenom od 800 miliona evra.
Prema tome, jasno je vidljivo da će u 2006. godini nivo stranih investicija premašiti cifru koja je bila u 2005. godini, što i jeste želja da poboljšamo razvojni put koji svi želimo, a razvoj omogućavaju direktne strane investicije.
Ono što je takođe pomenuto u diskusiji ovde to je pitanje spoljnotrgovinskog deficita. Valja reći da je izvoz u 2005. godini povećan za 30%, što je značajno umanjilo spoljnotrgovinski deficit 17% i jasan je trend i namera Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija. Prema tome, važno je reći da se u Srbiji, pored tog ambijenta koji smo uspeli da povratimo našoj zemlji u svetu, regulišu i one obaveze koje su u samoj državi, to su dugovi penzionerima, to su stari dugovi koji takođe opterećuju državu, poput stare devizne štednje, zajma za preporod Srbije, na jedan dobar način i te se stvari regulišu.
Valja napomenuti da je Vlada Republike Srbije štedljiva, da je efikasna, da se administracija u značajnoj meri smanjila za 10%. To je prvi put posle 2000. godine da se administracija smanjuje. Šta je želja? Želja je da administracija bude efikasnija, a ne ovako glomazna i baš to se radi. Šta je problem? Kada pogledate strukturu zaposlenosti videćete da se administracija po broju smanjuje u državnoj upravi, videćete da se zaposlenost smanjuje u javnim preduzećima. Šta ćete još videti?
Videćete jedan problem, a to je da se zaposlenost povećava u lokalnim samoupravama. Pogledajte i sebe u oči gde se nalazite na vlasti u lokalnim samoupravama, da li se baš na tim mestima povećava zaposlenost, što je protivno trendu koji nameće Vlada Republike Srbije. O tome valja dobro razmisliti i krenuti onim putem koji nameće Vlada Republike Srbije.
Ono što je bitno, to je da je Vlada Republike Srbije u 2005. godini krenula sa određenim projektima, kao što su, stanovi za bračne parove do 45 godina i sada pogledajte situaciju. Osnovana je Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Sa kojom idejom? Pošto je 1990. godine prekinut lanac dobijanja stanova, šta onda uraditi pošto poslednjih 15 godina ljudi nisu mogli da rešavaju svoje stambene probleme? I, Vlada se našla tu da garantuje za kredite koje bi ljudi uzimali za rešavanje, jer bi ta rata kredita zamenjivala stanarinu koju privatno plaćaju, ako nemaju gde da stanuju.
Takođe, osnovan je Fond za mlade talente, a povezan sa ovom pričom o stanovima, iz razloga što se mladim ljudima koji su najbolji u državi dodeljuju nagrade za osvojene medalje, što se najboljim studentima dodeljuju stipendije, zapravo, motivišu se ti mladi ljudi da ovde ostanu i doprinesu razvoju naše države i naše zemlje.
Ono što je takođe bitno, ponoviću da se priča oko ''Mobtela'' uspešno završila.
Bitno je reći da se sankcionišu neki koji su krali državne i narodne pare i te pare se danas kroz projekte Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, milijardu evra za Srbiju, vraćaju državi i građanima Srbije.
To je suština. Treba jasno i nedvosmisleno ljudima to i reći. Naravno, investiraće se u različite oblasti. U zdravstvo. Zar nije dobro da se renovira 160 domova zdravlja u Srbiji? Ko će reći da to nije dobro?! Da se zamene stari kreveti, da se nova oprema donese, da se renoviraju klinički centri. Zar nije dobro da konačno u školama svaka škola ima računarsku učionicu? Zar nije dobro da se stare klupe i stolice zamene novim? To jeste ulaganje u investiranje u budućnost, jer svi znamo da je važno ulagati u obrazovanje.
Naravno, ulaganje će biti i u svim drugim oblastima, kao što su: saobraćaj, obilaznice oko Beograda, stanogradnja, energetika, poljoprivreda, policija, sudstvo, itd. Sve oblasti su predviđene za značajne investicije, a milijardu evra za Srbiju zapravo je pravi način da se otete pare vrate građanima Srbije.
Poslanička grupa G17 plus svakako će glasati za pomenute kontragarancije, ali istovremeno pozivamo i druge poslaničke grupe da to učine. Važno je bilo da kažem ove argumente i činjenice. Ko god želi, može da proveri. Republički zavod za statistiku ima validne podatke i vi možete videti na osnovu tih podataka da je jasno vidljivo da do napretka u Srbiji dolazi.
Mogu u tri reči da kažem kako može da se okarakteriše sadašnja Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, sva ministarstva u Vladi: red, zakon i napredak.

Izvinjavam se, zaista ću kratko, ali gospodin Krasić je našao za shodno da izokrene određene stvari koje sam izrekao, da pogrešno saopšti javnosti.
Nisam rekao da se u Srbiji dobro živi i da ovde teče med i mleko, ali sam jasno rekao koja su poboljšanja i kako izgleda napredak. Potrošačka korpa, koju ste pomenuli, 2000. godine je bilo tri plate za jednu potrošačku korpu. Danas je potrebna jedna plata za jednu potrošačku korpu. Neću reći da je to dovoljno, naravno da nije jer ljudi imaju i druge obaveze, kao što su računi za struju, komunalije, telefon itd. Znači da nije dovoljno, ali je jasna tendencija napretka.
Takođe, prosečna plata 2000. godine bila je 40 evra, a danas iznosi 220. Ako me pitate da li je dovoljno, pa naravno da nije. I nemojte da izokrećete moje reči i moje izlaganje.
Kad već pominjete bruto domaći proizvod i pogledate Srbiju u poslednjih 20 godina primetićete da imamo blagi rast do osamdesetih godina. Između osamdesetih i devedesetih nema rasta bruto domaćeg proizvoda i tada prvi put, zapravo, nastupa dužnička kriza. Između 1990. i 2000. godine imamo nagli pad bruto domaćeg proizvoda i tek od 2001. godine ponovo imamo rast. I to su činjenice, to su jasne stvari, to su tačni podaci, prihvatili vi to ili ne.
To su vam tačni podaci. I nemojte moje reči da izokrećete i pominjete Tita, koga nisam pomenuo. Vi ste glogovim kocem išli gore na Dedinje.
Jasno je sledeće: da li je danas bolje u Srbiji, to je osećaj svakog pojedinca koji o tome može da sudi. Ne mogu ja umesto ljudi da kažem da je bolje. Stanje nije dovoljno dobro, ali se sve čini da bude bolje. Evo, uzeću primer svog oca koji danas prima poljoprivrednu penziju u iznosu od 4.800 dinara. Ja njega pitam da li je stanje danas u Srbiji bolje ili nije, a on mi kaže – jeste. Pitam ga može li da mi kaže razloge, a on kaže – ja danas imam poljoprivrednu penziju, ranije je nije bilo ili je bilo dugovanje za poljoprivredne penzije. Danas jeste u mogućnosti poljoprivredni proizvođač da konkuriše za poljoprivredni kredit.
Gospodine predsedavajući, možete li vi ove radikale da umirite, pošto ne dozvoljavaju. Simpatično je to što dobacuju, ali građani Srbije...
(Predsedavajući: Isteklo vam je vreme, gospodine Albijaniću.)
... završavam. Dakle, molim posebno građane koji nas slušaju, baratam tačnim podacima i ne dozvoljavam da se moje reči izokreću ovde za govornicom. Hteli vi ili ne, napredak u Srbiji postoji. Rad Vlade Republike Srbije je takav da će napretka u budućnosti još biti. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam, gospođo, zašto vama smeta rečenica –Srbija na dobrom putu. Ne znam šta biste vi želeli, da bude na lošem putu, pa biste se tada valjda bolje osećali?! Rekli ste da je statistika lažna. Znači li to da ste sada priznali, dok ste bili na vlasti, da ste javnosti lažno predstavljali podatke koristeći statistiku?
Odgovorno tvrdim da danas podaci, koje radi Republički zavod za statistiku, jesu tačni, validni i ispravni. Ne mogu da verujem da postoje ljudi u Srbiji, makar bili poslanici SRS, da žele da u Srbiji bude loše.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ti si majmun, stvarno si majmun.)
Gospođo, nemojte da dobacujete, nemojte tako vulgarno da dobacujete. Predsedavajući je dužan da vas opomene.
Dakle, ne mogu da verujem da u Srbiji, makar bili poslanici SRS, žele da bude loše.

Ne mogu da verujem da vama smeta red, zakon i napredak. Zašto vam smeta? Šta biste želeli? Kažete ovde da je uništen platni promet, a činjenično stanje je da je platni promet prebačen u banke na vrlo efikasan način i vama smeta što danas to dobro funkcioniše kao i u drugim evropskim zemljama.
Postavili ste pitanje gde su pare, šta je sa parama na Kipru, potpuno pogrešno. Pitanje je upućeno vama. Sami sebi treba da postavite to pitanje, jer ste tada kada su te pare odlazile vi bili na vlasti i ja vam postavljam pitanje – gde su pare koje ste izneli iz zemlje ili pomagali da se iznose? Konstatovali ste da smo sve više dužni. Vama ne vrede činjenice i podaci da je 4,7 milijardi dolara smanjen dug, smanjeno rasterećenje za čitavu državu i građane. Šta vama vredi to govoriti, kada vi hoćete da okrenete podatke.
Kažete da nisu tačni podaci da se više zapošljava u lokalnim samoupravama. To su tačni podaci. Primer, opština Šid: predsednik opštine SRS, otpušteno devet, primljeno 56 ljudi. Gde ćete vi tu vašu sramotu da iznosite ovde u javnost?
Da ne pričamo da na pojedinim mestima rade ljudi koji ne ispunjavaju zakonske uslove i ne mogu da nateraju predsednika opštine da poštuje zakon. Da li zbog toga vama smetaju red i zakon.

Dakle, nema razloga da repliciram gospodinu Periću, lepo nas je zabavio ovde. Jedino što želim da kažem da je govornik kome repliciram, zapravo, priznao da su u Šidu zaposleni ljudi na određeno vreme. To je potpuno svejedno. Ljudi primaju plate i doprinose kao i zaposleni na neodređeno vreme. To znači da je zaposlenje u opštini Šid povećano i tu informaciju sam dobio od građana opštine Šid, a o svemu tome građani će suditi na izborima.
Sada apelujem da nastavimo rad po dnevnom redu. Hvala lepo.

Dakle, ja ću svakako završiti sa polemikama i ne želim na ovaj način da nastavljamo rad, nego da se vratimo na dnevni red. Želim da kažem da je stranka G17 plus ponosna na Vidoja Petrovića, gradonačelnika Loznice. Takvi su potrebni Loznici i takvi su potrebni Srbiji. Hvala vam.       

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se za repliku na izlaganje gospođice Jovanović.
Gospođice Jovanović, razumem vaše probleme i frustracije, ali ne mogu da vam pomognem.
Dakle, ima nekoliko stvari koje su bitne. Jedna je, hvala Bogu, skućio sam se, roditelji su bili vredni, imamo kuću u Tometinom Polju, opština Požega, i to jednu dobru porodičnu kuću, uz jednu lepu rečicu. To je jedno pravo mesto, ''zlatna dolina'', kako je ja zovem.
Za Hrvatsku ne bih želeo da ne kažem da nije dobro da je nazivate ustaškom, bez obzira šta se dešavalo, jer danas sede u vlasti u Hrvatskoj i Srbi, bar zbog njih razdvojite te stvari.
Znam šta vas muči. Muči vas intervju koji sam dao jednim novinama, gde sam rekao da sam prosvetni radnik i da se bavim poboljšavanjem obrazovanja kod ljudi, ali ne i vaspitanja.
Rekao sam tada da Nataša Jovanović mora da se obrati nekome za naklonost ko je vaspitačke profesije, kao što sam rekao da ću, ako budem ministar prosvete, osnovati agenciju za vaspitavanje radikala, jer sada ove kazneno-popravne institucije ne donose rezultate, jer se pozivate na imunitet. To je vas iznerviralo i sad pokušavate lično u odnosu na mene nešto ovde da pravite. Ne vredi vam to. Vaspitanje se odnosi na vas. Morate voditi o tome računa.

Replika. Dakle, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih vas da na valjan način vodite sednicu, nema razloga da komentarišete niti G17 plus niti, ovih dana predsednika poslaničke grupe, moju malenkost.
Što se tiče Ustava Republike Srbije svima je jasno i sve političke stranke u Skupštini Srbije su na ovaj ili onaj način učesnice u donošenju najvišeg državnog akta. Valjda je svima jasno da tako nešto moramo uraditi u narednom periodu. Jasno je da osnovne vrednosti savremenog sveta danas, u zakonodavnom smislu, treba da se nađu u takvom dokumentu, a nema ih u Ustavu Srbije.
Podsetiću vas – ljudska i manjinska prava, imamo ih u Ustavnoj povelji, ali je potrebno da država Srbija ima određene stvari ugrađene, bez obzira što smo potpisnici određenih dokumenata na koje se pozivamo.
Prema tome, sve političke stranke učestvuju u Ustavnom odboru, u pododboru, gde je bilo određenih problema, sumnji, ko koči ili ne koči donošenje Ustava ...