Građani Srbije svakako treba da znaju da ove reči koje upotrebljava gospodin Vučić, kao da je njemu nešto rekao premijer ili načelnik javne bezbednosti, nemaju nikakvog smisla osim prazne retorike u skupštinskoj sali. Ponavljam, niti je policija dolazila u G17 plus, niti je G17 plus radila tako nešto. Dakle, nismo pravili ni plakate, niti taj vaš mejl o kome razgovarate. To što je izazvalo nervozu kod vas, to je druga stvar.
Ono što je jako važno za građane Srbije da znaju, političko licemerje je da se za skupštinskom govornicom vi izražavate protiv Karića. Da li je to taj demokratski blok sa Karićem? Karić vam štampa materijale, sa Karićem ste u koaliciji.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Nismo sa Karićem u koaliciji.)
Kao, za građane Srbije se daje jedna sasvim druga informacija, tobož smo u svađi, a u pozadini čitave priče smo u velikoj ljubavi, jer mi zajednički pravimo materijale za izbore u Srbiji.
(Dobacivanje iz sale.)
Dakle, gospodine Vučiću, oko afere pljačke veka narodnih para nadležni državni organi će utvrditi činjenice. Ono što ja želim da posavetujem poslanike u parlamentu državne zajednice, to je da i vas pozovu na svedočenje na Anketnom odboru u parlamentu državne zajednice, i vas i gospodina Nikolića i sve druge koji su na bilo koji način imali saradnju sa Miletom Dragićem. Hvala.

Naravno. Gospodine predsedniče, vi znate da ja uvek to radim u mirnom tonu. Da raščistimo sledeću situaciju: kada jedan poslanik napušta skupštinsku govornicu i prolazi ovim prolazom, valjda je dužnost onoga ko sledeći dolazi da pusti onoga ko je napustio skupštinsku govornicu da prođe. To je suština čitave priče, a ne da ovde pogrešno objašnjavate javnosti o čemu se radi. Dakle, gospodin Vučić nije dozvolio da ja odem na svoje mesto, kako bi on nesmetano mogao da izađe za govornicu. To je suština čitave priče.
Drugo, što se tiče pominjanja ponovo reči, kao što su - intrige i tome slično, G17 plus se time ne bavi. To je jedan vrednosni sistem koji je ustanovljen 90-tih godina na pogrešan način. Mi pokušavamo to danas, na jedan dostojan način, da ispravimo. Reći ću vam da se G17 plus i vladajuća većina, ako tako hoćete, zalaže i za ljudsko dostojanstvo i za demokratiju, pluralizam, toleranciju. Dakle, za ljudska prava, manjinska prava, za sve ono što karakteriše jednu normalnu današnju civilizaciju. Taj vrednosni sistem nije lako danas vratiti u Srbiju, jer je 1990. godine narušen. I neke druge vrednosti, koje se ne mogu zvati vrednostima, zahvaljujući vama isplivale su na površinu.
S druge strane, ova vlast Vlade Republike Srbije, G17 plus u toj vladi zemlju putem reformi vodi u EU. Zašto to činimo? Da bi građanima bilo bolje. Nažalost, svesni smo činjenica da ovde ljudi pokušavaju da daju lošiju ocenu o nama samima, nego što to ljudi spolja čine. Takva je ocena Svetske banke o tome da smo vodeći, među 12 vodećih zemalja po reformama po svetu, ocenjeni od jedne renomirane institucije. Takav signal je takođe poslat iz SAD ukidanjem trgovinskih sankcija.
Sve su to značajni signali koji govore o tome da se u ovoj državi mnoge stvari poboljšavaju i da se stvara klima koja je pogodna za strane investitore, da zajedničkim snagama poboljšamo i uslove života i ono što svi želimo, a to je da građani Srbije bolje žive.
Takođe, Vlada Republike Srbije i G17 plus odlučna je u borbi protiv kriminala i korupcije. Te stvari su krenule da se realizuju. Pogledajte hapšenja oko sprečavanja pljačke veka, pogledajte hapšenja sudija Vrhovnog suda i zamenika tužioca. Kome danas može u Srbiji smetati obračun sa kriminalom i korupcijom? Na tome ćemo istrajati do kraja.
One vrednosti, oni stubovi, kao što su sloboda kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga, to su vrednosti za koje se zalaže G17 plus. To su vrednosti koji odlikuju savremeni svet, a one vrednosti koje su ustanovljene 90-tih godina ostavićemo za nama. Dajte ljudi da se zajednički izborimo, to kaže G17 plus, dajte odlučno i hrabro u reforme i borbu protiv kriminala i korupcije. Ko se protivi tome, on će imati štete, on će odgovarati.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zanimljiva je socijalna demagogija gospodina Petrovića, zanimljiv je i radikalski rečnik gospodina Petrovića. Prosto da sastavimo, zanimljiva je radikalska demagogija gospodina Petrovića.
Da li je moguće, gospodine Petroviću, i više puta sam vas upozoravao, da li to izbija iz činjenice da DS pripada socijalističkoj internacionali, pa, Bože, borite se, kao i sve levice u Evropi, ili zapravo ove vaše dogovore sa radikalima na hodniku pretočavate u skupštinsku govornicu i vaš govor. Upozorio sam vas na vreme da takav način rada jednog demokratskog predstavnika ovde nije dobar, pre svega po vas same. Ako tako nastavite, urušićete sopstveni kredibilitet ne samo u Skupštini, nego i u vašoj stranci i široj javnosti u Srbiji.
Ne vredi vama da se upinjete i dokazujete kako se reforme u Srbiji ne sprovode. Stvar je, naprotiv, drugačija. Žalosno je, gospodine Petroviću, da vi želite da stvorite goru sliku o Srbiji, nego što nas drugi vide. Kako nas drugi vide? Tako što je ova Vlada Republike Srbije zaslužna za dobijanje Studije izvodljivosti i to viđenje je dala EU.
Zato što je ova zemlja dobila trgovinske povlastice od SAD, i to viđenje su dale Sjedinjene Američke Države. Zato što je ova vlada uspešno pregovarala sa MMF-om i na pragu smo poslednje revizije. To je viđenje MMF-a o nama samima. Zato što Svetska banka kaže da smo lideri u reformama u svetu. To je viđenje spolja.
Jedino gospodin Petrović misli da je to nešto drugačije. Mislim da je to politički loše, mislim da to ni diplomatski nije dobro. Čini mi se da ovu zemlju i unutra i u svetu treba predstavljati na jedan dostojan način, a taj način vi ovde ne pokazujete. Vi pokazujete nešto više od toga. Pokazujete sklonost da govorite neistine, jer, radi se o tome, ako govorimo o starosnim granicama, moramo baratati tačnim podacima.
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine Petroviću, uzmite i pročitajte, pa tako imate u Albaniji 65 godina i 60, u Hrvatskoj 65 godina i 60, u Poljskoj 65 godina i 60, u Rumuniji 65 godina i 60, u Irskoj 65 godina i 60 itd.
Takođe, baratate neistinitim činjenicama što se tiče inflacije...
(Predsednik: Vreme, gospodine Albijaniću.)
Završavam. A ljudi treba da znaju da je kretanje inflacije: 2001. godina - 40,7; 2002. godina - 14,8; 2003. godina - 7,8; 2004. godina - 13,7; a procena za 2005. godinu - 14 posto. Projekcija za dalje godine: 2006. godina - 8,5; 2007. godina - 6,5; i 2008. godina - 4,5. Nemojte da pokušavate radikalskom demagogijom da zamajavate poslanike u Skupštini.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne možemo na ovaj način završiti – da gospodin Marković bude u pravu i javno obrazloži svoje viđenje koje nije tačno.
Radi se o tome da je gospodin Marković vodio Skupštinu, kao predsedavajući. Radi se o tome da je njegov stranački kolega bio za skupštinskom govornicom. Znate kako je u parlamentarnoj debati i borbi. Psihološki je dobro, posle tog napada njegovog stranačkog kolege, prekinuti sednicu, da bi se kod slušaoca stekao utisak o nadmoći opozicije, što nije tačno.
Veštački se prekida sednica Skupštine, jer su se tri-četiri govornika javila da izađu na repliku ili po Poslovniku.
Sasvim je prirodno ako govornik izazove takvu situaciju da se određeni ljudi jave i demantuju određene stvari ili svojim argumentima ubede druge u ispravnost svojih stavova.
Nakon toga, još jedna situacija se veštački pravi posle pauze – daje se nova pauza i time se stiče utisak da skupštinski rad nije moguće nastaviti. Dakle, vrlo je jasno o čemu se radi.
Zaista se izvinjavam ako ste vi iz prethodnog perioda naučili na tako loše ponašanje. Mi smo ovde svi zajedno da podižemo ugled i dostojanstvo institucije, da se dobro vladamo i ponašamo, a to i činimo. Prema tome, niste u pravu, nije vaša poslednja, nije tako bilo.
Druga stvar, ako ste naučili, gospodine Markoviću, na rušenje institucija onim glasanjem iz Bodruma i urušavanjem ovog skupštinskog zdanja, vama nije dozvoljeno da se, kao potpredsednik Skupštine, dodatno loše ponašate, jer sadašnji saziv radi na izgradnji dostojanstva i ove institucije i svih drugih u Srbiji. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da izađem za govornicu da još jednom, ispred poslaničke grupe G17 plus, kažem da ćemo glasati za ova četiri zakonska predloga iz Ministarstva trgovine, turizma i usluga, jer zakoni koji su pred nama jesu reformski i ubrzavaju put priključenja zemlje EU.
Takođe, veoma je značajno reći da je najvažniji među ova četiri zakona zapravo zakon koji reguliše slobodnu konkurenciju. On jeste jedan od zakona koji su na ovom spisku do početka pregovora o stabilizaciji o pridruživanju i trebalo bi da bude usvojen u Skupštini Srbije.
Ono što je, takođe, važno reći, to je da cene u EU nisu zakonski regulisane. Postoji direktiva o cenama i to je nešto što u ovom obliku zakon nije toliko značajan da je suštinski ili sistemski. On u našim okvirima reguliše određene stvari i pruža slobodu koja je neophodna za privređivanje.
Takođe, valja reći da je Zakon o oglašavanju nešto što uvodi red u ovoj oblasti. Znate da Vlada Republike Srbije ima tu jasnu poruku uvođenja reda, pre svega u finansijskoj disciplini. To je do sada vrlo efikasno sprovedeno. Potrebno je, naravno, i u drugim oblastima, a i ovo jeste važna oblast jer danas živimo tako što primamo i puštamo mnogo informacija i programa i naša svakodnevica ili u izbornoj kampanji ili van izborne kampanje, kada se plakatiraju određena mesta, da to u ovom trenutku ili u prošlim vremenima, ne da nije bilo urađeno nego je bilo potpuno anahron sistem.
Dakle, dozvoljeno je u ovom trenutku da bilo koja televizija, bilo da je privatna ili državna radi kako joj je volja i emituje reklame i oglašavanja na način koji sama želi ili kako misli da je najbolje u isplativom smislu za tu televiziju, radio ili već za plakatiranje na javnim površinama. Mislim da je došlo vreme da se to uredi, i sami znate kako to izgleda kada su izborne kampanje, a kada to prođe, ljudi se pitaju ko će to uopšte da pospremi, raščisti i uredi, jer su ljudi lepili gde su stizali, misleći da će na taj način na najbolji način privući pažnju svojih birača.
Mislim da uvođenje reda jeste osnovni moto i stranke G17 plus. Mi zaista pozdravljamo da se i u ovoj oblasti to uredi.
Ono što sam rekao da je najvažnije – zaštita konkurencije i nema tržišne privrede bez slobodne konkurencije. Posle pola veka manje-više državnog upliva u sve, pa i u konkurenciju, obrazovanje cena, što je predmet današnje rasprave, pred nama je predlog zakona čijim će usvajanjem Srbija učiniti prave preduslove koji moraju da postoje u jednoj zemlji sa razvijenom tržišnom ekonomijom.
Znate da u EU postoji osnovno načelo – slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga. Posebno je važno da je razvijena tržišna ekonomija kojom mi želimo da u istom obliku budemo kao članica evropske porodice zemalja, kompatibilni sa drugim evropskim zemljama kako bi mogli da izdržimo na tržištu EU u budućnosti.
Mislim da ovim stvaramo značajne preduslove da tako i bude. Dakle, to stvara još jedan dodatni ambijent da potencijalni strani investitori zapravo dobijaju odavde pozitivne signale da mogu da dolaze, ulažu pod ravnopravnim uslovima kao i drugi i da im se garantuje da oni uslovi poslovanja koji su zakonom predviđeni, budu poštovani i sprovedeni.
Ono što je jako važno, čujem u diskusijama, to je da tajkuni pokušavaju da utiču na Vladu Republike Srbije. Zašto su toliko glasni, zašto su toliko nervozni ili izražavaju svoje negodovanje različitim vidovima pritiska, što na štampu, a ima pokušaja i na Skupštinu spolja, zato što ne mogu da utiču na Vladu Republike Srbije. Tu se krije ta vrsta nervoze.
Naravno, očekujem od Vlade da preduzme sve mere koje su u njenoj moći da razrešava i pitanja koja opterećuju našu svakodnevicu, a tu je svakako jedno od bitnih pitanja, pitanje "Mobtel-a". Mislim da tu država mora da pokaže spremnost i odlučnost da takvo pitanje razreši, jer mešetarenje nije dozvoljeno ni u Skupštini, ali ni spolja da pokušavaju da deluju na ovo zdanje.
Ono što je važno, ovim predlogom zakona o zaštiti konkurencije stvara se pravni osnov za osnivanje komisije za zaštitu konkurencije, koja će biti samostalna i nezavisna u odnosu na državne organe i učesnike na tržištu, što će joj omogućiti da bude nepristrasna u svom delovanju.
Predlog zakona o cenama, kao što sam rekao, je komplementaran u odnosu na Predlog zakona o zaštiti konkurencije, jer, na primer, u članu 4. Predloga zakona o cenama jasno se kaže da privredni subjekti kod obrazovanja cena proizvoda i usluga ne mogu se dogovarati o cenama, vršiti podelu tržišta i narušavati konkurenciju.
Dakle, na svaki mogući način pokušavam da kažem da je zaštita konkurencije centralno mesto ovih zakona o kojima raspravljamo u Skupštini Srbije. Pokušavam da kažem da ovim stvaramo značajne preduslove za buduće pregovore o stabilizaciji i pridruživanju.
Želim da zaključim, mi smo pred pregovorima koji počinju 5. oktobra ove godine. Mislim da Skupština Srbije treba efikasno da ispuni svoj deo posla koji se tiče početka pregovora i to valjano i činimo. To i javnost polako uviđa, jer je ovo skupštinsko zdanje donelo najviše zakona u istoriji srpskog parlamenta, ali, ponavljam, to nije dovoljno. Potrebno je izgleda svake godine i u svakom narednom periodu da se hvalimo da je to najviše u istoriji srpskog parlamenta, jer nas očekuje ogroman posao u tom pogledu.
Takođe, što se tiče Vlade, značajni su rezultati koje je do sada Vlada uradila. Naravno, očekujemo da svi ovi zakoni koje ovde izglasamo budu i primenjivani od strane izvršne vlasti, i tu svakako mora da se uloži dodatni napor. S druge strane, moramo reći da je Vlada zaista proreformska i vodi zemlju u Evropsku uniju.
I jeste interes svih državnih institucija u Srbiji i van njih, da se svi okrenemo onome što za nas daje dobro sutra, što za sve građane znači bolji život sutra. Jer, sve ovo što radimo, radimo zapravo da stvorimo dobre okvire za bolji život.
Kada pitate bilo koga ko je otišao u zemlje Evropske unije – kako se tamo živi, dobićete odgovor i da je bolji standard i da se bolje živi, pa zašto mi tome ne bi težili, da tako i radimo.
Ono što je, takođe, važno, jer odlikuje Vladu u celini, to je da je spremna da završi reformske procese, tranziciju, jer tu se vidi po tome što je ušla u poslednje reforme, a to je restrukturiranje javnih preduzeća, završetak privatizacije, red se uvodi u svim oblastima, smanjuje se siva ekonomija. To su ti preduslovi koji omogućavaju da se, s druge strane, određenim olakšicama i privreda i privredni subjekti stimulišu za bolji rad, bolje zapošljavanje, za bolje plate, i sve ono što ljudima nedostaje u ovom trenutku.
U prethodnoj raspravi razgovarali smo o državnoj upravi, državnoj administraciji i službenicima. Ovim i prethodnim pokazujemo da prvi put Vlada jeste spremna da poveća efikasnost državne administracije, jeste spremna da uđe u ozbiljne primene svih onih neophodnih zakona koji su potrebni za ulazak u Evropsku uniju i da i sutra kako valja započnemo i dokrajčimo pregovore, ali istovremeno i da uđemo u još neke organizacije, kao što su Svetska trgovinska organizacija, a mislim da je interes i ovog ministarstva i Vlade da se to u što kraćem vremenskom periodu desi.
G17 plus će podržati ove zakone i pozivam i druge poslaničke grupe da glasaju za ove reformske zakonske projekte. Hvala vam lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandmane na Predog zakona o visokom obrazovanju u ime poslaničke grupe G17 plus  podneli su Vladimir Homan i Miloljub Albijanić.
Moram vas podsetiti da je ovaj zakon povučen iz procedure, a tada su amandmane u ime poslaničke grupe G17 plus podneli članovi Odbora za prosvetu Nadica Momirov, Vesna Obradović i narodni poslanici Milka Silajev, Vladimir Homan i Miloljub Albijanić. Zbog tehničkih razloga ponavljanja amandmana na isti tekst zakona, sada su u ime poslaničke grupe potpisani samo Vladimir Homan i Miloljub Albijanić formalno, a amandmane na ovaj zakon obrazlagaće uvažene koleginice članice Odbora za prosvetu Nadica Momirov, Vesna Obradović i koleginica Milka Silajev. Mislim da je vrlo korektno sa skupštinske govornice to reći.
Žao mi je što Odbor za prosvetu i Vlada Repbulike Srbije određene amandmane nisu prihvatili. Mislim da još treba valjano obrazložiti i očekujemo do kraja rasprave da još neki amandmani, koji su dobri, budu prihvaćeni, a predloženi od strane poslaničke grupe G17 plus. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je vrlo ozbiljna i važna tema za državu Srbiju.
Vrlo često kada pričamo o reformskim zakonima u Skupštini dolazimo u situaciju da debatujemo na taj način da dolazi do sučeljavanja tradicije i modernog. U ovom slučaju mislim da je dobro za sve naše univerzitete i fakultete u državi Srbiji da iz naše tradicije izvučemo i sačuvamo ono što je dobro, a toga ima puno, i da na tim temeljima gradimo i stvaramo univerzitet i visoko školstvo u Srbiji kakvo nam dolikuje.
Jasno je da je 1905. godine donet prvi zakon o univerzitetu. Kralj je imenovao odbor od osam profesora koji će biti zaduženi da dalje dodeljuju doktorska zvanja svojim naslednicima. Mislim da je to vrlo značajno, jer ovo su ljudi koji su došli iz Velike škole i čija imena nesporno i ovde valja pomenuti. Prisetimo se, to su Simo Lozanić, Jovan Cvijić, Mihajlo Petrović-Alas.
Setite se da je prvi ministar prosvete bio Dositej Obradović. Setite se uvaženog ministra Stojana Novakovića, setimo se iz naučnih oblasti velikih imena kao što su Brana Petronijević, Slobodan Jovanović.
Zamislite kada bi sada nabrajali sva ta raspoloživa imena, šta to budi u nama i kakav to značaj i težinu ima kada govorimo o ovako važnoj oblasti.
Naravno, moramo reći da su u osnivanje univerziteta ušli filozofski, pravni i tehnički fakulteti, koji su imali svoj raniji status pre osnivanja samog univerziteta, i to i dan-danas na tim ustanovama za te ljude ima jako veliki značaj. Nakon toga, odlukom su pridodati medicinski i teološki fakultet.
Takođe, univerzitet kao riznicu slobodarske misli, treba pomenuti i 1968. godinu, 1974. godinu, treba pomenuti i demokratske procese u Srbiji 1990. godine, jer zapravo univerziteti u Srbiji, pre svega Univerzitet u Beogradu, jesu te preteče prave demokratske misli i u jednopartijskom sistemu ovde. Zato im treba odati priznanje, jer odatle su se pokretale i ideje, ali bogami i praktični protesti, i to ima nesumnjiv značaj za demokratske procese u državi Srbiji.
Ne možemo sve to posmatrati odvojeno i od onoga što su procesi čitave države, a to je da želimo da budemo članica Evropske unije, a to je da jesmo potpisnica Bolonjske deklaracije, ali treba nesumnjivo da znamo da u Evropskoj uniji taj proces se ne odvija brzinom kako bi određene zemlje želele, a i pitanje je kakvi su interesi tih zemalja, jer bolonjski procesi, Bolonjska deklaracija je dovoljno širok pojam da mi možemo prihvatiti osnovne elemente, uvažavajući naše najbolje osobine naših univerziteta i fakulteta koje imamo.
Jasno je da je osnovna ideja, osnovni postulat Evropske unije slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga, i kada govorimo o slobodnom kretanju na univerzitetima jasno je da i mi želimo da i naši studenti iz naše države mogu nesmetano da se zaposle u drugim državama, da mogu završne godine studija da obave na drugim univerzitetima u Evropi i svetu, i to jeste nešto čemu svakako težimo i želimo da i ovim zakonom omogućimo i uradimo na najbolji mogući način za dobrobit tih mladih ljudi.
Nesumnjivo je da u proteklim godinama imamo i veliki odliv stručnih kadrova i najboljih studenata. Neko reče da je Matematička gimnazija u Beogradu kao srednja škola američka gimnazija, jer najveći broj ljudi tamo odlazi.
Ali, moramo stvoriti uslove u našoj državi da ti mladi ljudi, najbolji studenti koji završavaju ovde, da im obezbedimo adekvatne uslove, one minimalne da ostanu na univerzitetima i fakultetima u Beogradu, da ih motivišemo da sve ono što znaju i umeju, praktično realizuju u našoj državi.
Vratiću se sa osvrtom na konkretan zakon i reći nekoliko reči.
Zakon o visokom obrazovanju koji se nalazi pred nama ima nekoliko suštinskih promena u svom sadržaju i u vezi sa tim promenama moramo pažljivo da radimo, da one dobiju praktičnu realizaciju, ali ne narušavajući bitno ono što je najbolje na našim fakultetima i univerzitetima. Na koji način to uraditi?
Dakle, ovde kao ono glavno jezgro, kao telo koje će se baviti najvažnijim pitanjima na univerzitetima i fakultetima u Srbiji, jeste Nacionalni savet. S obzirom da imamo iskustvo koje se tiče Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, formiranja nacionalno-prosvetnog saveta, te trajanje i problemi koji se tiču samog konstituisanja i naknadno funkcionisanje, odnosno sama primena zakona, svakako da ovde treba razmišljati o tome da će primena zakona imati svoje poteškoće i treba svakako već unapred formirati tim i ekipu koja će na valjan način ići ka primeni samog zakona.
U okviru Nacionalnog saveta, a to je član 10, po izboru članova, 10 članova se bira iz reda redovnih profesora, vrhunskih naučnika, odnosno umetnika, sa međunarodno priznatim radovima ili osvedočenim doprinosom nacionalnoj kulturi, vodeći računa o zastupljenosti obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja. Mislim, a i veliki broj univerzitetskih profesora i javnost se slaže da, kada se nešto definiše u zakonu, mora biti preciznije obrađeno i ne može se reći, vodeći računa, već se može reći po dva iz svakog obrazovno-naučnog, odnosno obrazovno-umetničkog polja.
Dakle, da mi možemo sa jasnoćom imati uvid u kasniji sastav takvog tela, koje će u mnogim pitanjima igrati najznačajniju ulogu u primeni ovog zakona.
Ono što je takođe važno, to je član 11, nadležnosti Nacionalno-prosvetnog saveta. Važno je, s obzirom da i sadašnji Zakon tu ima izvesnih nedostataka, mada je taj član ovde 64. sada prepisan o uslovima za izbor u zvanje nastavnika. Kaže se da Nacionalni savet daje preporuke o bližim uslovima za izbor u zvanje nastavnika. Nešto što se zove preporuka nije čvrsto definisano i nije obavezujućeg karaktera za univerzitete i fakultete u Srbiji.
(Predsedavajući: Oprostite, da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Moliću da nastavim. Mislim, dakle, da nivo "preporuka" mora da se preinači u "utvrđuje bliže uslove za izbor u zvanje nastavnika", jer vidite i sami, kakva je situacija u Srbiji danas. Mi imamo situaciju u kojoj se otvaraju privatni fakulteti, a ide se i ka formiranju privatnih univerziteta, što će dodatno otežati funkcionisanje sistema i kontrolu nad čitavim sistemom.
Dakle, čini mi se da sve ovo treba podići na jedan čvršći osnov, sa jasnim naznakama kakve rezultate će primena toga biti.
Što se tiče Komisije u članu 13, jer Komisija za akreditaciju je jako važna, ona se definiše u članu 13, i važno je da javna recenzija ne bude tajna, jer ovde piše da je zagarantovana tajnost i onda šta je tajnost. Kod nas na žalost tajnost uvek ima neki predznak korupcije ili nečega što je sumnjivo, što je iza kulisa, za šta ne znamo ko, na koji način, pod kojim uslovima je dao dozvolu, licencu i odgovarajuće papire za nesmetani rad.
Čini mi se da u tim stvarima javnost mora da postoji u ovom periodu i da se zna kada su uslovi i kriterijumi propisani, da je Komisija, recenzenti su doneli takvu odluku o ispunjenosti istih kriterijuma.
Jako je važno ovo, zato što, podvlačim, danas u Srbiji imamo otvaranje privatnih univerziteta i fakulteta, i to treba da se dešava, ali taj proces mora biti kontrolisan da bismo imali kvalitet i nivo obrazovnog procesa, onakav kakav želimo na studijama. Naravno, važno je za mene istaći činjenicu da na fakultetima, na univerzitetima treba da ostane nešto što je jako važno, a to je naučno-istraživačka delatnost.
Sve ovo što radimo je dobro za obrazovni proces, dobro je za ona praktična znanja koja ljudi treba da steknu da bi sutra podizali i državu i privredu u celini. Ali, zavidan nivo naučno-istraživačke delatnosti danas na univerzitetima postoji i toga ne smemo da se odreknemo.
U to moramo da ulažemo i to moramo da razvijamo, jer to je nešto, ako pogledamo kako sam diskutovao na početku i pričao o tome šta univerzitet za državu u Srbiju i srpsko nacionalno biće znači, onda je jasno da ono što je najbolje u tom periodu jeste zapravo izlazilo sa univerziteta. Mi to moramo da gajimo i da nastavimo da tako bude i dalje.
Jasno je da nešto od tog naučno-istraživačkog rada u našoj državi nije dovoljno isplativo ili neće imati posebnu praktičnu primenu, ali ne sme samo to da bude cilj, ne sme samo da bude cilj radno mesto čoveka koji će završiti, da praktično radi u privrednoj delatnosti. Moramo u izvesnoj meri održati nivo našeg naučno-istraživačkog rada.
Ono što je za mene takođe bitno, a to je član 18; radi koordiniranja rada, utvrđivanja zajedničke politike, ostvarivanja zajedničkih interesa i obavljanja poslova utvrđenih zakonom osniva se Konferencija univerziteta. I ovde je došlo u univerzitetskoj javnosti do značajne polemike o izboru članova te konferencije univerziteta. Čini mi se da imamo značajan broj ljudi koji ističu važnost da se doda i formula koja broj članova bira i na osnovu broja studenata na univerzitetima u Srbiji.
Smatram da se do te formule može doći.
Mi nemamo tačno predložen amandman, osim jednog amandmana koji sam video da na 5.000 studenata, što je pitanje da li je dovoljno fleksibilna formula, posmatrajući univerzitete u Srbiji, jer ta formula značajno uzdiže Beogradski univerzitet, ali sasvim sigurno do kraja načelne debate mi možemo zajednički doći do formule i sastaviti je, jer danas po novom Poslovniku Skupština Srbije može da predloži amandman, odnosno nadležni odbor može da predloži amandman na određeni član zakona i do toga zajednički možemo doći i zajednički izračunati.
Vrlo je važno pomenuti sledeće. Sistem bodovanja jeste uveden ovim zakonom i to jeste jedan od nespornih načina koje viđamo na mnogim univerzitetima u Evropi i svetu. Taj sistem bodovanja omogućava studentima, a mi sve ovo radimo nadam se zbog studenata, da oni mogu na fleksibilniji način da imaju čist pregled na koji način će završavati svoje studije, i to njima na izvestan način olakšava putovanje kroz studiranje.
Ali, ono što je jako važno, to je da se ovim zakonom višim školama omogućava da postanu visoke strukovne škole, dakle, trogodišnje visoke strukovne škole, a mi danas imamo fakultete četvorogodišnje i petogodišnje. Sada sistem bodovanja, čini mi se, jeste takav da naš, recimo primer jednog fakulteta koji ima pet godina studiranja daje nešto što bi ličilo na master diplomu, ali nije jasno u samom zakonu, u konceptu zakona, šta će biti sa četvorogodišnjim studijama.
Ministar je završio Filološki fakultet, on je četvorogodišnji, ja sam završio matematiku koja je četvorogodišnja, mene interesuje status tih fakulteta u ovom prelaznom periodu. Da li će to biti formula 3+1+1 ili 4+1, da li će se specijalizacija dodati na ove četiri godine osnovnih studija, da bi imali jaku master diplomu koja lični na nemački model?
Nama jeste prihvatljiv nemački model, jer ta diploma diplomiranog inženjera u Nemačkoj ima status koji i mi želimo da ovde diplomirani inženjer ima. To je suština i to je ona osnovna temeljna priča. Dakle, nama što se tiče studija jeste približan nemački model, jer on na taj način razlikuje dve vrste diploma. Ne može diploma sa trogodišnjih strukovnih visokih studija biti istovetna sa diplomom visokih studija fakulteta, koji imaju sada četvorogodišnje ili petogodišnje školovanje. To je jako važno.
Ono što naravno stvara probleme višim školama da prerastu u visoke strukovne škole jeste i nedostatak kadra, nedostatak odgovarajućih uslova, ali one će se suočiti sa uslovima koji se nalaze u ovom zakonu.
Ono što se tiče samog zakona kao celine, on jeste prema smernicama Bolonjske deklaracije, on jeste u određenom procentu i na osnovu zakona koji je bio ranije predložen, ali mi moramo sasvim izvesno znati u toku rasprave, očekujem da će se Odbor za prosvetu sastati, da jasno i Vlada i ministar, i Odbor za prosvetu kažu koji amandmani su prihvaćeni.
Sada imamo situaciju da su određeni amandmani na ovaj zakon usmeno prihvaćeni od strane Vlade, ali očekujem konačnu realizaciju, da Odbor za prosvetu i ministar potvrde koji su amandmani ušli u sastavni deo, da bismo imali jasne vizije kakav konačan zakon usvajamo. To je vrlo bitno i za skupštinsku većinu i za sve narodne poslanike.
Ono što jeste važno i što želim na kraju da kažem, to je da mi svi treba da brinemo o budućnosti države, o budućnosti visokog školstva, jer to su naši važni temelji. Treba da brinemo i o studentima. Reći ću vam jedan podatak, a to je da je na predlog G17 plus i ministra finansija Vlada Republike Srbije osnovala Fond za mlade. Naravno da treba da podstičemo mlade ljude, dobre studente, koji treba svoj doprinos da daju dodatno razvoju države Srbije.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pomenuta je stranka G17 plus, a ja sam šef poslaničke grupe G17 plus. Ne, prethodni govornik, a vi ste se javili po Poslovniku.
Što se tiče Vlade Republike Srbije i ministara iz G17 plus u toj vladi, odgovorno vam kažem da je Vlada odlučno nastavila reforme u privredi, reforme u ekonomiji, a jedna od važnih činjenica jeste restrukturiranje javnih preduzeća. A da je pre urađeno, kada je vreme bilo, bilo bi još bolje.
Jasno je da prilikom restrukturiranja javnih preduzeća osnovna delatnost, bazična mora da se odvoji od sporednih delatnosti i da sporedne delatnosti idu u privatizaciju, ali i da se reformiše ona bazična, osnovna delatnost, da vrlo jasno odvojimo šta je to bitno i suštinski važno za javna preduzeća i za državu Srbiju u tim javnim preduzećima.
Prema tome, ne znam zašto se to nekome spočitava ili se Vladi Republike Srbije spočitava spremnost da uredi stvari na dobrobit građana, da javni servis, javne službe, javna preduzeća budu još više na dobrobit građanima i da rade još bolje, da država od toga ima više vajde. To je suština čitave priče.
Vrlo često se događa, a znamo valjda kome koji resori pripadaju, da za određene stvari nama pripisuju neke kritike, a da suštinski ministri iz G17 plus i potpredsednik Vlade nisu resorno zaduženi za te stvari. Molim vas da o tome vodimo računa, ali da vodimo računa i o Vladi Republike Srbije u celini, jer ona zaista pruža maksimalne napore da uradimo ono što je moglo i pre nekoliko godina na jedan lakši način da se obavi, jer su uslovi bili bolji.
Naravno da mi moramo, u punoj saradnji sa međunarodnom zajednicom i MMF-om, određene stvari i da ispunimo, a to je danas teže nego što je bilo juče. Ako sačekamo sutra biće još teže. Zato, spremnost, hrabrost i odlučnost karakteriše ova vladu, koja mora da afirmiše i dokrajči taj posao reforme u državi Srbiji. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, amandmane o kojima smo imali priliku da čujemo danas tzv. objašnjenja, kao i ovaj amandman, treba bez razmišljanja odbiti.
Ali ne samo to, vrlo je jasna namera na koji način SRS pokušava da obrazlaže svoje amandmane koji uglavnom glase: "Briše se". Zašto tako amandman glasi? Zato što ne znaju kako drugačije da ga napišu i zato što na takav način kada ga napišu žele da Srbiju vrate u ono mračno vreme u kome su nekada vladali i doveli zemlju na rub propasti. To je ideja i to je namera, i danas čujem reč "opozicija".
Kakva ste bili vlast u to vreme, neodgovorna, loša, upropastili Srbiju, a takva ste danas i opozicija. Ne možete biti bolji, to ste vi i vi svaki dan pokazujete građanima Srbije vaše pravo pravcato lice. Kada kažete lutanja, za vas je mrak osnovno odličje i vi ste ti koji u tom mraku i dalje lutate, ne znate da su se u Srbiji dogodile demokratske promene i da mi Srbiju vodimo u EU i budućnost kakvu zaslužuje, a ne kakvu ste vi želeli da joj date.
Vi ste danas za govornicom pomenuli i pokušali, a to već činite nekoliko puta, valjda da građani Srbije ili neko od vaših pristalica pomisli da je to istina. Kažete - Sajentolozi, G17 plus je sekta. Način na koji vi radite, način na koji vi želite da urušite dostojanstvo Skupštine, zaista liči na funkcionisanje neke sekte.
Ako ste na to spali da ovde u Skupštini funkcionišete tako, na taj način, kao neka sekta, nemojte to pokušavati da stavite nekom drugom na teret. Ovde je pomenuto za skupštinskom govornicom, obrazlažući amandmane, tobož da je put u Japan nešto strašno, a Japan je jedna od sedam najrazvijenijih zemalja sveta. Pa još neko spočitava zašto se na put ide, Bože, sa Piksijem.
Zašto su uz normalnu Srbiju danas i sportisti, i umetnici, i kulturni radnici, i pisci i sve ono intelektualno što Srbija danas ima. Zašto? I to vam smeta. Morate se zapitati zašto nisu sa vama takvi ljudi u Srbiji. Zato što vam onaj mrak i dalje danas smeta.
Vrlo često za govornicom, obrazlažući tzv. amandmane koji glase "briše se", kažete - moć Mlađana Dinkića. Postao je moćniji i od premijera, postao je ovo ili ono. Znači li to vašu nemoć, znači li to da vi zapravo i nemate nikakvih rešenja i predloga, osim da nekome dodajete još više moći? Verujem da to gospodinu Dinkiću imponuje, ako mu se pripiše još malo više moći nego što zaista ima.
Što se tiče platnog prometa, čuj obrazloženja da je platni promet iz SDK prešao u banke, a što je normalno i uobičajeno u savremenom svetu, i što je ovde izvršeno, i pored vaše želje da ne bude kako valja, jer vi valjda o svemu diskutujete tako, i kada bi bilo gore to je za Srbiju bolje. Nemojte tako raditi, to je potpuno pogrešan put i pogrešan način. Dakle, platni promet za vrlo kratko vreme uspešno je prenet u banke.
Imam 15 minuta pravo da govorim o amandmanu. Za G17 plus reči kao što su - ubili, nikako ne pripada, a vi ovde vrlo često kada izađete, posebno vi, gospodine Nikoliću, za govornicu, vi kažete - ubili ste poslovnik, ubili ste ovo, ubili ste ono. Malo vaš rečnik, a valjalo bi za dostojanstvo ovog doma, da izmenite, pa da se mi oslobodimo takvih reči, takvih bivših vremena nekada u ovoj državi, a zahvaljujući bogami i vama, to su bila teška vremena...
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Pazi sada šta pričaš, sada je opasno.)
Hoćete li, predsedavajući, da umirite gospodina Nikolića?

To su bila teška vremena za državu u kojoj je došlo do građanskog rata na teritoriji bivše SFRJ. Dolazilo je i do ubistava, mnogih loših stvari. Nemojte više da nas vraćate u to vreme, nemojte, jer ovde se politika promenila. Bezbednost je okrenuta ka miru, ka nekim drugim vrednostima života i rada u ovom regionu.
Pitate li se ovde, obrazlažući tobož amandman koji glasi "briše se", to visokoumno delo napisati amandman koji glasi "briše se" da li ima tog fakulteta koji može određene stvari da obrazlaže? Odgovoriću vam, ima, ima mnogih fakulteta, ima mnogih ljudi ovde u Skupštini Srbije koji se ozbiljno pripremaju za zakone, iščitavaju ih, ali nisu kadri na tako niskom nivou da napišu amandman "briše se", jer on ništa i ne znači. Čuo sam ovde za skupštinskom govornicom...

... i to baš od Tomislava Nikolića, da ovakvim načinom rada dolazi do pada morala. O, gle čuda da oni ljudi, gde ste i vi učestvovali, tzv. srpski radikali, i uništili vrednosni sistem u Srbiji u potpunosti, i mi se sada borimo, a to je daleko teže nego uništavati vrednosti izgrađene u jednoj zemlji, mi se sada borimo da taj vrednosni sistem na bilo koji način, a teško ide, uspostavimo kako valja u našoj državi. Borimo se i da dostojanstvo ovog parlamenta podignemo.
Vi nama da pričate o moralu? Pogledajte sebe, osvrnite se na prošlost, pa ćete videti šta su sve moralne vrednosti koje su uništene.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Šta ti to nama zameraš, đubre jedno?)

Hoćete li gospodina Nikolića da opomenete dok pričam, molim vas, da ne dobacuje.

Šta ne može da prođe? Molim vas i dalje da opomenete poslanike SRS koji dobacuju dok sam za skupštinskom govornicom.

Ono što je jako važno, to je da skupštinska većina, one stranke koje čine vladajuću koaliciju u Vladi, sa strpljenjem, a ne želeći da ulaze u nepotrebne polemike niskog karaktera, ne želeći da se spuštaju na taj nivo diskusije, pokušavamo da radimo za dobrobit Srbije, tako što ćemo što više, što kvalitetnije i što brže raditi.
Sa druge strane, svima je jasno i vidljivo da neki žele da radimo što lošije, što sporije, što nekvalitetnije i da se vratimo na neka stara vremena. To ne da neće biti dopušteno, nego vladajuća većina će sasvim sigurno, kao što joj dolikuje i kao što rezultati rada u domaćoj i međunarodnoj javnosti to pokazuju, zemlju voditi u napredak.
Nije lako posle svega onoga što se ovoj zemlji dogodilo, ali danas ti rezultati, bez obzira što je neko u toku diskusije, obrazlažući amandman koji glasi "briše se", rekao da je toliko i toliko dana prošlo od Studije izvodljivosti. Kako vi možete da govorite o Studiji izvodljivosti? Za Studiju izvodljivosti, koju su dobili građani Srbije, zaslužna je vladajuća većina u državi Srbiji. Takođe, za ovu vladajuću većinu jeste značajna činjenica da su skinute poslednje sankcije nametnute u vašem periodu, za vreme vaše vladavine.
Dakle, trgovinski odnosi sa SAD konačno su uspostavljeni. U tom duhu, u tom stilu će vladati i raditi koalicija ovde u Skupštini Srbije. To su odlike koje ima G17 plus, to su odlike civilizovanih, normalnih ljudi, koji žele dobro državi Srbiji.

Povreda Poslovnika, član 104. dostojanstvo Narodne skupštine.
Maločas rekoh da za mene i za stranku kojoj pripadam - G17 plus nije uobičajena reč "ubiti", a vi ovde ponovo gazite dostojanstvo ovog doma i kažete "zaštektati". To opet podseća na loša vremena i na lošu situaciju.
Nisam za skupštinskom govornicom napadao vas. To je potpuno netačna tvrdnja. Ovde sam govorio isključivo istinu, govorio sam kakvi stvarno jeste, jer ste vi u toku čitavog popodneva i čitavog dana napadali G17 plus, bez razloga, bez činjenica, bez naročitog povoda, jer niko ovde nije želeo da se na takav način debatuje o članovima zakona. Ali, pošto nemate objašnjenje, jer amandman glasi "briše se", morate da nalazite neke druge stvari da bi pričali prazne priče u toku čitavog dana.
Poštovani narodni poslanici, ne sećam se da je nekada SRS bila u opoziciji. Možda se tako zvala, ali ako je neki režim 90-tih godina od strane DB napravio jednu takvu stranku, ne može se ona zvati opozicijom, makar na momente delovalo da to jeste.
Što se tiče poplava i nevremena koje je napravilo štetu u državi Srbiji, Vlada Republike Srbije je, kao odgovorna vlast, spremila sredstva i obnoviće kuće ljudima onako kako je obećano.
Što se tiče SRS, ili se uozbiljite ili se podelite, kao što već činite po lokalnim opštinskim skupštinama, pa da vidimo koji su to koji su rešeni da zaista Srbiji bude bolje, a koji su ti koji zaista hoće u onaj mrak Srbije, ili nešto treće uradite. Radite šta god znate, ali nemojte na uštrb građana Srbije da to radite, nemojte na uštrb odgovornog posla ovde u Skupštini Srbiji koji činimo da to radite.
Čudi me, gospodine Nikoliću, maločas rekoh nešto o moralu, ali me čudi sada činjenica da vi smete da prozovete nekoga ko je kupio stan ili kuću na kredit i od zarađenih para otplaćuje uredno svoje rate, a vi ste dobili stan od države Srbije, od poreskih obveznika i građana Srbije. Kako vas nije sramota da na taj način držite moralne pridike? O tome dobro razmislite.
Što se tiče Studije izvodljivosti, što se tiče evroatlantskih integracija, interes ove države jeste da bude članica i EU, i Partnerstva za mir, i NATO, ako baš hoćete. Znamo mi da postoje određeni uslovi koje država Srbija treba i mora da ispuni. Hvala.