Član 104. Poslovnika.
(Tomislav Nikolića, sa mesta: To si već prigovarao.)
Jesam, ali vi u svakom trenutku morate da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine. Hoću da vam kažem sledeće - niste vi najbolji, i to svaki dan dokazujete svojim načinom rada u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To građani vide i to će građani na sledećim izborima i potvrditi. Ali, jesu najbolje stranke koje čine većinu u Srbiji, među njima jeste G17 plus.
Jesu najbolje stranke demokratske orijentacije, koje čine većinske stranke u Srbiji, i svojim načinom rada, i svojim zajedničkim delovanjem to pokazujemo građanima svaki dan. Građanin kada glasa ima pravo da pogreši, ali sada pozivam građane da svaki dan posmatraju na koji način SRS radi u Skupštini Srbije, na koji način želi da uruši parlamentarizam ovde. Pogledajte samo jedan primer, a to su zakoni i postoje amandmani koje vi dostavite na zakon i svi glase - član zakona se briše. Onda neka saslušaju obrazloženje koje nema nikakve veze sa samim zakonskim rešenjem.
Vide oni da vaša prazna priča ne vodi nikuda. Još nešto. Dakle, postoji u demokratiji koaliciona sposobnost da se stranke udruže, posebno stranke demokratske orijentacije, ono što i građani žele, i da odgovorno i odlučno vrše vlast. Šta je sa SRS? Neće niko sa njima.
Poštovani građani, pa zapitajte se kakvi su oni sa kojima neće niko u saradnju i koaliciju. Oni pripadaju bivšim vremenima i procenite to na budućim izborima. To je suština. Što se tiče Kosova i Metohije, kad takve reči izgovarate za skupštinskom govornicom, morate da se prisetite da su atributi državnosti na Kosovu i Metohiji zahvaljujući vama izgubljeni.
Ono što se može u ovim trenucima uraditi, popraviti i u saradnji sa međunarodnom zajednicom napraviti, to se sada u državi Srbiji i čini.
Sve ono što ste vi loše uradili, potpisali kapitulaciju, jedan deo zemlje svojom neodgovornom politikom otuđili, sada mi odgovornom politikom pokušavamo, u saradnji sa međunarodnim institucijama, da povratimo. I to je suština i to je način, saradnja sa celim svetom je neophodna, započeta posle 5. oktobra, i ako hoćete, ne postoji drugi put osim saradnje ove države što u regionu, što u EU, što sa Amerikom i čitavim demokratskim svetom.
To je put za koji se zalaže G17 plus. Žao mi je ako se vama taj put za dobrobit i budućnost ove države, da stvorimo one atribute državnosti koje ste vi upropastili, ali šta da radimo, ako vama nije do toga. Ako govorite o tim stvarima, morate da govorite dostojno i da se prisetite šta ste sve loše uradili u prethodnom periodu. Hvala.

Po Poslovniku. Dakle, gospodine Anđelkoviću, vi kao predsedavajući ne bi trebalo da komentarišete posle naših replika o čemu mi razgovaramo.

Dakle, gospodin Nikolić ponovo ugrožava dostojanstvo Narodne skupštine. Ja sam to u nekoliko navrata danas upozorio. Prvi put, dakle, termin - ubiti, drugi put - zaštektati, a sada ipak ste se malo uljudili, smanjili termine, sada su u pitanju poplava i mulj. Ovaj visoki dom ne dozvoljava obraćanje na tako nedostojan način.
Što se tiče događanja o kojima smo govorili, bili ste u vlasti i nemojte od toga da bežite. Onog trenutka kada je nas NATO napao svojom agresijom, vi ste bili u vlasti i vrlo značajno doprineli atmosferi pre tog čina da do toga dođe. To je suština.
Vi ovde pominjete Vojislava Šešelja, a ja sam čovek koji je dostojan i ne želim, dok je neko u Haškom tribinulu da izgovaram njegovo ime, ali vi izazivate i vi sad spočitavate meni da ja izazivam vama replike. Potpuno je obrnuto. Dakle, vi ovde pokušavate nekim napadom, a ja vam kažem da ste se zalagali za granice velike Srbije - Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica i svojim delovanjem učinili da na stotine hiljada izbeglica napusti krajeve tih granica za koje ste se zalagali.
Ne smete tako neodgovorno danas prema tim ljudima da se ponašate. Znate li kakve sudbine ljudi su doživeli tako što su morali da napuste svoje domove? Da ste vodili odgovornu politiku, odgovornu prema međunarodnoj zajednici – zajedništvo, saradnja, regionalna saradnja, da vidimo kako na miran način da razrešimo određene probleme – do svega ovoga ne bi dolazilo.
Ali, ako vodite ratno-huškačku politiku i građane navodite na takve stvari, onda naravno da danas osećamo posledice svega toga što se dešavalo.
Što se tiče mene lično, nikada nisam bio u drugoj političkoj stranci do u stranci G17 plus. Jesam se borio 10 godina za promene u Srbiji kao običan građanin i na to sam imao pravo, borio sam se protiv takvih koji su državu Srbiju u prethodnoj deceniji upropastili. To je suština.
Sada i vi imate demokratske vrednosti, zahvaljujući 5. oktobrom, svim građanima u Srbiji koji su većinski uspeli da zbace autokratsku vlast. Vi sada ovde, koristeći te demokratske tekovine, pokušavate da taj stari način vratite u skupštinsku salu. To vam neće poći za rukom. Morate se uljuditi, to je suština.
Što se tiče Ustavnog suda, naravno da postoji procedura izbora i da će predsednik Srbije predložiti sudije koje će ovaj parlament izabrati. U čemu je tu problem? Vi već unapred mislite da postoje neki problemi ili bi želeli probleme da iskonstruišete. Dakle, za vas se vezuju samo loše stvari, problemi. Okrenimo se dobroj budućnosti ove Srbije.
Ko je demokrata, a ko nije? Prvo, vi ste moralno urušili ovu državu i naravno da se morate ograditi od prošlosti kojoj ste i sami pripadali da bi mogli iole da dobijete taj demokratski prefiks u budućnosti. To je vaša suština.
Dakle, vi morate nekoliko stvari da uradite i da se odreknete nekih stvari u kojima ste i sami učestvovali da bi mogli na jedan normalan način i neopterećeni da učestvujete u parlamentarnom životu u budućnosti. To je suština i tu se vidi razlika između ljudi koji žele da grade, da stvaraju, da dovedu do boljitka ove države i ljudi koji žele da senke prošlosti uvuku u parlamentarni život. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, najvažniji zakon iz Ministarstva finansija, iz Vlade, jeste Zakon o budžetu i rebalansu budžeta. Za Vladu Republike Srbije to je najveći ispit i taj ispit je Vlada polagala nekoliko puta za vreme ovog mandata. Odmah po formiranju Vlade usvojili smo u rekordnom roku budžet za 2004. godinu, a sredinom godine bio je rebalans budžeta. Naravno, u zakonskom roku doneli smo budžet za 2005. godinu.
Podsetiću vas, vidim da se vodi velika polemika oko deficita i suficita, ali treba statistike radi reći da je u 2003. godini deficit iznosio 45 milijardi dinara, u 2004. to je bilo znatno manje 22 milijarde, a u 2005. godini imamo uravnotežen budžet i suficit u iznosu od tri milijarde dinara.
Zakonom o budžetskom sistemu izmenjen je način obračuna suficita, pa je obračun usklađen sa računovodstvenim standardima razvijenih zemalja Evrope i sveta, pa se otplata glavnice javnog duga knjiži na drugačiji način i po tom obračun suficit iznosi 32 milijarde, ali ako stvarno posmatramo paralelu između 2003, 2004. i 2005. godine sada suficit iznosi tri milijarde dinara.
Ako posmatramo politiku kako to radi Vlada Republike Srbije i ministar finansija, to je samo jedan nastavak ozbiljne politike koju je vodio kao guverner Narodne banke Jugoslavije i Narodne banke Srbije i vratio poverenje u nacionalnu valutu dinar, tako sada odgovornom finansijskom politikom u zemlji, budžetskom politikom, omogućava da se domaćinski posluje narodnim parama, jer je jako važno voditi računa o novcu svih građana Srbije.
Dakle, ovako odgovornom politikom omogućeno je da se isplaćuju stara dugovanja kao što su stara devizna štednja i zajam za preporod Srbije, ali bilo je dugovanja i u drugim segmentima i drugim ministarstvima, pa recimo jedno od većih jeste dugovanje putarima koje je na ovaj način izmireno i na taj način se obezbeđuje mogućnost za dalju izgradnju puteva i infrastrukture uopšte.
Rebalansom budžeta omogućena su dodatna sredstva i, ako pogledamo strukturu gde su ta sredstva raspoređena, onda je jasno kakva se politika vodi. Dodatna sredstva idu u Fond PIO, Penzionom fondu zemljoradnika, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza, kao subvencija za stambene kredite, za program razvoja gradova kao što su Kragujevac, Bor, Vranje, naknade za socijalnu zaštitu, dodatna sredstva Koordinacionom centru, socijalna davanja zaposlenima itd.
Ono što takođe mogu reći to je da dodatna sredstva idu za oficire u vojsci, ali i ovaj budžet i ovaj suficit omogućavaju da u narednoj fiskalnoj godini uvedemo stimulativne podsticaje za privredu, smanjimo porez na plate, što je bilo jedno od predizbornih obećanja.
Podsetiću vas, s obzirom na ozbiljne rezultate koje imamo u Vladi Republike Srbije, pre svega u Ministarstvu finansija, na ključne tačke koje su urađene u prethodnom periodu.
Odmah po formiranju Vlade i stupanju na dužnost podsetiću vas da je po nalogu ministra finansija poreska uprava na osnovu zakona naplatila ekstraprofit Astra banci, i to je dobar potez. U istoj godini, sećate se dobro, aktiviran je plan Ministarstva finansija TR 84 za suzbijanje šverca cigareta. Takođe, iz Ministarstva finansija potekla je ideja da se obezbede sredstva za održavanje Belog dvora. Sredinom 2004. godine rešena su dugovanja i potraživanja Srbije prema Ruskoj federaciji i o tome je potpisan memorandum.
Zatim, stupio je na snagu Zakon o ukidanju poreza na fond zarada, neke akcize ukinute, a određene smanjene. Uspešno je obavljena fiskalizacija, a u julu 2004. godine doneli smo Zakon o PDV-u, koji je uspešno pripremljen i stupio na snagu početkom 2005. godine i koji je dao izuzetne rezultate u fiskalnoj politici i smanjenju sive ekonomije.
U avgustu 2004. godine počela je isplata dugovanja po osnovu zajma za privredni preporod Srbije. Nakon jasno vidljivih reformskih poteza Ministarstva finansija u 2004. godini, Srbija po prvi put u svojoj istoriji dobija kreditni rejting B plus, a u 2005. to je poboljšano na BB minus. Dobijanje pozitivne ocene studije izvodljivosti je logična posledica reformskog kursa koji drži Vlada Republike Srbije i podsećam vas još jednom šta u toj studiji piše.
Neko je pomenuo za skupštinskom govornicom banke, a ovde se jasno kaže da je u Srbiji sprovedena temeljna provera i klasifikacija svih banaka. Početkom 2002. godine sve nesolventne banke su likvidirane ili je nad njima sprovedena procedura bankrota. Ovde se prvenstveno misli na četiri najveće banke i kao rezultat sada u Srbiji imamo 42 banke, od kojih je osam stranih u vreme pisanja Studije izvodljivosti, a danas ima 10 ili 11 stranih banaka.
Privatizacija većih banaka u javnom vlasništvu se nastavlja. Tri banke su ponuđene na tendersku prodaju tokom 2004. godine, a očekuje se da će taj broj u 2005. godini, što je ministar i rekao za skupštinskom govornicom, biti još veći. Zatvaranje i stroga kontrola problematičnih banaka i dolazak stranih banaka su povećali poverenje građana u bankarski sistem, što jasno ovde piše.
Takođe, i oko poreske politike: "U Srbiji je značajno smanjenje broja poreza, kao i ukidanje većine poreskih izuzetaka poboljšalo ubiranje poreza.
Druga generacija poreskih reformi je bila usmerena ka podsticaju razvoja privatnog sektora, ulaganja i zapošljavanja. Srbija je takođe usvojila zakone o porezu na dobit preduzeća i porezu na dohodak fizičkih lica sa ciljem smanjenja poreskog opterećenja, kao i Zakon o akcizama, ograničavajući upotrebu akciza na svega nekoliko proizvoda. Ključna preostala promena je uvođenje PDV-a u januaru 2005. godine, kao deo šireg poreskog paketa čiji je cilj veći nivo fiskalne decentralizacije".
Dakle, u aprilu 2005. godine imali smo priliku da sumiramo prve rezultate uvođenja PDV-a. Tri meseca nakon uvođenja PDV-a značajno je smanjena siva ekonomija, dok su budžetski prihodi značajno povećani i za oko 50% veći u odnosu na prihode koji su ostvarivani po osnovu poreza na promet. Odgovornom državnom politikom uspeli smo da pokrenemo program nagrada i stipendija za mlade talente i studente.
Obezbedili smo redovnu isplatu penzija, svih socijalnih davanja i plata u javnom sektoru. Sećate se dobro da su u 2004. godini nešto povećane plate lekarima, medicinskim sestrama i tehničarima, a u 2005. godini taj trend je nastavljen sa prosvetom, kulturom i ustanovama socijalne zaštite za oko 30%.

Povećali smo agrarni budžet tri puta, poljoprivreda beleži rekordni rast proizvodnje. Za godinu dana je registrovano 120 hiljada poljoprivrednih proizvođača. Važno im je ponovo reći da je registracija, pre svega, namenjena da stimuliše poljoprivredne proizvođače u različitim stvarima i da to njima samima znači. Podeljeno je 20 hiljada kratkoročnih kredita i nekoliko hiljada dugoročnih kredita za poljoprivredu. Nije dovoljno, ali je svakako pozitivna mera koju valja nastaviti.
Projektovani rast društvenog bruto proizvoda za 2005. godinu je 4,5%. Sećate se i otpisa prema Londonskom klubu poverilaca za 62%. Obezbedili smo nastavak trogodišnjeg aranžmana sa MMF. Srbija danas ima po prvi put u poslednjih 50 godina suficit u budžetu.
Neko je pomenuo restrukturiranje javnih preduzeća. Moram ovog trenutka da vam kažem da bih se i sam složio sa jednim od prethodnih govornika, ali da je izneo jasne i tačne činjenice. Najbolje je, u periodu kad raste javna potrošnja, a to je period negde od 2001. do 2003. godine, odlučno krenuti u restrukturiranje javnih preduzeća. Zajedno sa rastom javne potrošnje, taj posao je lakše obaviti.
U saradnji sa MMF i potpisanim sporazumom i zbog ozbiljne politike Vlade Srbije u taj proces se krenulo, na žalost, sada, nije pre, ali evo prilike da Vlada Srbije obavi taj posao.
Svima je jasno, makar onima koji se bave ekonomijom, da su sada uslovi teži nego što su bili između 2001. i 2003. godine, jer MMF traži smanjenje javne potrošnje, s jedne strane, i restrukturiranje javnih preduzeća, s druge strane. Treba ljudima jasno i nedvosmisleno reći da se radi sada u težim uslovima, ali postoji ozbiljna spremnost i u taj proces se ozbiljno i ušlo.
Ono što je jasno, to je da je u Srbiji uspešno uveden PDV, što sam već rekao, po stopi koja je 2% niža od poreza na promet. U Srbiji ima preko 160 hiljada fiskalnih kasa, svi moraju da plate porez.
Osnovali smo Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita, koja je po prvi put, nakon 15 godina, omogućila da banke počnu da odobravaju stambene kredite. Nisu uslovi dovoljno povoljni da široki krug ljudi ima mogućnost, ali je dobra nova mera Vlade Republike Srbije - 1.000 stanova za bračne parove do 45 godina, po još povoljnijim uslovima. Sve to jesu mere koje imaju cilj da utiču i da država garantuje da banke smanje kamatne stope.
Narodna skupština je do danas usvojila preko 150 zakona u ovom mandatu. Dobili smo pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti.
Dakle, u prilici sam da zaključim i objedinim ovo što sam do sada ispričao. Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, u celini, potpredsedniku Vlade i ministrima iz G17 plus, Srbija je dobila pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti, postignute sporazume sa Svetskom bankom i MMF. Vi dobro znate da je domaćin godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj bio ministar finansija, gospodin Dinkić, i kakav je to odjek izazvalo u javnosti, kakav odjek ima na investicionu klimu u Srbiji.
Takođe, dobili smo status povlašćenog trgovinskog partnera sa SAD. Preko 4.000 proizvoda možemo da izvozimo na tržište Amerike bez carine. Posle devedesetih godina prvi put je potpisan sporazum o tekstilu sa EU. Pariski klub poverilaca odobrio je pauzu u isplaćivanju duga na osnovu dogovora sa MMF. Odobrena je makro finansijska pomoć Srbiji od strane EU. Vlada Republike Srbije je, na predlog gospodina Labusa i gospodina Dinkića, formirala Fond za podršku i finansiranje mladih talenata.
Dakle, kad sve ovo saberemo, možemo i da napravimo jedan zaključak, a on može čak i da se iskaže u jednoj rečenici, da je G17 plus garant Srbije u plusu, sa nama je Srbija uvek u plusu, tako i ovaj suficit. Dakle, državna kasa Srbije je prvi put posle pola veka u plusu, u plusu smo i kao država i kao narod.
Usvajanjem rebalansa budžeta za ovu godinu, G17 plus je ispunio još jedno svoje predizborno obećanje, a to je domaćinsko upravljanje narodnim parama i približavanje Srbije evropskim standardima.
Takvu politiku smo imali u vreme prve vladavine kneza Miloša, do 1839, pa onda za drugog namesništva od 1868. do 1872. i u prvoj deceniji 20. veka, kada je ministar finansija bio Lazar Paču. Samo se tada dešavalo da državni prihodi nadmaše rashode. Dakle, knjaz Miloš, pa Ristić, pa Paču, pa Dinkić.
Cena dobre finansijske politike u Srbiji jeste štednja. Upravo su građani Srbije doneli suficit. G17 plus ih je samo pokrenuo da se izbore sa svojim manama iz prošlosti. Odgovornim upravljanjem novcem građana Srbije, G17 plus stvara štedljivu i efikasniju državu, u kojoj zakon važi jednako za sve. Time ćemo smanjiti državni dug i razočarati sve pesimiste koji površnim analizama plaše javnost dužničkom krizom. Radićemo na povećanju našeg izvoza i povećanju poreza na plate iduće godine. Strane investicije se uvećavaju, što će obezbediti više posla za naše građane.
Pozivam i druge poslaničke grupe da zajedno sa G17 plus podrže rebalans budžeta i izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, član 104. dostojanstvo. Neko ko izađe na povredu Poslovnika ne može i sam da vređa Poslovnik svojim istupima. Makar zbog toga mislim da treba da bude opomenut. Što se tiče toga stvar je jasna. Što se tiče pojedinaca, meni je zaista zadovoljstvo da kažem da su najbolji pojedinci iz G17 plus pobedili u tim mestim zajednicama.
Ako se govori o lekcijama, ja ću sasvim rado da vam ovde držim lekcije, sve do trenutka dok vi ne budete shvatili na koji način treba da se ponašate u Skupštini Srbije.
Što se tiče radikala, nekada i sada, to nisu isti radikali i nemate nikakvo nasledno pravo na ono što su radikali nekada radili.

Replika gospodinu Četroviću, koji je više puta pomenuo G17 plus, bez ikakve potrebe.
Ono što je jako važno, to je da vi ovde, gospodine Četroviću, izražavate negodovanje što se uvodi red, negodovanje što oni koji krše propise moraju da se povinuju zakonu. Postavlja se osnovno pitanje – koga vi želite da zaštitite? Nemojte lažno da štitimo građane, koncentrišite se i kažite koga ko krši zakon ovde za skupštinskom govornicom želite da zaštitite.
Ono što je jako važno – šta donosi red? Donosi smanjenje sive ekonomije. Nemojte mi reći da postoji politička stranka i neko u Srbiji ko se ne zalaže za smanjenje sive ekonomije u državi.
Budžetska disciplina je značajno postignuta u toku prošle i ove godine. Nemojte mi reći da se zalažete za budžetsku nedisciplinu i da jedni mogu da budu povlašćeni, a drugi da plaćaju porez. Napokon smo uveli sistem da svi podjednako moraju da plaćaju porez i da je zakon jednak za sve.
Što se tiče firmi i plaćanja obaveza, vi znate da je Vlada Republike Srbije donela uredbu baš o tome za one koji su plativo sposobni do određenog procenta da mogu na rate da plaćaju ono što nisu platili u prethodnom periodu.
Onaj ko je bio neodgovoran i krši i tu uredbu, pa šta, on mora da se povinuje zakonskim rešenjima, nije moguće da takve štitite.
Ja sam ovde za skupštinskom govornicom i rekao da je u poreskoj upravi, a pitam da li je tako u nekoj drugoj jedinici državne uprave, napravljen test da se vidi koliko ko vredi. Pod udar tog testa došli su i neki članovi G17 plus i oni su smenjeni. Onaj ko je najbolji treba da bude izabran na određeno rukovodeće mesto i valjda niko nema ništa protiv toga. Naprotiv, to je dobro i za poresku upravu, to je dobro za državu Srbiju u celini.
Molim vas, ne morate bez preke potrebe da izlazite i, eto tako, rešili ste danas da u jednom trenutku ...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
... pomenete G17 plus da bi izazvali repliku ili nešto slično. Dakle, nemam potrebe da sa vama na tako niskom nivou polemišem kako vi želite, jer pripadam nekom drugom imidžu, načinu razmišljanja i debatovanja za skupštinskom govornicom. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, kada neko dođe i ne zna na koji član Poslovnika da se pozove, to je jasan dokaz da po Poslovniku čak nema pravo da se javi, jer nisam ni na koji način povredio niti dostojanstvo Skupštine, niti ijednu odredbu Poslovnika.
Što se tiče Bogoljuba Karića, vi vrlo dobro znate da je gospodin Dinkić, kao ministar finansija, naplatio ekstraprofit gospodinu Kariću. Čeka se arbitraža u Cirihu i time nisam zadovoljan što država odlučnije ne rešava pitanje "Mobtela" u ovom trenutku, a ne da čeka završetak arbitraže u Cirihu, ako mene pitate.
Ali, bolje bi bilo vama da povedete računa o svojim odbornicima po Srbiji koje ili prodajete ili ih kupuje Karić, ili već šta se s tim događa. O tome vi povedite računa, o Obrenovcu, Lazarevcu, Savskom vencu i ko zna koliko opštinskih odbora po Srbiji, gde baš vi imate probleme, i da li se ta nedodirljiva Srpska radikalna stranka deli po lokalu na svim nivoima.
Što se tiče termina "otimanje", taj termin niti pripada niti priliči G17 plus. Taj termin je vaš i priliči vama. Dakle, ono što ste vi, tako da se izrazim, oteli građanima Srbije, mi smo danas u prilici da vraćamo te stare dugove. Setite se stare devizne štednje, zajma za preporod Srbije i svega onoga što je građanima u prethodnom periodu nepravedno oduzeto. Nemojte na takav način da se obraćate nekome ko pokušava nepravdu iz prethodnog perioda sada, na jedan doličan i dostojan način, da ispravi. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu. Za sve članove zakona, kojim se obustavlja bezakonje u ovoj oblasti, amandmani su isti i glase – briše se.
To je rezultat namere da se spreče promene i pokušaj da se u ovoj oblasti zadrže zakonska rešenja koja su vezana za prethodni period i zbog čega je zemlja dovedena u dužničku krizu. Više puta je ovde pomenuto dužničko ropstvo. U tu dužničku krizu i u takvo stanje jeste dovela vlast u kojoj ste vi učestvovali.
Prema tome, pozivam sve poslanike kojima je zakon i red na prvom mestu, a protiv su nerada, na račun para građana Srbije, da u danu za glasanje odbace ovako besmislene amandmane.
Nekoliko stvari je ovde pomenuto. Dužnost mi je da kažem sledeće: gospodin Dinkić je pomenut više puta i ja kažem da je to čovek koji je zaslužan što je vraćeno poverenje u nacionalnu valutu – dinar.
Ono što je važno, a tiče se stanja oko javnog duga, javni dug je sa 14 milijardi evra smanjen na 9 milijardi evra. Ako prosto pomnožite koliko to iznosi po glavi stanovnika, shvatićete da je manje, dakle, ako ne razumete da je devet manje od 14. To je stvar za jedno malo razmišljanje, ukoliko ste u takvoj mogućnosti.
Ono što je takođe jako važno, to je da je država u prethodnom periodu, pre 5. oktobra 2000. godine, građanima na jedan nezakonski način oduzela staru deviznu štednju, a država sada, i Vlada Republike Srbije kao odgovorna, vraća tu staru deviznu štednju građanima. Jasno je da ne može odjednom, iako je to neko ljudima uzeo odjednom, vraća se onako kako država smatra da je moguće u ovim trenucima. Neko je uzeo zajam za preporod Srbije i ja se pitam gde su efekti i rezultati tog zajma, šta je napravljeno. Danas je država, pod punom odgovornošću, otpočela vraćanje zajma za preporod Srbije.
Ono što sam napomenuo i rekao, to je da je reforma u bankarskom sistemu najbolje urađena, da danas imamo štednju od milijardu i 500 miliona evra u bankama, a ranije te štednje nije bilo. Zaposleno je više ljudi u bankarskom sistemu, nego ranije. Počeli su krediti, što poljoprivredni, što kratkoročni i dugoročni, što stambeni; naravno da mi nismo zadovoljni u kojoj se meri i količini to danas radi, ali svakako, to su dobri signali da će država, stvarajući takve fondove i garancijske mogućnosti, u budućnosti moći da proširuje kreditne kapacitete, a time da se kamatne stope smanjuju.
U vezi sa onim što je više puta pomenuto, ja moram da kažem sledeće: u ovoj državi se istinski uvodi red i smanjuje se siva ekonomija. Otkud ta siva ekonomija? Siva ekonomija je napravljena najviše u deceniji pre 5. oktobra. Nije lako državi da uvede red i smanji sivu ekonomiju danas, jer su ljudi to temeljno vodili, zahvaljujući vama. Ono što je vrlo važno, to je da se red uvodi i smanjuje siva ekonomija na različite načine, a jedan, Ministarstvo finansija to sprovodi, jeste fiskalizacija i uvođenje PDV-a.
Takođe, uvodi se budžetska disciplina i sada se zna tačno u zakonu i propisima kako se raspolaže državnim prihodima i koje su to rashodne stavke i vrlo se jasno i domaćinski njima raspolaže.
Ono što je vrlo bitno reći, to je da postoji štednja u državnoj kasi, da imamo započeto smanjenje administracije, dakle, 2005. godine to je deset posto. Uvodi se efikasna i jeftina administracija, a time i država manje troši.
Ono što je takođe važno, to je da je budžetski deficit 2003. godine iznosio 45 milijardi dinara. U 2004. godini iznosio je 22, a 2005. godine suficit iznosi tri milijarde dinara.
Dakle, jednom rečju, stvaraju se uslovi u državi da pravi i zdravi rade i zarade, a država pomaže onima kojima je pomoć neophodna, bolesnim, siromašnim itd.
Ono što je jako važno za ovu godinu, 2005, to je da je u prvih šest meseci u odnosu na isti period prošle godine izvoz veći za 50%.
U Srbiji se ove godine očekuje dve milijarde dolara stranih investicija, što je najviše od oktobra 2000. godine.
Kada pokušamo da sumiramo kako ti rezultati izgledaju, kako izgledaju rezultati Vlade Republike Srbije, a razume se, zahvaljujući ministru i potpredsedniku iz G17 plus, to izgleda ovako: Srbija je, zahvaljujući radu Vlade, ministrima iz G17 plus i potpredsedniku Vlade, dobila pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti. Postignuti su sporazumi sa Svetskom bankom i MMF-om, održana je uspešna godišnja Skupština Evropske banke za obnovu i razvoj, čime smo pokazali da smo dostojni domaćini da održimo jedan takav skup. Dobili smo status povlašćenog trgovinskog partnera sa SAD; napominjem da su te sankcije uvedene 1992. godine i da danas 4.000 proizvoda može da se nađe na američkom tržištu, možemo da izvezemo bez carine.
Posle devedesetih godina prvi put je potpisan sporazum o tekstilu sa Evropskom unijom. Pariski klub poverilaca je odobrio pauzu u isplaćivanju duga na osnovu dogovora sa MMF-om. Odobrena je makrofinansijska pomoć Srbiji od Evropske unije.
Vlada Srbije je, na predlog gospodina Labusa i gospodina Dinkića, formirala Fond za podršku i finansiranje mladih talenata. Ima čitav niz pozitivnih stvari i čitav niz mera koje služe da se ovde napravi ambijent za privredni razvoj zemlje. Mi to svi želimo i svi hoćemo da napravimo, jedan dobar sistem koji je istovetan sa sistemima Evropske unije. Zašto? Da bi građani bolje živeli.
Zato, gospodo poslanici, svaka vam čast što ste strpljivi da slušate objašnjenja za amandmane koji glase – član zakona briše se. Jasno je da će se ova prazna priča koju smo slušali do sada nastaviti i dalje, ali zarad građana Srbije mi moramo jasno reći o čemu se tu radi.
Radi se o tome da konkretnih predloga nema, ima samo povratak na staro. U državi Srbiji nema povratka na staro, na ono staro koje je bilo 90-tih godina.
Mi se borimo, i uspećemo u tome, da zemlja konačno postane sastavni deo porodice evropskih naroda. To se vidi u samoj Skupštini i na osnovu diskusija. To treba da znaju i građani Srbije.
Vidi se na koji način diskutuju poslanici vladajuće većine i vidi se na koji način diskutuju poslanici SRS-a, jer je to jasna razlika u namerama i načinu na koji se danas u Srbiji radi. To je suština našeg odgovornog načina rada.
Zaista čestitam poslanicima vladajuće većine na strpljenju da mogu da slušaju besmislena objašnjenja za amandmane koji kažu – briše se. Jasno i nedvosmisleno građani treba da znaju da sve što sledi jeste prazna priča.

Replika po osnovu da sam predsednik poslaničke grupe G17 plus, po osnovu da je moje ime više puta pomenuto.
Gospođice Jovanović, nije vama lako. Koliko god želeli da od Skupštine napravite pijačnu atmosferu, to vam neće poći za rukom. Znate, što se tiče Požege, juče sam bio u Požegi i juče su otvorene međuopštinske sportske igre. Ako ne znate informaciju, Ministarstvo finansija je izdvojilo za završetak hale u Požegi, a baš zbog tih igara, tri miliona dinara. To je uspešno završeno.
Što se tiče vašeg pokušaja da neke stvari ovde preokrenete, od tog posla nema ništa. JUL, a to su zapravo srpski radikali, vi ste u najbližem savezu bili sa tom strankom. Zarad građana Srbije, SRS je bila u koaliciji sa JUL-om. To je suština priče. Kada? Tada kada je država Srbija dovedena na rub propasti, 1998. godine, dok vas nismo 5. oktobra zbrisali sa političke scene.
Prema tome, pokušavate da vlasti od 5. oktobra do danas spočitavate stvari koje ste vi u državi Srbiji napravili, privredu doveli na rub propasti, zemlju posvađali sa celim svetom, doveli zemlju u dužničku krizu i mi smo sada omogućili da dođe do otpisa tih dugova dobrim delom.
Posvađali ste nas sa celim svetom i dozvolili svojom politikom da 18 zemalja NATO-a donese odluku o bombardovanju ove zemlje. To je vaša suština i to je pokušaj da se vaša retorika iz tog vremena na bilo koji način prenese ovde za skupštinsku govornicu danas.
Kažem vam, ambijent je danas potpuno drugačiji. Ova vlast sasvim drugačije radi. Sarađujemo sa čitavim svetom. Sastavni smo deo međunarodnih institucija i organizacija, onako kako nam dolikuje. Imamo rezultate u međunarodnoj saradnji kojima možemo da se pohvalimo. Imaju efekat ti rezultati i na zemlju Srbiju ...
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Završavam. To je način i put na koji radi sadašnja Vlada i G17 plus u njoj. Možete vi pokušavati, izmišljati, na nedoličan način se ponašati za skupštinskom govornicom, ali to vama neće pomoći. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, baš zarad istine građani Srbije moraju da znaju da je za bedu koju vi pominjete odgovorna Srpska radikalna stranka, zajedno sa JUL-om. Za 900.000 nezaposlenih upravo ste odgovorni vi.
Uzmite podatke, pa ćete videti, do 2000. godine ste imali 900.000 nezaposlenih, zajedno sa onima koji su bili na prinudnom odmoru, koje ste vi poslali.
Što se tiče šverca, sive ekonomije, svih loših stvari u Srbiji, vi ste odgovorni. Dosta je više izmišljanja. Naš narod treba da zna ko je za šta odgovoran.
Ova vlast i G17 plus je odgovorna za reforme koje sprovodi u Srbiji, za uvođenje reda u Srbiju i za dovođenje Srbije da budemo kao sve zemlje u regionu, u okruženju i Evropskoj uniji, da možemo da budemo konkurentni, da privreda stane na noge i da ljudi mogu da rade i zarade. To je suština. To je ogromna razlika.
Nemojte više da mešate babe i žabe za skupštinskom govornicom. Sve ono što je sivo, loše, crno u prethodnom periodu, za šta ste vi zaslužni, sada vlast odgovorno radi u interesu čitavog naroda i svakog građanina u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi nećemo glasati za ovaj amandman, a predlažem i ostalim poslaničkim grupama da to ne čine. Koristim raspoloživo vreme, a s obzirom na događaje o kojima svakog trenutka čujemo prilikom javljanja iz Londona, smatram da ovaj visoki dom i mi narodni poslanici treba da osudimo terorističke napade u Londonu. Napadi se događaju u toku Samita Grupe 8, a neposredno po objavljivanju da je London domaćin Olimpijskih igara. Terorizam, varvarstvo i ekstremizam osuđujemo. Takvi ljudi neće uspeti. Ubijanje nevinih ljudi i materijalno uništavanje odlučno mora biti sprečeno.
Moramo reći da smo užasnuti napadima i da država i narod Srbije izražavaju solidarnost sa narodom Engleske i državnim organima. Ovakvi napadi pogađaju čitav civilizovan demokratski svet. Terorizmu se svi moramo odlučno odupreti.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ljudi koji izlaze za govornicu i pričaju o agencijama zapravo ne znaju šta je to. Protiviti se u različitim oblastima formiranju agencija znači protiviti se i reformama u celini. Protiviti se privatizaciji u Srbiji znači protiviti se reformama u Srbiji. Protiviti se uvođenju reda u Srbiji, verovatno znate šta to za vas znači.
Reći ću vam da je javna agencija agencija ovlašćena zakonom da uspostavlja i primenjuje pravila u svom polju delovanja. Ako hoćemo kraće i jasnije, to je vladina agencija koja reguliše poslove u javnom interesu. Ako pogledamo definiciju videćemo da vama, zapravo, smetaju pravila, smeta vam da se određene stvari regulišu, da se uvodi red, a usput, eto, pokušavate da građanima kažete koju neistinu, da se ne izrazim nekom jačom kvalifikacijom, dakle, da koristite laž kao osnovno sredstvo za skupštinskom govornicom. To nije dopustivo.
Javne agencije postoje kako u američkoj tako i u evropskoj tradiciji. Mi smo zemlja koja je zacrtala put ka atlantskim integracijama.
Ako vama to smeta, onda vam smeta sve što je tradicija u tim zemljama. U severnoameričkoj tradiciji javna agencija je javna sektorska organizacija definisana od strane vladinog tela ili ovlašćena od strane vladinog tela za delovanje u javne svrhe. Postoji na različitim nivoima: federalnom, državnom, na nivou okruga, grada, čak i na nivou sela. Na primer, postoji kanadska Agencija za privredni razvoj Kvebeka, postoji Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća.
U zakonodavstvu EU imate čitav niz različitih agencija koje regulišu stvari u određenim oblastima, kao što su: Evropska agencija za unapređivanje životnih i radnih uslova, Evropska agencija za životnu sredinu, Evropski posmatrački centar, Kancelarija za harmonizaciju unutrašnjih tržišta, Evropska agencija za lekove, Evropska agencija za sigurnost i zdravlje itd. Ima čitav niz agencija koje regulišu različite oblasti.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Završavam. Takođe, u našem okruženju, Republika Slovenija je donela Zakon o javnim agencijama, koji analitičari vide kao važan element slovenačkog strategijskog plana reforme javne administracije. Ovaj zakon kreira nove agencije za polja delatnosti i zadatke gde evropsko zakonodavstvo traži uvođenje nezavisnih, finansijski autonomnih regulatornih tela, u cilju primene novih principa javne administracije. Takve su agencije za tehnološki razvoj, za regionalni razvoj i energiju i čitav niz oblasti...
(Predsedavajući: Gospodine Albijaniću, molim vas da privedete kraju.)
Završavam. Dakle, ko se protivi ovakvim stvarima i usput još pomene banke, a znamo dobro da je u bankarskom sektoru izvršena najbolja reforma, jer danas štednja u bankama iznosi milijardu i petsto miliona evra, a u vaše vreme toga nije bilo, nije bilo štednje, niste mogli platu da podignete sa vašeg tekućeg računa. Prema tome, sve ovo što ovde pričate je samo jedan blagi pokušaj narušavanja normalne diskusije, jer ako imate neko rešenje, ponudite ga.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da ja imam pištaljku i ona je kao rekvizit okačena na zidu da se sećam vremena kada smo vas skinuli sa vlasti, kada smo oborili jedan nedemokratski režim koji je upropastio ovu državu.
Drugo, pričate o političkoj ideji, a vi je nemate. Širite samo praznu priču ovde za skupštinskom govornicom. Janjušević i Kolesar nikada nisu bili naši saveznici, naprotiv, kada smo otkrili da imaju sukob interesa to smo vrlo jasno objavili širokoj javnosti, kada su zloupotrebili položaj i kada su se zbog korupcije našli na sudu.
Da padne Vlada, kažete. Ja ću vam reći sledeće: ova vlada je zahvaljujući svojoj aktivnosti omogućila svim građanima Srbije dobijanje pozitivne ocene Studije izvodljivosti. Pre nekoliko dana predsednik SAD Džordž Buš je potpisao ukaz kojim se Srbiji i Crnoj Gori daje status povlašćenog trgovinskog partnera. Da vas podsetim, te sankcije su uvedene 1992. godine. Dakle, preko 4.000 proizvoda sada može da se nađe na američkom tržištu.
Sledeće, kao primer odgovorne vlasti i domaćinskog raspolaganja budžetom Republike Srbije ja ću vam reći da je 2003. godine budžetski deficit bio 45 milijardi dinara, 2004 – 22 milijarde, a 2005. biće suficit od tri milijarde dinara. Sklopljeno je nekoliko aranžmana sa MMF-om. Odlaganje koje je objavljeno pre nekoliko dana, pauza od sedam meseci u isplaćivanju duga omogućava da taj novac uložimo u investiranje i proširenje proizvodnih kapaciteta. Podsetiću vas da 2005. godina za Srbiju znači najveći dolazak investicija, oko dve milijarde evra.
Sve to jeste rezultat rada Vlade Republike Srbije i ministara iz G17 plus. Možete vi da pričate šta god hoćete, da pokušavate u nekom unutrašnjem političkom marketingu da objašnjavate građanima da ova vlada ne radi toliko dobro; ja znam da građanima nije najbolje, da nisu plate na nivou koji bismo želeli, jer mi želimo valjda da omogućimo i da napravimo takav sistem, takve mehanizme koji su isti kao u zemljama EU. Zašto? Da bi ljudima bilo bolje, da bi prosečna plata, da bi standard života bio bolji. Možete vi objašnjavati ljudima šta god želite, ali ovi signali koji dolaze iz međunarodne zajednice govore o tome da ova vlada ima čvrst reformski put i put koji vodi ka evroatlantskim integracijama.

Molim vas da ne dobacujete.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da ste čitali dokument koji je u skorije vreme objavljen, a to je pozitivna ocena Studije izvodljivosti, videli biste da su reforme u bankarskom sistemu najbolje izvršene. Štednja u bankama danas iznosi milijardu i 500 miliona evra. Ranije te štednje nije bilo. Danas u Srbiji postoje 42 banke, od kojih je osam stranih. Zaposleno je više ljudi u bankarskom sistemu nego pre stečaja četiri velike banke.
Vrlo često, umesto da se priča o dnevnom redu, na pomen reči banka počinje čitava salva i jedna besmislena priča, a vi dobro znate da je dug u te četiri banke iznosio osam milijardi maraka i da je trebalo 18 meseci da čitava Srbija i svi zaposleni u Srbiji rade da bi te dugove vratili.
Podsećam vas da devizne rezerve danas u Srbiji iznose pet milijardi dolara, a pitam vas koliko su bile ranije. Podsećam vas da je spoljni dug u Srbiji sada devet milijardi evra, da je otpisan veliki dug prema Pariskom i Londonskom klubu, da je zemlja prvo stekla kreditni rejting B plus, a sada, u ovom trenutku, još bolji kreditni rejting BB minus. Nije ga imala ranije.
To je nesporna činjenica, kao što su nesporne činjenice da je neko građanima Srbije uzeo deviznu štednju. Danas država vraća staru deviznu štednju. Podsećam vas na činjenicu da je neko ranije građanima uzeo zajam za preporod Srbije, a da preporoda nije ni bilo, a danas država vraća zajam za preporod Srbije.
Kada pogledamo kako je bilo juče, a kako izgleda danas, vrlo jasno se vidi da je država Srbija ozbiljna i odgovorna prema svojim građanima. Ne može se sve vratiti odjednom, ne može se sve što je loše napravljeno u prethodnom periodu popraviti, ali se stvara imidž zemlje u koju vredi ulagati. Taj imidž ne samo u domaćoj, nego i u svetskoj javnosti i čitav niz stvari koje sam izrekao još malopre, poput Studije izvodljivosti, ukidanja američkih sankcija, sporazuma sa MMF-om, saradnje sa čitavim svetom, govore o tome da ovde reforme idu u pravom smeru i da država Srbija treba da zaokruži svoj sistem, uredi ga da bismo jednog dana bili u porodici evropskih zemalja, što nam priliči i dolikuje i gde nam stvarno jeste mesto. Zahvaljujem.