Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne vredi ljudima pričati, ne vredi, ali izgleda da ću ja vas radikale dovesti na meru. Dakle, kao što znate, sva tela u prirodi imaju prirodnu potrebu da se hlade. Svaki sistem, i politički, ima potrebu da ide u haos. Radikali su se devedesetih godina priklonili toj prirodnoj potrebi i zemlju doveli u haos.
Kako bismo zemlju popravili i uredili, kao što za tela moramo da ulažemo energiju da bismo im povećali temperaturu, tako isto i za svaki politički sistem i za rad u državi moramo da angažujemo stručne ljude, radne ljude da situaciju popravljaju i da ne dopuste mogućnost da ovakvi kao što su radikali zemlju upropaste i dovedu u haos. Vidite u kakvoj se situaciji nalazimo.
Znam da vam je demagogija jača strana. Znam da vam je prazna priča jača strana. Znam da vam je korisna laž najjača strana. Ali vama ne vredi ništa. Građani Srbije treba da znaju da je na delu opstrukcija u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U skladu s tim, molim skupštinsku većinu, izgleda da je sazrelo vreme da se skupštinski Poslovnik menja kako bismo ove doveli na meru. To je suština.
Građani treba da znaju da vi nemate nikakav cilj. Imate li neki konkretan predlog? Imate li predlog nekog zakona, predlog rešenja nekog problema? Nemate. Najveći broj amandmana glasi – brisati to i to, da nema ništa. Ali i kada je bilo ništa, podsetiću vas na reči vladike Nikolaja Velimirovića, kada su pokušali, a radili su tako da mu stave papir sa temom, a jednog dana papir prazan, a on kaže – sa ove strane ništa, sa ove strane ništa, i bi Bog i stvori nebo i zemlju. A mi smo ovde da radimo, da državu popravimo i da zemlju odvedemo u Evropu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče imovne karte gospodina Labusa, on je i pre stupanja na dužnost potpredsednika Savezne vlade, a i sada, imao istu imovnu kartu kao i danas, za razliku od vašeg stupanja na vlast i danas.
To je, dakle, jedna velika razlika. I postoji jedna ogromna razlika, a to je - da je znao da ćete takvi biti, nikada vas ne bi ni pustio da položite ispit.
S druge strane, kada pogledamo kakvo je vreme bilo nekada i sada - bezakonje je ključna reč koja se tiče vaše vladavine. Klasično bezakonje. Otimačina - druga ključna reč koja se tiče vaše vladavine. Progon ljudi - ključna reč koja se tiče vaše vladavine. Tukli ste ljude na ulicama - ključna reč koja se tiče vaše vladavine. Dakle, jedno društvo u kome je vladala opšta nesigurnost, u kome je strah bio glavni argument vladavine.
A danas, šta danas radimo? Danas čitamo pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti, gde se kaže - razvoj demokratskih institucija, zakonodavna aktivnost u Skupštini; gde se kaže - primena zakona; gde se kaže - razvoj, sloboda; gde se kaže - sloboda kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga.Šta je od tih sloboda bilo ranija? Ništa.
Dakle, sada imamo na jednoj strani normalno funkcionisanje demokratskih institucija, za razliku od vremena kada ste vi pokušavali da žarite i palite, ali isključivo progonom i batinom. Kako vas nije sramota da dođete za ovu skupštinsku govornicu i da govorite, a radili ste zatvaranje novinskih kuća. Sećate se vi toga dobro. Sećate se progona po Srbiji u to vreme. Sećate se tuče prosvetnih radnika, studenata, taksista i svega drugog.
A danas berete plodove demokratije, gde se kaže da se poštuju ljudska prava; gde se kaže da imamo unapređen dijalog sa Evropskom unijom itd. Kada pogledate, kada odmerite dve strane medalje, jasno se vidi u kakvom društvu živimo i kakvo društvo želimo da napravimo. A želimo da budemo porodica evropskih naroda. Želimo da i te stvari koje ste vi radili ostavimo za prošlost, da ih zaboravimo, a vi stalno pokušavate na to da nas podsetite.
Ali, ne vredi vam. Evropski put je zacrtan.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam kakvi su vaši motivi, gospodine Kekiću, da naprasno, bez ikakvog razloga kritikujete ministra finansija.
Podsetiću vas da gospodin Dinkić uvodi red u oblast javnih finansija, da domaćinski raspolaže narodnim parama i stvara uslove da pravi i zdravi rade i zarade, a da država pomaže siromašnim, bolesnim. Što se budžeta Republike Srbije tiče, dobro znate da je budžetski deficit u 2003. godini iznosio 43 milijarde dinara, u 2004. godini 22 milijarde, a sada u 2005. godini skoro da ga nema.
Takođe, dobro znate da je država Srbija dobila kreditni rejting. Takođe se zna da smo kreditno sposobni da vraćamo inostrane dugove, a istovremeno da država vraća unutrašnje dugove – to su zajam za preporod Srbije i stara devizna štednja. Takođe znamo da je, na inicijativu ministra, osnovana Agencija za osiguranje stambenih kredita. Nije mnogo, ali je počelo da funkcioniše. Takođe, imamo najavu kredita za nezaposlene. Jednom rečju, stvaraju se uslovi za veći dolazak investicija u našu zemlju. Uvođenjem PDV-a smanjena je siva ekonomija. Dakle, sve su to zasluge ministra finansija, ali sve te stvari i dobro funkcionisanje Ministarstva finansija znače dobro funkcionisanje Vlade u celini.
Što se tiče restrukturiranja javnih preduzeća, sasvim je jasno da je neophodno da se to izvrši. Sasvim je jasno da ni oni, kao ni drugi, ne mogu da troše više nego što je predviđeno za tekuću godinu. Sasvim je jasno da ministar finansija mora da reaguje ako su potrošili plate za predviđenu godinu u mesecu oktobru. Naravno, on želi red i u ovoj oblasti, jer se i to tiče javnih finansija.
Ono što je jako važno, to je da o svemu ovome što sam rekao piše u pozitivnoj oceni Studije o izvodljivosti. Sve ovo što se čini u Ministarstvu finansija, u smislu uvođenja reda i funkcionisanja sistema, zapravo je pozitivan signal i za pridruživanje naše zemlje Evropskoj uniji. Mi ćemo na tom putu, svakako, istrajno nastaviti. Da je više takvih ministara, kamo sreće.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kada se o nečemu važnom govori, kao što je pozitivna ocena Studije izvodljivosti, mislim da mora da se govori sa jednom dozom dostojanstva, jer pozitivna ocena Studije izvodljivosti je dokaz proevropskog i reformskog puta kojim ide naša zemlja.
Ovo je istorijski trenutak za Srbiju i za sve građane, bez obzira na političko opredeljenje. Mi ovde nismo da bi nju umanjivali ili uvećavali, nego da realno kažemo građanima da smo to postigli, i to postigli zavidnom aktivnošću, ako hoćete i ovog parlamenta. Kad se kaže "najviše u istoriji srpskog parlamenta", to je tačna činjenica. Do sada je ovaj skupštinski saziv usvojio oko stotinu zakona, što jeste najviše u istoriji srpskog parlamenta.
Ono što je važno istaći, to je da pozitivna ocena Studije izvodljivosti znači da Komisija obaveštava našu državu koja želi da postane član Evropske unije, dakle, mi želimo da budemo član Evropske unije, da jesmo u mogućnosti, kao zemlja, da učestvujemo u dijalogu, u razgovoru sa Evropskom unijom o procesu pridruživanja i stabilizacije.
Pozitivna ocena Studije izvodljivosti je dokument koji sadrži 50 stranica, u kome imamo tri dela. Prvi deo je ocena prethodnog stanja. Drugi deo su politički i ekonomski kriterijumi. Treći deo je ocena stanja u pojedinačnim oblastima. To je jedan značajan elaborat, koji govori o tome da jesmo na evropskom putu, jeste ulaznica za Evropu.
U ovoj državi, što se tiče političkih kriterijuma, razvija se demokratizacija i vladavina prava. U ovoj državi su zadovoljeni ekonomski kriterijumi, a to znači makroekonomska stabilnost, reforme u javnim finansijama, privatizacija i reforma privrede u celini.
Važno je građanima jasno i glasno reći, jeste, zaslužni smo što smo dobili pozitivnu ocenu. Ali, ne samo to, ova država dobija 184 miliona evra od Evropske unije za KAC program, a to znači razvoj institucija, razvoj u različitim oblastima, a što je dalji napredak u razvoju same države.
Ne samo to, ako budemo imali snagu, znanje i umeće da i dalje razvijamo i napredujemo u odnosima sa EU, stizaće odgovarajuće vrste pomoći za razvoj institucija u celini i države, i pomoć građanima u različitim oblastima. Naveo bih, recimo, poljoprivredu. Mi moramo konačno kao zemlja da se otvorimo i pokažemo smelost i odlučnost da idemo pravim reformskim putem, a to danas jesmo, to ćemo biti i sutra, to vam garantuje G17 plus.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, ministar gospođa Ivana Dulić-Marković...

... nije pomenula nijednu poslaničku grupu niti političku stranku. Čudi me da se ovde neki prepoznaju.
Drugo, u prethodnom periodu možda je bilo podele na dve Srbije, a što se pokušavalo u devedesetim godinama na patriote i izdajnike, ali danas te podele nema. Tekovina 5. oktobra i uvođenja demokratije u Srbiju jeste zapravo da ovde svi imaju priliku da iskažu političke stavove različitih političkih stranaka, ali da nema podele na dve Srbije.
Što se tiče pomenute soje, 11. maja 2001. godine donet je Zakon o genetski modifikovanim organizmima, baš iz razloga da ne bi bilo zloupotrebe koja je bila u prethodnom periodu. To je suština i istina.
Druga stvar, u vezi sa Ministarstvom poljoprivrede, gospođa Ivana Dulić-Marković je želela da pokaže kako je izgledao period do 2000. godine, a kako izgleda danas.
Zapravo, ako je uništena privreda, uništena je i poljoprivreda. Želela je da pokaže kojim putem mi treba da idemo u budućnosti.
Tačno je: dok je gospođa Ivana Dulić-Marković na čelu Ministarstva poljoprivrede, da je poljoprivredni budžet tri puta veći, i to je faktička činjenica; da se u ovo vreme u Ministarstvu poljoprivrede, a na čijem čelu je gospođa Ivana Dulić-Marković, dele poljoprivredni krediti, i to kratkoročni i dugoročni; da je doneta Strategija o razvoju poljoprivrede, a toga nije bilo ranije.
Dakle, na sveobuhvatan način imamo ogroman posao u oblasti poljoprivrede i da pomognemo razvoju sela i naših ljudi koji žive od te vrste posla.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme)
S druge strane, kada se govori o povredi Poslovnika, nedopustivo je da se Poslovnik krši samim tim činom i da se u toku demonstriranja povrede Poslovnika izriču određene kvalifikacije i reči koje nisu primerene za ovaj parlament i ovo skupštinsko zdanje.
Ono što je jako važno, a to je da se u Ministarstvu poljoprivrede oseća napredak, oseća nešto što nas vodi ka EU u svim oblastima; pa i u poljoprivredi idemo tim putem i važno je reći da zemlja, kada se priključi EU, najviše povlastica ima u oblasti poljoprivrede, i tako će i biti.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo je da je to budžet Vlade Republike Srbije i to je nesporna činjenica, kao što je nesporno da u programskim ciljevima i programskim načelima G17 plus jasno piše za koje mere se zalažemo u oblasti poljoprivrede koje se sada sprovode.
Rekli ste da hoćete da vidite šta ćemo uraditi u oblasti poljoprivrede, pa ću vam sada reći. Postoje programski ciljevi, ako želite da ih pročitate za 2005. godinu, i tamo eksplicitno piše. Prvo, registracija poljoprivrednih proizvođača; bez obzira što su neki želeli da tu registraciju na negativan način prikažu, ona ima pozitivne efekte, a znači sledeće: sve novčane subvencije iz budžeta Republike Srbije dostupne su registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Registracija poljoprivrednika znači da više nije u obavezi da premiju i svoje proizvode naplaćuje preko posrednika, već direktno posluje sa državom.
Takođe, za registrovane poljoprivredne proizvođače cena dizel goriva je za 17 dinara jeftinija po litru. Poljoprivredni proizvođači koji su registrovani mogu da konkurišu za kratkoročne i dugoročne poljoprivredne kredite.
Zatim, mogu da dobiju bespovratna sredstva, premije mogu da se direktno plate na njihov račun. Tokom 2004. godine za kratkoročno kreditiranje bilo je njima namenjeno 1.727.000.000 dinara. Potrebe su veće i to je svima jasno, ali u 2004. godini je isplaćeno 28.125 kratkoročnih kredita, u proseku 61.420 dinara.
Dalje, u oblasti poljoprivrede: mere za unapređenje sela; podrška za nabavku opreme za navodnjavanje i mehanizaciju; mere za poboljšanje kvaliteta mleka, za regresirano gorivo i regresirano đubrivo; podrška izgradnji dugoročnog tržišta zakupa zemljišta; podsticaj za industrijsko bilje, za mleko, za podizanje višegodišnjih zasada, voćnjaka i vinograda; podrška podizanju zasada vinove loze; mere unapređenja u stočarstvu; izvozni podsticaj itd. Podsetiću vas i da je u oblasti poljoprivrede više izvezeno nego što je uvezeno.
Poslanička grupa G17 plus je ponosna na svog ministra poljoprivrede za sve što radi u svom ministarstvu i ona na ovaj način, ne samo zemlju dakle, na jedan pravi način reprezentuje u svetu, nego svojim radom podstiče i druga ministarstva. Dakle, da se svi zajednički usmerimo na nešto što je važno: pomoć građanima sela, pomoć podizanju proizvodnje, da od poljoprivrede dobijemo još više, jer to možemo, da poljoprivreda bude naša ulaznica za Evropsku uniju. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da bi svima bilo jasno - poslanička grupa je ponosna i na potpredsednika Vlade i na sve ministre iz redova G17 plus u Vladi Republike Srbije, i oni jesu eksperti.
Ono što je važno, pored toga, jeste da mi ovde branimo zakon, principe, istinu. Žao mi je ako je u prethodnom periodu, koji je ostavio vidljiv trag i danas, bilo totalitarno društvo; odluke totalitarnih grupa jesu da najčešće koriste, za skupštinskom govornicom ili van, korisnu laž kao argument.
Ono što je takođe važno jeste da se ta korisna laž više puta ponavlja, da bi valjda pojedini građani mislili da je to istina. Takođe, važno je i to da, ako ljudi žele da se na pravi način informišu, sve informacije možete naći u Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije,koje su dostupne svima.
Sve bi bilo u redu da ste pročitali, recimo, poljoprivredni informator za 2005. godinu, kao i na sajtu Vlade Republike Srbije deo koji se odnosi na Ministarstvo za poljoprivredu.
Videli biste i znali da je želja Ministarstva poljoprivrede da unapredi selo i poljoprivredu i da se na taj način povezujemo sa ostalim civilizovanim svetom, kao i da koristimo pogodnosti Evropske unije za plasiranje naših proizvoda.
Naravno da se moraju zadovoljiti određeni standardi, ali mi to možemo, samim tim dobijamo povlastice za izvoz određenih poljoprivrednih proizvoda u zemlje Evropske unije. Napomenuo sam, malopre, da je naš izvoz sada veći nego što je uvoz, ali to nije dovoljno. Naša zemlja može imati još više koristi od Ministarstva, kao i od poljoprivrednih aktivnosti u našoj zemlji.
Molim vas da se sa uvažavanjem ophodite prema ovom parlamentu, da ne koristite korisnu laž i neprimereno ponašanje pri svakom vašem izlasku za skupštinsku govornicu. Posebno smatram neprimerenim negativno obraćanje prema ličnosti gospođe Ivane Dulić-Marković. To poslanička grupa G17 plus ne da neće dozvoliti, nego to neće moći da se radi. (Smeh.)
To je odlika poslaničke grupe G17 plus, dakle, uvek principi, istina i zalaganje za dobre zakone, jer je to put koji nas vodi u Evropsku uniju.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, jako je važno reći da će ne samo poslanička grupa G17 plus, već i čitava vladina većina glasati za predloženi zakon, a neće glasati za predloženi amandman. Podsetiću vas da zakone predlaže Vlada Republike Srbije, a u ime Vlade o ovom zakonu nas je izvestio gospodin Mlađan Dinkić.
Zakon je tehničke prirode, ali otvorila se zanimljiva diskusija i mogu vam reći da 2000. godina i 5. oktobar jeste istorijska prekretnica u životu države Srbije. Jesmo iz totalitarnog režima prešli u demokratski, ali ne samo demokratski rečen terminom i načinom funkcionisanja u Skupštini, već i po tome što su u Srbiji suštinski krenule reforme, promene sistema i obnavljanje i učvršćivanje institucija u državi, među mnogim institucijama, tako je i u bankarskom sistemu.
Jako je važno da ne mešamo uzrok i posledice. Neko iz ove zemlje jeste u prethodnom periodu, pre 5. oktobra, iznosio novac, to je suština. Sada neki drugi žele da pitaju zašto mi taj novac nismo uspeli da vratimo. Neko u ovoj zemlji pre toga jeste uništio srpske banke i te četiri banke o kojima pričamo dugovale su 8 milijardi maraka. I, da radnici u državi Srbiji rade 18 meseci kako bi dali taj svoj novac, tu svoju platu za oporavak tih banaka, to nije moguće.
Dobro znamo da danas građanin normalno ulazi u banku, normalno može svoju platu da podiže sa bankovnog računa, ne razmišljajući o tome da sutra tih para neće biti. Valjda ne treba da se prisećamo kako je izgledalo kada ste morali da zamenite svoju platu danas, jer sutra neće vredeti uopšte, a ne samo pet maraka.
Dakle, u pravom smislu te reči došlo je do prave reforme bankarskog sistema. Danas ima više zaposlenih, danas je štednja 1.500.000.000 evra. To su činjenice. Danas novac možete podići u bankomatu, što je nekada bilo nezamislivo.
Ali ne samo to, ne samo bankarski sistem, ovde su reforme krenule u svim oblastima društvenog života i ono što jeste suština, to je da zaista jesmo na pragu dobijanja pozitivne ocene Studije o izvodljivosti. Dakle, ova zemlja je zacrtala evropski put; promenom sistema reformama mi ćemo se naći u porodici evropskih zemalja. Građanima treba reći da za to njih znači da će suštinski bolje živeti, da će plate biti veće, da ćemo dobijati novac za pomoć infrastrukture i podizanje institucija, za podizanje poljoprivrede i sela. Podsetiću vas samo da deset zemalja koje su članice EU dobijaju 40 milijardi evra pomoći od 2004. do 2006. godine. To su konkretne stvari za podizanje same infrastrukture i institucija u tim državama.
Nažalost, mi smo zakasnili mnogo godina. Petnaest godina kasnimo za promenama koje neumitno teku u zemljama istočne Evrope. Ali, našim brzim radom naravno da ćemo uspeti da postignemo ono što je upropašćeno u prethodnom periodu. Mi smo tu da sistem podignemo kako valja, mi smo tu, jer Evropa je nama pružila ruku; iz Direkcije za spoljne odnose, mi se danas nalazimo u Direkciji za pridruživanje. To je jasan signal da sa nama žele saradnju.
Želimo i mi sa njima, tako će i biti. Po dobijanju pozitivne ocene idu pregovori o pridruživanju i stabilizaciji, a to znači vetar u leđa za državu Srbiju, za građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, tekovina 5. oktobra jeste uvođenje demokratskog oblika vladavine u Srbiji. Od tada, od 2000. godine do danas, Srbija je krenula putem promena, reformi, razvijanja i učvršćivanja demokratskih institucija.
Ističem važne rezultate. Makroekonomska stabilnost, setite se inflacije i hiperinflacije u prethodnom periodu. Sada imamo kao tekovinu čvrst dinar, za koji je svakako zaslužan tadašnji guverner NBJ, a današnji ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.
Danas imamo članstvo u međunarodnim institucijama. Danas je Srbija postala sastavni deo civilizovanog sveta.
Ono što je važno istaći, to je da je bankarski sektor jedan od najvitalnijih danas i u njemu je sprovedena najuspešnija reforma.
Pre 5. oktobra štednje u bankama nije bilo. Danas ta štednja iznosi milijardu 500 miliona evra. Javni dug zemlje smanjen je sa 14,1 milijardu evra na 9,6 milijardi evra. Devizne rezerve u NBS su povećane sa 360 miliona dolara na četiri milijarde i 300 miliona dolara. Danas crni devizni kurs ne postoji.
Setite se da je platni promet na vrlo efikasan način prebačen u banke. Setite se da danas paradržavnih banaka, kao što su bili Dafina i Jezda, nema. Bankarski sistem je zdravo jezgro čitavog privrednog sistema Srbije.
Danas je više zaposlenih u bankama nego posle stečaja četiri velike banke, jer te četiri banke su dugovale osam milijardi maraka u datom trenutku i bilo je potrebno da čitava Srbija, svi zaposleni u Srbiji rade 18 meseci kako bi se dug vratio.
Danas smo u situaciji da vraćamo staru deviznu štednju i zajam za preporod Srbije, ono što je napravljeno u deceniji pre 5. oktobra. Danas je Srbija prvi put dobila kreditni rejting. Danas je Srbija potpisala jedan međunarodni ugovor, sporazum o tekstilu, posle 90-ih godina prvi put.
Ono što je jako važno reći, to je da imamo domaćinsko upravljanje narodnim parama i uštedu u budžetu Republike Srbije. Primera radi, poređen je deficit u 2003. godini, bio je 43 milijarde dinara, u 2004. godini 22 milijarde, a danas 2005. godine deficit skoro da ne postoji.
U Srbiji se uvodi red. Zakon važi jednako za sve. Stvara se atmosfera, ambijent, da zdravi i pravi rade i zarade, a da država pomaže bolesnim, siromašnim. Korupcija se smanjuje.
Znate li da je uvedeno više od 160.000 fiskalnih kasa, uveden je PDV. Agrarni budžet je veći tri puta. Cena dizel goriva za poljoprivredne proizvođače je 17 dinara jeftinija.
Isti poljoprivredni proizvođači mogu da odu u banke i da u bankama predaju dokumenta i projekte za konkurs za kratkoročne i dugoročne poljoprivredne kredite. Znate dobro da je napravljena strategija u oblasti poljoprivrede.
Danas u Srbiji, posle dugo godina, postoji Agencija za osiguranje stambenih kredita, dobro znate da toga nije bilo.
Danas u Srbiji se pokreće inicijativa da se nezaposlenost smanjuje, da se dodele krediti nezaposlenim licima, a sećate se dobro da je do 2000. godine broj nezaposlenih narastao na cifru od 800.000, plus oni ljudi koji su bili na prinudnom odmoru.
Danas u Srbiji postoji finansijska stabilnost i danas se u Srbiji plate i penzije iz javnog sektora redovno isplaćuju. Znate dobro da budžet Republike Srbije vodi računa o čitavih pet penzija, jer fond može da isplati samo sedam. Danas u Srbiji privredni rast iznosi 8%, a znate i sami kako je u prethodnom periodu bila stagnacija.
U ovom zdanju, otkako je ovaj saziv parlamenta, u Srbiji je usvojeno oko stotinu zakona. I važno je da imamo puno svesti o tome da moramo puno da radimo i još više zakona da donosimo, jer Srbija je bliža Evropskoj uniji, bliža nego ikada.
Uskoro dobijamo pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti i na tom putu čeka nas jedan veliki posao u zakonodavnom smislu, da prilagodimo naše propise, jer Evropa čeka na nas. Iz Direkcije za spoljne poslove prešli smo u Direkciju za pridruživanje.
Ono što je jako važno reći ljudima, to je da će deset zemalja koje su ušle u Evropsku uniju u prethodnom ciklusu, između 2004. i 2006. godine, dobiti 40 milijardi evra pomoći za razvoj infrastrukture, poljoprivrede, institucija u svojim državama.
Ne smemo šansu propuštati. Vreme je da aktivno radimo na donošenju zakona i usklađivanju propisa sa Evropskom unijom. Ono što je jako važno, to je da jesmo jedan period propustili, da to ne može lako da se nadoknadi, ali ne smemo ni časak gubiti da bržim i boljim radom postignemo taj zaostatak.
Dakle, za G-17 plus svi ovi rezultati su vrlo značajni, za državu Srbiju još značajniji. Ono što je jako važno, da ovo uvođenje reda, da ovakav način rada jedino može zemlju odvesti u porodicu evropskih zemalja.
Pozivam skupštinsku većinu da glasa za izmene zakona koje su više tehničkog karaktera, ali istovremeno omogućavaju da ubrzavamo procese ka evropskoj integraciji. Hvala vam puno.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vi se dobro sećate ovih novina, a to je "Evropljanin" iz 1998. godine. Tada ste vi bili na vlasti. Ovde piše naslov "Uterivači straha". Zar je moguće da vi još uvek živite u tom vremenu i ne znate da se mnogo štošta promenilo i da vi više niste bitni na političkoj sceni Srbije.
U vašem programu tada je pisalo: "Nećemo dozvoliti ni predsedniku Srbije, ni predsedniku Vlade, ni ministrima, ni poslanicima, ni državnoj upravi da prime platu, dok poslednji penzioner i radnik ne bude namiren". Radili ste upravo suprotno.
Takođe, gospodine Nikoliću, Olji Bećković u "Utisku nedelje", pre nego što ste postali deo vlasti, izjavili ste: "Zavisi šta očekujete od života. Ako želite da lagodno živite i da imate svega u izobilju, da možete da obavljate najprljavije i najsumnjivije poslove, onda je idealno biti vlast". To ste rekli i došli na vlast. Zatim ste dobili stan površine 186,47 m2 od Vlade Srbije, u najtežem vremenu za državu Srbiju, zavedeno po rešenju broj ...
(Predsedavajući: Gospodine Albijaniću, izvinjavam se, ali ovako ne idemo nikuda. Već smo rekli da nećemo lične stvari da iznosimo.)
Dakle, vašoj demagogiji nigde kraja. Zatim, u vašem programu piše: "Najpre ćemo dozvoliti Srbiji da diše, da građani upoznaju demokratiju, da mogu slobodno da iznose svoje mišljenje i da imaju pravo da se njihovo mišljenje čuje." A onda ste doneli čuveni zakon o informisanju, pa počeli da zatvarate sve medije, pa između ostalog i ovaj. Pa, piše: "Protivimo se svakom hapšenju zbog ideja, mišljenja i pitanja u bilo kojim uslovima. Pravo na slobodu misli i savesti biće zaštićeno zakonom"; pa ste doneli zakon o univerzitetu i počeli da proterujete ugledne profesore univerziteta, da ih tučete ispred Elektrotehničkog fakulteta itd.
Takođe, ugovor o zakupu prostora za programe između Doma sportova omladine i pionira "Pinki", čiji je direktor Aleksandar Vučić, i Poslovnog prostora, čiji je direktor Tomislav Nikolić. Ugovorom je predviđena rekreacija radnika "Poslovni prostor" u Pinkiju, i postoji kopija ugovora i račun u tom periodu koje je potpisao Vučić, a zanimljivo je što se po računu naplaćuje 110.000 dinara za rekreaciju 296 radnika, "Poslovni prostor" je imao samo 34. Kako objašnjavate tu razliku i šta ste radili?
Ono što sam više puta govorio, a vama do pameti ne stiže, jer vas bole zapravo sopstvene izjave koje ste davali u prethodnom periodu, tokom vašeg aktivnog...
(Tomislav Nikolić: A gde si ti bio u to vreme?). U to vreme sam gazio ulice Beograda 10 godina boreći se protiv takvih kao što ste vi. Zbog toga mi nije žao, naprotiv, uspeli smo da vas zbacimo s vlasti 2000. godine.
Tokom aktivnog i javnog učešća SRS u vlasti, to sam već više puta ponovio, ubijen je vlasnik ovog lista. Vi ste, gospodine Nikoliću, kasnije izjavili da vam nije žao zbog tog ubistva.
Prema tome, dosta je više takvih praznih demagogija, priča i ostalih stvari. Građanima Srbije je jasno koga smo mi 5. oktobra zbacili s vlasti. Dosta više sa takvim glupostima.

Gospodine Vučiću, što se tiče automobila o kojima pričate, svi znaju da imam polovni automobil marke "sitroen", star osam godina.  Svi znaju da normalno šetam ulicama Beograda i Srbije, bez obzira na vaše pretnje i ostale gluposti. Bez obzira na to.
Ali, ono što je jako važno, to je da vi ne možete da se oslobodite retorike u kojoj ste živeli i radili. Dobro je da ste se prepoznali malopre kada sam rekao ko je bio ministar informisanja i šta se događalo u tom periodu u državi Srbiji. Vi jako dobro znate kako ste se osiono i bahato ponašali.
Toliko osiono i bahato da ste u vreme dok ste obavljali funkciju direktora hale "Pinki" na ime reklame za pomenutu halu pribavili 100.000 dinara. Reklama je objavljena u glasilu SRS, koje vi nazivate novinama "Velika Srbija". Ćuruvijin "Dnevni telegraf" je svojevremeno obelodanio ovu vašu malverzaciju. U listu "Argument" ste izjavili: "Osvetiću se kad - tad Slavku Ćuruviji." Srpska reč br. 361.
Ono što je važno reći, to je da ste vi u ovom periodu devedesetih godina zapravo bekrijski sve proćerdali, sve što su Srbi u ovom veku stvorili - državne i nacionalne teritorije, u zapadnoj vojnoj alijansi status saveznika iz dva svetska rata, pretvorili ste da naša država zapravo dobije neprijatelje u svim zapadno-evropskim zemljama. Urušili ste potpuno ugled države i nacije. Izbačeni smo iz svih međunarodnih institucija. Razoren je evropski identitet Srba. Povukli smo se sa etničkih teritorija Hrvatske i dela Bosne. Naciji je nametnut kompleks ratnog gubitnika.
A, šta ste izjavili u vremenu dok ste bili na vlasti o Kosovu i Metohiji? "Tu je čovek patriota ili je kvisling. Patriota je onaj koji je protiv bilo kakvog stranog mešanja u naše unutrašnje poslove. Onaj ko poziva strance da se mešaju u unutrašnje poslove taj je kvisling, izdajnik, nema tu milosti. Mi smo protiv autonomije Kosova."
Sve ste to izjavljivali i na kraju potpisali kapitulaciju, tako što ste zemlju uveli u tako ogromne sukobe. Kako vas nije sramota da pričate gluposti za ovom govornicom? Gde vam je obraz? Je l' ga imate? Očigledno je da ga nemate. Pa, dok ste vi mešetarili i prodavali državu, dotle smo se mi borili da vas zbacimo sa vlasti, da vam konačno vidimo leđa, jer sve čega ste se dotakli ste upropastili.

Dakle, jasno je da je ispod časti odgovarati, jer meni Vučić nije ni do kolena, ali moram građanima Srbije da ukažem na crnilo, na crnilo u kome su oni vladali, jer su za sobom ostavljali nažalost samo grobove.
To je bilo strašno za zemlju Srbiju. Ubijali ste i zemlju i narod, i kako vas nije sramota da pričate više takve gluposti.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Replika.)

Gospodine Markoviću, bilo bi dobro da kada o nečemu pričate imate argumente i bilo bi bolje da ispravite one vaše brljotine u Zemunu što ste pravili, nego da pominjete potpredsednika G17 plus gospodina Labusa, koji sa ovom pričom nema ama baš nikakve veze.
Znam da vam nije lako to što je gospodin Labus šef pregovaračke ekipe i uvodi zemlju u Evropsku uniju i znam da vas boli skoro dobijanje pozitivne ocene Studije izvodljivosti, ali ne vredi vama ta priča. Ako imate nešto konkretno, treba da kažete građanima Srbije, ali prazne priče ne vrede nikome. Otvoreno vas pitam – šta znate da radite, šta predlažete? Kažite. Prema tome, prazne priče i prazna slama ne vredi nikome.

Gospodine Markoviću, vi kao predsedavajući trebalo bi da ga opomenete zato što nije naveo koji je član Poslovnika povređen i nije imao osnov za javljanje za reč ovde.
Ja ću vas, gospodine Markoviću, podsetiti na sledeće (ne, ovog vašeg iz SRS-a): Poslovni prostor u Zemunu, "Pinki", prebacivanje novca, kako ste finansirali vaše tzv. novine ili nešto što se zove novine sa vaše strane "Velika Srbija"; to treba građanima Zemuna i građanima Srbije da objasnite, kako se delilo besplatno u 500.000 primeraka, da li je to od novca onih ljudi koji su plaćali određene stvari za "Pinki" i Poslovni prostor. Drugo, što se tiče priče o poseti u kući gospodina Labusa, u jednoj emisiji sam vas lepo opomenuo da je zabranjeno radikalima da se penju na drveće, jer je donet Zakon o zaštiti životne sredine, i da zaviruju u tuđe prostorije.