Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je više puta rečeno da imamo jedan zakon koji je donet pre 25 godina. Nije problem, po meni, u tome što je taj zakon donet pre 25 godina, jer imamo mi dosta drugih zakona koji su doneti davno, a i danas se primenjuju i danas su moderni zakoni.
S ovim zakonom imamo problem da je potpuno zastareo, da nema sve one pravne institute koje poznaje moderno porodično zakonodavstvo u svetu i zbog toga treba ovaj zakon menjati. Znači, ovaj zakon je u potpunosti zastareo i ne slažem se sa kolegama koji su govorili o tome da bismo krpljenjem sada važećeg zakona imali primeren zakon u sadašnjoj situaciji.
Imamo čitav niz novina u ovom zakonu, o tome je ministar detaljno govorio, kao što su: pravo deteta, zajedničko vršenje roditeljskog prava, zaštita porodice, posredovanje u bračnim sporovima, bračni ugovor itd., a imamo i dosta pravnih instituta koji su na drugi način rešeni nego ranije.
Samo bih jednu malu ispravku dao što se tiče pravnog instituta stanovanja (habitatio). Naime, ovde se govori o tome da je to potpuno novi pravni institut. Pravnici iz Vojvodine koji se bave svojom strukom malo duže znaju da je takav pravni institut postojao u zakonu o braku Vojvodine, koji je iz poznatih razloga ukinut pre 15 godina. Prema tome, spadam u one sudije koje su primenjivale taj institut pre više od 15 godina.
Bilo je puno kritike u odnosu na institut stanovanja. Moram reći da je taj institut takav pravni institut koji treba primenjivati veoma, veoma restriktivno. Mislim da će biti na sudijama da odmere kada je nužno da se taj institut primeni, znači da se vlasnik ili suvlasnik stana iseli iz stana, ali stvarno samo u onim sporovima gde je to nužno, gde je to u interesu dece.
Ovde je bilo reči o tome da se primena zakona odlaže zbog toga da bi se sudije obučile, jer stvarno imamo puno novih pravnih instituta i neće biti jednostavno da se ti instituti primene. Međutim, plašim se drugog razloga. Naime, da li ćemo uopšte imati sudije koje će uspeti da u ovim kratkim rokovima koji su predviđeni zakonom donesu odgovarajuće sudske odluke.
Polazim od današnje prakse. U ovim porodičnim odnosima najjednostavnija sudska odluka je, recimo, izmena odluke o visini izdržavanja. Mi imamo u današnjoj praksi da sudije ne pišu te odluke za mesec, dva dana. Kako ćemo od takvih sudija očekivati da mnogo složenije presude donesu, odnosno da sprovedu postupak i da napišu presude u jednom veoma kratkom vremenu?
(Predsednik: Vreme.)
Zbog toga mislim da treba odabrati sudije koje će suditi u specijalnim sporovima, pod ovim veoma kratkim rokovima, i da te sporove ne treba poveravati bilo kome. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo zakon o medijaciji. U obrazloženju zakona, odnosno u izlaganju profesora Gaše Kneževića, slušali smo dva potpuno različita koncepta medijacije, odnosna dva potpuno različita koncepta o tome kako treba da izgleda zakon o medijaciji. Sigurno u toku ove rasprave nećemo saznati ko je u pravu, koji je koncept trenutno bolji za Srbiju. Verovatno ćemo tek za nekoliko godina utvrditi da li je ovaj koncept koji je predložen u zakonu korisniji ili onaj koncept koji je predložio prof. Knežević.
Imam tu sreću da pred sobom imam i jedan takav zakon kakav predlaže i Gašo Knežević, a to je mađarski zakon o medijaciji koji u stvari nije zakon o medijaciji, nego o medijatorima. O medijaciji se u tom zakonu govori samo u jednom članu - šta je medijacija. Slično je rešenje kao u ovom predlogu zakona, s obzirom da nije predviđena medijacija u krivičnim i upravnim predmetima, nego samo u građanskim, ali inače na isti ili sličan način reguliše šta je medijacija.
I jedan i drugi zakon su rađeni na osnovu preporuka Saveta Evrope, a ipak je potpuno drugačiji pristup u jednom zakonskom projektu, odnosno u tom drugom zakonu. Pokušao sam ovih dana da pročitam ono što je kao razlog navedeno zašto je ovakav koncept medijacije, odnosno da je kod nas medijacija na neki način vezana za sud, danas bolji za Srbiju.
Iskreno da vam kažem, ima puno razloga i za koncept koji je izložen u ovom zakonu, odnosno u onim mišljenjima koje sam ja pročitao, a takođe ima mnogo razloga i za onaj drugačiji koncept o kojem smo ovde slušali. Nadam se da ćemo ipak usvojiti ovakav zakon koji je predložen i ukoliko takav koncept ne bude mogao zaživeti, odnosno ne bude davao rezultate, u tom slučaju sigurno će biti potreban jedan sasvim drugačiji koncept.
Samo nekoliko reči o ovom drugom konceptu, gde zakon isključivo u jednom članu govori o medijaciji, a sve ostale odredbe govore o medijatorima, odnosno o uslovima kako se medijacija može obavljati, uopšte nije predviđen postupak medijacije nego je to prepušteno strankama. Imao sam tu sreću da pre dve - tri nedelje razgovaram sa nekim sudijama u Mađarskoj i oni kažu da ni ovaj zakon nije doneo neke značajne rezultate u smanjivanju sporova u Mađarskoj.
Prema tome, i to govori na neki način o tome da verovatno i taj koncept ima određene nedostatke, odnosno da ni taj koncept nije doneo one rezultate koji su se očekivali. Mislim da u tome nema razlike, između ova dva koncepta, da treba da donesemo zakon o posredovanju i nadam se da ćemo ipak imati određene rezultate od ovakvog predloga zakona.
Mislim da treba da se izglasa ovakav zakon, sa onim sitnim izmenama, odnosno sa amandmanima koji su već prihvaćeni. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, juče na kraju radnog vremena slušali smo obrazloženje gospodina Krasića o tome da ne treba primeniti prirodni prag za stranke nacionalnih manjina, nego da treba obezbediti zastupljenost nacionalnih manjina kroz ostale stranke i stranke koje su i danas u Skupštini Srbije.

Hteo bih njega da podsetim da, bez obzira što je već bila na snazi Povelja o pravima nacionalnih manjina i ta odredba je važila da stranke nacionalnih manjina imaju pravo na srazmernu zastupljenost, ipak u ovoj skupštini mislim da je poznato da nema srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina u ovom visokom domu.

Koliko znam ima sedam-osam predstavnika nacionalnih manjina, a to je mnogo manje nego što bi trebalo po srazmernoj zastupljenosti.

Takođe, znam da ima više načina da se takva zastupljenost obezbedi. Jedna od pravnih tehnika je da to bude prirodni prag, međutim ima i drugih načina i predložio bih da gospodin ministar koji je trenutno već prisutan, pokuša sa legitimnim predstavnicima nacionalnih manjina, a to su sada nacionalni saveti, da nađe odgovarajuću pravnu tehniku kojom će se obezbediti primena srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina.

Mislim da ima boljih tehnika nego što je sada predviđeno zakonom. Naime, sada je isti princip i za izbor narodnih poslanika, a ako se usvoji danas zakon onda će biti isti princip i za primenu poslanika u Skupštinu državne zajednice, a isti princip važi i za izbor poslanika u Skupštinu AP Vojvodine.

Međutim, preporučio bih da se o tome posebno razgovara sa predstavnicima nacionalnih manjina i da se nađe neki bolji mehanizam koji ne bi preferirao jake stranke nacionalnih manjina. Verujem da bi jedan isti princip trebalo da bude primenjen, ali ne sadašnji koji nije savršen, nego jedan bolji u dogovoru sa predstavnicima nacionalnih manjina.

Dame i gospodo poslanici, malopre je izrečena jedna neistina, verovatno iz neznanja. Kada se govorilo o honvedima kao fašistima. Očigledno ne znate šta znači reč honved. Honved je obični vojnik, kao što su recimo u nemačkoj vojsci članovi Vermahta. To su vojnici koji su bili obavezni da služe vojni rok, dok su SS-ovci bili fašisti. Tako je i u mađarskoj vojsci bilo i honved je bio vojnik koji je normalno služio vojni rok, tako da ih nemojte nazivati fašistima.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, samo nekoliko napomena u vezi ova dva zakona koje danas raspravljamo.

Ovde smo čuli primedbe da su ovi zakoni kasno predloženi, odnosno da lokalne samouprave neće biti u mogućnosti da donesu svoje budžete do kraja godine. Mislim da onaj ko imalo poznaje način rada lokalnih samouprava, odnosno skupština lokalnih samouprava, zna da to nije tako, da će u najvećem broju opština i gradova biti doneti budžeti do kraja godine. Naime, budžet se ne počinje pripremati od donošenja ovih zakona, nego se budžet priprema već mnogo meseci unazad.

Sve lokalne samouprave imaju praktično i ove podatke o kojima mi treba ovih dana da odlučimo, tako da samo čekaju zvanično donošenje ovih zakona, odnosno određivanja transfernih sredstava za lokalnu samoupravu, kako bi SO gradova mogle doneti svoje budžete.

Inače se ponavlja ista priča kao ranijih godina. Svi kukaju kako nema dovoljno sredstava za lokalnu samoupravu. U tom smislu su svi diskutanti u pravu, jer ne verujem da ima takvih lokalnih samouprava koje ne bi mogle da utroše višestruke iznose nego koje treba da dobiju po ovom zakonu o obimu sredstava.

Svako ima svoje potrebe, pa prema tome potpuno je razumljivo da su dati amandmani, jer svako hoće na neki način za svoju opštinu da obezbedi daleko više sredstava nego što je to predloženo.

Svake godine se podnose amandmani, kao i ove godine, na zakon o obimu sredstava, međutim, sećam se i ranijih godina, kako uglavnom ti amandmani ni ranije nisu prolazili, tako da verovatno i ove godine veći broj amandmana neće biti prihvaćen.

Posebno je bilo amandmana gde je bilo predloženo da se za određenu opštinu povećaju sredstva, s tim da je takav predlog imao svoju kontrastavku, znači, gde treba smanjiti, tako da ti amandmani pravno nisu mogući, a verujem da neće ni biti razmatrani prilikom rasprave o pojedinim amandmanima.

Oni koji kritikuju sve ovo što se govori, dakle, obim sredstava za pojedine opštine, mislim da bi trebalo da pođu od toga gde se sredstva mogu utrošiti.

Imam jednu sugestiju za sve one koji misle da bi mogli eventualno negde uštedeti, a vi znate da su nakon ovih lokalnih izbora određene odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi sada u primeni, a ranije to nije bio slučaj. Znate, takođe, da Zakonom o lokalnoj samoupravi, počev od ovih poslednjih izbora, recimo nema izvršnog odbora. Postoji organ koji donosi propise, znači skupština, i postoji organ koji izvršava, odnosno izvršni organ u lokalnoj samoupravi i, na neki način, oni koji su bili poslanici u prethodnom sazivu znaju da je na volšeban način izmišljen još jedan organ, a to je opštinsko veće.

Tom opštinskom veću niko ne zna kakve su nadležnosti, tako da iz različitih sredina čujem da, bez obzira što opštinsko veće nema nikakve nadležnosti, recimo, u privredi, prosveti, kulturi, da se na veliko imenuju ljudi koji u opštinskom veću obavljaju neke poslove iz oblasti kulture, iz oblasti obrazovanja, iz raznih oblasti.

Međutim, ne znam šta ti ljudi rade. Naime, po Zakonu o lokalnoj samoupravi, ne postoji odredba prema kojoj bi ti ljudi mogli da obavljaju te poslove za koje su navodno izabrani. Dakle, da ne kažem da su to uglavnom sve plaćene funkcije, jer ima oko 10 ili više članova opštinskog veća i oni rade neke poslove, imaju plaćenu funkciju, međutim oni nisu nadležni da rade bilo koje poslove za koje su imenovani ili izabrani.

Predložio bih onima koji misle da nemaju dovoljno sredstava da počnu da štede i da smanjuju broj onih ljudi koji su na plaćenim funkcijama.

Naime, oni koji su sada, koliko sam mogao iz štampe da pročitam, vidi se da ne samo što postoje u opštinama predsednik opštine, zamenik predsednika, a u nekim opštinama su tražili da bude više zamenika, bez obzira što to po zakonu nije moguće. Takođe, imamo predsednike SO, to su isto plaćene funkcije, pa zamenike predsednika SO, i to više zamenika, i ne znam šta ti ljudi rade. To su uglavnom sve plaćene funkcije, pa zato kažem da bi mogle štedeti one opštine koje imaju takve funkcionere.

Mislim da nema razloga da se ova dva zakona ne prihvate i predlažem da, kao što će G17 plus glasati za ove zakone, i vi glasate. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu imamo izmene i dopune zakona koji regulišu poreske obaveze na imovinu, na dohodak građana, akciznih proizvoda i drugih.

G17 plus u svom programu rada na značajnom mestu ističe potrebu smanjivanja poreskih stopa i ukidanja određenih poreza. Na početku mandata sadašnje Vlade Republike procenjeno je da se skoro 50% društvenog proizvoda ostvaruje u sivoj ekonomiji. Da bi se ovo stanje popravilo, ova skupština je u proteklom periodu već donela nekoliko zakona.

Među ostalima, ukinuti su određeni porezi, i to porez na fond zarada od 1. jula ove godine i porez na finansijske transakcije, koji počinje da se primenjuje od 1. januara iduće godine. G17 plus podržava ove izmene poreskih zakona.

Dame i gospodo, vašu pažnju i pažnju sadašnjih i budućih poslodavaca, kao i lica bez zaposlenja želim usmeriti na činjenicu koju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana u 2005. godini predviđa. Naime, ovaj zakon stimuliše poslodavce da zapošljavaju nove radnike sa berze rada, koji su najmanje tri meseca evidentirana kao nezaposlena lica, oslobađanjem plaćanja poreza na dohodak od 14%.

Primera radi, kod neto primanja od 7.500 dinara mesečno ovaj iznos predstavlja 1.500 stimulativnih sredstava za poslodavce. Ako je taj radnik stariji od 50 godina, po ranije donetom zakonu za 2005. godinu, poslodavac je oslobođen od plaćanja doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i doprinosa za nezaposlene. Ove olakšice, mišljenja sam, probudiće interesovanje poslodavaca da na radne zadatke zapošljava radnike starije od 50 godina, odnosno lica sa evidencije nacionalne službe rada. Porez se oslobađa za dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, koje poslodavac plaća iz zarade zaposlenog, u iznosu od 3.000 dinara.

G17 plus se zalaže da se privredni tokovi, a samim tim i socijalna zbrinjavanja, u što većem stepenu ostvaruju unutar privrednih aktivnosti, bez staranja države, pa zato podržavam takve olakšice koje imaju za cilj ostvarivanje takvih težnji. G17 plus posebno se zalaže, a istovremeno podržava donošenje propisa koji će doprineti da poljoprivreda dobija poboljšane uslove privređivanja.

Po Predlogu zakona u 2005. godini poljoprivrednici će biti oslobođeni od obaveza plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede, šumarstva, na katastarske prihode. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predviđa se pravo na povraćaj akciza na dizel gorivo za pogon traktora, do količina koje su poljoprivrednim gazdinstvima potrebne za rad. Ovim se maloprodajna cena smanjuje skoro za 30%.

Poljoprivrednici koji su primili razne poljoprivredne stočarske proizvode oslobođeni su od plaćanja poreza na godišnji prihod građana. Preduzetnici su obuhvaćeni ovim poreskim olakšicama. Za njih se predviđa da se poreska stopa na prihode od samostalne delatnosti sa 14% smanjuje na 10%, a sa dodatnim olakšicama da u poslovne rashode uračunaju i oni troškovi koji do sada nisu bili predviđeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, G17 plus u svim akcijama podržava pospešivanje što efikasnijeg tržišnog privređivanja i zato se zalažem da tržište hartija od vrednosti što brže i po ugledu na razvijene države ima značajnu ulogu regulatora finansijskih tokova. Zato, pored promena propisa radi funkcionisanja ovog tržišta, potrebno je da i privrednici, kada je reč o hartijama od vrednosti, o akcionarskim društvima, obezbede dobit i dividendu.

Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu osnovice za godišnji porez građana izuzimaju se i za dividendu i za veliku dobit.

Predloženi zakoni o izmenama i dopunama određenih poreskih oslobođenja su stimulativni i imaju za cilj poboljšanje uslova privređivanja i rasterećenje privrede, i zato poslanici G17 plus iste podržavaju i preporučuju da sve parlamentarne grupe isto učine. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas vodimo raspravu o zakonu o državljanstvu, jednom veoma značajnom zakonu, sistemskom zakonu kako je ovde već rečeno i o zakonu koji je veoma bitan za sve građane Srbije.

Koliko je to važno, koliko je važan zakon govori činjenica, a to je u prepodnevnom delu rasprave spomenuo gospodin Dačić, da se u jednoj susednoj zemlji, ne u decembru, nego za tri dana sprovodi referendum o jednom delu zakona, odnosno o jednom rešenju koje je slično rešenju obuhvaćenim članom 33. ovog zakona. Sprovodi se referendum, da li da se da državljanstvo onim pripadnicima mađarskog naroda koji žive van granice i nemaju nameru da se presele u svoju matičnu državu, nego da dobiju državljanstvo ako to državljanstvo zatraže, a da nemaju obavezu da žive u toj matičnoj državi.

Znači, ukoliko se na tom referendumu, od oko 8 miliona birača, jedna četvrtina, oko dva miliona birača Mađarske izjasni za jedno takvo rešenje, tada će mađarska država biti dužna da donese zakon kojim se omogućava određenim građanima van granice da steknu mađarsko državljanstvo bez preseljenja u Mađarsku.

Ovo vam govorim zbog toga što je to bitno, jer će neki naši građani koji imaju naravno državljanstvo Srbije, odnosno državljanstvo državne zajednice, steći još jedno državljanstvo. Mislim da je dobro što je potpuno promenjen raniji stav države da svako može imati samo jedno državljanstvo.

Političke prilike, menjanje granica itd, stvaranje novih država prouzrokuje da se takav stav ne može više održati i jedan proces koji je započet 2001. godine, kada je promenjen Zakon o jugoslovenskom državljanstvu, sada se primenjuje, odnosno još temeljitije razrađuje, omogućavajući sticanje državljanstva ne samo na klasičan način kao što je bilo ranije, nego dozvoljavajući dvostruko državljanstvo.

Nadam se da je promenjena situacija i baš bih želeo da to čujem i od gospodina ministra. Nedavno, pre četiri-pet godina, na granici nisu bili samo oni policajci koji su vam udarali pečat u pasoš, nego su bili prisutni i radnici DB-a, koji su pratili da neko ne prođe ko ima dvostruko državljanstvo.

Tako se dešavalo veoma često tamo gore na granici gde živim da su ljudi bili privođeni kod tih radnika DB-a, jer je recimo policajac na granici video da neko ima u pasošu upisano da je rođen u Subotici. Odmah je bila sumnja, a putuje mađarskim pasošem, bila je sumnja da on ima dvostruko državljanstvo, a pošto to nije bilo moguće pre 2001. godine, onda su ti ljudi bili privođeni, maltretirani, oduziman im je pasoš itd.

Iz ove rasprave koja je danas vođena jasno proizilazi da se radi o jednom veoma modernom i dobrom zakonu i ne vidim posebnog razloga da za ovaj zakon ne glasaju svi poslanici u ovoj skupštini. Istina, SRS je istakla određene rezerve na neke važnije članove, ali mislim da nema posebnog razloga da i oni ne prihvate ova rešenja i da ne glasaju za zakon. G17 plus će podržati ovaj zakon i pozivam vas da i vi to uradite. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o jednom delu budžeta, a radi se o sredstvima za rad saveta nacionalnih manjina

Gospodin ministar je to jednom rečenicom spomenuo, a želeo bih da vas podsetim na neke činjenice.

Naime, kada je usvajan budžet za ovu godinu, podneo sam amandman da se obezbede sredstva za rad saveta nacionalnih manjina. Međutim, tada nije bilo to moguće, pa su kasnije tokom godine ipak, zahvaljujući ministru za finansije, obezbeđena sredstva za rad nacionalnih saveta, tako da su u ovoj godini predviđena kao posebna stavka, i to 45 miliona za rad saveta nacionalnih manjina.

Da vas podsetim, taj organ je uveden prilikom donošenja zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina i to je još donela Savezna skupština, a kasnije je ovaj organ utvrđen Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima, koja je praktično sastavni deo Ustavne povelje državne zajednice.

Zahvaljujući tim aktima funkcionišu saveti manjinskih zajednica, i to obezbeđenjem sredstava u budžetu.

Naime, postoji od 11 nacionalnih saveta, koliko je do danas osnovano, neki saveti manjinskih zajednica uopšte ne bi mogli raditi, ukoliko ne bi bila bar obezbeđena ova minimalna sredstva u budžetu i to je veoma važno za rad ovih saveta. Koliko sam upoznat, pored ovih saveta koji su do sada osnovani, a to je 11 saveta, ovih dana je, ili je već, osnovan i 12. savet nacionalnih manjina.

Želeo bih ovom prilikom da se zahvalim što je ova stavka konačno ušla u budžet.

Predlažem da glasate svi za budžet za sledeću godinu. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pokušao sam da ispravim, čini mi se, jednu grešku koja je načinjena u Predlogu zakona. Naime, u članu 97. predviđeno je na kom jeziku se dostavljaju pismena učesnicima u postupku. U članu 97. stav 2. Predloga zakona stoji: "ako je u sudu u službenoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih manjina, sud će na tom jeziku dostavljati sudska pismena onim strankama i učesnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne manjine i u postupku se služe tim jezikom.''
Kao nekadašnji sudija, kada sam zamislio šta će se desiti kada sudija napiše dostavnu naredbu, pa jadna daktilografkinja pogreši i nekom učesniku pošalje pismeno na drugom jeziku, da li će to biti, eventualno, povreda postupka zbog greške daktilografkinje?
Pokušao sam da dam drugačije rešenje i veoma jednostavno, i napisao sam da se pismena dostavljaju na jeziku na kojem se postupak vodi.
Prema tome ne treba niko da razmišlja na kom će se jeziku pismena dostavljati, nego da se uvek dostavljaju na jeziku na kojem se parnični postupak vodi. Mislim da je to mnogo bolje rešenje nego u Predlogu zakona, pa predlažem predlagaču da prihvati moj amandman.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. i to na drugu rečenicu stava 1. ovog člana, zbog toga što je ova formulacija u Predlogu zakona neprecizna, daje široku mogućnost da, eventualno, sudija ovu odredbu primeni na način na koji on smatra shodnim, a takođe mislim da će ova odredba derogirati član 11. Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina.

Dao sam drugu formulaciju za koju smatram da daleko bolje odražava intencije člana 11. Zakona o zaštiti prava nacionalnih manjina, a takođe daje potpunu definiciju na koji način treba primenjivati jezik nacionalnih manjina u postupku. Ovaj problem je poznat, jer sam ranije i lično, kao sudija, primenjivao odredbe o korišćenju jezika nacionalnih manjina.

Kako sada stoji ova odredba u zakonu? Znači, druga rečenica stava 1. člana 6. glasi: „Na područjima na kojima je, u skladu sa zakonom, u službenoj upotrebi jezik određene nacionalne manjine, postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine”. Kada će se to primenjivati, da li će se primenjivati paralelno i na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine, to iz ovog člana ne mogu utvrditi.

Zbog toga sam predložio da ta odredba glasi na sledeći način: „Na područjima na kojima je, u skladu sa zakonom, u službenoj upotrebi jezik određene nacionalne manjine, postupak se vodi na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine, ako je sud odredio taj jezik kao jezik postupka”. Mislim da je ova odredba daleko bliža realnosti.

Kako sadašnja praksa izgleda u ovom pogledu? Naime, sada praktično nema postupaka na jeziku nacionalnih manjina. Sudija koji bi želeo da primeni sada postojeće odredbe ili ove odredbe, on bi bio kažnjen. Naime, morao bi paralelno da vodi postupak i na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine, što znači dupli posao, a njemu se u sudijskoj normi priznaje samo jedan predmet, bez obzira da li je taj postupak vodio na dva jezika ili na jednom jeziku. Zbog toga bi bilo nužno da prihvatite ovaj amandman.

Hvala lepo. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imamo pred sobom zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i izgleda da po ovom zakonu nije bilo mnogo kritika. Pojedini poslanici koriste govornicu da izreknu neke opšte kritike, počev od privatizacije pa nadalje, jer očigledno je zakon dobar i nema nekih ozbiljnijih zamerki. Zbog toga će poslanička grupa G17 plus podržati ovaj zakon, a nadam se da će i ostali poslanici isto to učiniti.

U uvodnom izlaganju gospodin ministar je naveo niz razloga za donošenje ovog zakona, kao što je pojednostavljenje sistema doprinosa, izjednačavanje različitih oblika u pogledu plaćanja doprinosa, značajno rasterećenje privrede i preduzetnika, smanjenje sive ekonomije itd.

Dodao bih još jedan razlog, a to je stvaranje povoljnije klime za strana ulaganja. Naime, imao sam prilike kao predsednik jedne opštine da često razgovaram sa potencijalnim stranim ulagačima i oni su, između ostalih razloga, navodili i to da imamo komplikovan sistem, komplikovanu administraciju.

Naravno, naša zemlja će biti privlačnija za strane investitore ukoliko imamo manju cenu rada, odnosno jeftiniju radnu snagu. Ovaj zakon znači da će prestati pojedine odredbe dosadašnjih zakona, i to Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o PIO, kao i Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Na početku je započeta jedna rasprava o tome kada su donete odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju, oko različitih stopa doprinosa.

Pošto poslanik koji je započeo raspravu oko toga nije prisutan, iz nekih svojih principa kojih se uvek držim, neću potezati to pitanje, ali znam da je ta izmena zakona doneta 1998. ili 1999. godine. Pošto sam bio poslanik, sećam se kada su te odredbe ugrađene u Zakon o zdravstvenom osiguranju.

Želeo bih samo da se zadržim na nekim odredbama za koje smatram da predstavljaju značajne novine u ovom sistemu. Svakako, to je smanjenje postojećeg fiskalnog opterećenja obveznika doprinosa, i to počev od 1. jula ove godine.

Već je bilo reči o tome da se kod isplate zarada smanjuju doprinosi sa 73,8 na 73,1, a isto tako i kod obveznika koji obavljaju samostalnu delatnost da se takođe vrši smanjenje, posebno smanjenje zbog ukidanja poreza na fond zarada od 3,5 posto.

Takođe, smatram da je bitna novina i zakonsko rešenje koje propisuje obavezu poslodavca da obračuna i isplati doprinose samo u slučaju kada se stvarno isplaćuje zarada, a ne bez obzira da li se plate isplaćuju ili ne.

Želim da ukažem i na jednu odredbu koja je omogućavala sivu ekonomiju, odnosno korišćenje radne snage po osnovu ugovora o delu, jer se ta institucija često zloupotrebljavala zbog toga što se plaćao manji doprinos po tom osnovu, te radnici koji rade po ugovoru o delu nemaju sva prava koja su do sada imali, tako da mislim da je dobro rešenje, bez obzira po kom osnovu je neko zaposlen, da plaća iste doprinose.

Takođe, smatram da je veoma značajna novina oko plaćanja doprinosa za radnike koji se prime, a koji su stariji od 45, odnosno 50 godina. Praksa u zemljama u tranziciji ukazuje na to da kada neko izgubi zaposlenje, a ima 40, 45, 50 godina, da se, praktično, ne vraća više u proces rada, nego ostaje trajno nezaposlen, dok ne stekne uslove za penziju.

Zbog toga smatram veoma dobrim rešenje da se ne plaća doprinos za radnike koji su zaposleni sa biroa rada nakon napunjenih 50 godina. Mislim da ćemo, nažalost, mi dospeti u tu situaciju da ćemo imati te radnike koji neće moći da se vrate na rad, ukoliko se ne obezbede ovakvi povoljni uslovi. Nadam se da ćete glasati za ovaj zakon.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, molim vas za malo strpljenja, pošto je poslednji amandman.

Moji prethodnici, posebno moji prijatelji iz Sandžaka, obrazložili su zbog čega bi trebalo obezbediti sredstva za rad saveta nacionalnih manjina.Ne bih o tome posebno govorio.

Predložio sam amandman kojim sam tražio nešto umanjena sredstva u odnosu na sredstva koja su predložena od strane deset saveta nacionalnih manjina i apelujem na ministra finansija da se nađe rešenje.

Naime, treba da podsetim one narodne poslanike koji su bili i u prethodnom sazivu da sam skoro istovetan amandman podneo i na budžet prethodne godine. Tada je gospodin Đelić obećao da će se obezbediti sredstva u slučaju da povučem amandman. Ja sam taj amandman povukao, a gospodin ministar nije ispunio svoje obećanje, tako da su ovi saveti ostali bez sredstava.

To je i zakonska obaveza. Ja vas jako lepo molim, jednostavno, donet je zakon na osnovu kojeg su osnovani ti organi nacionalnih manjina i ti organi ne mogu da rade, jer nemaju ni najosnovnije uslove za rad. Zbog toga apelujem na ministra finansija da, po mogućnosti, Vlada prihvati ovaj amandman. Ukoliko se desi da to ne bude prihvaćeno, da se svakako nađe način na koji bi saveti mogli da dobiju bar minimalna sredstva i da im se omogući rad za ubuduće. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam pravo na repliku pošto je pomenuta Subotica, a predsednik sam opštine u Subotici i iznet je niz neistina u pogledu smenjivanja direktora škola u Subotici. To je obična neistina. Niko nije smenjen, nego je došlo samo do zamene direktora nakon isteka njihovog mandata i nije tačno da je menjana nacionalna struktura. Nemam podatke ovde, međutim, primera radi, u gimnaziji je zamenjen direktor, umesto Srpkinje sada je Srbin direktor. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, narodni poslanici, podneo sam nekoliko amandmana na ovo poglavlje i pokušaću da samo jednom diskutujem, s obzirom da je isto obrazloženje za sve ove amandmane. Molim vas za malo strpljenja.

Naime, radi se o veoma osetljivoj materiji odnosa između centralnih i lokalnih organa vlasti. Ako sam rekao da će pitanje opoziva predsednika opštine biti jedno od prvih pitanja zbog kojih ćemo menjati zakon, ovo će biti pitanje zbog koga ćemo najpre dobiti packe od Saveta Evrope, zbog toga što su ova pitanja rešena onako kako su rešena.

Pokušao sam dati jedno detaljno obrazloženje za ona rešenja koja sam ponudio. Reći ću zbog čega. Naime, "upravni nadzor nad radom lokalne samoprave se vrši na način koji obezbeđuje da obim nadzornih ovlašćenja ostane u srazmeri sa čuvanim interesima na koje se odnosi". To je citat iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi. Kada je Savet Evrope raspravljao neke zakone zemalja u tranziciji - Rumunija, Hrvatska, Ukrajina itd - onda je dao određene preporuke. Te preporuke mi ovde ne prihvatamo, pa se plašim da ćemo i mi doći na listu za preporuku.

Preporuka se odnosi uglavnom na to da se mi nismo držali u ovom zakonskom projektu određenog postupka. Nema onog postupka ukazivanja. Kada treba ukinuti opšti ili pojedinačni akt lokalne samouprave nema upozorenja, nego se jednostavno ukida. Međutim, šta preporuka Saveta Evrope kaže?

Kod sistema nadzornih ovlašćenja republičkih i pokrajinskih organa, trebalo bi da se držimo sledećih principa: ukazivanje na neustavnost ili nezakonitost opšteg akta radi preduzimanja odgovarajućih mera; posle toga, pokretanje sudskog postupka i to pokretanje postupka pred Ustavnim sudom od strane ministarstva nadležnog za lokalnu samoupravu, odnosno od strane nadležnog organa teritorijalne autonomije, za ocenu ustavnosti opštih akata jedinice lokalne samouprave; postoje mogućnosti Vlade Republike Srbije da vrši, do odluke Ustavnog suda (sada dolazi razlika, a što kod nas isto nema u zakonu), u krugu poverenih poslova obustavu izvršenja osporenog akta, a u krugu izvornih nadležnosti da pokrene postupak pred Ustavnim sudom i ukidanje, ali samo vrlo restriktivno i izuzetno, kada bi izvršenjem određenih odluka nastala nenadoknadiva šteta ili bi one oduzele ili ograničile zajamčenu slobodu i pravo građanina itd.

Žao mi je što Vlada nije prihvatila sve ove moje primedbe, a praktično sam preradio celo ovo poglavlje i mislim da je to trebalo prihvatiti ili se bar zamisliti nad onim rešenjima koje je Vlada prvobitno ponudila, a na osnovu ovih preporuka Saveta Evrope. Hvala vam lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je Odbor za pravosuđe prihvatio ovaj amandman, predlažem da se ovaj amandman prihvati iz dva razloga.

Prvo, radi se o izvornoj nadležnosti lokalne samouprave i prema Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi u takvim slučajevima nema potrebe za raznim saglasnostima, odnosno dozvolama.

Drugo, radi se o tome da je ovde pravo postavljeno, neki pravni principi, naglavačke. Radi se o tome da bude jednostavnije i za one koji nisu pravnici. Po ovom članu bi ispalo, kada bi se uporedio sa jednim krivičnim postupkom, da bi tužilac trebalo da kaže da je kriv, a okrivljeni bi trebalo da dokazuje da nije kriv. Taj pravni princip je ovde prekršen. Normalno da treba da postoje okviri. Recimo, radi se o nazivima ulica i neke granice moraju postojati, okviri u kojima je lokaloj samoupravi omogućeno da daje nazive, recimo ulicama.

Međutim, na koga pada teret dokazivanja? O tome se radi i mislim ako ministarstvo osporava odluku lokalne samouprave, tada ministarstvo treba ne da zabrani, nego da pokrene sudski postupak gde će dokazati da li je moguće ili nije. Iz tih razloga vas molim da glasate za ovaj amandman, odnosno predstavnika Vlade molim da prihvati ovaj amandman.