Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je juče i danas bilo reči o tome da predsednik opštine ima prevelika ovlašćenja i da njegovo razrešenje praktično nije moguće. Na osnovu iskustava iz drugih zakonodavstava i prakse drugih zemalja dao sam jedan predlog. Jako mi je žao što ovaj amandman Vlada nije prihvatila. Ubeđen sam da će među prvim izmenama ovog zakona biti usvajanje ovog amandmana, nažalost kasnije.
Kada dolazi do potrebe da se predsednik opštine razreši: jedan slučaj je kada nastanu takva razmimoilaženja između predsednika opštine i skupštine oštine, praktično rad skupštiine opštine je paralisan; drugi razlog je kada predsednik opštine radi nezakonito. Ovaj drugi razlog je već malo pre gospodin Nikolić pokušao obrazložiti, a ja mu se zahvaljujem na tome.
Mislim da je jedini način da se utvrdi da predsednik opštine radi nezakonito, sudski postupak. Prethodno, kada dođe do razmimoizlaženja između predsednika opštine kao izvršnog organa i skupštine opštine kao predstavničkog organa postoji jedno veoma jednostavno rešenje koje je poznato mnogim zemljama: skupština opštine jednostavno većinom od svih glasova odbornika donosi odluku o svom raspuštanju. Istovremeno, tim raspuštanjem prestaje i mandat predsednika opštine.
Tada se ide na nove izbore, jer na taj način se omogućava da skupština opštine ponovo radi normalno, bira se ponovo i predsednik opštine i skupštine opštine. Mislim da je sadašnje rešenje u zakonu, da se ide putem izbora odnosno glasanja za opoziv predsednika opštine, veoma loše rešenje. Naime, ne znam da li će to biti potrebno, pošto nemamo izborni zakon koji prati ovaj zakon, da li će sa 10% glasova moći da se razreši predsednik opštine, da li treba kvalifikovana većina, na koji način će se razrešiti. Izabraće ga 50% birača, a posle će ga 10% birača razrešiti. Ne vidim tu mogućnost.
Ako se odredi kvalifikovana većina, da mora bar 50% birača da učestvuje prilikom opoziva predsednika opštine, plašim se da nikada nijedan predsednik opštine neće biti razrešen. Želim vam da ovo profunkcioniše, ali ubeđen sam da ćete, nakon prvih pokušaja, predložiti izmenu zakona. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li uopšte ima smisla da obrazlažem ovaj amandman nakon usvajanja nekih amandmana u pogledu kolektivizacije izvršne vlasti u opštini.

Naime, za mene nije prihvatljivo ono što je danas ovde usvojeno u pogledu izmene položaja gradonačelnika, odnosno izvršne vlasti. Predložio sam u svom amandmanu da opština može imati predsednika, s tim da ovaj može imati više svojih zamenika, jednog ili više. To naravno zavisi od veličine opštine i poslova koje gradonačelnik obavlja.

Malo se čudim današnjim diskusijama, ovde se govori o nekom kolektivnom izvršnom organ u opštini, ali nisam čuo ni jedan primer, ni jednu zemlju zapadnije od Beograda gde postoji kolektivno izvršno tele u obliku kako je ovde danas diskutovano. Nigde nisam čuo da postoji izvršni savet, kolegijum gradonačelnika itd. i zbog toga sam predložio da gradonačelnik ima svoje zamenike ako se radi o velikoj opštini, kao što je to uobičajena praksa u svim velikim gradovima u svetu.

Naime, razlika između inokosnog izvršnog organa i kolegijalnog je u tome što gradonačelnik ima odgovornosti, a ne prava kao paša, kako se ovde govori, nego je to ogromna odgovornost i on, ukoliko želi te odgovornosti ili deo te odgovornosti da prenese na neke svoje zamenike, a to je praksa u svetu, onda on to može da učini. Zbog toga sam podneo predlog da predsednik opštine može imati jednog ili više zamenika.

Ako gospodin prof. dr Vojislav Šešelj smatra da je moj predlog nebuloza, pošto je on veliki poznavalac političkog sistema, to prihvatam. Međutim, razgovarao sam sa velikim brojem gradonačelnik u zapadnoj Evropi, tako da poznajem sistem koji tamo funkcioniše, istina nisam bio u Iraku i ne znam kakav je tamo sistem, on to verovatno bolje poznaje.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da sam podneo veći broj amandmana na Predlog zakona o lokalnoj samoupravi imaću prilike da o tim amandmanima govorim, pa bih sada samo nešto načelno rekao o Zakonu.        Mislim da je dobro što je pred nama Predlog zakona o lokalnoj samoupravi i želim da istaknem neke pozitivne karakteristike ovog zakona. U prvom redu, smatram da je dobro što je došlo do decentralizacije lokalne samouprave, do preuzimanja većeg broja pozitivnih iskustava iz demokratskog sveta i do prihvatanja načela Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.

Naravno, svestan sam da određena pitanja nisu mogla da budu regulisana na način na koji bismo želeli, jer postoje ustavna ograničenja i verovatno ćemo nakon donošenja novog ustava Republike Srbije morati doneti ponovo zakon o lokalnoj samoupravi. Kada govorim o ograničenjima prvenstveno mislim na ograničenja u vezi imovine lokalne samouprave. Znamo da postoji zakon koji praktično oduzima imovinu lokalne samouprave.

Pored toga, postoje problemi oko definisanja opštine, odnosno ne postoji mogućnost da svako naseljeno mesto istovremeno bude i jedinica lokalne samouprave. Takođe, postoji i problem oko definisanja grada, jer po dosadašnjem ustavnom rešenju samo više opština može da čini grad. Znamo da je u svetu prihvaćen princip da i bez više opština možemo imati gradsku lokalnu samoupravu.

Što se tiče podnetih amandmana, cilj tih amandmana je bio isključivo poboljšanje određenih rešenja, poboljšanje teksta u Predlogu zakona. Žao mi je što i sam tekst sadrži neka rešenja koja su neprihvatljiva. Danas sam ovde slušao izlaganja da je sadašnji Zakon o lokalnoj samoupravi mnogo bolji nego predlog koji stoji pred vama; podsetiću one poslanike koji su bili i u ranijem sazivu - kada sam raspravljao o predlogu važećeg zakona o lokalnoj samoupravi predlagao sam prenošenje određenih nadležnosti na opštinu.

Međutim, tada su mi učeni pravnici iz bivše vlade objašnjavali da je to nemoguće, jer zakon, odnosno Ustav ne dozvoljava da se te nadležnosti prenose, a danas čujem da je to moglo i tada, da se te nadležnosti prenesu, ali iz određenih razloga (da ne pominjem iz kojih) nije postojala želja tadašnje vlade da se tako urede nadležnosti lokalne samouprave.

Posebno bih se osvrnuo u načelu i na neke amandmane koji predlažu ponovno uvođenje ili izvršnog odbora ili kolegijuma, kao izvršnog organa lokalne samouprave, što se obrazlaže potrebom ograničavanja funkcije predsednika opštine. Naime, ovde se danas više puta čulo da predsednik opštine po ovom predlogu zakona ima prevelika ovlašćenja.

Međutim, nisam čuo u uporednom pravu da postoje takva rešenja, recimo, u zapadnim zemljama; poznato je da u nekim zemljama predsednik opštine, odnosno gradonačelnik, odnosno njegova izvršna funkcija izvanredno funkcioniše već više stotina godina. Poznato je, takođe, da su i zemlje u tranziciji, sve one zemlje koje su imale slična rešenja kao što mi sada imamo u važećem sistemu (odnosno imali smo unazad 50 godina), uvele gradonačelnike, odnosno predsednike opština sa takvom, navodno velikom, vlašću i zbog toga smatram da su neopravdane primedbe da predsednik opštine ima preveliku vlast.

Što se tiče diskusija oko načina opoziva predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, podneo sam amandman koji, nažalost, Vlada nije prihvatila, a mislim da je to dobro rešenje. To je amandman na član 45. zakona. Ovde je takođe danas rečeno da će predsednik imati preveliku vlast i teško će ga bilo ko razrešiti. Lično mislim da predlog koji je bio u zakonu - da se razrešenje traži na osnovu izjašnjavanja građana, znači da ponovo, kao i njegov izbor, i razrešenje bude na osnovu neposrednog izbora - nije dobar. U svom amandmanu sam dao drugi predlog, i to: razrešenje ukoliko bude sukoba između skupštine opštine odnosno predsednika opštine, da onda skupština opštine samim svojim raspuštanjem praktično razrešava i predsednika opštine.

To je u uporednom pravu poznat metod razrešenja predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, a ukoliko bi on postupao protivno zakonu tada postoji drugi način, a to je da se traži njegovo razrešenje putem sudskog postupka.

Hvala lepo. O svojim amandmanima ću posebno govoriti kada dođu na dnevni red.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću biti kratak pa bih vas molio da me saslušate. Moram izraziti svoje duboko nezadovoljstvo zbog toga što je danas na sednici Odbora za pravosuđe skinut kandidat Korhec Tamaš iz Subotice, kandidat za predsednika Okružnog suda u Subotici, gospodine Nikoliću.

Neću da se bavim diskusijama od juče, neću da se spustim na taj nivo, moram da kažem da se radi o kandidatu koji je doktor nauka, pravnik, koji govori četiri jezika i ispunjava sve uslove za izbor za sudije i za predsednika suda u Subotici. Moram i to da kažem, da je on bio sudija Vrhovnog suda Srbije i najuren je kada je 1992. godine Milošević čistio pravosuđe od nepodobnih kandidata. Nikakav drugi razlog nije postojao. Danas, nakon ponovnog razmatranja, taj stav je najbolje danas izrekao gospodin Mirčić: u Subotici predsednik Okružnog suda ne može da bude Mađar. To shvatam kao poruku. Mađari će to prihvatiti, ali priznati nikada neće. Takav način rada, jednostavno, u ime vojvođanskih Mađara ne prihvatam. Nikakav drugi razlog ovde nije iznet. Nije osporena stručnost kandidata, ispunjava sve uslove po zakonu, ali očigledno ne čudim se što radikali ne prihvataju da bude gospodin Korhec predsednik Okružnog suda u Subotici. Ne čudim se ni socijalistima. Čudim se nekim drugim strankama u DOS-u. U Subotici u Okružnom sudu nikada do sada, od 1945. godine, nije mogao biti Mađar predsednik Okružnog suda. Ništa čudno za vreme komunizma, ništa čudno za vreme Miloševićevog režima, ali je čudno to danas. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovde sam čuo razne kvalifikacije o predloženoj odluci, pa je bio i predlog da neko govori ko je bio u starom sastavu Odbora za pravosuđe. Ja sam taj jedini poslanik koji je tada bio u opoziciji, a sada sam takođe član Odbora za pravosuđe. Pošto sam bio član toga odbora znam istorijat donošenja ove odluke. Ovde je rečeno, evo gospodin Toma Nikolić kaže da je on pregledao naknadno sve te spise o razrešenju sudija. Ja ne treba da gledam spise, ja sam učestvovao u radu i imam u torbi veliku hrpu dokumentacije o svemu tome. Niko ne želi ovde da govori o suštini. Radi se o sledećem. Stvarno je postojao predlog predsednika Vrhovnog suda da se sudije razreše. Bio je jedan mali problem, a taj mali problem je u članu 27. Zakona o sudovima. To je danas nekoliko puta citirano, a taj član 27. Zakona o sudovima kaže da u slučaju kada se razrešava sudija protiv svoje volje, tada treba i takav predlog izneti pred Opštu sednicu Vrhovnog suda i tamo doneti odluku. Taj propust je napravljen. Predsednik Vrhovnog suda je lepo napisao da on predlaže razrešenje, ali je zaboravio da pita Opštu sednicu Vrhovnog suda, da bi uopšte mogao da napiše bilo kakav predlog. Kada sam ja na Odboru za pravosuđe pitao gospodina predsednika Vrhovnog suda, da li je održana sednica, Opšta sednica Vrhovnog suda, tada je on rekao - sve je u skladu sa zakonom. Kada sam ga ja opet pitao, jer ja nisam pitao da li je u skladu sa zakonom, nego da li je održana sednica Vrhovnog suda, Opšta sednica, on je ćutao.
Prema tome, ta odluka tada nije bila zakonita i u tome je osnovni problem. Nemojte sada vi pričati o tome da je ova odluka nezakonita, neustavna itd. Ta odluka nije bila zakonita i ne može da opstane. Zbog toga je nužno da ova skupština donese odluku o ukidanju te nezakonite odluke, ne bilo kakve odluke, već nezakonite odluke. Zato je naša obaveza da donesemo odluku jer je ta odluka bila protivna zakonu. To su znali, ne samo predsednik Vrhovnog suda, već i kolege, ima ih ovde nekoliko, koji su sedeli na Odboru za pravosuđe. Kada sam ja zbog toga pokrenuo inicijativu za razrešenje predsednika Vrhovnog suda, naime, on je predložio nezakonitu odluku, ja sam smatrao da on više ne može da bude predsednik Vrhovnog suda, kada sam inicirao tu odluku, ta odluka nikada nije dospela na sednicu Odbora za pravosuđe. Zašto? Zbog toga što je tadašnja većina, vladajuća većina, sprečila glasanjem da to uopšte dođe na dnevni red. Kada bi to došlo, u tom slučaju bismo razgovarali o toj nezakonitoj odluci. Prema tome, nije dilema u tome da li ovu odluku sada treba doneti ili ne, to je jednoznačno. Ta odluka je bila nezakonita i to je najmanje što mi treba da pružimo tim sudijama. Mislim na tu satisfakciju, da bi im omogućili, ukoliko žele da se ponovo vrate u pravosuđe. Hvala vam lepo.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi je za poslanike Saveza vojvođanskih Mađara neprihvatljiv iz više razloga. Predlog je neprihvatljiv jer se zasniva na centralističkim načelima lokalne samouprave, dok se mi zalažemo za jedan decentralizovan model, koji bi bio zasnovan na načelima iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, kao i na pozitivnim iskustvima drugih evropskih zemalja.
Ponuđeni Predlog zakona je neprihvatljiv i zbog toga što bi se zakon pre mogao nazvati zakonom o ograničavanju prava lokalne samouprave ili ako hoćete zakonom o starateljstvu nad lokalnom samoupravom, nego zakonom o lokalnoj samoupravi.
Kada se zalažemo za jedan decentralizovani model lokalne samouprave čuju se primedbe da se takav model ne može konstituisati u Srbiji bez prethodne izmene Ustava Republike Srbije, jer Ustav ograničava prenošenje određenih prava i nadležnosti sa centralnih organa na lokalnu samoupravu. Takva teza se ne može prihvatiti iz više razloga.
Pokušaću da to i dokažem.
Ako se pođe od ustavnih odredbi koje regulišu prava Republike, tada iz člana 72. stav 1. tačka 9) Ustava ne proizilazi da Republika zadržava sva prava, recimo iz oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture i tamo još navedenih delatnosti, nego se govori samo o tome da sistem u tim oblastima uređuje Republika, što je sasvim prirodno, jer se ove oblasti moraju regulisati zakonom.
Međutim, istovremeno to ne znači da se sve odluke moraju donositi od strane organa na nivou Republike, kao što je osnivanje, upravljanje, finansiranje tih organizacija i u svim ovim navedenim oblastima.
U odredbama Ustava koje regulišu prava i nadležnosti Republičke vlade nigde ne možemo naći ovlašćenja Vlade da ima isključivo pravo da osniva organizacije u ovim oblastima, da će imati pravo da ima upravne odbore, direktore, da će direktno finansirati ove organizacije iz republičkog budžeta i sl.
Oblast zdravstva, obrazovanja, kulture, socijalne zaštite i slične oblasti u mnogim evropskim državama tradicionalno pripadaju lokalnoj samoupravi, odnosno bar deo tih oblasti. Prema tome, ova ovlašćenja bi se zakonom mogla preneti na lokalnu samoupravu u jednom decentralizovanom modelu lokalne samouprave za kakvu se mi zalažemo.
Znači ne postoji ustavna prepreka za proširenje prava lokalne samouprave ukoliko bi postojala politička volja za takvu odluku. Prema našem viđenju, neophodno je menjati dosadašnju praksu proširenjem prava lokalne samouprave imajući u vidu jedno od osnovnih načela pravne države - da je sve dozvoljeno što zakon ne zabranjuje.
Sasvim je jasno da bi u slučaju nove decentralizovane koncepcije lokalne samouprave trebalo menjati veliki broj zakona u raznim oblastima, ali to sigurno ne može biti prepreka. Za takvo rešenje nema prepreke ni u odredbama Ustava, koje regulišu delokrug rada opštine, jer je u članu 113. stav 1. tačka 5) regulisano da se opština stara o zadovoljavanju određenih potreba građana u oblastima kulture, obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite i sl.
Nedostatak političke volje prema tome se ne može pravdati ustavnim ograničenjima.
Za naše poimanje samostalnosti lokalne samoupave je posebno neprihvatljivo grubo mešanje Ministarstva za lokalnu samoupravu u rad lokalne samouprave, kao što je to predviđeno u čl. 173. i 174. Predloga. Kao da su organi jedinica lokalne samouprave nedorasli za donošenje odluka o simbolima, o danu lokalne samouprave, o nazivu ulica i slično, pa moraju tražiti saglasnost Ministarstva.
Ako već mora postojati neka vrsta kontrole nad zakonitošću rada organa lokalne samouprave, tada treba predvideti sudsku kontrolu za primenu odredaba zakona, a nikako starateljstvo Ministarstva. Ovako ispada da neki službenik Ministarstva pre može da oceni da li je jedinica lokalne samouprave dobro odabrala svoj simbol nego odbornici u toj lokalnoj samoupravi.
Posebno poglavlje čine odredbe o uvođenju tzv. "prinudne uprave" iz člana 213. Predloga zakona. Ovakva formulacija navedenog člana omogućava arbitriranje Vlade i smenu legalno izabranih organa lokalne samouprave po načelu - kadija te tuži, kadija ti sudi.
U dosadašnjoj praksi, a to ne treba posebno dokazivati, bilo je zloupotreba ovog ovlašćenja, pa je ova odredba zakona potpuno neprihvatljiva. Prema Predlogu zakona prinudna uprava bi trajala godinu dana, a nama je poznato da je takva mera ponekad trajala i znatno duže, pa i četiri godine, samo da znate.
Ni sada nema odredbe koja bi regulisala slučaj - šta ako se izbori posle godinu dana ipak ne raspišu.
Mi predlažemo jedno sasvim drugačije rešenje. Smatramo da posle raspuštanja skupštine ne treba uvoditi tzv. prinudnu upravu, nego treba raspisati izbore za odbornike skupštine opštine. U tom slučaju ne bi se mogle kažnjavati neposlušne opštine, a građani bi i dalje imali ustavno pravo da biraju novi sastav skupštine ukoliko izabrana ne radi u skladu sa Ustavom i zakonom.
Posebno je diskutabilna formulacija u Predlogu zakona gde se govori o uslovima za raspuštanje skupštine jedinice lokalne samouprave.
U predlogu stoji (citiram): "Kad lokalna samouprava obavlja svoje poslove na način kojim se ugrožavaju ustavna i zakonska prava građana, odnosno teže oštećuju društveni interesi..."
Kada se uz to doda da nastanak tih okolnosti ocenjuje isti organ koji i raspušta skupštinu lokalne samouprave, onda je jasno da postoje uslovi za samovoljno arbitriranje Vlade. Na osnovu napred izloženog, ne možemo prihvatiti ponuđeni Predlog zakona, s obzirom da se zalažemo za sasvim drugačiji koncept zakona. Nemamo nikakvih iluzija da će se naše primedbe prihvatiti, da će se ponuđeni tekst zakona na taj način poboljšati ili da će se prihvatiti novi koncept za izradu zakona o lokalnoj samoupravi.
Međutim, isto tako smo uvereni da ovaj zakon neće biti dugog veka, i da će uskoro biti ukinut, zajedno sa već famoznim zakonima o univerzitetu i javnom informisanju.
Istovremeno bih obavestio Skupštinu da povlačimo sve podnete amandmane (ima ih preko 60). Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, danas ovaj visoki dom raspravlja ne o bilo kakvom zakonskom projektu, nego o predlogu jednog zakona koji ima izuzetan značaj u svakoj  zemlji i koji će ostaviti dubok trag na našu budućnost.

Prilikom odlučivanja ne bi smeli ispustiti iz vida da će mnoge generacije koje dolaze na studije osećati dobre ili loše posledice naše odluke. Odmah na početku moramo reći da se duboko ne slažemo sa predlogom zakona ponuđenim od strane Vlade. Ne slažemo se iz više razloga.

Kao prvo, ne slažemo se sa načinom izrade predloga zbog toga što je predlog rađen bez konsultacije sa univerzitetima, tj. bez nastavnika, saradnika i studenata. Bez obzira na ovlašćenje Vlade u pogledu predlaganja zakona, u izradi predloga morali su biti uključeni univerziteti s obzirom na značaj materije koja reguliše veoma važne odnose u društvu.

Drugo, ne slažemo se da se ovakav zakon donosi brzopotezno, bez mogućnosti širih konsultacija i samih poslanika sa univerzitetima i fakultetima i ostavljanja dovoljnog vremena za pripremanje kvalitetnih amandmana na zakonski predlog.

Treće, ne slažemo se sa samom koncepcijom zakona, jer ukida autonomiju univerziteta kao jedno od osnovnih civilizacijskih tekovina. Univerziteti i fakulteti se stavljaju pod starateljstvo države ili ako hoćete Vlade, što je neprimireno i neprihvatljivo u jednom demokratskom društvu.

Ne bi bilo dobro da se kasnije stidimo što smo svoj glas dali za ovakav zakonski projekat. Sada nekoliko reči o samom tekstu zakona. U stavu 1. člana 5. stoji "univerzitet i fakultet imaju obrazovnu i naučnu autonomiju", a zatim se odmah dodaje "u skladu sa zakonom". Ove dve poslednje reči "u skladu sa zakonom" derogiraju ono osnovno pravilo i načelo autonomije obrazovnog i naučnog rada, jer se iz drugih odredaba zakona vidi da od ovih načela u zakonu nije ništa preostalo.

U zakonskom predlogu stoji "rektora univerziteta imenuje i razrešava Vlada, članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Vlada" i isti tekst se odnosi i na dekane i upravne odbore fakulteta. U dosadašnjim javnim istupima članova Vlade ova rešenja se pravdaju uobičajenom praksom u svetu. Ta svetska praksa je kodifikovana, između ostalog, na centralnoj konferenciji UNESKO-a, o čemu je ovde već bilo reči, pa bih ponovo želeo da citiram i smatram da nije na odmet da dam jedan drugi citat iz te konferencije.

"Autonomija je onaj stepen samoupravljanja institucija visokog obrazovanja koji je neophodan radi efektivnog donošenja odluka koje se odnose na akademski rad, na akademski standard, upravljanje i sve druge funkcije konzistentne sa sistemom javne odgovornosti, posebno u institucijama koje se finansiraju iz budžeta države".

U istim zaključcima takođe stoji "visokoškolsko nastavno osoblje mora imati pravo izbora većine predstavnika u akademskim upravnim telima unutar svoje akademske institucije". Znači, lako je dokazati da Predlog zakona o univerzitetu grubo narušava načelo autonomije univerziteta, te da je praksa na drugim državnim univerzitetima u svetu sasvim drugačija nego što se želi predstaviti od strane Vlade.

Univerziteti i fakulteti nisu obična preduzeća, kako to Vlada želi da predstavi, dajući rektorima i dekanima neograničena ovlašćenja, što znači i eventualnu pristrasnost.

Svako upoređivanje univerziteta odnosno fakulteta i preduzeća je neprihvatljivo. Van svake je sumnje da se preduzeća osnivaju u cilju stvaranja profita. Nadam se da se univerziteti i fakulteti ne osnivaju zbog toga nego iz sasvim drugih ciljeva.

Posebno poglavlje predstavlja izbor nastavnika gde dekan fakulteta dobija takva ovlašćenja koja su neprihvatljiva i mogu predstavljati opasnost za dugoročno degradiranje nastavnog i naučnog rada, te mogu biti uvod u negativnu selekciju nastavnog i naučnog kadra. U zakonu ima i diskriminativnih odredbi za nacionalne manjine, koje se tretiraju kao građani drugog reda.

O tome ću govoriti kada budemo raspravljali o amandmanima.

Iz svih navedenih razloga predlažem da Vlada povuče svoj predlog i pristupi izradi novog zakonskog predloga na osnovu primedbi koje smo ovde danas čuli.

Moram dati objašnjenje za ovaj predlog. Naime, ovde stoji,  kada se uči na jeziku nacionalne manjine ili na stranom jeziku, da se u tom slučaju proverava znanje jezika nacionalne manjine. Ja sam u amandmanu predložio da se to odnosi samo na strani jezik, odnosno uglavnom na strance. Smatram da je ova odredba zakona u suprotnosti sa Ustavom.

Naime, u članu 32. Ustava Republike Srbije stoji "školovanje je svakom dostupno pod jednakim uslovima, pripadnici drugih naroda i narodnosti imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku u skladu sa zakonom".

Naime, tu je došlo do takvog predloga da je pomešano i stavljeno pod istu kapu učenje na stranom jeziku i na jeziku nacionalne manjine domaćih državljanina. U zakonu se ne može praviti razlika kod obrazovanja između Srba, Mađara i ostalih nacionalnih manjina. Prema tome, moraju da se obrazuju pod istim uslovima. Iz tih razloga ja vas lepo molim da uvažite i usvojite ovaj amandman. Znači, normalno je da se za strance, odnosno za one studente koji uče na engelskom ili kineskom jeziku proverava znanje, ali za mene koji sam završio gimnaziju na mađarskom jeziku nemojte da moram polagati ispit iz mađarskog jezika.

Gospodin Nikolić je već pokušao da obrazlaže ovaj sledeći stav. Inače, ako imate pred sobom ovo obrazloženje zašto se odbija moj amandman, mogu vam reći da je to za mene uvredljivo. Naime, pretpostavlja se da onaj ko uči na jeziku nacionalne manjine preći će da polaže, kao što  gospodin Nikolić kaže, da bi lakše prošao i položio ispite na srpskom jeziku umesto na jeziku nacionalne manjine.

Mogu vas uveriti da mi koji smo završili fakultet na nematernjem jeziku daleko smo u težoj situaciji. Ne znam koliko je vas studiralo na nematernjem jeziku. Taj zna kakve su muke onoga ko studira na nekom drugom jeziku.

Ja sam predložio, s obzirom da je nastavni plan i program isti, bez obzira da li neko uči na jednom, drugom ili trećem jeziku, da on može u slučaju određenih razloga da prelazi i da završi ako je započeo studije na jednom jeziku, da završi na drugom, pošto je plan i program potpuno isti. Ja sam predložio da se to briše i sada predlažem.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, molio bih vas samo da uvažite jednu ispravku - strana 20. - Odbor za poljoprivredu, potkrala se jedna greška. U ime poslaničkog kluba Saveza vojvođanskih Mađara, umesto Jožefa Kase, predlažemo Mihalja Sečeia.
Hvala vam lepo.