Hvala gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo, što se tiče ovog amandmana na član 5. stav 2, gde  predlagač amandmana pokušava da obezbedi podsticajna sredstva iz budžeta Republike Srbije, mislim da ne bi bilo korektno, s obzirom da se podsticajna sredstva iz budžeta odnose isključivo i uglavnom na mere agrarne politike i odnose se na registrovane poljoprivredne proizvođače.
Slažem se sa mojim kolegom da mi danas ne znamo tačno koliko imamo poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji. Prema statističkim podacima slažem se da je to 700.000, međutim neki podaci govore da je preko 60% poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji registrovano. To je proces koji traje. Sećate se kada je krenula registracija poljoprivrednih gazdinstava i to je proces koji je neminovan i u svim zemljama u okruženju i logično je da poljoprivredna gazdinstva koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom kao svojom osnovnom delatnošću budu registrovana. Sasvim je logično da se upravo sredstva koja su namenjena iz budžeta za sprovođenje mera agrarne politike odnose na registrovane poljoprivrednike.
Za ovom govornicom je više puta bilo reči i pokušava se sejati strah da će se nešto strašno dogoditi onom poljoprivredniku koji se registruje.
Naravno poznata je činjenica da u 2004, 2005, 2006, a i za 2007. godinu neće biti poreza na katastarski prihod i to već nekoliko godina poljoprivrednici ne plaćaju taj porez.
Naravno da je organska proizvodnja – proizvodnja budućnosti i u svakom slučaju treba da nađe mesto u stimulisanju, odnosno u subvencionisanju iz budžeta Republike Srbije.
To jeste proizvodnja koja je skupa i tom proizvodnjom ne mogu da se bave oni koji ne poznaju sva potrebna znanja i za te ljude nije sporno da registruju svoje gazdinstvo.
Prema tome, smatram da je rešenje predloženo u zakonu bolje nego rešenje koje se predlaže amandmanom. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, rekao bih nekoliko reči o ovom amandmanu na član 1. Amandman se sastoji u tome da se u članu 1. stav 2. briše.
Da vas podsetim, danas razgovaramo o zakonu o poljoprivrednom zemljištu. U načelnoj raspravi smo čuli da u Srbiji ima preko četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Složićete se sa mnom, a i sa slovom zakona, da je to, blago rečeno, opšte dobro. Poljoprivredno zemljište je, naravno, jedan od najvažnijih resursa u poljoprivrednoj proizvodnji.
Što se tiče mog mišljenja, ovo je jedan od boljih zakona o poljoprivrednom zemljištu koji se momentalno nalazi u okruženju, odnosno u Evropi. Bilo bi neozbiljno od predlagača da nije predvideo ko će da vodi računa o četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Ovim zakonom uređuje se planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao opšteg dobra.
Prema tome, brisati stav 2. koji kaže da se ovim zakonom osniva uprava unutar ministarstva... Do sada smo slušali razne primedbe, ako se osnivala neka agencija, međutim, ovde se samo obrazuje uprava za zemljište, kao što već postoji Uprava za šume, Uprava za vode itd. Moje mišljenje je, kao narodnog poslanika, da ne bi bilo dobro da prihvatimo ovaj amandman, da obrišemo obavezu Ministarstva da vodi računa o tih četiri miliona hektara.
Pošto je bilo reči o poljoprivrednim kreditima, bilo je postavljeno pitanje, malo je bilo neobično – krediti se dele. Ne, zarad javnosti, krediti se odobravaju na zahtev. Podeljeno je, kao što ste čuli, preko 50 hiljada kratkoročnih kredita. Znam da je to nešto novo u ovoj zemlji. Moguće je, prihvatam, da to nekome smeta, da to kod nekog izaziva strah, ali je preko 50 hiljada kratkoročnih kredita dodeljeno na zahtev tražioca kredita iz budžeta Republike Srbije putem poslovnih banaka.
Prema tome, preko pet hiljada dugoročnih kredita. Opet, to nisu krediti koji se dele proporcionalno, teritorijalno, nego se odobravaju na zahtev koji se obrađuje.
Smatram da ovaj amandman zaista ne treba prihvatiti, jer ova skupština mora, shodno Ustavu, članu 72, da brine o tom poljoprivrednom zemljištu koje je vrlo značajan resurs zato što 40 posto građana Srbije živi od poljoprivrede. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, koliko me sećanje služi, nisam spominjao zakup poljoprivrednog zemljišta.
Prema tome, mislim da sam pogrešno protumačen, s obzirom da je amandman na član 1. stav 2; moj poštovani kolega je spomenuo član 79. Nisam se javio nekompetentno po ovom pitanju, jer gospodin Mašić, gospodin Mika Vlaović i moja malenkost upravo smo zaduženi ispred Odbora za poljoprivredu Skupštine Republike Srbije da pratimo raspodelu kredita, naravno, kako se oni dodeljuju.
Prema tome, nisam o kreditima govorio neobavešten o tim problemima.
Samo javnosti radi, što se uprave tiče, u članu 79. i mislim da građani treba da znaju, stoji, pod jedan, upravlja poljoprivrednim zemljištem....
(Predsedavajući: Vreme.)
... u državnoj svojini, ali to nije jedini posao uprave; vrši inspekcijske i stručne poslove iz oblasti poljoprivrednog zemljišta; zatim, uspostavlja informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu; dodeljuje sredstva za izvođenje radova i prati realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji; prati izradu poljoprivredne osnove; vodi registar poljoprivrednih osnova i obavlja i druge poslove. Osam tačaka, samo zarad javnosti i ispravnog informisanja javnosti.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, da pokušamo da vratimo raspravu na dnevni red i da govorimo malo o amandmanu. Kolega poslanik Milorad Krstin je podneo odličan amandman i kaže da se u članu 8. posle tačke 5) dodaje nova tačka. Samo da vas podsetim da se član 8. odnosi na poljoprivrednu osnovu jedinice lokalne samouprave i propisuje šta ona sve sadrži. Ovo je odličan amandman, jedino što zakon nismo pogodili. Kad bude na dnevnom redu zakon o vodama, odbrani od poplava, kanali za odvodnjavanje, navodnjavanje, ipak spadaju u zakon o vodama.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo, ovaj član je u vezi sa članom 92, a član 92. kaže, između ostalog, da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je saglasno Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine evidentirano (radi se o restituciji) može dati u zakup do tri godine. Znači, jedna godina ide do tri godine.
Prema tome, ono zemljište koje neko potražuje da mu je bilo oduzeto, može se dati na godinu dana čim se taj zakon donese, to zemljište pripada prethodnom vlasniku. Mislim da tu nema konceptualnih i ozbiljnih razlika. Nije pošteno da država izda nečije zemljište u zakup na tri, pet ili deset godina, a da vlasnik koji bude obeštećen, odnosno njegovo zemljište njemu vraćeno, čeka da protekne rok od tri godine. Mislim da je to suština.

Poštovani potpredsedniče, potpredsedniče Vlade, dame i gospodo, došli smo na jednu akademsku raspravu, što je dobro za ovaj parlament, pa da pokušamo da sučelimo neke stavove i mišljenja. Čuvši ovaj amandman u prvom momentu pomislio sam zaista da bi trebalo izaći u susret predlagačima ovog amandmana, međutim, šta onda radimo, da li onda neki postaju ravnopravniji, a neki manje ravnopravni, mislim na one koji se bave poljoprivredom, i ko je tu više ili manje ravnopravan?
Prema tome, zašto nastaju reprolanci? Nastaju da bi primarna proizvodnja, stočarska proizvodnja, prehrambena industrija ili proizvodnja semena, dorada semena itd, da bi onaj ko to poseduje ostvario veći profit. Onaj ko ima šanse da ostvari veći profit postaje ravnopravniji, nego onaj ko se ne bavi time.
Mislim da poređenje glasačke kutije nije loše poređenje, moj poštovani kolega Rajko Baralić; 40% od osam miliona je tri miliona i nešto glasača. Svaki naš građanin u Srbiji, izvinjavam se svima, i onih 60 i one 2000 i 5000 i tri miliona, zaslužuje da ima isti i ravnopravan tretman ako se kandiduje da uzme u zakup poljoprivredno zemljište.
Ja sam bio dugo godina proizvođač, između ostalog, i semenske proizvodnje itd., ali sa ovog aspekta koje su najveće semenske kuće na svetu? Da li one iz komunističkih zemalja, socijalističkih zemalja ili neki drugih, gde je sedište KVS-a, Pionira itd? Da li tamo gde je većina zemljišta u privatnom ili nekom drugom vlasništvu? Prema tome, zalažem se pre svega da naši poljoprivrednici, bez obzira da li rade na velikom ili malom imanju, imaju jednak pristup, mogućnost da uzmu državno zemljište u zakup. Postoji član 64. koji reguliše te prioritete.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo, kako je u onom vicu – da li si čitao, pa naravno, hodao, radio u ozbiljnom kombinatu 30 godina. Da, ideal jeste, samo se postavlja pitanje ko je to platio, koliko je to koštalo. Nažalost, i moja firma je otišla u gubitke, ne zato što nije imala reproceline, nego zbog nečega, mislim da sad to ne elaboriramo zbog čega su određeni  kombinati propali, i oni su naravno imali iz primarne emisije, imali su razne subvencije itd.
Međutim, činjenica je, to što se dogodilo zaista se dogodilo. Kako iz toga izaći, to postaviti na tržišne osnove, pa samo jedan od segmenata je zakon o zemljištu.

Gospodine predsedniče, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram da izrazim veliko zadovoljstvo što danas ovaj visoki dom razmatra jedan ovako važan zakon.
Poljoprivredno zemljište je vrlo važan resurs, možda najvažniji, možda mi neko zameri, važniji su ljudi od zemljišta, međutim, zemljište je jedan vrlo važan poljoprivredni resurs i nije vlasništvo nijedne generacije, nijedne države, nijednog režima, nijednog ministarstva. Poljoprivredno zemljište je nastajalo milionima godina i nekada je bila matična stena, a danas je zemljište opšte dobro, u svakom slučaju, i zaslužuje veliku pažnju države. Naš Ustav u članu 72. stav 1. tačka 13) obavezuje državu da o takvim resursima vodi računa.
Što se tiče zakona o poljoprivrednom zemljištu, čuli su se komentari i u javnoj raspravi, a i danas ovde, da li je došao na vreme ili nije. Moja želja je bila da on dođe mnogo ranije. Međutim, mnogi su se potrudili da on i ne dođe na vreme, ali u svakom slučaju, bolje ikad nego nikad. Postojeći Zakon o poljoprivrednom zemljištu, iako su devedesetih godina nastali određeni pomaci u zemljišnoj politici, dosta je nefunkcionalan i nije se primenjivao u prošlosti.
Ovaj zakon spada među bolje zakone u Evropi koji regulišu pitanje zemljišta. Mislim da spada u najbolje zakone u našem okruženju. Čitajući malo druge zakone, mađarski i hrvatski, zaključio sam da spada među bolje zakone.
Ono što su bile kritike na račun ovog zakona, to je da nije propisao veličinu gazdinstva. Oko te veličine gazdinstva ima dosta paušalne priče, da li gazdinstva treba da budu veća ili manja. Znamo da je u Srbiji oko tri hektara, u Vojvodini 3,2, u centralnoj Srbiji nešto manje. Međutim, nije to problem, da se poljoprivreda sa takvom veličinom gazdinstva nosi i bori na tržištu.
Samo da vas podsetim, Japan – nešto preko jednog hektara, samo SAD i u Evropi Engleska ima nešto više. Verovatno ne možete da kažete da italijanska poljoprivreda nije razvijena i ne daje dobre efekte. Naravno, u mnogo zemalja, čak i u Holandiji, gde su preduzete razne mere da farme budu od 40 hektara, nisu neka velika gazdinstva i po mom mišljenju to nije prepreka.
Bilo je kritika na ovaj zakon, koje su se čule u javnoj raspravi, da nije propisao maksimalni posed, kao recimo u mađarskom zakonu gde je propisano 300 hektara, i kritičari su rekli da će to da izazove ekstenziviranje proizvodnje. Međutim, mislim da ta mera, da ovaj zakon to nije propisao, neće izazvati ekstenziviranje, nego upravo suprotno, izazvaće intenziviranje proizvodnje i upravo će uvođenje zakupnine, odnosno prihvatanje najviše cene na tenderu, što je regulisano u onom delu zakona gde se govori o izdavanju poljoprivrednog zemljišta, dovesti do podizanja intenziteta poljoprivredne proizvodnje.
Bitno je u ovom momentu da naglasim da se ne slažem sa nekim prethodnicima koji su rekli da je nepotrebno formirati upravu za zemljište.
Naravno da je neophodno formirati upravu za zemljište, jer u Srbiji ima oko četiri miliona hektara obradivog zemljišta i pitanje je šta će se raditi kada se izvrši restitucija. Vodiće brigu o tih četiri miliona hektara, a priznaćete da četiri miliona hektara nije tako malo.
Ono što je bitno, u članu 1. ovog zakona piše da vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, ni pravno lice.
Ono što je, po meni, vrlo značajno, a to polako ali sigurno našu poljoprivredu uvodi u poljoprivrede koje su dobro organizovane, predviđeno je u ovom zakonu, a to je donošenje poljoprivredne osnove. Moji prethodnici su o tome dosta govorili, ali je bitno istaći da i ovaj zakon o zemljištu radi po principima decentralizacije, pa između ostalog i u nadležnostima oko donošenja poljoprivredne osnove, naravno poljoprivredne osnove Republike Srbije, pokrajine i opštine. Ono što je bitno jeste da se poljoprivredno zemljište koristi po određenom planu, da se štiti, uređuje i propisuje njegovo korišćenje.
Zaštita poljoprivrednog zemljišta je obrađena u ovom zakonu u trećem poglavlju, u članovima od 15. do 20. Veoma je značajno istaći da je ovaj zakon predvideo, a u kaznenim odredbama i sankcionisao, unošenje opasnih i štetnih materija u poljoprivredno zemljište, jer smo do sada imali situaciju da neki neodgovorni privredni subjekti iznose na poljoprivredno zemljište kojekakav otpad, tamo ga spaljuju i naravno organi vlasti nisu mogli efikasno to da sankcionišu.
Ono što je za Srbiju veoma značajno, u ovom zakonu su predviđene, jer Srbija dosta pati od erozija, protiverozione mere.
Takođe, pozitivna tekovina ovog zakona, a jedna savremena poljoprivreda bez toga u svakom slučaju ne može, jeste pre svega kontrola plodnosti zemljišta. Ono što je nekada bila nauka, pa struka, ono što se učilo na poljoprivrednim fakultetima, preporuka je da se kontrola plodnosti zemljišta vrši svakih pet godina i naravno da se to nalazi u ovom zakonu.
Ovde je bilo reči o propisivanju obavezne upotrebe stajnjaka kao mere za poboljšanje plodnosti zemljišta. Naravno, plodnost zemljišta u svakom slučaju zavisi ne samo od mehaničkog, hemijskog sastava zemljišta, od njegovih fizičkih karakteristika, odnosno vodnog i vazdušnog režima, nego zavisi i od jedne fine organske materije koja se zove humus, a to naravno zavisi od količine unošenja odnosno kruženja organskih materija u zemljištu, a jedna od tih mera je naravno unošenje stajnjaka. Trebalo bi propisati i kvalitet tog stajnjaka, jer nije svejedno kakav je itd. Prema tome, jedan integralni pristup toj proizvodnji...
Međutim, količina stajnjaka u zemljištu se ne može tim hemijskim metodama konstatovati. Kod kontrole plodnosti zemljišta utvrđuje se pre svega sadržaje humusa, zatim azotnih materija, fosfornih materija, odnosno kalijuma i ostalih makro i mikro elemenata.
Za svakog vlasnika je neobično važno da zna u kakvoj kondiciji je njegovo zemljište.
Trend kod kvaliteta poljoprivrednog zemljišta u poslednjih 30, naročito u poslednjih 20 godina je opadanje sadržaja humusa i naravno to nije dobro. Nije dobro zato što se loše gazduje, jer humus se ne stvara tako jednostavno.
Što se tiče usitnjavanja poljoprivrednog zemljišta, mislim da je dobro predviđeno u članu 27. gde se kaže da poljoprivredna parcela može da bude jedan hektar, odnosno 0,5 hektara.
U ovom zakonu u članu 28. regulisano je nešto sa čime sam u mojoj tridesetogodišnjoj poljoprivrednoj praksi imao mnogo problema, a to su poljske štete. To su upravo štete koje su nastajale u prošlom vremenu pre svega od nomadske ispaše i često smo bili nemoćni da se suprotstavimo tom društvenom zlu koje je naravno neko i te kako obilno koristio.
Ono što je bitno, u nekom bivšem zakonodavstvu, pre svega Vojvodine, bila je zabranjena ta ispaša, ali posle toga imali smo ozbiljne probleme.
Naravno da su doskočili vlasnici tih stada kupovinom pola ili jednog hektara, i dalje su dovodili stada iz nekih drugih krajeva i nanosili određene štete.
Što se tiče uređenja poljoprivrednog zemljišta koje je regulisano u članu 30, detaljno je obrađen postupak komasacije.
S obzirom da će se ubuduće promene neumitno odigravati ka ukrupnjavanju određenih poseda i u vlasničkoj strukturi će ljudi imati sve više promena, neophodno je propisati i ovim zakonom je propisano šta podrazumeva komasacija, koji organi lokalne samouprave koje organe moraju da formiraju.
Naravno, ukrupnjavanje poljoprivrednih površina takođe je moguće.
U članu 50. propisano je šta je potrebno da bi se neko zemljište navodnjavalo, odnosno odvodnjavalo.
Što se tiče petog poglavlja, na nekoj televiziji je ovih dana stalno išao kajron koji je plašio poljoprivrednike da će onaj ko ne obrađuje biti kažnjen kaznom od 20.000 dinara. Samo bih rekao nešto, ove starije bih podsetio, a ove mlađe informisao, da je to odavno u našem zakonodavstvu, postojale su mere da ako neko ne obrađuje zemljište plaća kaznu.
Sigurno se sećaju ljudi zakona o agrominimumu, pa ako neko nije obrađivao državni organ je oduzimao i davao drugome. To je od 1945. godine pa naovamo stalno bilo u zakonodavstvu. Naravno, bilo je mnogo strože nego u prošlosti, pa onaj ko nije kukuruzovinu do 1. maja sklonio i uništio takođe je snosio određene posledice.
Što se tiče velike polemike oko zakupa državnog zemljišta, normalno je da nešto što će biti predmet restitucije dok se restitucija ne završi podleže izdavanju poljoprivrednog zemljišta u zakup i ovaj zakon je vrlo precizno propisao kako se to događa i koji su uslovi da bi se ostvario prioritet. Naravno da deo zakupnine mora da se uplati u republički budžet, odnosno budžet pokrajine Vojvodine, odnosno lokalne samouprave.
U članu 71. regulisan je promet poljoprivrednog zemljišta. Samo nekoliko rečenica o prometu. Ne znam da li znate, po slovu sadašnjeg zakona mnogo se lakše prodaje državno zemljište, nego po slovu ovog zakona. Po slovu sadašnjeg zakona poljoprivredno zemljište može da proda i ministar. Po ovom zakonu poljoprivredno zemljište moći će da proda samo Vlada Republike Srbije.
Ono što je za mene takođe dobra tekovina ovog zakona jeste stvaranje informacionog sistema o poljoprivrednom zemljištu. Mislim da je to savremena tekovina i da je neophodno, s obzirom da znamo kakva je situacija u našim katastrima, da se zaista formira jedan informacioni sistem.
Ono što je takođe vrlo pozitivno i nalazi se u članu 80, to je obaveza Ministarstva da donese dobru praksu u poljoprivredi. Naravno, ovaj zakon sadrži i odredbe koje se odnose na nadzor i, naravno, kaznene odredbe koje su usaglašene.
Što se tiče organske proizvodnje, odnosno zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, neko je ovde rekao da ne postoje podaci. Postoje podaci, oko 10 hiljada hektara, odnosno na toj površini se vrši prikupljanje iz prirode, proizvoda koji su nastali u prirodi, a svega na 550 hektara imamo organizovanu organsku proizvodnju. Ja se više zalažem za proizvodnju koja proizvodi zdravstveno bezbednu hranu, gde je kontrolisana upotreba, naravno, svih hemijskih i sintetičkih materijala. Sadašnje stanje u organskoj proizvodnji, s obzirom na postojeće zakonodavstvo, dosta je šareno i nedefinisano i onemogućava našim proizvođačima da te proizvode efikasno proizvode i izvoze na strana tržišta.
Šta je važno, da bi se to moglo dogoditi? Važno je raspolagati određenim resursima, određenim znanjima i, naravno, pravim zakonom. Neophodno je da se naše kuće osposobe za sertifikaciju organske proizvodnje, ali takođe i za potrošače u Srbiji je važno da se izvrši resertifikacija organske proizvodnje, dakle oni proizvodi koji su proizvedeni po nekim sertifikatima i kod nas budu takvi, jer kada kupujete proizvod iz organske proizvodnje, pa ga skupo platite, i 50 ili 60 posto više, naravno da je moguće da želite da jedna domaća kuća to isto takođe ima.
Ovim zakonom je uređeno obeležavanje, promet, skladištenje, prevoz i, kao u svim zakonima, postoje delovi koji se odnose na kaznene odredbe.
Želim da kažem još nekoliko rečenica o stanju naše poljoprivrede, pošto je bilo dosta priče ovde o tome. Ako uzmemo 1996. godinu, pa idemo dalje do 2006. godine, znači, to vam je poslednjih deset godina, tek 2005. godine imamo ono što je bitno u poljoprivredi. Šta je važno? Da li je dobro ili nije dobro, možemo o tome da raspravljamo, ali kako to izgleda kada se uzme platni bilans, to vam je ulaz, izlaz i stanje, kako to knjigovođe kažu, pa od 1996. godine do 2004. godine ova zemlja je imala deficit u odnosu na izvoz poljoprivrednih proizvoda. Znači, više smo uvozili poljoprivrednih proizvoda, nego što smo izvozili.
Prvi put je 2004. godine to negde bilo na nuli, ali smo imali suficit u odnosu sa EU, a 2005. godine pozitivan platni bilans poljoprivredne proizvodnje je bio milijardu dolara sa 250 miliona dolara suficita. Znači, milijardu dolara smo izvezli, a da li je to dobro ili nije dobro, kako je to došlo, da li je palo sa neba, nije, naravno, jer u poslednje tri godine oko 60 milijardi dinara iz budžeta Republike Srbije je usmereno u agrarni budžet. Pre toga znamo kako je sve to bilo.
Takođe je važno naglasiti za budžet za 2003. godinu, jer je 3,5 posto učestvovao agrarni budžet, a sada on učestvuje 5,5 posto. Prema tome, toliko o tome koliko država o tome vodi računa.
Krediti su poslednji put za poljoprivredu iz državnih para, što se kaže, emitovani 1975. godine i od tada do ove vlade nije ih bilo. Istine radi, moram da kažem, pošto je ovde bilo reči o tome, Odbor za poljoprivredu je formirao komisiju koja treba da pregleda kredite. Ta komisija ima tri člana i jedan od njih sam ja, učestvovao sam u radu i moram da obavestim javnost Republike Srbije: ime gospodina Saše Vitoševića nismo našli, nema ga kao korisnika kredita iz budžeta Republike Srbije.
Još nešto, od 1996. godine pa naovamo, o agrarnoj politici, rekao bih samo nekoliko reči i završiću sa tim, da od 2004. godine, a nešto malo i pre toga, nemamo situaciju da se od naših seljaka otima pšenica, da se plaća koliko se plaća, nema nestašice ulja, šećera, brašna i tih stvari, da se to dobija preko veze, gorivo se kupuje na pumpama, ne u flašama od koka-kole, a šećer je jedan od glavnih izvoznih proizvoda ove zemlje itd.
Već nekoliko godina slušam priče mojih uvaženih kolega i mojih prijatelja koji kukaju nad sudbinom šta će biti sa pšenicom, a to slušam od 2004. godine; čule su se razne priče da će biti katastrofa, da neće biti pšenice, a poslednji put je uvezena pšenica, ali ne za vreme ove vlade, nego neke prethodne.
Nema uvoza pšenice i razočaraću velike stručnjake koji kažu da ćemo ove godine imati ispod dva miliona tona. Ove poslednje dve godine imamo preko dva miliona i sto hiljada tona, republičke robne rezerve su pune, ja neću reći koliko, to je državna tajna, ali obezbeđen je hleb i biće obezbeđen hleb i ove godine, jer 520 hiljada hektara puta četiri i to je opet dovoljno, biće pšenice. Čak očekujemo ove godine, s obzirom na vremenske uslove i bez obzira na poplave i podzemne vode, na stanje useva, da ćemo imati blizu dva miliona tona pšenice i biće izvoza i brašna i testenina. Hvala lepo.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je posle ovoliko diskusija neophodno reći nekoliko reči o članu 9, odnosno amandmanima koji su podneti na član 9.
Svima vama je poznato da je u istoriji duvan uvek bio u svim zemljama državni monopol. Poznato je i to da uvek, i pored čvrstog državnog monopola u zemljama Otomanskog carstva, u Austrougarskoj i svim ostalim državama na ovim prostorima koji su idealni za gajenje duvana, da se vrlo kvalitetni duvani, odnosno sitnolisni duvani proizvode na teritoriji Balkana, Grčke, Turske, Bugarske, Srbije, Makedonije, Hercegovine itd.
To su uvek bila područja sa kojih se duvan švercovao. Sve države na drugim prostorima, pa i na ovim prostorima trudile su se da ovladaju upravo finansijskim tokovima da spreče šverc.
S obzirom da se naša zemlja nalazi zaista u idealnom pojasu za gajenje duvana, kako sitnolisnih kvalitetnih duvana koji se koriste u industriji cigareta kao začini, odnosno koji daju specijalnu aromu cigaretama, a pušači znaju kada zapale "zetu", odnosno "moravu", "drinu" da ona ima svoj specifični ukus i ne može ih se prevariti. Da bi se ta proizvodnja mogla programirati neophodno je programirati i proizvodnju sitnolisnih kvalitetnih duvana koji se proizvode u južnom delu Republike, odnosno krupnolisnog duvana koji služi kao osnovno punilo za cigarete.
Da bismo imali tu logičnu, tehnološki opravdanu, programiranu proizvodnju, neophodno je uvesti red i imati organizovanu proizvodnju tačno određenih sorti duvana, da možemo da proizvodimo one vrste cigareta koje želi naša duvanska industrija da proizvodi.
Prema tome, ne može se prepustiti tzv. haotičnoj proizvodnji da se proizvodi ko šta želi itd. i tada da se postavi pitanje – zašto neko neće ovaj moj duvan koji sam proizveo da otkupi, kada sam ga ja zaista proizveo dobro i kvalitetno. Prema tome, to mora biti planirana i programirana proizvodnja. Naravno da država želi da uredi te odnose.
Znamo da se ne tako davno šleperima cigareta, koje su bile švercovane, trgovalo, naravno na nelegalan način. To smo rešili uvođenjem akcize i kontrolom trgovine duvanom, a naravno, da bismo mogli imati dobru proizvodnu bazu, moramo imati zakon koji uređuje ko može biti proizvođač.
Prema tome, opšte je poznata činjenica da se duvan proizvodi na malim površinama, ne pet hektara, nego 50 ari, što bi Vojvođani rekli na pola jutra, četvrt jutra itd.
Prema tome, to je nekoliko desetina hiljada subjekata koji proizvode duvan. Osnovna namera je da proizvođač duvana koji organizuje proizvodnju na tim malim parcelama mora biti pravno lice, a ne može biti fizičko lice. Ali, ovaj zakon ne zabranjuje ono što treba naši poljoprivrednici da urade, a to znači da se udružuju i da pet poljoprivrednika sa 500 evra osnivačkog kapitala mogu lako da organizuju zemljoradničku zadrugu i budu pravno lice, odnosno deoničko društvo i mogu da organizuju proizvodnju duvana.
Mislim da je osnovni smisao ovog zakona da se zaista uvede red u jednu planiranu i programiranu proizvodnju, jer duvan jeste a i može da bude i te kako dobar izvozni proizvod, naravno uz svest i činjenicu da je duvan zaista štetan, ali nažalost volimo da ga pušimo i želimo da imamo kvalitetne cigarete i programiranu proizvodnju duvana. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko reči o ovom amandmanu. Zarad javnosti ja ću pročitati član zakona 126. koji kaže da je zabranjen uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje. Prema tome, radi se o mikroorganizmima. Opštepoznata je činjenica da se mikroorganizmi razmnožavaju na jedan drugi način, a ne embrionima. Prema tome, ovaj amandman ne bi trebalo da bude vezan uz ovaj član, a klonirani embrioni se odnose na neku drugu oblast biologije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da razjasnimo jednu nejasnoću koja se javila kod ovog amandmana. Ovaj amandman se odnosi na kaznene odredbe gde se želi dodati "klonirani embrioni" u član koji zabranjuje uvoz patogenih mikroorganizama. Opet nema mesta za klonirane embrione.
Pitanje kloniranih embriona je šire pitanje nego što obuhvata zakon o veterinarstvu. Ovde se radi o zakonu o veterinarstvu, o zdravlju životinja, o dobrobiti životinja, a pitanje, u biologiji, kloniranih embriona ne odnosi se samo na životinje.
Osim životinja ovu planetu naseljavaju i drugi organizmi. Bilo bi logike u vašoj tvrdnji da to treba zakonom regulisati, ali ne samo zakonom o veterinarstvu, nego jednim sveobuhvatnim zakonom.
Zato smatram da je bolje rešenje koje se nalazi u zakonu i odnosi se na mikroorganizme, nego da se u taj zakon stavlja nešto čemu nema mesta, u biološkom smislu, među mikroorganizmima, a to su klonirani embrioni. Naravno, ostajem kod svoje tvrdnje da je to bio ćorsokak i da nema mesta u ovom zakonu.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko reči o amandmanu mog uvaženog kolege dr Zorana Mašića. Mislim da je suština u dve ključne reči.
U članu 38. stav 1. tačka 8), u slovu zakona piše da veterinarska komora predlaže cene veterinarskih usluga. Naravno, podrazumeva se da je jedan od subjekata koji utiče na formiranje cena. U amandmanu mog uvaženog kolege stoji – utvrđuje najniže cene. Razlika između predlaganja i utvrđivanja je značajna. Normalno je da onaj ko će to da plati ima uticaja i na utvrđivanje cena. Samo sam toliko hteo da kažem – mislim da nije isto predlagati i utvrđivati. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko reči ukratko, pošto je bilo reči ovde o tome da se registruju prevozna sredstva.
Molim vas, u slovu zakona piše da se evidentiraju u Ministarstvu, a usvojeni amandman gospodina Petrovića kaže da se ne evidentiraju životinje koje su u okviru iste epizootiološke jedinice.
Prema tome, nema registracije, registruje se prema zakonu o osnovama bezbednosti u saobraćaju. I danas se vozila koja prevoze životinje van epizootioloških područja naravno kontrolišu da li su dezinfikovana itd. Ti isti propisi važe danas. Usvajanjem ovog amandmana se ta vozila čak ne evidentiraju u Ministarstvu; radi se o evidentiranju, a ne o registracijama.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, ovo je jedan zaista važan zakon i želim da kažem na početku da će poslanička grupa G17 plus i ovog puta glasati za ovaj zakon, pre svega zato što je ovo jako važan zakon koji ima velikog uticaja na našu sveukupnu poljoprivredu. Znamo da je Srbija poljoprivredna zemlja, pa je stočarstvo jako važna grana poljoprivrede. Međutim, ovaj zakon... Veterinarska struka ne brine samo o životinjama, o zdravlju životinja, o dobrobiti životinja, nego brine brigu i o ljudima; danas smo čuli mišljenja, zabrinutost zbog toga što se neke bolesti sa životinja prenose i na ljude. Samo to je dovoljno da ovaj zakon podržimo.
Ovo je jedan novi, tehnički zakon, ne zakon oko koga bi trebalo da vodimo političke bitke, ali naravno, ovo je parlament i ovo je mesto da sučeljavamo naša mišljenja. Međutim, ovo je zakon koji upravo našoj poljoprivredi omogućava da izađe na strana tržišta i da naše stočarske proizvode na njih i plasira i usaglašen je sa svim značajnim zakonima, odnosno direktivama EU.
Što se tiče novina u ovom zakonu, samo ukratko: ono što je bitno jeste da uvažava sve standarde EU, uvodi jedan novi termin, a to je da vodi računa o dobrobiti životinja. Takođe, predviđa jednu ozbiljnu reorganizaciju veterinarske službe i veterinarska služba će biti naravno javna, a takođe i privatna. Naravno, ono što je struka tražila u prošlosti nalazi se u ovom zakonu, to je obavezno članstvo veterinara u veterinarskoj komori. Novina je ono za šta se struka zalagala tokom pripreme ovog zakona, a to je uvođenje licence za veterinare.
Vrlo je bitno i to da se formira naučni savet za veterinarstvo koji razmatra stručna pitanja iz oblasti veterinarstva. Naravno, predviđena su tri značajna planska dokumenta, a to su: dugoročna strategija o zdravstvenoj zaštiti, program mera zdravstvene zaštite i poseban program mera zdravstvene zaštite životinja. Naravno, novina je da se poslovi programa mera ustupaju na javnom konkursu, znači otvara se konkurencija među subjektima veterine. Uvodi se registar objekata u kojima je moguće gajiti i izvoziti životinje.
Takođe, novina je uvođenje programa analize rizika i kontrole kritičnih tačaka u proizvodnji. Ono što je jako bitno, uvodi se HASAP program, a to postaje obaveza pravnih lica i preduzetnika da kontrolišu kritične tačke u proizvodnji i da imaju odgovarajuće stručno lice. Takođe, omogućuje uvođenje programa za praćenje rezidua hemijskih materija u lancu proizvodnje. Naravno, novina je i obavezno obeležavanje životinja.
Jedna od novina je i obaveza Vlade da organizuje javnu službu za sakupljanje i preradu životinjskih leševa.
Takođe, jedna od novina je i analiza rizika kojom se utvrđuje namena proizvoda, karakteristike zemlje izvoznice koje utiču na pojavu i širenje bolesti.
Ovih nekoliko činjenica govori da ovaj zakon treba podržati, bez obzira na naše političke stavove. Još jedanput ću ponoviti, G17 plus će podržati donošenje ovog zakona, kao i zakona o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, očekivao sam danas stručnu raspravu. Ta atmosfera je, u stvari, pratila donošenje ovog zakona. Kao što sam rekao u raspravi u načelu, trajalo je godinu dana, vođene su zaista stručne rasprave. Nisam mislio da se javljam po amandmanima, ali bojim se da je diskusija skliznula u drugom, marketinškom smeru. Zarad javnosti, o ovom amandmanu bih nešto rekao.
Član 126. zakona glasi: "Zabranjen je uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje". Gospodo, radi se o mikroorganizmima. Još nešto da vas obavestim, kloniranje životinja je ćorsokak. Ovca "Doli" je uginula. Ovde se radi, dame i gospodo, o mikroorganizmima. Ubacivanje reči "klonirani embrioni" kod mikroorganizama ne stoji.