Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, potrudiću se da budem brz, koncizan i ne previše opširan, da na početku konstatujem da ne bi bilo zabune, ovaj zakon nije katastrofalan, da preventivno delujem na kaznu koja može da se desi kada se govori istina, a ovog puta je istina da ovaj zakon nije katastrofalan, ali je i prethodni put bila istina da je prethodni Zakon o nacionalnim parkovima katastrofalan i to se pokazalo samo u ove dve sedmice.
Međutim, to što ovaj zakon nije katastrofalan, to što ovaj zakon nije tako loš zaista, ne znači da nije mogao da bude malo savremeniji. Ne znači da ovaj zakon nije mogao da koristi malo više principe zelene ekonomije i u jednom delu da odlučnije podstiče proizvodnju bio mase i, da kažemo, na neki način, jasnije obaveže sopstvenike, korisnike, javna preduzeća da moraju da investiraju na degradiranim površinama. Na primer, samo u Kolubarskom basenu gradacija i degradirane površine i jalovišta se mere hiljadama hektara, a pošumljenost se meri eventualno desetinama hektara.
Mi imamo deklarativno da oni moraju to da obavljaju, nažalost, i to nije zamerka vašem ministarstvu nikako, ali već koliko godina i decenija postoji Kolubara, nedovoljno, nedovoljno, nedovoljno ulaže u sanaciju i nedovoljno ulaže u rekultivaciju degradiranih površina.
Osnovna zamerka ovom zakonu naše poslaničke grupe SDS – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije, jeste nedovoljno sredstava za investiranje u oblasti šumarstva. To se negde oseća u ovom zakonu. I dalje se držimo onog staromodnog, rigidnog, budžetskog fonda koji ne daje dovoljno inventivnosti, koji ne daje dovoljno mogućnosti da se ubrza ulaganje u obnavljanje i, pre svega, u sadnju novih šuma. To mi imamo i u nekoliko amandmana. Ja nisam rekao na početku da mi nećemo glasati za ovaj zakon, nisam rekao ni da smo protiv ovog zakona, mi smo spremni da u razgovoru o amandmanima, ukoliko ozbiljno razmotrite naše amandmane, ukoliko budete spremni da prihvatite naše amandmane, mi ćemo svakako podržati ovaj zakon.
Posle toga, Zeleni Srbije, pre svega, ali i naša poslanička grupa SDS – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije, smatraju da nedostaje investicioni šumski fond. Vi znate da Zeleni insistiraju na tome svaki put kada govorimo o životnoj sredini, o prirodnim resursima, mi moramo da mislimo o podizanju energetskih zasada na degradiranim površinama, mi imamo mnogo klizišta, mi imamo mnogo erodovanog zemljišta i mislimo da bi iz tog jednog investicionog fonda mogle da se finansiraju korisne funkcije šuma, plus da razmišljamo o prevenciji prirodnih katastrofa.
Imajte u vidu i da, možda je to neko danas i izgovorio, 50% kiše koja padne na dobru šumu, ostaje u toj šumi, u zemljištu, u korenu. Kako bi bilo da je pošumljenost Kolubarskog regiona bila znatno veća, koliko bi efekti poplave u Obrenovcu i u celom Kolubarskom regionu bile manje.
Znači, ovo su preporuke koje mi uvek izgovaramo i koje uvek da bismo podržali napore Ministarstva, vi nas možda nekad ne shvatite dobronamerno, ponekad su rasprave žučne ali mora da postoji investicioni fond u zaštiti životne sredine i u šumarstvu koji će da podstiče, da gura da bi predupredili prirodne katastrofe, da bi predupredili klimatske promene o kojima mnogo govorimo. A, da ne govorim juče smo bili na predstavljanju programa OUN za održivi razvoj i u sedamnaest tačaka koji je veoma zahtevan i obiman i za državu Srbiju i za nadležno ministarstvo. To što se mi nekad razilazimo da kažem u unutrašnjoj politici ili u ovom delu politike koja se tiče zaštite životne sredine, naravno, da Zeleni zahtevaju maksimum zaštite životne sredine. Naravno da neoliberalni kapitalizam zahteva minimum ili po mogućstvu ukidanje zaštite životne sredine. Moramo da razmišljamo o tim investicionim fondovima koji pokazuju da je ulaganje u zelenu ekonomiju dobitak i da nije nikako zaštita životne sredine trošak.
Treća glavna zamerka je sanacija usled prirodnih nepogoda, snegolomi, požar, vetar, ne sme biti prepuštena individualno, ne sme biti prepuštena sopstvenicima, a pre svega, a to smo govorili i kad su bile u pitanju poplave i ekološke katastrofe, mi moramo da kažem, da napravimo i predlažemo nacionalno obavezno osiguranje i reosiguranje šuma od rizika nastanka šteta usled prirodnih nepogoda i ekoloških katastrofa. Naša poslanička grupa SDS – ZZS – ZS o tome je govorila i kada smo govorili o poplavama i o ekološkim katastrofama i nikada nismo našli način da napravimo jedno nacionalno obavezno osiguranje i reosiguranje od rizika koji mogu nastati usled ekoloških i drugih prirodnih katastrofa.
Zeleni smatraju da više nema elementarnih nepogoda i da u 21. veku sve predstavlja ekološku katastrofu, zato što je najveći uzročnik čovek.
Ova tri nedostatka koje sam naveo su glavna zamerka ovom zakonu. Mi mislimo da bi on bio bolji ako bi ove tri stvari bile integrisane u zakon i zbog toga, da kažem, naša poslanička grupa SDS-ZZS-ZS na ovaj način preporučuju kako bi zakon mogao biti bolji. Da ne govorimo sada o prirodnim štetočinama, o gubarima i o svemu onome što se dešavalo u istočnoj Srbiji. Znam da postoji Fond za šume iz kojeg se to delimično saniralo, ali verujemo da moraju da postoje sredstva koja su rezervisana, obezbeđena i sa kojima može uvek da se interveniše. Za razliku od fonda u ovoj trećoj stavki, mi govorimo o Investicionom fondu, poput onog Zelenog investicionog fonda koji ste vi najavljivali.
Srbija se nalazi na sredini lestvice evropskih zemalja gde se bespravno seku šume i to nije, da kažem, poražavajući podatak, a naša poslanička grupa SDS-ZZS-ZS smatra da ovo može biti potencijalno opasno za Srbiju i da bespravna seča može ugroziti prirodno blago Srbije. Posebno postoje slučajevi na jugu Srbije kada se nedovoljno ažurno i nedovoljno brzo reaguje.
Mi smo vam se i obraćali sa poslaničkim pitanjima i u prethodnoj Vladi, ali i vama, dobijali smo odgovore, vi ste sada u poslednjih godinu i po dana jedna od ministara, znači ministarka ste koja najrevnosnije odgovara na poslanička pitanja i hvala vam na tome. Postoje ministarstva koja ignorišu poslanička pitanja i uopšte ne prosleđuju odgovore, ali mi smo vam se obraćali upravo zbog tih seča na jugu Srbije, Kozijak, Kukavica, Dolina Pčinje. I, molim vas, ne sme u Srbiji da postoji selektivna pravda.
Nema veze ko bespravno seče šumu i molim vas da se kažnjavaju podjednako svi, bez razlike da li su to sopstvenici, da li su to javna preduzeća, da li je to lokalna samouprava, da li je to crkva. Svako ko seče mora biti kažnjen, bez obzira što u državi Srbiji nažalost, koja je deklarativno sekularna, postoje zaštićene grupe ljudi koji su nedodirljivi. Crkva ne sme biti izuzeta iz ovog pravila, zbog toga što se vrlo često dešava da nepravilno gazduje šumskim blagom.
Zanimljiv podatak je takođe da je šumovitost u Srbiji po glavi stanovnika 0,3 hektara za razliku od Srbije ali je i razumljivo da je u Rusiji to 11,11 hektara, da je u Norveškoj 6,93 hektara, da je u Finskoj 5,91 hektar po glavi stanovnika, da je u Bosni i Hercegovini 1,38, u Hrvatskoj 1,30. I ono što je za nas poražavajući podatak, a čini mi se da ste ga i vi pomenuli, da postoji između 60 i 70% izdanačkih šuma.
Mi smatramo da i taj Investicioni fond o kome govorimo može da preuzme obavezu na sebe, da umesto izdanačkih šuma mi imamo šume od kojih u budućnosti, u perspektivi 2050, 2100. godine možemo da očekujemo veliku dobit i veliku vrednost, ne samo u gubicima, nego u onome što liberalni ekonomisti uvek zaboravljaju, a to je vazduh, čista voda, pijaća voda i naravno zaštita od ekoloških katastrofa.
U protekle dve godine, kada smo već kod ekoloških šteta i katastrofa, mi smo pretrpeli od tih nazovi prirodnih nepogoda, bujica pre svega i poplava, preko jednu milijardu evra štete. To je za Srbiju nedopustivo, za malu ekonomiju i malu zemlju sa ograničenim resursima kao što je Srbija, a to je nedopustivo, da se čista seča mora smatrati, sve ono što se dešava ispod dalekovoda za PTT provodnike. Ja se bojim da je ovo izuzimanje pre svega urađeno zbog žičara. Zeleni smatraju da to mora biti promena namene šume i da se obavezno mora plaćati naknada za podizanje novih šuma za sve ono što se seče, bez obzira koji je razlog i koji je povod.
Ono zbog čega apelujemo na vas ovde, da treba dati mogućnost i drugim javnim ustanovama koje imaju potencijal da gazduju šumama, podrazumevamo institute, fakultete, ali pre svega privatne kompanije, zadruge, investicione fondove, imamo veoma zanimljiv koncept esko kompanija koje takođe mogu biti nosioci ovih velikih i značajnih investicija i energetskih ušteda o kojima govorimo.
Pothitno EPS treba primorati da pošumi sve degradirane prostore, zatvorena jalovišta i deponije pepela. Njih pothitno treba i stimulisati, ne samo, da kažem, naterati, a to ne možemo bez Fonda za zaštitu životne sredine, stimulisati da što pre započnu uvođenje bio mase u proizvodnju struje i da smanje količine uglja i fosilnih goriva u ležištima, a da povećaju udeo bio mase.
Mi danas, 100% proizvodnja struje se zasniva na fosilnim gorivima, ne govorim o onom delu obnovljivih izvora energije koji mogu biti i diskutabilni s obzirom da visoke brane nisu obnovljivi izvori energije i to vrlo brzo ćete saznati od Evropske komisije i od EU u toku pregovora o Poglavlju 27, tako da moramo brže postizati te ciljeve u obnovljivim izvorima energije.
Mi razumemo potrebu i bogatstvo ugljem u Srbiji, ali cilj Zelenih Srbije jeste napuštanje fosilnih goriva što pre, po mogućstvu sutra. Mi to ne možemo da uradimo ako ne primoramo EPS da ozeleni svoju proizvodnju struje i da to što pre počne da radi. Brzorastuće vrbe, brzorastući zasadi, paulovnie viskantus giganteus.
Postoje namenske vrste koje mogu da pospeše proizvodnju, uz to povećavaju i proizvodnju kiseonika, ali i smanjenje proizvodnje ugljen dioksida.
Definicija šume i šumskog zemljišta u početku može biti diskutabilna jer livade polja, zaparložene njive, ako se ne obrađuju može se pojaviti šumsko rastinje i kroz nekoliko godina, da kažem potencijalno cela Srbija može postati šuma ili šumska zona.
Zbog odsustva relevantnih strategija, zbog odsustva moći da razmišljamo kao ozbiljna država mnogo godina unapred, nama se može desiti ono što niko ne priželjkuje, ali to je političko i strateško pitanje da imamo šumu a da nemamo građane Srbije. Cela Srbija može postati šuma, ali cela Srbija može postati ispražnjen prostor. Mi moramo da razmišljamo i o demografskim uticajima i, da kažem, u jednoj strategiji razmatramo impakte svih ostalih socijalnih, ekonomskih i drugih ekoloških efekata. Naravno, Zelenima takav razvoj šumarstva ne treba niti ga priželjkujemo.
Još jednom, da kažem, osnovne tri zamerke jesu staromodan i rigidan budžetski fond. Želimo i mislimo da investicioni šumski fond može da pospeši ulaganja, može i u energetskom sektoru da pospeši ulaganja, a da smanji uticaj ugljen dioksida na klimatske promene.
Mi moramo da nateramo kao zaštitari, da nateramo i da pronađemo ekonomske instrumente da energetici i rudarstvu ne dozvolimo da izrabljuju prirodna bogatstva nego da sve vraćaju u prvobitnu namenu i prvobitan izgled.
Mi, čini mi se, u poslednjih 70 godina nemamo ni jedno pravilno rekultivisano ležište, pravilno rekultivisan rudnik i opet je to naša zajednička greška, a ne samo vaša greška i ono na čemu ćemo zaista insistirati nacionalno, obavezno osiguranje i reosiguranje šuma od rizika nastanka šteta usled prirodnih i ekoloških nepogoda.
Mi smo spremni zaista kao poslanička grupa SDS, ZZS, ZS da glasamo i da podržimo ovaj vaš predlog zakona ukoliko vaše ministarstvo ozbiljno, pažljivo razmotri vaše amandmane ukoliko je spremno da prihvati neke od amandmana, amandmani ne ruše koncepciju vašeg zakonskog predloga, čini mi se da je malo pospešujemo, čini mi se da je malo ozelenjavamo i da na ovaj način i sa ovim amandmanima možemo da učinimo ovaj zakon boljim.
Zahvaljujem se na pažnji i nadam se da ćemo imati prilike i u raspravi u amandmanima, sada nisam govorio o amandmanima da neke detalje razjasnimo. Zahvaljujem se.