Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, uvažene koleginice i kolege, mi ćemo u načelnoj raspravi izneti stav da Socijaldemokratska stranka-Zeleni Srbije-Zajedno za Srbiju traže da se povuče ovaj zakonski predlog i to je jedino što može da se uradi danas i jedino što bi bilo ispravno kada govorimo o predloženom zakonu.
Argumenata je previše, ali ovaj predlog zakona u stvari govori o glomaznosti administracije, o ogromnom ministarstvu koje brine o dve velike oblasti i o nekoliko veoma važnih, da tako kažemo, ne želeći da derogiram šumarstvo i vodoprivredu u pod oblasti, ali od četiri strateški važne stvari za razvoj i za očuvanje i zaštitu jedne države, mi sve to imamo u jednom. Imamo jedan zakon koji više liči na deklaraciju i na spisak lepih želja nego na zakon.
Prvo pitanje koje se nameće jeste - zašto pre ovog zakona nisu doneti u skupštinsku proceduru i zašto ne razmatramo sistemske zakone, za koje je ministarka rekla da će se promeniti, ali oni ovog trenutka nisu jedan sa drugim u skladu? Tu praksu mi imamo poslednje četiri godine, da donosimo zakone koji su jedan sa drugim u suprotnosti i koji jedan drugog ne podržavaju. Zakon o zaštiti životne sredine je jedan od najočitijih primera da smo ukinuli fond dekretom jednog živopisnog ministra, kojeg nažalost više nema u političkom životu Srbije. S druge strane, Zakon o zaštiti životne sredine nije promenjen i dalje tretira Fond za zaštitu životne sredine.
Ovaj zakon nema nijednu sankciju. Poznato je da kada govorimo o zaštiti životne sredine, nema zaštite bez zabrane i bez ograničenja. Ovo je zakon bez ijedne sankcije i s tim u vezi i jeste u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti prirode, sa članom 30. u kojem se kaže da mere zaštite nacionalnog parka i način njegovog korišćenja bliže se određuju posebnim zakonom. Ako ovo nije taj posebni zakon, verovatno će jednog dana doći taj neki posebni zakon.
Ova deklarativna priča u vezi sa Predlogom zakona o kojem danas razgovaramo nije, da kažemo, ništa drugo nego samo jedan, uostalom diskusije su i bile usmerene u tom filozofsko-lirskom pristupu zakonodavstvu i u nekom ideološkom smislu. Tu poruku su svi poslali, ona je jako lepa i ja se slažem sa njom, međutim, ovim zakonom otvaramo brdo problema, a ne zatvaramo nijedan problem. Kada u koncepciji jednog zakona ne postoji nijedan sankcija, on zaista liči samo na deklaraciju o dobrim namerama.
Takođe, mi imamo stvar da plan upravljanja i program upravljanja, da kažem, ne bi trebalo i ne sme da se donosi ukoliko se prethodno ne razmotre preporuke Saveta korisnika, ali suštinski je bitno da ovaj zakon treba povući danas, da će predlog ovog zakona možda bolje izgledati kada bude došao sa Zakonom o zaštiti prirode, ako govorimo o sistemskim zakonima. Ali, ako govorimo o krovnim zakonima, Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o zaštiti prirode svakako su prethodni zakoni u odnosu na Zakon o nacionalnim parkovima.
Za Zelene Srbije nije pitanje broja zakona presudno, nego način na koji se potencijalni problemi rešavaju. Mi u prošlosti imamo bezbroj problema koji se ponavljaju, koji se ponavljaju iz godine u godinu. Imamo administracije, imamo vlasti, imamo vlade koje ne rade ništa drugo nego donose planove i donose programe državne divlje gradnje. Majstor, malopre sam ga pomenuo, državne divlje gradnje je uništio Staru planinu dok je bio ministar finansija, sarađujući sa svojim majstorima iz Zavoda za zaštitu prirode. Žao mi je što danas nema direktora Zavoda za zaštitu prirode, možda bismo nešto mogli da čujemo i konkretnije o tim problemima. Nažalost, kako smo devastirali i uništili Staru planinu, s obzirom da ovaj zakon ništa naročito ne ograničava, ništa naročito ne određuje, na dobrom putu smo da uništimo i ono malo što je ostalo od ovih nacionalnih parkova.
Mi možemo, da kažem, da razgovaramo o mnoštvu tih problema, imamo problem Šar planine i Nacionalnog parka, čuli smo o nekim problemima Nacionalnog parka „Fruška gora“, ali da ne bi opterećivali ovu raspravu o nacionalnim parkovima i o zaštiti životne sredine, ja neću potencirati problem Šar planine. Jasno je da, nažalost, mi tamo nemamo nikakve ingerencije i da je verovatno ona prepuštena sama sebi na mestu na kom se nalazi. Možda bi bilo dobro da smo mi ovom pričom o zakonu uveli jasne sankcije i u stvari onda ne bismo došli u priču o divljoj gradnji i pravnoj sigurnosti investitora. Ako vi nemate jasno definisana pravila ponašanja, naravno da to nije pravna sigurnost. Vi govorite o pravnoj sigurnosti, ali investitori kada pogledaju ovaj zakon ne vide nijednu smernicu šta to smeju da rade, a šta ne smeju da rade.
Nemojte mi reći da će nacionalni park da donese dovoljno jake, dovoljno oštre i dovoljno ubedljive mere sankcija ili ograničavajuće mere, kada govorimo o Zakonu o nacionalnim parkovima.
Mi mislimo, Zeleni Srbije smatraju i misle da je trebalo da se te stvari nađu u ovakvom zakonu. Sve što prepustite nižim instancama da rade, vi na taj način derogirate jedan zakon i ovaj zakon zaista ostaje spisak lepih želja. Mi mislimo da ne sme da bude prepušteno, ono što je trebalo eksplicitno zabraniti i to je trebalo da se nađe u ovom zakonu, ne bi smelo da bude prepušteno nikakvim nižim aktima, posebno što smo u jeku borbe protiv korupcije, borbe protiv divlje gradnje, borbe protiv uzurpacije javnog prostora, bar deklarativno o tome se govori u našoj javnosti. Zbog toga je za nas bitno i trebalo je da se ove stvari nađu u ovom zakonskom predlogu.
Ponavljam da smatramo da je najelegantnije rešenje ovoga trenutka povući ovaj zakon, uskladiti ga sa novim, pošto govorite o novom zakonu o zaštiti prirode i onda zajedno dva, tri, četiri, pet tih zakonskih predloga poslati ili doneti u Skupštinu i onda bismo mogli da raspravljamo. Sve što je trebalo da ovoj Vladi verujemo na reč - nije održala reč i nemamo razloga da vam verujemo na reč da će biti usklađeno, čak i u obrazloženju usklađenosti sa propisima EU da, naravno, ne vrši se usklađivanje, ali da je usklađivanje ostvareno kroz Zakon o zaštiti prirode i podzakonske akte na osnovu tog zakona.
Nažalost, vi ste imali već jedno obrazloženje, kada smo govorili o zakonima o biocidnim sredstvima i zakonima o hemikalijama, verujem da ovo nije stvar vašeg propusta ili vašeg neznanja, nego jednostavno i tada smo imali neko obrazloženje koje je važilo do 2011. godine, a ne ono koje se ticalo izmene tih zakona. Ni tada niste odgovorili na to pitanje, ne očekujem, naravno, ni danas da odgovorite na većinu suštinskih pitanja. Ovim današnjim Predlogom prestaju da važe odredbe članova 6. i 7. trenutno važećeg Zakona i na taj način mi dolazimo u veoma nezahvalnu situaciju i čini mi se da mi u poslednje vreme, kada pričamo o zaštiti životne sredine, pravimo zakone za investitore, a ne pravimo zakone za državu i za zaštitu interesa javne svojine, javnog prostora i interesa građana.
U prilog tome da je trebalo pooštriti neke sankcije i da ih je trebalo eksplicitno definisati, imam još jedno pitanje - da li je krivolov van nacionalnog parka jednak prekršaj krivolovu u nacionalnom parku? Po mojoj logici - nije. Ali, mi nemamo nigde to precizirano. Ne mislim samo na lov, mislim i na ribolov i na bilo koju vrstu krivolova ili da li je ovih plodova iz prirode, da li je uzurpacija tih plodova u nacionalnom parku ili njihovo izrabljivanje van nacionalnog parka jednak prekršaj? Po meni je to veliki prekršaj i u jednom i u drugom slučaju, ali bi krivično trebalo odgovarati na svaki prekršaj u nacionalnom parku. Zašto? To je pitanje koje ponavljam. Zašto zakonom nisu zabranjene neke aktivnosti? Zašto one nisu precizirane?
Ovaj zakon, nažalost, donosi niži stepen zaštite u odnosu na prethodni zakon, iako ja ne mislim ni da je prethodni zakon bio nešto specijalno dobar. Kada u ove četiri godine upućujemo kritike vlasti, Zeleni Srbije ne misle time da je možda neka prethodna vlast bila značajno bolja. Mi ovog trenutka razgovaramo o onome što je učinjeno za ove četiri godine. Nažalost, u ove četiri godine u zaštiti životne sredine nije učinjeno ništa. Degradirani su svi postulati zaštite životne sredine. Žao mi je što je napor koji vi ulažete bez rezultata, zbog toga što je sigurno ova oblast preobimna, mnogo značajna i problemi nas očekuju i u ostalim sektorima – šumarstva, vodoprivrede, o poljoprivredni ne bih ni govorio zato što nije danas tema, ali zaštita životne sredine, finansiranje zaštite životne sredine je nenamensko već četiri godine.
Mi imamo uzurpaciju namenskih sredstava od naknada za zagađenje koje se koriste nenamenski već četiri godine. U 2012. i 2013. godini, Termoelektrana „Nikola Tesla“ iz Obrenovca je uplatila dve milijarde dinara namenskih sredstava, naknada koje su otišle u budžet. Po Zakonu o zaštiti životne sredine, 40% od te dve milijarde je trebalo da se vrati u Obrenovac. U Obrenovac se vratilo 60 miliona dinara. Znači, neko je uzurpirao novac Obrenovca, neko je uzurpirao novac Bora, neko je uzurpirao novac Pančeva, neko je uzurpirao novac Lazarevca. To nisu budžetska sredstva, to su strogo namenske naknade koje su uzurpirane.
Mi danas živimo u Srbiji koja je prepuna ekoloških problema. To što u režimskim medijama nema tih problema, režimski mediji, ovako čudna jedna reč, ako danas postoje neki drugi mediji koji nisu režimski, to što u medijima nema o Boru ništa, ne znači da u Boru radi topionica i ne znači da se u Boru ljudi ne razboljevaju od astme, od bronhitisa i od opstruktivnih bolesti. I te kako se razboljevaju i protest na kome je bilo preko hiljadu ljudi nije bio i nije zabeležen ni na jednom mediju. Ali, nije to današnja tema, iako sve u zaštiti životne sredine može biti tema ili jeste tema.
Mi govorimo o nacionalnim parkovima. Imamo situaciju da jedan deo nacionalnih parkova liči na nacionalne parkove, ali imamo i situaciju da Nacionalni park Kopaonik više liči na Kaluđericu nego na nacionalni park. E, to je tragedija ovog društva, to je tragedija ove zemlje. Zato se donose ovakvi nepotpuni, zato se donose ovi neoliberalni zakoni koji ne poštuju ni postulate zaštite životne sredine, ni postulate predostrožnosti, ni postulate zelene ekonomije i cirkularne ekonomije. Ne mogu investicija i kapital da budu jedino pravo i jedina zvezda vodilja, a posebno ne može da bude u Vladi u kojoj više od pola partija, bar deklarativno, pripadaju socijaldemokratskom korpusu partija.
Mi imamo to da, između ostalog, i na Kopaoniku ne postoje adekvatno obučene čuvarske službe. Nažalost, nijednim podzakonskim aktom nije definisana konkretna stručna sprema koju bi ti ljudi trebalo da imaju. Nacionalni parkovi ne podržavaju u potpunosti naučno-istraživački rad i stručni rad. To je ono što se moglo čuti sa fakulteta i iz naučno-istraživačkih ustanova. Vi imate zonu prve zaštite koju menjate, opet onaj ministar kojem ne izgovaram ime, da bi napravili ski-stazu u prvoj zoni zaštite na Kopaoniku, mi menjamo granice, a u toj prvoj zoni bi smeli samo da se bavimo naučno-istraživačkim radom. Ako vi mislite da je novac na takav način sve, to je trenutni novac. Novac o kojem mi ovde govorimo i kapital o kojem mi ovde govorimo, kapital o kome bi trebalo da vodimo računa je prirodni kapital, ekološki kapital i verujte mi da hiljadu rudnika nikla nema vrednost jedne Šumadije i prirodnog kapitala Šumadije. Nažalost, ne postoji pravi monitoring vrsta i staništa, a to je, slažete se, veoma bitna stvar za prvu zonu zaštite.
Vrlo često se ne upravlja adekvatno populacionim vrstama flore i faune, a svi ovi podaci, sva ova istraživanja trebalo bi da se rade najmanje u trajanju od 10 godine. Ono što je za mene frapantan podatak je da nijedan nacionalni park nema zaposlene diplomirane biologe u broju većem od dva. Nisu nacionalni parkovi ni seča šuma, ni upravljanje šumom. Nacionalni parkovi su zaštita prirode i unapređenje kvaliteta prirode.
Zeleni Srbije su bliži konceptu evropskog načina upravljanja nacionalnim parkovima. Za nas je dobar deo američkog koncepta nezamisliv i evropski koncept i koncept EU kojem težimo govori o tome da zaštita životne sredine ne može biti ispod ekonomske dobiti. Ekonomija i ekonomsko tržište ekonomije ne može biti i ne može postojati ako nije zadovoljilo sve ekološke standarde. Mi možemo biti konkurentni zato što ćemo derogirati sve ekološke standarde, ali onda nećemo imati zdrave građane i građanke Republike Srbije.
Ta priča oko održivog korišćenja resursa, možda bi polako mogli da je menjamo pa da vidimo da li govorimo o resursima koji su iscrpni, koji mogu da se iscrpe i da li je to flora i fauna i da li ono može biti racionalno ili održivo, ali, da kažem, da ne ulazimo sad u te stvari koje se tiču definicija, ne možemo da govorimo ni ovde o zakonu koji, da kažem, ne predviđa sankcije, ne možemo onda, nije neka zamerka zato što nema definicije.
Imam i jedno konkretno pitanje kada je u pitanju Kopaonik. Izmenjen je plan posebne namene Kopaonik i recimo zanimljivo je pitanje zašto je on izmenjen, da li je to potreba investitora i da li se potreba investitora pretpostavlja Zakonu o nacionalnim parkovima, Zakonu o zaštiti prirode? Da li će sada bilo ko na svakakve načine bez učešća javnosti moći da donese plan i da derogira sve ove nejasno definisane zakonske odredbe i da li su zone, promenjene zone, prvog, drugog i trećeg stepena zaštite, a da li su planom posebne namene za Kopaonik ograničene aktivnosti zabranjene ili su dozvoljene? Meni se upravo i čini da jednim ovako komplikovanim pristupom upravo doneta pravna nesigurnost, upravo izašli u susret tome da možemo da napravimo probleme. Zbog toga ZS-SDS traže povlačenje ovog zakona, pa da onda kada svi zakoni sistemski i krovni dođu na dnevnim red govorimo o tome.