Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, moram podsetiti naše kolege, pošto je tu i predsednik Skupštine koji je ovde predsedavao, kako je to izgledalo u njihovo vreme.
Mi smo stvarno tih devedesetih godina se trudili da uvedemo demokratiju. Bio sam taj prvi koji sam se zalagao da mogu da govore koliko hoće. Nisu dozvoljavali u to vreme televizijske prenose. Sada smo i to omogućili da se sve to prenosi javno i da se priča koliko se želi.
Ali, stvarno nemojte zloupotrebljavati demokratiju, jer da onako radimo kao što ste vi radili to bi bilo strašno. Molim vas, ima vremena, više od dva meseca je do izbora, imate šanse da svoje programe ističete, da svoje ideje plasirate, imate svoje optužbe i pogrešne optužbe, i sve ono što mislite da će privući glasače.
Stvarno bi bio red, poštujući temu, poštujući ono što treba danas da donesemo, a svi ste se slagali da je to veoma ozbiljno za Srbiju. Mislim da ne bi trebalo da se zloupotrebljava govornica, a naročito od onih koji znaju kako je ovde izgledalo pre deset godina, a to je tekovina upravo demokratije, to smo omogućili. Nemam ništa protiv. Strpljivo ću slušati da to radite do izjutra. Hvala.

Gospodo poslanici, povređen je Poslovnik, nepoštovanja Skupštine. Nije toliko ove skupštine, koliko je nepoštovanje mog zavičaja. Steva je takve stvari stvarno rekao da evo, kao Banaćanin, stvarno ovog puta Stevice nisam mogao da slušam ono što si pričao. Verovatno ćeš se ti u stranci dobro kotirati zbog ovih stvari koje si rekao, ali stvarno si zaboravio suštinu. Evo i sam nešto zbog javnosti da kažem.
Stvarno smo ostali bez fondova, stvarno smo ostali bez para, ali, Stevo, nismo mi tada radili, nego ste vi tada bili u vlasti. Stvarno je ova zemlja ojađena, ali to ste vi podržavali, vi ste razvili te ratne bubnjeve, te zastave, vi ste sve to uradili i sada ste nas doveli do toga da su nam fondovi prazni i da smo osiromašeni, da nas niko ne poštuje, to ste nam sve vi napravili.
Dovde smo stigli upravo zahvaljujući takvoj policiji koju ste vi imali. Ti pošto pominješ domaćine i one koji prodaju, i tvoj baba da je sve rasprodao, pa onda okrivi tebe da si ti kriv, a on sve prodao. To ne bi bilo pošteno ni prema babi ni spram tebe. Nemoj da brkaš stvari. Zbog javnosti samo hoću da kažem, to gde smo stigli nismo mi sada, pokušavamo da izguramo ta kola iz blata.
Volim konstruktivnu diskusiju, kada stvarno znate, kada diskutujete, kada kažete koji su prihodi, koji su izvori, gde su troškovi, da vi ne bi dali na ovo, to prihvatam, to su konstruktivni predlozi i to bih razumeo. Ali, da stvarno umanjuješ ovo, to ipak nije fer i nije lepo.
Neću se javljati i ne želim sa vama da polemišem oko toga, ali to sam više uputio Stevi da malo, što kažu lale, kazaću lalinski, da se uzme na um kad priča, da se stvarno ne brukaš. Slažem se, stručno napadnite budžet, tu smo da ga branimo, tu smo da diskutujemo, da vidimo šta je bolje, da nađemo rešenje, ali nemojte da se koristimo nekim stvarima koje ne zaslužuju odgovor.

Poštovani potpredsedniče, kolege poslanici, ovde je bilo puno diskusija i očigledno da neki nisu poznavali materiju o kojoj su diskutovali, a sada je gospodin Krstin tu nešto pojasnio, upravo oko tog jedinstvenog matičnog broja.
Dakle, jedinstveni matični broj vam je temelj i on je neophodan uopšte oko svih evidencija, ne samo oko ličnih podataka, o čemu vi pričate, jer tu treba da bude integrisano sve ono što ste vi pominjali, znači i ono što ste pričali, čekanje na tim šalterima, to će sve biti rešeno kada budemo svi evidentirani, kada bude potpuna ažurnost svih naših građana.
A što se tiče zaštite onih podataka koji nisu svima transparentni, dostupni, to je ona zaštita koju će zaštititi moje kolege koji će znati ko može da raspolaže nekim uvidom u neke podatke, a ko ne može. Veoma je bitno, ne samo zbog kriminalnih podataka o čemu pričate, jer su i oni bitni i niko se ne stidi da kaže ko mu je otac i mati, odakle su mu roditelji. A upravo taj način kako treba da dobije, to je sada gospodin Krstin objasnio.
Zato sam se javio da kažem da svako mora da ima taj broj, jer ta šifra govori nešto o vama, jednoznačno vas identifikuje i niko ne može imati taj broj osim vas, samo vi posedujete taj broj. Znači, jedan na jedan i tu nema nikakve dileme i mi to moramo uraditi. To vam onda omogućava i brzu identifikaciju u slučaju saobraćajne nesreće, da mogu da vas identifikuju koja ste krvna grupa, od kojih bolesti bolujete, ili da ne kažem zbog nekih drugih situacija, nije to samo zbog toga da je broj potreban. Taj broj vas prati kao ime i prezime što vas prati, ali broj vam jednoznačno određuje vas kao ličnost; naravno da je to povezano sa drugim granama, sa drugim bazama podataka za koje će moći neko da ima podatke, a neko neće moći da vidi, ali to je stvar zaštite i to će biti regulisano.
Što se tiče zakona o ličnoj karti, već smo debelo zakasnili i mislim da je ovaj zakon jako dobar i treba što pre da ga usvojimo, ne samo zbog Evrope. Bilo je nekih diskusija, kažu, mi imamo matične knjige, a neki krajevi nisu imali matične knjige.
Znači, mi želimo unapred da neke kriminalce oslobodimo nekih podataka da se o njima zna nešto. Znači, treba da učinimo ono što je transparentno, što je moguće i čega se niko neće stideti da kaže kako se zove, ko su mu otac i mati, jer mislim da nije sporno.
Podaci će biti memorisani i zaštićeni nekim softverskim zaštitama i neće moći svako da ih pogleda, ali ako je vama nešto potrebno, nekoj službi, vi ćete moći da ih aktivirate i da ih napravite transparentnim.
Ne vidim u čemu je problem, jer ovo je jedan tehnički zakon i trebalo bi oberučke da ga prihvatimo i ne vidim nijednu dilemu, samo možemo nešto da popravimo, ako znate nešto stručno u vezi sa tim da kažete, šta bi to poboljšalo. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, moram da kažem da sam stvarno srećan i zadovoljan što je Ministarstvo, na čelu sa ministarkom, našlo hrabrosti da predloži jedan ovakav zakon.
I meni se čini da je kasno, ali tada su bili neki drugi ljudi koji su drugačije razmišljali i tada im se nije činilo da je to kasno, smatrali su da je pravedno da ne treba taj zakon donositi.
Dolazim iz kraja gde je zemlja kult i za zemlju se nije kod nas borilo, zemlja se kupovala ili nasleđivala, drugog načina nije bilo da postanete vlasnik zemlje.
I, kada je u pitanju to nacionalno bogatstvo, ta vrednost, a mi Banaćani i Vojvođani imamo poseban odnos prema tome, stvarno nam je kult, drago mi je da je Ministarstvo predložilo da se zemlja, bar dokle može, dok ne budemo bili u obavezi, dok ne budemo bili u jednoj zajedničkoj državi, ne prodaje drugima.
Drago mi je da smo našoj deci pružili šansu da mogu da kupe svoju zemlju. Da su možda neki drugi krajevi naše nam drage domovine razmišljali tako i da nisu možda lako i olako prodali tu zemlju, da su imali kult, možda ne bismo imali ove probleme koje sada imamo.
Naravno, ne sa ovom zemljom, nego sa nekom koja je takođe bila naša, pa smo se olako odrekli ili smo je lako prodali.
Mislim da je dobra ova ideja da se zemlja ne prodaje strancima, bar na neko vreme, i mislim da treba da napravimo jedan globalni plan, jednu strategiju da podstaknemo ne sitne paore, ali one paore, naše poljoprivrednike koji mogu biti u evropskoj utakmici.
Čulo se dosta podataka, da ne ponavljam ponovo, samo ću se osvrnuti na par detalja o kojima nije bilo reči. Ne bih ponavljao sve predloge zakona za koje smatram da su dobri.
Možda ima nekih propusta, ali naravno nije to sveto pismo, kada budemo videli da nešto predstavlja problem ili neku kočnicu, popravićemo, ali za sada je to trasiranje.
Ono što je bilo zapušteno godinama, kada se nije znalo ko je vlasnik, kada se nije znalo šta je državno, od svih pet oblika svojine, društvena, državna, zadružna, privatna i nedefinisana, nije jasno još uvek i u našim katastarskim knjigama nije tačno i jasno razgraničeno šta je i koliko je državno. Nama predstoji veliki posao, Ministarstvu predstoji, a to je da utvrdi vlasništvo, da napravi red u uneređenoj situaciji.
Da budemo do kraja iskreni, ne znaju se ni međe između zadružnog i privatnog, da vam ne objašnjavam. Oni koji znaju razumeju me dobro, kako to izgleda, koliko su razorani drumovi, ledine, uzurpirano, rade oni koji nisu u posedu.
Tu treba napraviti veliki red i upravo očekujem od tih osnova, od početka, da vidimo šta je to, da se poštuje red.
Oni koji nisu znali kako je bilo uređeno nekada... Pre 100 godina se znalo reda, niste smeli uzorati nekome jednu brazdu, a naročito uzurpirati nešto što nije vaše. U svakom slučaju, tu se mora krenuti od samog početka i mislim da je to osnov.

Da kažemo još nešto značajno o ovom zakonu, što je predloženo, a to je da se ta državna zemlja prenosi na lokal i dozvoljava lokalnoj samoupravi da ona o tome odlučuje, da ima dosta veliki uticaj.
To je značajno ne samo zbog toga što je to proevropski i što prihvatamo neke evropske standarde, nego je upravo značajno zbog našeg sela i naše lokalne samouprave koja je bila totalno obezvređena i nikakvog uticaja nije imala u tim svojim atarima, da upravlja tom zemljom koja je bila u njenom ataru.
Ovde će biti i dosta je fleksibilno, što je značajno, jer neko bi se našao sa jedne crte, a neko sa one druge, nekome bi odgovaralo možda više da proda usitnjeno, a nekome kompletno. Negde možda nema interesa da se to prodaje sitnije. To je još jedna dobra strana ovog zakona, da se primereno situaciji i nekim zahtevima lokalne samouprave može naći prostora.
Šta je još po meni bitno? Bitno je što će to sve biti informatički obrađeno, što će biti na magnetskim medijima, što će biti digitalizovano, što će biti transparentno i savremeno...

Smatram da je značajno sve to preneti na magnetske medije...

Ne znam šta je smešno to što sam rekao, ali dobro, nema veze. Pre 250 godina to je moglo da se uradi olovkom i na papiru, a mi uz pomoć ove tehnologije možemo da učinimo to da naše evidencije budu tačne, precizne i tamo gde nije postojala evidencija biće jedan veliki rad da se upristoji i da se sve to dovede u red.
Drago mi je da je ovo stranka G17 plus predložila, njen ministar, da je Ministarstvo imalo dovoljno hrabrosti da predloži jedan zakon. Neću pričati o svim članovima zakona, o njima je puno rečeno, ali u svakom slučaju, stranka G17 plus će glasati za ovaj zakon koji je evropski i čestitam na hrabrosti da je Ministarstvo našlo hrabrosti da posle toliko godina dovede u red ono što je bilo godinama neuređeno.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani poslanici, pošto se dugo godina bavim informatikom, znači to je negde oko 38 godina, govoriću ovog puta samo što je u vezi sa mojom strukom, ali moram prvo napraviti jednu malu digresiju. Hteo sam da ispričam jednu priču, ali ispričaću dve.
Pre nešto više od 150 godina pored mog sela trebalo je da prođe železnička pruga i onda su tamo oni kmetovi većnici većali i odlučili da pruga bude na jedno 300, možda i 500 metara od sela, da im ne bi gazila guske ili da im ne bi prolazila blizu sela.
I nešto malo manje od 150 godina su moji Elemirci pešačili 500 metara od zadnje kuće da bi stigli do železničke pruge. Ili su im nudili da naprave banju, a oni nisu hteli, pustili su to Melenčanima, susednom selu, i sada u Melencima postoji banja, mi je u Elemiru nemamo, jer naši tada ti, da kažem, odbornici nisu imali sluha da to treba napraviti.
Sada mi je palo na pamet, dok sam slušao prethodnog govornika, jedan slajd: Vikinzi kreću u rat, baš hoće da uđu u brod i jedni dolaze i nude im puškomitraljez, a oni onako naoružani štitovima i mačevima kažu - pustite te budalaštine, nemamo vremena, idemo da ratujemo, kad se vratimo iz rata videćemo šta nam nudite sada.
Tako, gospodo, da vam kažem, jako sam ponosan što sam bio učesnik kada se dodeljivao jedinstveni matični broj građana. Jedinstveni matični broj građana je zamenio onaj opskurni IDN broj ili broj lične karte koji je sad nestao, i ta šifra je i govoreća i identifikujuća, samo je vi posedujete, obostrana je i jednoznačna.
Vi ste se sa tom šifrom identifikovali, sa imenom se niste, ako se kazali Pera Perić, postoji ih još, ali kad ste napisali JMB građana, vi ste se jednoznačno identifikovali, s tim što u toj šifri imate i govoreći deo.
U zakonu vidim, možda su moje kolege o tome razmišljale, možda čak u ličnoj karti nije ni trebalo da postoji datum rođenja jer već postoji u JMBG. Ali, nije to najveći problem što smo propustili, postoje i drugi. Znači, sa 13 brojeva ste se jednoznačno identifikovali u državi Srbiji.
Vi sa trinaest brojeva, da vas podsetim na onaj čuveni bar-kod, štapićasti kod, dajan kod, identifikujete sve artikle ovog sveta, zna se zemlja, zna se koji je proizvođač, zna se o kom je artiklu reč. Zamislite da nemamo sad EAN koda.
Ja sam o tome razgovarao i pre 15 godina, da spasemo našu trgovinu, nije to bitno, desilo se šta se desilo. Sada vidite da funkcionišemo sjajno sa tim EAN kodom, ne samo zbog PDV, nego zbog zaliha, zbog trgovaca, zbog prodaje, zbog planiranja i da vam ne objašnjavam šta je sve to.
Lična karta se ne donosi zbog kriminalaca, donosi se humano, upravo objedinjavanje dokumentacije, o kome je prethodni kolega govorio, ali sa sarkazmom, vi gospodo, dovoljno je da vam pročita JMBG, da zna koja vam je krvna grupa, ako vam se nešto desilo u saobraćajki, ili da vam vide neku tamo anamnezu ili terapiju koju vam je odredio lekar.
Neće to biti dostupno svakom, lekaru će biti transparentni i dostupni podaci koji se tiču lekara, ne vašeg žiro računa u banci. Nemojmo da plašimo narod, da pričamo koještarije.
Ja sam za objedinjavanje svih dokumenata. Mi smo udarili prvi kolac, još nismo udarili temelj, tek smo definisali šifru i ličnu kartu. Naši temelji tek treba da se grade na ovom dalje, da objedinimo sve te baze podataka.
Postoji sistem zaštite, moje kolege jako dobro znaju, postoji sistem zaštite i od tih hakera koje pominjete.
Po vašoj logici, kako ste pričali, znamo da su u banci pare i onda, pošto ima pljačkaša banaka, da ne držimo pare u banci pošto ima ljudi koji razmišljaju kako da ih opljačkaju. Ima ljudi koji razmišljaju i kako da ih zaštite.
Tako i u našem poslu, postoje oni koji razmišljaju o nečemu, a postoje oni drugi koji razmišljaju o tome mnogo bolje, i čuju i prave zaštitu podataka od neovlašćenog korišćenja, od uništenja i svih tih čuda. Inače, ono je naučna fantastika da su nas provalili, do dobro, prihvatam i to da se zabavljamo.
Ali, gospodo, prišli smo jednom modernom načinu, ne možemo da se vraćamo nazad, i upravo moramo da unapređujemo. Čak i u onom čipu o kome ste pričali, koji bi se ugradio, šta mislite da je tu nešto loše, da neko zna gde ste vi, da može da vam pomogne, interveniše u nekom trenutku, šta je tu loše?
A ono pomodarstvo o kome vi pričate, to dobro znam. Amerikanci i Englezi iz čiste mode su rekli - nećemo da budu brojevi. To su i Šveđani radili, a evo sada su prihvatili. Nećemo da budemo označeni, to je čisto pomodarstvo, oni su evidentirani na hiljade drugih načina.
Žao mi je što nismo puno ovih zakona iz oblasti informatike doneli, jer to nam tek predstoji i poštujem, trebalo je to ranije uraditi, zakasnili smo sa tom ličnom kartom, ali mislim da je to pravi trenutak, da treba da to pozdravimo i da podržimo.
Mislim da nema nijedne primedbe, uz neke sitne primedbe, ne želim da kažem ništa loše o ovom zakonu, G17 plus će podržati to. To nije samo reformski zakon, to je zakon budućnosti, na kome će čitava informatika, funkcionisanje globalnog sveta će biti taj osnov.
Nemojte da se zavaravamo, zakasnili smo, izgubili smo našu oznaku u jugoslovenskoj asocijaciji za numerisanje artikala, izgubili smo oznaku zemlje, nema više ni SCG, moraćemo i to da promenimo, puno stvari nam stoji u uređenju naše informatičke budućnosti.
Mislim da treba sa velikom radošću da podržimo nešto gde smo se približilo svetu u tehnološkom smislu. Hvala.

Prekršen je član 104. Mene je stravično povredio, a vređa i dostojanstvo ove skupštine. Reći ću vam zašto vređa.
Mislio sam da, kada se usvajao ovaj zakon, neće biti diskusije. Nisam se javio za reč, jer nisam hteo da pričam, strašno me je to bolelo i iritiralo, nisam hteo nijednu reč da kažem, a imao sam o tome jako puno da pričam. Pošto je to postala sprdnja, sa ovim zakonom, očekivao sam, u mom kraju kada neko nešto neprijatno uradi, onda on želi da se o tome ne priča, ako još zna da je kriv, onda želi nekako da se zaboravi, da mu to sugrađani zaborave, naročito mu je stalo da se onaj, ko je na neki način bio oštećen ili povređen, da dobije neko zadovoljenje. Mislio sam da o tome ne pričamo.
Sada ću vam kazati par stvari. U Novim prilozima za biografiju Tita koju je napisao Dedijer, ne znam tačno stranu, ali citiraću - Dedijer je otišao, poslao ga je Tito da ide u Crnu Goru zato što je tamo slabio pokret, da vidi šta se tamo dešava. To veče kada je stigao, sudili smo tamo jednom čoveku, koga su osudili na streljanje.
Onda je on pitao: šta je čoek kriv, šta je uradio, da li je sarađivao sa okupatorom? Onda su mu rekli da mu je sin tu u partizanima i da je on jedino kriv što je bio kulak.
Gospodo, da vam kažem, doživeo sam sličnu sudbinu.
Neću da pričam o mojim Elemircima, ali sada ću vam reći, čika Boško Petrov, koji je i sada živ, držao je partizane dve godine na svom salašu, rizikujući da mu streljaju Nemci porodicu, a posle rata su ga ladno konfiskovali, mogu vam doneti spisak. Mog dedu su takođe proglasili za kulaka, iako je moj otac bio u Narodnooslobodilačkoj borbi, iako je bio borac, proglasili su ga takođe za kulaka. Mi smo isto ostali bez hleba, sestra jedna nije ostala živa, ne znam, možda je umrla zbog toga, moja baka je oslepela, a deda je moj odkreketao, što te godine nije izneo pšenicu, bio u zatvoru, tamo već pomenutom.
Da vam nešto kažem, gospodo, mogu vam pričati o imenima i prezimenima onih koji su konfiskovani, onih koji su se ubili, a četiri samoubistva je bilo u vreme obaveznog otkupa, samo u mom selu Elemiru. Nemojte, molim vas, da otvaramo tu priču, nego lepo u miru, kao što je gospodin ministar najavio, da prihvatimo ovo, neće niko, ako neko traži za svog rehabilitaciju za svog dedu, još drastičnije primere bih vam mogao pričati iz svoje bliže porodice ili komšiluka, ali mislim da ne treba time da se poigravamo, da ovo treba što pre, bez velike diskusije i buke, da uradimo.
Neću nikoga optužiti za to što se mojoj porodici desilo, niti krivim nekoga. To je bio produkt tog vremena, ali onda budite i vi gospodo fini, pa dozvolite da se to uradi, radi tamo nekih nepravdi koje su učinjene, neće se te nepravde ispraviti, ali će se bar ispoštovati da smo i mi nekada bili grešnici.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, bio sam u Skupštini kada se glasalo za taj pomenuti zakon koji je gospodin Šumarac predložio u Skupštini i glasao sam za njega; i tada sam ga branio i hoću da obrazložim zašto je on neophodan. Sada ću u ovoj diskusiji u načelu pokušati da objasnim sa par rečenica koliko je to značajno, a vidim po samim diskusijama da smo se uglavnom svi složili da taj zakon treba da prihvatimo.
Prvo da kažem, svaka država uradi prostorni plan, to je najviši akt posle Ustava, po meni u rangu Ustava. Znači, reguliše svoju teritoriju, kaže gde će šta biti, gde šta planira dugoročno, razmišlja o tome kako da uredi taj prostor na kome sprovodi vlast i kojim raspolaže. Tu su i vodotokovi, i vazdušni prostor, i šume, i gradovi i sela, što ste vi spominjali, i sve to tu spada. Svi ovi planovi koji idu posle, iza toga plana se usklađuju i pokušavaju da se urede.
Podsetiću vas, ja sam iz Vojvodine, i samo da vam kažem: pre 250 godina, kada je počela da se uređuje Vojvodina, napravljeni su urbanistički planovi i naše ulice su ušorene pod pravim uglom, znači istok - zapad, crkve u centru sela, preko opštine i da vam ne objašnjavam, možete i sada videti.
Znači, 250 godina stoje tako izgrađene ulice kako ih je neko zamislio pre 250 godina. Ta država koju smo nazivali trula Austrougarska, ili ne znam kakva, neuređena, ostavila nam je uređene i sređene urbanističke planove, ili kako ih sada zovemo regulacioni planovi ili kako smo im već dali imena.
Znalo se tačno koliko je okućnica, gde se nalazi kuća, gde se nalazi đubrište, gde se nalazi deo bašte i tako dalje. Znači, to se propisalo, koliko je gront, oni koji znaju, tačno se to znalo i tačno se radilo po planu. I sada najmanje ima te divlje gradnje, bespravne gradnje u Vojvodini, upravo tamo gde je to bilo najbolje uređeno.
Upravo vlast unazad 50 godina nije vodila brigu o tome. Imala je zakone, ali se držala onako zakona kako im je propisivao njihov vođa, a to je – držite se zakona kao pijan plota. Znači, zakoni su bili pisani, ali se niko njih nije pridržavao.
Podsetiću vas šta je gospodin Šumarac rekao prilikom donošenja tog zakona – Novi Beograd je poljana.
I, nemojmo ovde lamentirati nad onima koji treba da plate, koji su izgradili sebi krov nad glavom i koji treba da plate komunalije ili legalizuju. To nije problem, vi ovde pravite politički marketing. Problem je što je 50 godina ta oblast, koja je bila regulisana kakvim-takvim zakonima, totalno zapuštena, zakorovljena, uništena.
Stvorio se ambijent da nemate obavezu to da uradite, da ne kršite zakon. To bi bilo kao kad bi sad stvorili ambijent da kad nekome nešto ukradeš, eto, nisi kriv.
Mislim da je to strašno zapušteno. Objekti su, nažalost, izgrađeni tako kako su izgrađeni, neki možda sa nekim regulacijama, a u poslednje vreme, dok ste vi bili isključivo na vlasti, to je postalo strašno. Okoline gradova su dobile favele, ljudi su gradili gde je ko stigao, zato što su znali da neće biti sankcija i da će se to legalizovati, znali su da imaju podršku vlasti za to što rade.
Ne pričam o onim ljudima koji su dizali krov nad glavom, ti nesretnici imaju taj problem, ali naći ćemo za njih rešenje i predlog. Pričam o onim tajkunima koji su gradili velelepne objekte. Umesto da ste im dali neke lokacije u gradovima, da su ulepšali gradove i arhitekturu, oni su pravili favele.
Sada možete na putu ka Zrenjaninu videti da su objekti po 45o u odnosu na put, jer nije urađena parcelacija i nije urađena ta nivelaciona kota, o kojoj si ti pričao i koju si hteo da ismeješ. Dobro bi bilo da naučiš o tim pojmovima, kad već izlaziš.
Znači, urađeno je baš onako kako je ko hteo. Na svu sreću, nemamo puno divlje gradnje, one koja se nikada ne može legalizovati. U totalnom javašluku kako je građeno, kuće su pravljene van tih regulacionih linija o kojima ti pričaš, pravljene su komšiji na brazdu, i sada se tuže, a ne možemo mu kuću srušiti.
Imaćemo nemali problem, 50 godina je ta situacija bila zapuštena, ne zbog onih malih ljudi o kojima pričate, nego upravo zbog drugih situacija. Teško će se uraditi legalizacija, teško ćemo u Evropu. Mi smo bili Evropa. Pričam vam da smo pre 250 godina imali uređena sva urbanistička naselja. Bili smo Evropa, a sada nismo. Mi ćemo možda i 500 godina gledati tako izgrađene kuće koje ste vi dozvolili.
Mi sada pokušavamo nekim zakonima to da dovedemo u red. Zato će G17 plus glasati za ovaj zakon i očekuje od vas saradnju, da ga poboljšate nekim amandmanima. Drago nam je da su i gospoda iz SPS-a shvatila da je zakon značajan, a to što vi tražite da se zakon stavi van snage, to je komično. To što je urađeno, to je duže od jedne vlasti, od jedne vlade. Upravo ste nam ostavili u nasledstvo jedan težak javašluk.
(Momir Marković, sa mesta: Koliko traje replika?)
Nije replika. Možda ćeš eventualno ti imati repliku, ako budeš hteo.
(Predsedavajući: Gospodine Mihajlov, nemojte sa "ti", nego sa "vi".)
Što se tiče one priče koju ste vi hteli da otvorite, gde će stvarno neki ljudi imati problem sa legalizacijom, to treba da uradi lokalna samouprava i to nije veliki napor.
Stvarno su naselja izgrađena u to vreme totalno nestandardno i teško ih je urbanizovati, uske su ulice i da ne elaboriram koji su sve tu problemi. Još u narednih, ako budem pesimista, sto godina ćemo imati probleme da sve to dovedemo u neki kakav-takav red, pošto je sve uneređeno bilo.
Zato vas molim da ovaj zakon prihvatimo sa tim poboljšanjima koja vi predlažete i koja su korisna. Nije samo bitno da zakon prihvatimo, bitno je da stvorimo ambijent da se zakon mora poštovati. Vi ste stvorili ambijent da se zakon ne mora poštovati. Ako stvarno dobro mislite ovoj zemlji i mislite da možemo ući u Evropu, moramo poštovati te standarde, Momo, kojima si se ti podsmehivao. Ne da moramo, nego hoćemo, želimo da poštujemo, jer smo pre 250 godina to bili.
Zbog toga G17 plus podržava ovaj zakon, ne kaže da je najbolji na svetu, jer zna u kojim uslovima dolazi. Sigurno da nije Sveto pismo. Gde vidimo da nešto nedostaje, spremni smo da ga poboljšamo, ako treba i nov zakon da se piše, ali hoćemo da idemo napred i hoćemo da se jednom ponašamo kao pravi građani, da znamo da imamo građansku obavezu da poštujemo propise. Jedna država radi zbog toga da bi olakšala život svojim građanima.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, pa evo počeću jednom anegdotom jevrejskom. Kada je Jevrejin otišao kod Rabina, kaže ima sina i kada je vreme da počne da ga vaspitava, a Rabin pita koliko ima godina, kaže tri, auuu vi ste jako, jako zakasnili da počnete sa vaspitanjem.
Počeću od svoje impresije, kada smo devedesetih godina, godine 1991, 1992. počeli da se bavimo opozicionim radom, mi smo već tada na tribinama uvek pričali da ćemo doneti bar neka četiri najvažnija zakona, sa kojima želimo da započnemo novu vlast, to je bio zakon o denacionalizaciji, zakon o otvaranju dosijea, zakon o ispitivanju porekla imovine i nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije.
Naravno, za borbu protiv korupcije nije dovoljan samo jedan zakon, potrebno je puno zakona, potrebno je puno promeniti odnose u društvu, potrebna je jedna dugoročna akcija, puno akcija, a već smo pomenuli gde se sve ukorenila. Zapustilo se i puno godina se nije radilo na tom problemu, a mislim da za zdravlje jedne nacije, kao što je zdravstvo, kao što je školstvo, kao što su i drugi zakoni, hajde da kažem, kao što je možda prostorni plan, koji je važan odmah posle Ustava.
Mislim da možemo, ne bih se složio sa gospodinom Krasićem, da ovo upravo i treba da se zove nacionalna strategija. Pozdravljam što su sve stranke prihvatile da sa tim problemom neće biti ni lako ni jednostavno, ali da ga svedemo u neke evropske okvire, da ne budemo baš oni vašarski trgovci, sitni prevaranti, nego da budemo gospoda, da ustoličimo taj naziv i da nekako mladima pokažemo da je to.
Ovde se pominju institucije kod kojih bi trebalo to da se kontroliše i gde bi najviše trebalo uvesti kontrole. To zna naš narod, zna naše javno mnjenje, oni su ti pokazivači gde ima najviše nezadovoljstva.
U Skupštini je rečeno jako puno i slažem se, mislim da od Skupštine treba početi, i treba početi od nas poslanika, upravo da vidimo koji svi treba da odgovaraju za svoje postupke. Takođe sam spreman za svoje da odgovaram za sve što sam radio.
Podsetio bih vas, ovde u ovom materijalu imate, koji su ekonomski i društveno-politički razlozi i da vam ne čitam sve, samo bih se zadržao ovde na razaranju moralnih vrednosti društva i apatiji građana. Evo, da vam pročitam: ekonomski, ugrožavanje tržišne ekonomije, smanjenje društvenog proizvoda, umanjenje investicija, povećanje zaduženosti zemlje i porast siromaštva građana; politički, ugrožavanje demokratskih institucija, povećavanje troškova funkcionisanja države, nepoverenje građana u institucije države, širenje organizovanog kriminala i ove dve poslednje, koje sam napomenuo, a to su razaranje moralnih vrednosti društva i apatija građana.
Mislim da smo tu doterali, što bi kazo naš narod, cara do duvara. Moramo se konačno osvestiti i moramo shvatiti da su naše institucije zatrovane i da tu stoji jedno veliko lečenje i veliko spremanje. Šta je najvažnije, a što sam rekao, razaranje moralnih vrednosti društva, a to je što smo mi sada spremni i naš narod je spreman da kaže da su svi lekari korumpirani, da su sve sudije korumpirane, da svi milicioneri korumpirani, da su svi carinici korumpirani, da su svi činovnici u lokalnoj samoupravi korumpirani.
Tu su ih sve stavili u isti džak, i u isti koš i mislim da kada se donose zakoni, a vi pravnici to kažete, bolje deset krivaca da bude van zatvora nego jedan nevin da čami u zatvoru. Mislim da najveću uvredu činimo onima koji su stvarno časni i pošteni i koji rade časno svoj posao.
Takva se klima stvorila u zemlji Srbiji da više ne verujemo da postoji častan lekar, častan i pošten sudija, nekorumpiran carinik, policajac i da ne nabrajam sve ponovo. Pa i profesor, da kažem za moje kolege da i njih svrstavaju u tu istu klasu. Oni su mali grešnici, ali tu su i njih svrstali da su oni svi korumpirani, svi od reda.
Želeo bih da promenimo to javno mnjenje, da promenimo javnost. Vi ste, gospodo, imali danas dve diskusije. Jedna je bila sjajna i mislio sam da će to sve novine objaviti, i da će biti prepune novine, a to je diskusija gospodina Željka Ivanjia. Brinem se, jer on je pokazao veliku hrabrost. Slažem sa gospođom Ljiljom Nestorović da svi idu pred javnog tužioca i upravo to što je gospodin Željko rekao, i taj treba da ide pred javnog tužioca, pa ako je pošten može da dokaže poreklo svoje imovine, i nemamo ništa protiv da mu to ostane, pomenuti gospodin Karić, gde je izneto puno.
Diskusija kao da je namerno odvela u drugom smeru. Verujte, sutra će novine objaviti da li je bilo pre 15 minuta dati ti papiri ili posle 15 minuta, i to će našu javnost više interesovati nego šta je sa Mobtelom. To je neverovatno, jer mi smo stvorili takvu klimu.
Evo, iz ličnog primera ću reći, ljudi su petljali sa karticama i rekao sam da sam video to da su petljali. Niko od tih što su to radili nije kriv, svi su ispljuvali mene.
No, dobro, to je Srbija, takvi smo mi, takav smo narod, ali jednostavno zato sam ovde došao i zato sam u stranci koja to radi i koja pokazuje to. Mi smo, gospodo, optužili našeg da je to radio nesavesno, a gospoda iz DSS su takođe odvele sudije u zatvor, i Vrhovnog suda i ovih svih kada su primetili da nije dobro, i policiju itd. Mi ne kažemo da smo radili sve najbolje, ali mi smo dali strategiju, stojimo iza toga i tražimo vašu podršku. Naravno, vi treba da ukazujete argumentovano i kada nam pokažete, imate našu saglasnost unapred i imate nas da potvrdimo da ćemo to delati.
Kada, gospodo, vi dođete na vlast, i vi ćete imati našu podršku za to što radite. Strategija se ne donosi za jednu vlast i za jednu vladu, donosi se dugoročno. Upravo bismo hteli da taj pad moralnih vrednosti u Srbiji zaustavimo. Vi niste pročitali u novinama skoro za nekog časnog i poštenog čoveka. Kada su veličali nekoga da je viteški nešto uradio, da je krajnje pošten i da ga možemo pohvaliti?
Mislim da je to ono što očekujemo od ove dugoročne strategije. Srećan sam što posle dugo vremena postoji neki konsenzus stranaka koje ovo podržavaju i, naravno, srećan sam što je to predložio G17 plus, da će ući u istoriju da vodi računa o srpskoj svesti. Hvala.

Gospodo poslanici, gospodine potpredsedniče, evo i ja, pošto sam iz tog područja, upravo tamo gde je prva bušotina koja je bila pozitivna; rođeni sam Elemirac, poznajem "Naftagas" od osnivanja i poznajem tu problematiku. Vi ste malo pomešali stvari i želite da javnosti predstavite stvari na drugi način.
"Naftagas", i ne samo "Naftagas", nego sve u tehnološkom i industrijskom procesu i, da kažem, u informatičarskom, mora se modernizovati, reorganizovati i prilagođavati uslovima tržišta, mora se prilagoditi potrebama, mora se prilagoditi svetu i funkcionisati po nekim svetskim standardima. "Naftagas" smo mi nasledili od prethodnog režima, tako organizovan i tako ustrojen i sada hoćemo da ga dovedemo u red, da organizujemo tako da može da bude konkurentan na svetskom tržištu, da odgovori svetskim zahtevima. Znači, nije ulaz u Evropu – samo hoćemo da budemo sa vama, nego da se pripremimo.
Činjenica je da "Naftagas" jeste naša najveća kompanija, najprofitabilnija, ali činjenica je da resursi nisu neiscrpni i nije to, kao što gospodin Mirčić kaže, proizvodnja. On ne proizvodi, nego eksploatiše tu naftu i jednom će tu biti kraj. Znači, "Naftagas" mora imati viziju, mora imati budućnost.
Upravo ova vlada hoće da takvoj jednoj kompaniji omogući da ima viziju, da ima mogućnosti da bude na svetskom tržištu, da može da bude konkurencija.
Što se tiče ovih tajkuna o kojima vi pričate, moram ponovo da vas podsetim: tajkune smo mi nasledili od vas. Vi ste ih lepo stvorili, ustoličili, omogućili da legalizuju tu imovinu i to ste nam natovarili na vrat. Znači, ova vlada nema pojavu nijednog tajkuna otkako je došla, samo je dobila u nasledstvo ono što ste joj vi ostavili. Nemojte se brinuti, neće ova vlada praviti tajkunizaciju. Znači, ova vlada radi transparentno, odgovorno, ima viziju, poštuje standarde. Uostalom, zna šta radi. Vi ste pokazali kako ste to radili. Svi ti problemi, sa vama se slažem, koji postoje, to ste sve vi napravili. Sada je nama ostalo da to očistimo, doteramo, uredimo i upristojimo čitavu tu situaciju.
Zato će G17 plus biti za organizaciju jedne velike kompanije. Kao Banaćanin i kao čovek koji je emotivno vezan za "Naftagas" smatram da treba da ima mesto u Evropi, u svetu i da je to kompanija koja treba da bude naš ponos. Zato upravo pokušavamo da se organizujemo i da je dovedemo na taj nivo. Hvala.

Gospodo poslanici, poštovani predsedniče, pazite ovako, član 100. stav 3. Poslovnika. Gospodin koji je prethodno govorio, pozivajući se da je završio prava i voli da priča samo o činjenicama i dokazima, nema ni jedan dokaz za ono što je govorio.
Možda bi trebalo da mu kažem isto nešto, ali znate kako, kada neko ne govori istinu, onda mu se ne kaže ona ružna reč, nego mu se kaže, možeš biti; to isto ima značaj kao i kada mu kažete onu reč za koju on kaže da se ne stidi da kaže za ovom govornicom.
Da vam kažem zašto on nije baš tako i zašto to "može biti". Prvo i osnovno, vi ste legli svi zajedno sa predsednikom vaše stranke ispod džipa koji predsednik nije kupio. Kod nas se zna, džip se ili kupi, ili ti ostavi tata, ili ti ostavi neki teča. Legli ste ispod džipa koji je bio, drugim rečima, ćornut.
Vaš predsednik je revolveraš, vadio je pištolje na studente, zaboravili ste vi šta ste sve radili, gospodo, vadili ste revolvere, pištolje i tako dalje, ljudima ste objašnjavali da su se okliznuli sedam ili osam puta na bananu, razumete, to su činjenice, to je fakat, a vi nemate gospodo ni jednu činjenicu za ono što tvrdite. Vi zaluđujete narod.
Da vas malo podsetim kako je bilo, vi ste, gospodo, učestvovali u krađi glasova sa strankom na vlasti. I vi ste tu učestvovali, bili ste sa tom vlašću zajedno. Vi ste gospodo, zna gospođica Jovanović, izveli našu decu ispred Skupštine, pravili ste mitinge, izvodili ste našu decu, našu miliciju na našu decu, to ste vi radili, svi to znate za onih 100 dana šta se dešavalo.
Vi ste, gospodo, potpisali savez sa Rusijom i Belorusijom, a sada su oni tamo, a što ne pozovete svoje partnere da im se pridružimo sada tamo. Vi ste pravili svašta. Ono što su rekli, što je najbitnije, što je fakat, vi ste uništili ovu zemlju, uništili ste njenu privredu, uništili ste njenu čast, uništili ste njenu mladost, njenu perspektivu. Nemate ideje, nemate vizije, i upravo je to problem otkud vama toliki glasovi, i zbog toga smo mi došli da jednom objasnimo Srbiji da ste vi veliki prodavači magle, koji pričate o nebitnim stvarima.
Sve ono što se može kupiti, nije skupo. Vi ste uništili ono što se ne može kupiti, generacijama što se ne može popraviti. Isto mislim, neću da vam kažem, da obmanjujete javnost i nije ni fer ni pošteno, nego da se vratimo mi našim zakonima i da nas pustite da vas naučimo kako se to radi, pa u sledećim izborima da vidite kako treba da se ponašate, da skontate kako treba država da se vodi, jer inače ovo što radite, to je besmisleno.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, iznenađuje diskusija jedne političke stranke koja neće da podrži rebalans budžeta. Jasno mi je, oni koji su opozicionari, da to ne žele da rade, bez obzira na argumente, ali iznenađuje upravo stav Demokratske stranke da prećutkuje da će ove godine rast biti od 7 do 9%, rast proizvodnje će takođe biti dvocifren.
Otplatu duga smo servisirali, koji je napravila prethodna vlada i što se nikada nije desilo, a to je da se smanjuju rashodi, da izvore ne tražimo nove, neće biti novih nameta, novih poreza, nego samo da se smanje troškovi, a sve u cilju da bi smanjili taj deficit o kome se tu priča. Neću pričati dugo, pošto već nekoliko dana raspravljamo o ovome, a ni jedan valjan razlog nisam video da se ne usvoji ovaj rebalans budžeta. Sve su bili politički pamfleti, bile su parole političke i ni jedan razuman razlog nema, ako neko hoće da smanji deficit, da ga treba napadati zbog toga. To mi baš stvarno nije jasno.
Druga stvar je da se izvori povećavaju i da je reč o prihodima, da treba da se uvedu novi porezi, takse ili veće carine. Samo još nešto da poručim kolegama iz Demokratske stranke, koji kažu da neće glasati za rebalans budžeta. Navodno, kažu da smo mi njih rušili. Mi ni kada smo rušili nije bio razlog ni budžet, ni zakoni reformski koji su se donosili. Mi smo bili zadovoljni njihovim ponašanjem i oni su pobrkali stvari. Ako imaju nameru da nas sruše, onda treba da nađu nešto da u našem ponašanju nije kako treba.
Inače, što se tiče ovog zakonskog dokumenta, on je sasvim logičan i ne vidim ni jedan razlog da oni ne glasaju za to. Takođe, i za gospodu radikale, koliko sam slušao, njihove primedbe su bile najžešće zašto je gospodin Dinkić bio na Radiju B92, a nije bio tog momenta da ga oni vide u sali. To za mene nije razlog da se i oni ne predosmisle, ne podrže ovaj rebalans budžeta, jer ni jedan pravi i valjani argument nisu izneli da ga ne treba podržati.
Za njih mi je jasno, jer oni vole da manipulišu, da prodaju maglu u javnosti i da koriste ovu govornicu da bi to uradili. Tako npr. u onoj prethodnoj deklaraciji neće da glasaju za ulazak u evropsku i ekonomsku zajednicu, jer time ćemo mi ući u Partnerstvo za mir.
Da vas podsetim, pre četiri i po godine, posle ubistva Ćuruvije, sutradan, a to je bilo za uskrs, u ponedeljak smo mi u Skupštini Jugoslavije glasali za partnerstvo, za savez sa Rusijom i Belorusijom. Sada ti saveznici su u partnerstvu za mir, ali njima ne smeta da to javnosti predstave. A zašto sada te svoje saveznike ne zamolite ili da izađu u našu korist ili da nas prihvate tamo.
Vole da manipulišu tim podacima, to meni ne smeta, ali malo zbog javnosti bi dobro bilo da se ipak podsetimo sve šta su nam činili. Njih verovatno ne mogu preobratiti da glasaju, ali mislim da gospoda demokrate, neću vas više zadržavati, pošto bih hteo svi da budemo kratki, pa da završim ovu diskusiju, ni jedan valjan razlog nisam video da demokrate ne glasaju.

Poštovani predsedniče, gospodo poslanici i gospođe poslenice, moram priznati da sam jednog trenutka hteo da budem nevaspitan i da otmem govor predsedniku Skupštine, da pohvalim Skupštinu kako smo počeli da radimo i da pričamo samo o zakonima, da se držimo teme, da smo shvatili našu važnost i da hoćemo da te reformske zakone donesemo što pre i da ih poboljšamo, da budu što bolji.
Ali, moram priznati da se pre nego što sam došao za govornicom čulo dosta stvari i da ste svi vi u pravu. Tačno je sve što ste rekli jedni drugima. Fabrike su se katančile, i lance i katance stavili su tokom deset godina neki drugi. Znači, trudili ste se, ne samo fabrike, i to je problem sada o kome pričate.
Imamo mi i drugih problema. Problem je da smo izgubili obraz pred svetom, da ste nas osramotili pred svetom, da se mi sami stidimo, problem je što traže od nas da se pokajemo za neke stvari, problem je što smo izgubili teritorije, što smo izgubili ratove, decu; problema ste vi napravili jako puno.
Niste sve jedni drugima ni rekli, ali sve je uglavnom bilo. Sva je sreća što se pojavila stranka koja može sve to da reši i koja je ušla čistog obraza u čitavu tu priču, koja je dozvolila nekima da se pokaju, nekima da se očiste, a nekima da mogu da kažu ovo što sada govore. Sva sreća da stranka G17 plus ima ljude koji mogu da odu po belom svetu, da im neko veruje, da im da kredite, da im veruje na reč, da im veruje da ćemo biti drugi, da ćemo se dovesti u red.
Niko od vas ne bi dobio taj kredit, da tamo ode, i niko mu ne bi verovao. Sva sreća, a mislim da ne otvaramo više tu priču... Tema je upravo ovo što hoću da kažem. Sva sreća da ne otvaramo tu priču i taman sam bio srećan da ćemo funkcionisati kao pravi parlament, tako sam nas video jednog momenta.
Moram samo da kažem, da podsetim neke. Kažu da reforme idu sporo, da su se reformski zakoni mogli doneti pre godinu dana. Možda su se mogli doneti pre godinu dana, ali stranka G17 plus nije htela da dozvoli tim reformistima, tog sastava, da donosi te zakone, nego upravo jednim drugim ljudima koji su došli na vlast da vam pokažu.
Tačno je to da birači sve znaju i sve kažnjavaju, tačno je to da su jesenas, što je gospodin Vlahović pomenuo, birači odabrali i vi ste dobili onoliko koliko ste dobili glasova. Tačno je to da vi više nikada nećete imati te glasove. Zašto ste se uzbudili, gospodo, zašto je to strašno? Nećete imati više glasova kao što ste imali. To je normalno.
Došla je druga stranka, čistog obraza, neokaljana, nekorumpirana, ona tajkune koje ste vi stvorili pokušava da privede zakonu, one mafijaše takođe. Znači, sasvim drugačije funkcioniše, pokazuje jedno drugo lice, drugi obraz Srbije i vi shvatite to, gospodo, možda je to sada za vas bolno, ali to je tako, to je činjenica.
Mislim da za vas, da ne kažem, prestali ste da vadite pištolje, da pretite narodu, da vozite tuđe džipove, da koristite stanove i tako dalje, da ne kažem sve šta se... mi takvih afera, ni Janjušević, ništa nije vezano za nas, sve smo vam mi to pomogli, da vi dođete do toga da se malo urazumite. Zbog toga kažem, ovaj zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika moramo doneti, i to što pre. Mislim da ne treba da otvaramo diskusiju.
Ničim nisam hteo da vas povredim, samo sam neke činjenice izneo i zato mislim da naš zajednički predsednik koga smo izabrali treba da stvarno poradi na tome da se objedine zdrave demokratske snage i da ubrzano donose te reformske zakone. Ja neću komentarisati, vi ste uglavnom, ovaj zakon je kratak da se komentariše, ali...