Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, ovim zakonom ne samo što se ustanovljava institucija zaštitnika građana, tj. najvažnija funkcija ove institucije, a to je zaštita i unapređivanje ostvarivanja slobode i prava čoveka u jednom društvu, nego i jačanje procesa demokratizacije, koja je jasno trasirana u Srbiji.
G17 plus će podržati ovaj zakon, jer upravo ovaj zakon pospešuje uspostavljanje i razvoj institucija koje treba da dovedu do zaštite pojedinca od nezakonitog i lošeg rada organa vlasti i glasaćemo za ovaj zakon zbog najznačajnijeg razloga, a to je garancija za ostvarivanje načela jednakosti građana pred zakonom. Poznata je deviza G17 plus - zakon jednak za sve.
U pravnom sistemu Srbije ova institucija je našla svoje mesto na teritoriji AP Vojvodine 2002. godine odlukom Skupštine AP Vojvodine i lokalne samouprave Zakonom o lokalnoj samoupravi, isto tako 2002. godine. Samim uspostavljanjem ovih institucija na ovim teritorijama, jasno je postalo da je potreban kontinuitet nastaviti.
Istorija postojanja institucije zaštitnika građana je duga, počev od Švedske, odnosno Skandinavije, koje se smatraju kolevkom ove institucije. Svi koji su imali kontakt sa Skandinavijom ili su tamo boravili, prvo što mogu da uoče, a to je odlično funkcionisanje ove institucije. Stoga, uopšte nije bitno koji je naziv te institucije ili sedište te institucije.
Vama, živeći u jednoj takvoj zemlji, uopšte nije ni potreban kontakt sa ovakvom institucijom, zbog toga što je sistem vrednosti toliko izgrađen i uspostavljen da vi, na kraju krajeva, nemate potrebu da se obratite da bi vaša prava bila zaštićena.
Kasnije, kada je postao poznat efekat rada ove institucije, sama institucija se uspostavlja i u drugim zemljama. Tako danas možemo konstatovati da ih ima u oko 130 zemalja. U našoj zemlji, koja je u procesu tranzicije takođe uspostavljanja vladavine prava i gde su demokratski procesi još uvek u razvoju, jasno je da uspostavljanje ovakve institucije zaštitnika građana treba da ima prioritet.
G17 plus smatra da će rad ove posebne samostalne institucije, koja će vršiti nadzor nad radom, pre svega organa državne uprave, javnih službi, organa lokalne samouprave, dakle, nad radom svih onih subjekata koji neposredno odlučuju o pravima i obavezama građana, dovesti do jačeg i kvalitetnijeg društva državnog sistema, ono što smatramo da treba da imamo i ono što zaslužujemo.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, bez obzira na kvalitet saradnje resornog ministarstva i svih poslaničkih grupa i uvažavanja Predloga, smatram da je potrebno još jednom obrazložiti neke amandmane, kako bi izbegli mogućnost previda usled ovako opsežnog rada.
Naime, poslanička grupa G17 plus je podnela amandman na član 14. koji se odnosi na nadležnost i rad komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Jasno je da rad komisije treba da bude samostalan i efikasan i da se provera vrši na osnovu jasno usvojenih kriterijuma od strane nacionalnog saveta.
Usvajanjem ovog amandmana izbegli bi mogućnost da recenzent iz jedne oblasti radi recenziju u nekoj drugoj oblasti. Na primer, recenzent iz oblasti prirodno-matematičkih nauka vrši recenziju iz oblasti umetnosti. Na ovaj način bi se u svakom slučaju povećao stepen efikasnosti rada komisije.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zakon o visokom obrazovanju je jedan od najvažnijih zakona za jedno društvo i državu. Dobar zakon o visokom obrazovanju je preduslov svih uslova za kvalitetno društvo.
G17 plus će podržati ovaj predlog zakona iz više razloga. G17 plus je stranka koja se zalaže za reformu obrazovanja, naročito visokog. Aktivno smo učestvovali u ovom procesu od početka. Zakon je u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, procesom prihvatanja i donošenja svih dokumenata potrebnih za donošenje i efikasno sprovođenje ovog zakona.
Takođe, zakon je u skladu sa procesom evropskih integracija. G17 plus prati sam proces donošenja Predloga ovog zakona i možemo pozitivno da se izrazimo o načinu rada resornog ministarstva. Korišćena su pozitivna iskustva i započet je proces reformi visokog obrazovanja iz prethodnog perioda.
Zatim, postojala je konstruktivna komunikacija i zajednički rad sa relevantnim institucijama i stručnjacima iz ove oblasti. Javne rasprave su bile kvalitetne i uvažene, a uvaženi su predlozi i amandmani iz AP Vojvodine. Bilo je aktivno učešće studenata i naročito vrlo konstruktivna saradnja sa poslanicima svih parlamentarnih stranaka.
Na osnovu ovako opsežnog rada na jednom zakonu, lično očekujem postizanje konsenzusa oko usvajanja ovog zakona. O samom predlogu zakona je rečeno dosta. Zakon daje samo formu jednom sistemu visokog obrazovanja i on je veoma unapređen u odnosu na stari sistem visokog obrazovanja. Napredak se odnosi, pre svega, na samo razdvajanje sistema visokog obrazovanja na dva odvojena ciklusa.
Prema vrsti studije se dele na akademske i strukovne. Akademske studije osposobljavaju studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća, dok strukovne studije osposobljavaju studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.
Velika prednost je i sam sistem vrednovanja studija tj. uvođenje sistema bodovanja kao jedinice mere predmeta. Zbog čega je to tako? Do sada smo imali stari sistem vrednovanja, koji je bio isključiv i baziran isključivo samo na dobijanje diplome.
Dakle, pri tome sam proces sticanja znanja je bio potpuno zanemaren u slučaju nemogućnosti dobijanja same diplome, pa smo tako imali apsurdnu situaciju da student koji prođe proces studiranja, znači, ima određeni broj položenih ispita, dođe do samog kraja i iz nekih određenih razloga ne može da diplomira, on ostaje potpuno izjednačen sa znanjem srednje škole, što je velika šteta za jedno društvo.
Ovakav sistem daje mogućnost iskorišćavanja svakog znanja koje jedan student primi, jer svaki student nosi svoje bodove sa sobom i prilikom konkurisanja za posao, u svakom slučaju, u prednosti je od onoga koji je završio samo srednjoškolsko obrazovanje.
Takođe, velika prednost je i mogućnost kombinovanja obrazovanja koja dovodi do povećanog stepena kvaliteta. Daću vam primer, ukoliko neko ima sklonosti ka ekonomiji i informacionoj tehnologiji, umesto kakva je situacija danas, moramo da završimo dva fakulteta, a u ovom slučaju mi možemo da napravimo kombinaciju, tako da dobijemo adekvatnu diplomu koja nosi u sebi znanje i iz oblasti ekonomije i informacione tehnologije, i tako obučen kadar je u svakom slučaju u velikoj prednosti od onoga ko je završio samo ekonomiju ili samo informacionu tehnologiju.
Još jedan detalj ovog zakona želim da pomenem, s obzirom da je bilo dosta diskusije u vezi dozvoljenih ispitnih rokova. Predlog zakona, naime, korekcijom predviđa još dva puta mogućnost polaganja ispita i to smatram da je više nego dovoljno. Zapadne zemlje imaju mogućnost samo još jednog ponovnog polaganja ispita. Ako ne položite ispit u određenom roku, vi morate ponovo da saslušate ceo predmet.
Međutim, u zapadnim zemljama sam naziv predmeta je promenjen u naziv - kurs. Zbog čega je to tako? To je tako, jer danas kada uporedimo sa našim starim sistemom visokog obrazovanja, vi imate priliku da pasivno primate znanje tako što ćete najčešće slušati predavanja određenog predmeta, a ukoliko se radi o kursu, to podrazumeva aktivno učešće studenta u procesu primanja znanja, što podrazumeva rad, bilo da je reč o seminarskom radu ili da je reč o radu na nekim projektima.
Kada student ima priliku ovakav način studiranja da ima u svom procesu sticanja znanja, ima priliku da tokom cele godine uči i radi na sticanju tog znanja, što do sada nije bio slučaj. Do sada smo, nažalost, imali tu situaciju da se učilo samo po potrebi, odnosno kada su ispitni rokovi u pitanju i na taj način smo imali takozvani kampanjski rad. Na ovaj način se postiže kvalitet zato što imamo kontinuirani rad tokom cele godine.
O prednostima ovog zakona, tj. ovakvog sistema visokog obrazovanja, možemo pričati dugo. Međutim, važno je da ovaj predlog usvojimo što pre i da počnemo da osećamo sve prednosti u praksi.
G17 plus poziva sve poslanike da pozitivno glasaju za ovaj predlog zakona. Hvala.

Javljam se po Poslovniku, član 103. Molim sve narodne poslanike da se vrate temi, a tema je izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu. Molim vas da se vratite temi zbog toga što ova priča koju vi sada pričate, da se ne izrazim loše, ovo nadmudrivanje, ova priča o istoriji Srbije, koja nije baš tako slavna, nažalost, neće dovesti do toga da penzioneri dobiju penzije, da studenti dobiju stipendije itd. Molim vas da se vratite temi.

Kolege narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 100. stav 1, koji kaže: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine".
Ovde od strane poslanika SRS ne da se ne poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, nego se vrši tortura nad ostalim poslanicima, a posebno poslanicima G17 plus. Javnost je dužna da zna da mi ovde trpimo torturu, da se na hodnicima psujemo, gde nam se kažu takve ružne reči, gde se provocira neverovatno, dobacuje se najružnije što se može zamisliti. Isto tako to rade na hodnicima, to rade za govornicom javno.
Istovremeno, prozivaju određene političke stranke da su lopovi, kriminalci itd. Međutim, svima je poznato da je SRS na vlasti u većini, dosta lokalnih samouprava, a posebno u Vojvodini.
Ja sam iz Vojvodine. Vojvodinom su harali i pljačkali godinama. Sada su oni neprijatelji Vojvodini, neprijatelji Srbije, neprijatelji svih građana. Sada imamo SRS u Vojvodini koja je preuzela odgovornost i sada ćemo da vidimo kako će SRS da vlada. Možemo već danas da pitamo građane Vojvodine da li im je bolje, da li je bolje Novom Sadu od kada je SRS na vlasti, da li imaju više para, da li bolje žive, da li imaju bolje puteve, da li su izgrađeni mostovi.
Šta ste uradili? Ništa. Opljačkali ste jednom već, opljačkaćete ponovo. Svaki put kada se SRS nađe na vlasti pljačkaće ovu zemlju. To je činjenica i to ne možete nikada da pobijete time što ćete govoriti da su svi drugi lopovi. To nije tačno. Mi imamo konkretne rezultate koji su vidljivi, stoje na papiru i to vidi ko hoće da vidi. Takođe, ko hoće da vidi, videće šta SRS radi u Vojvodini i šta radi u Srbiji, tamo gde je na lokalnoj vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji je pred nama je još jedan od niza zakona koji treba pomoći da naša zemlja iz sadašnjih postojećih uslova na najbrži i na najefikasniji način uđe u zajednicu evropskih zemalja. Predložen od strane Ministarstva poljoprivrede, ministarstva jedne vrlo iscrpljene oblasti, koja je dugi niz godina iza nas "prioritirana" samo kada se od seljaka uzimalo, ali ne kada mu se trebalo pomoći da stvori novu vrednost i obnovi potrošena sredstva i tehnologije za stvaranje nove vrednosti.
Ovo ministarstvo je, iako svesno pozicije u kojoj se naša poljoprivreda dugo nalazi, krenulo da sistemski i izistinski rešava problem kao problem i ciljno odvede našu poljoprivredu na poziciju koja joj u Evropi pripada.
Ovo ministarstvo je odlučno krenulo u proces revitalizacije ove grane, sa jasnim ciljem da pokaže da nije od suštinskog značaja koliko je nešto uništeno ili oslabljeno, nego od suštinskog značaja naše opredeljenje da li hoćemo da to nešto povratimo i podignemo na nivo koji mu inače u Evropi i pripada ili nećemo. Smatram da smo dužni prepoznati ovakve namere i dela, ostaviti se dnevne politike koja po nekima od nas možda nameće da to previdimo i da se fokusiramo na neke druge kriterijume.
Pošto je svima jasno da naše prilagođavanje evropskim standardima nije važno samo za građane Evrope, nego je važno isključivo za nas same, osvrnuću se na još nekoliko značajnih argumenata koji ukazuju na neophodnost usvajanja ovog zakona.
Republika Srbija ima optimalne ekološke uslove za proizvodnju semena, a naša je zemlja po bogatstvu biljnih i genetičkih resursa jedna od najpoznatijih u svetu. Iz toga je veoma važno omogućiti domaćim proizvođačima semena pristup međunarodnom tržištu. Takođe je važno obezbediti seme boljeg kvaliteta za domaće tržište.
Ovaj zakon to može da omogući i njegovi efekti će samim tim biti uspešnija poljoprivredna proizvodnja. Korisna novina koju donosi ovaj zakon je regulisanje načina obeležavanja semena u prometu. Time obezbeđujemo da svaka kategorija semena ima poseban tip etiketa. Zakon precizno definiše ko može da vrši kontrolu nad proizvodnjom. Efekat ovih mera je da se dovede u red ceo proces proizvodnje i prometa semena, a što svima svakako olakšava rad u proizvodnji, odnosno u poljoprivredi.
U članu 5. utvrđeno je da proizvodnjom semena može da se bavi privredno društvo, tj. preduzeće koje je upisano u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva. Izuzetnom proizvodnjom semena se mogu baviti fizička lica na osnovu zaključenog ugovora o saradnji sa proizvođačem semena, a što omogućuje jednu vrstu mentorstva u proizvodnji semena, smanjuje mogućnost stvaranja monopolističkih pozicija u proizvodnji semena, te pospešuje nove proizvođače da se uključe u ovaj posao i osvoje proizvodnju bez bojazni da će se gubiti na kvalitetu.
Ovaj zakon takođe daje proizvođaču semena mogućnost ispitivanja, istraživanja i dorade sorti u slučajevima kada inostrani naručilac traži neku vrstu sorti koja nije upisana u registar. Ovo pod uslovom da tako dorađena sorta ode u neku drugu zemlju iz koje je i naručena.
Pitanje uvoza semena je ovim zakonom rešeno na najbolji mogući način. Zaštićeni su prvo primarni poljoprivredni proizvođači, koji seme koriste na svojim njivama, a zatim domaći proizvođači semena, te uvoznici inostranog semena.
Sve ovo prethodno rečeno nas kao narodne poslanike obavezuje da ovaj zakon izglasamo prosto zato što se radi o narodnom dobru, zato što predstavlja još jedan korak napred ka izjednačavanju našeg seljaka sa bogatim i produktivnim seljacima ostalih zemalja u Evropi.
Moram da podsetim, nije Ministarstvo poljoprivrede prvo koje je smislilo da našem seljaku pripadne pozicija rame uz rame sa francuskim, austrijskim ili bilo kojim drugim seljakom u Evropi. To je naš seljak odavno zaslužio i tako se i ponašao, dok nisu došli raznorazni nacionalisti, lobisti, prevaranti, pa ga dobro omeli u ovome. Ministarstvo poljoprivrede nizom sistemskih mera pokušava samo da vrati našem seljaku ono dostojanstvo koje mu je uvek i pripadalo i mi smo dužni da u tome pomognemo.

Poštovane dame i gospodo, drago mi je da sam čula od jednog poslanika da kada pričamo ovde za ovom govornicom treba da koristimo činjenice. Ja sam isto navikla da u komunikaciji koristim činjenice, a činjenica je da je zatvaranjem četiri banke 8.000 ljudi izgubilo posao. Međutim, danas je 9.000 ljudi dobilo posao.
Što se tiče izjave jednog poslanika da novac građana koji se štedi u bankama nije u domaćim, nego isključivo u stranim bankama, činjenica je da je novac ipak u domaćim bankama. Navešću nekoliko domaćih banaka, a to su: Komercijalna banka, Vojvođanska banka, Panonska banka i tako dalje. Ima ih i više, mnogo više. U svakom slučaju, to su sve banke koje dobro rade.
Što se tiče para sa Kipra, o kojima pričate povodom ovog amandmana, ne vidim kakve to veze ima sa ovim amandmanom, ali s obzirom da vi pričate o tome koristim priliku da ja isto kažem nešto o tom pitanju. Vi ste ovde postavljali nama razna pitanja. Dozvoljavam sebi, isto tako, da jedno pitanje postavim Srpskoj radikalnoj stranci.
Činjenica je da je novac odnošen iz ove zemlje godinama. Činjenica je da ste vi u jednom periodu bili u vlasti. Činjenica je da ovde sede bivši ministri, koji su mogli, ako su hteli i umeli, da pronađu te pare, ukoliko su toliko zabrinuti sada, posle pet-šest godina, gde su te pare.
Postavljam pitanje kolegama iz SRS, bivšim ministrima, bivšoj vlasti zašto nije te pare pokušala da vrati ili je možda pokušala, ali nije htela, ili je možda učestvovala u iznošenju tih para. Dajte odgovor na ta pitanja.

Pogrešno sam protumačena i molim nekog drugog poslanika iz Srpske radikalne stranke da izađe i odgovori na pitanje zašto vi niste vratili pare koje su odnete na Kipar u periodu kada ste bili na vlasti. To je bilo moje pitanje, ja sam postavila pitanje, a vi ste izašli i pričali o nečemu sasvim drugom, ne znam kome pričate; ako ste u stanju odgovorite na pitanje, ako ne, neka izađe neki drugi poslanik.
Inače, što se tiče vašeg komentara da se sada, u ovom periodu stoji u redovima i čeka za "Loto", samo želim da podsetim da se u vaše vreme stajalo i čekao se hleb, benzin i sve ono što su nasušne potrebe građana.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u procesu stvaranja i uređenja institucija posebno mi je zadovoljstvo da je došla na red najvažnija od svih institucija, a to je porodica. Na našem putu ka evropskim integracijama bavili smo se i bavimo se pitanjima ljudskih prava. Bez obzira što u jednom periodu naše istorije ne možemo da se pohvalimo zaštitom i poštovanjem ljudskih prava, moramo da konstatujemo da smo u poslednje vreme postigli izvestan napredak. Međutim, postavlja se pitanje da li smo mogli bolje. Naravno da smo mogli bolje.
Takođe se postavlja pitanje da li smo mogli bolje sa ovakvim starim zakonom kakav smo imali do sada. Smatram da nismo mogli i zbog toga je neophodno da ga promenimo.
Potpuno poštovanje ljudskih prava počinje sa rođenjem čoveka, počinje u samoj porodici. Kroz životno iskustvo i boravkom u drugim zemljama shvatila sam da sam rođena i da sam živela u društvu koje baš ne može da se pohvali sa najboljim poštovanjem ljudskih prava. U tom periodu odrastanja sam shvatila da me je od toga zaštitila jedino moja porodica, u kojoj su se uvek uvažavali svi članovi i svako je imao prava glasa i gde nikada nije bilo nasilja. Međutim, moram da kažem da sam bila svedok da u mom okruženju nije bio takav slučaj.
Smatram da društvo ne sme da dozvoli da porodica bude prepuštena slučaju i da svaka porodica sama za sebe uređuje svoje porodične odnose, jer takvo društvo nikako ne može biti kvalitetno društvo. Kvalitetno društvo je ono u kome država osigurava sistem koji će da zaštiti porodicu.
Dakle, šta proizilazi iz prethodno rečenog? Proizilazi da je najvažnije u ovom zakonu, u stvari, uvođenje pravnog instituta, a to je zaštita, odnosno pravo deteta. Pravo na slobodno izražavanje sopstvenog mišljenja znači da se ne može postati i biti svestan sebe, što znači i biti svestan svog postojanja i svoje uloge u društvu. Dobar preduslov za nekog ko može od najranijeg perioda svog života shvatiti značaj postojanja u jednoj zajednici. Ako znam ko sam i šta sam i da imam šansu da poštujem sebe, onda mogu očekivati da će i drugi da poštuju mene. Dobar preduslov za kvalitetno društvo postoji kada je detetu data šansa da misli, onda ono može ravnopravno da učestvuje u slučaju razvoda roditelja.
Zato je sasvim logično uspostavljanje sledećeg veoma važnog pravnog instituta, a to je zajedničko vršenje roditeljskog prava. Ukoliko se roditelji zajedno sa detetom dogovore da roditelji ne žele da žive zajedno, neće biti mesta za subjektivne momente, za negativne emocije, za neprijateljstvo, što je u interesu svih nas, a naročito u interesu deteta.
Takođe, želim da istaknem dobru pravnu regulativu što se tiče problema nasilja u porodici. Koliko je to važno i neophodno govore podaci koji su već iznele moje kolege iz G17 plus.
Smatram da je značajno iz ovog zakona izvući još jedan pravni institut koji je pretrpeo značajne promene, a to je pitanje usvajanja i hraniteljstva. U praksi se pokazalo da dosadašnja pravna rešenja nisu išla u korist dece. Poznati su mnogi problemi koje su porodice prilikom usvajanja ili preuzimanja hraniteljstva imale. Ove nove izmene u zakonu će dovesti do toga da dete bude ponovo zaštićeno.
Drage kolege i koleginice narodni poslanici, ostavimo sve predrasude, političku pozadinu ovog zakona i glasajmo za ovaj zakon koji neće dozvoliti da ostane onaj stari, za koji smo konstatovali da je bio loš. Nemojmo nikada dozvoliti da nas je najteže zaštititi od nas samih. Hvala.

Pozivam se na član 100. Povređeno je dostojanstvo Skupštine. Prethodni poslanik je takođe izašao da reklamira ovaj član, međutim, reagujem na to da mi više uvreda, koje smo čuli u ovoj skupštini, čujemo da dolaze od Srpske radikalne stranke.
Čuli smo ovde uvrede kao što su – da su narodni poslanici životinje, kokošinjarnik itd. Međutim, ono što je najstrašnije od svega je to da SRS vređa sve građane u Srbiji, zbog toga što konstantno priča neistine u Skupštini. A istovremeno, na lokalu se ponašaju sasvim drugačije od onoga šta pričaju. To građani, u pojedinačnim lokalnim samoupravama, vide.
Međutim, nadam se da će se jednom to razotkriti, tako da će sva ova priča u Skupštini biti očigledna svima i nadam se da se više neće glasati za Srpsku radikalnu stranku. Naime, reći ću vam jedan primer, tačnije šta se dešava u Subotici. Javno preduzeće DP "Palić" se rasprodaje, odnosno rasprodaje se društvena imovina nezakonito.
G17 plus u Subotici, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, muči muku već nekoliko dana da zaustavi rasprodaju društvene imovine. Međutim, saznali smo zašto je SRS toliko zainteresovana da se društvena imovina rasproda, zato što treba da se rasproda nekim lokalnim bogatašima, koji su očigledno platili da se vodi hajka protiv G17 plus u Subotici.
Eto, to su vam srpski radikali na delu, na lokalu. A ovo u Skupštini, to je potpuno prazna priča.

Gospođice Jovanović, ovo nije diskusija i rasprava između nas dve lično. Ovde se radi o odgovornosti. Radi se o građanima Srbije.
Ono što sam rekla za Suboticu je istina. Znači, stojim iza toga. SRS zastupa interese lokalnih bogataša, učestvuje u rasprodaji i razvlačenju društvene, državne imovine. To je istina i činjenica.
G17 plus je prvi put na vlasti u Subotici i ne dozvoljava to. Rasprodaja državne imovine se godinama dešava, tome smo svi svedoci, a i dalje pokušavate to da radite. Mi vam to ne dozvoljavamo. G17 plus neće dozvoliti više da razvlačite državnu imovinu, zbog toga što je država na prvom mestu samo stranci G17 plus, očigledno.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa G17 plus podržava i glasaće za ovaj set zakona koji uređuje oblast i zaštitu životne sredine. Postoji više razloga zbog čega će G17 plus glasati za ovaj set zakona, a ja ću napomenuti dva značajna razloga.
Jedan od tih razloga je da su zakoni odlično obrađeni i imaju sve segmente jedne oblasti koju treba definisati zakonom. Očigledno je da je predlagač zakona na kvalitetan i temeljan način obradio materiju sa svim relevantnim aspektima. Drugi razlog je svakako to što G17 plus visoko ide ka tome, odnosno ka uređenju oblasti i ka zaštiti životne sredine.
Jer G17 plus se zalaže za bolju budućnost ove zemlje i svih građana, a to između ostalog podrazumeva i pravo na zdrav život u zdravoj sredini.
U oblasti zaštite prirodnih vrednosti postoji preko sto propisa, zatim postoji i Zakon o zaštiti životne sredine koji datira iz 1991. godine. Ovaj zakon uređuje nekoliko segmenata u okviru oblasti zaštite životne sredine, međutim, ovakav sistem, mislim pre svega na Zakon o zaštiti životne sredine i niz propisa koji su doneti na osnovu ovog zakona, ima i niz propusta.
Mnogobrojni propisi su doveli do toga da postoji i segmentska podeljenost, odnosno podeljenost različitih ovlašćenja po segmentima u različitim državnim organima i službama, mislim pre svega na javne službe, i zbog toga nisu mogli usklađeno da obezbede adekvatnu zaštitu životne sredine. Veliki broj zakona i propisa nema jedinstvene i jasno propisane ciljeve.
Dosadašnji pristup je bio takav da je postojala neusaglašenost, odnosno loša koordinacija između republičkih i drugih nivoa, misli se na AP Vojvodinu i na lokalne samouprave. Sve to je dovelo do toga da smo mi svi svedoci prilično lošeg stanja što se tiče zaštite životne sredine, odnosno to je visok stepen zagađenosti u našoj zemlji.
Mislim da nije potrebno da napominjem problem Pančeva, Bora, Beočina, niz reka i jezera. Ono što mogu da pomenem i što je najjasnije vidljivo, to su nerešeni problemi u vezi deponija, zatim odlaganje smeća itd. Bez obzira što ne bi trebalo da imamo izgovor za nepoštovanje propisa, može se izvući zaključak da bi u procesu promena i u odnosu prema zaštiti životne sredine trebalo država da predvodi i da ima ključnu ulogu, i upravo je to ono što nam se sada dešava donošenjem ovih zakona.
Kao što sam vam već napomenula, predlagač je odlično obradio materiju, uzimajući u obzir prethodno stanje, razloge zbog čega je prethodno stanje takvo kakvo jeste, zatim iskustvo iz EU i drugih zemalja, propisi iz drugih zemalja, a naši propisi bi trebalo da budu usaglašeni sa njima i sve to je dovelo do toga da imamo set zakona koji jasno govori o tome da će ova oblast biti obrađena i poboljšana na mnogo bolji način nego što je to do sada bilo.
Posebno bih istakla da je ovaj zakon donet na osnovu polaznih osnova, odnosno, ima jasno definisane polazne osnove, a isto tako jasno definisan cilj. Od polaznih osnova istakla bih, pre svega, unapređenje i obrazovanje kadrova, tu je razvijenost svesti za značaj životne sredine, a isto tako bih istakla učešće javnosti u aktivnostima i procesima donošenja odluka u oblasti sistema zaštite životne sredine.
Na kraju, ono što želim da kažem, ova vlada je za proteklih deset meseci predložila mnogo važnih zakona, a Skupština je usvojila.
Svi ovi zakoni su značajni zbog toga što dovode do poboljšanja stanja u našem društvu u različitim oblastima.
Zašto su veoma značajni zakoni iz oblasti zaštite životne sredine? Zato što svi mi zaslužujemo sistemski uređenu, bezbednu i stabilnu zemlju, sa dobrim životnim standardom za sve kategorije u našem društvu, kao i čistu životnu sredinu.
To je sve ono za šta se zalaže G17 plus i zbog toga apelujemo na sve narodne poslanike, odnosno na sve poslaničke grupe da glasaju za ovaj set zakona, jer oblast zaštite životne sredine mora biti iznad političkih interesa. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovano predsedništvo, poslanici G17 plus će glasati za ovaj zakon, ne zato što ga predlaže Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija, na čelu sa gospodinom Dinkićem,  već zato što taj predlog zakona o rebalansu budžeta ide u prilog građana.
Neću pričati sa stručnog aspekta, nego sa aspekta građana, zato što nam je ministar Dinkić već pričao sa stručnog aspekta i pričaće ukoliko to bude potrebno.
Ako želite da poboljšate ekonomsku situaciju jednog domaćinstva, to možete urediti na tri načina - povećavanjem prihoda tog domaćinstva ili smanjenjem rashoda, ili i jedno i drugo. Postavlja se pitanje - šta dobijate štednjom, kako time poboljšavate ekonomsku situaciju. U ovom konkretnom slučaju dobijate bolju preraspodelu izdataka u korist Fonda za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje, dobijate otplatu stare devizne štednje, makroekonomsku stabilnost, zaustavlja rast spoljnotrgovinskog deficita.
Najveću korist od rebalansa budžeta će imati Republički fond PIO. Prihod se povećava čak za tri milijarde dinara. Sve to govori da je logično da svi poslanici glasaju za ovaj predlog rebalansa budžeta. Međutim, mi smo čuli ovde neku kritiku. Čuli smo da to nikako ne valja, a razlog za to je - zato što ja to tako kažem.
Gospodo poslanici, mi nemamo vremena da slušamo hvalospeve DS o tome šta su radili i šta su govorili. Poznato je šta su radili. Kada poredimo rad prethodne i ove vlade, možemo lako da uočimo jednu stvar, a to je da je prethodna vlada imala odličnu, povoljnu situaciju, veliku naklonost međunarodne zajednice, donacije, kredite itd. Nepravedno je porediti tri godine rada prethodne vlade sa radom ove vlade koja traje devet meseci. Ono što smo govorili su konstatacije bez argumenata.
Naime, čuli smo obrazloženje u martu da predlog budžeta nije dobar zbog toga što nije dobro projektovan. Za mene to nije nikakav argument, ta konstatacija da budžet nije dobro projektovan. Da li će ta vrsta izjave doneti sutra penzije? Neće. Stvar je vrlo prosta: ako mi ne izglasamo ovaj predlog rebalansa budžeta, neće biti ni penzija, neće biti penzija za poljoprivrednike i sve ono što je navedeno da će se desiti. Ako izglasamo, biće. Vrlo je jednostavno.
Poslanici DS i SRS neće glasati i ne moraju. Za to će odgovarati svojim biračima. Ipak, postoji većina u ovoj skupštini koja će glasati za ovaj predlog. To je dobro i ide u korist svim građanima.
Što se tiče štednje za vojsku, jasno je da je SRS protiv toga, jer oni su poznati kao stranka koja zastupa, između ostalog, i ratničke interese.
Što se tiče DS i priče o vojsci, da nije dobro smanjenje budžeta za vojsku, za mene je to čista demagogija. Vi se brinete za reformu vojske, ne brinete se za stanje u socijalno-zdravstvenom osiguranju, na primer. Ovaj rebalans budžeta poboljšava stanje u socijalno-zdravstvenom osiguranju.
Ali, koga to zanima. Još uvek nas zanimaju politički poeni, zanima nas podizanje rejtinga stranke. To je ono što mi ovde vidimo i to je ono što građani Srbije vide. To što SRS neće glasati za ovaj rebalans budžeta, razumljivo je. Međutim, za mene je veliko iznenađenje da DS neće glasati za ovaj predlog rebalansa budžeta. Nemate razloga da ne glasate i niste dali ni jedan argument koji ide u prilog tome. Apelujem na sve prisutne poslanike da glasaju za ovaj predlog rebalansa budžeta zbog toga što ide u prilog svih građana.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje da li je Skupština Republike Srbije nadležna da vodi raspravu i donosi odluku o ovoj temi koja se nalazi na dnevnom redu, odnosno da li ova tačka dnevnog reda treba da se nađe na dnevnom redu sednice Savezne skupštine.
Političke stranke u ovoj skupštini su davale različite izjave o tom pitanju, često kontradiktorne u odnosu na ono što je dato na nadležnim odborima i izrečeno za ovom govornicom.
G17 plus smatra i jasno iznosi stav da postoje prioritetnije teme o kojima bi ova skupština trebalo da diskutuje. Ova skupština, kao najviše zakonodavno telo, trebalo bi da donosi zakone koji su neophodni radi definisanja institucija koje nisu definisane, radi poboljšanja institucija koje već postoje.
Međutim, ova skupština jeste nadležna za iznošenje političkih stavova. Ako neke političke stranke insistiraju na iznošenju političkih stavova i to stavljaju u prioritete, dobićete politički stav i što se tiče G17 plus.
G17 plus neće glasati za ovu rezoluciju i biće uvek protiv svih rezolucija koje donose štetu našoj zemlji. G17 plus bi eventualno mogla da glasa za rezoluciju o zabrani upotrebe jezika mržnje, recimo, ili o zabrani upotrebe političkog inata, ili zloupotrebe naše tragedije u političke svrhe. To je patriotizam.
Patriotizam je kada volite i poštujete svoju zemlju. Ali, to nije dovoljno. Potrebno je da se odgovorno odnosite prema svojoj zemlji. Svaki građanin je dužan da se odnosi odgovorno prema svojoj zemlji, bez obzira gde se nalazi i šta radi. Pre svega, političke stranke imaju najveću odgovornost da se tako ponašaju prema svojoj zemlji.
Upravo je zato G17 plus stranka koja je preuzela odgovornost i mobilisala sve svoje snage da ovu zemlju vrati na pravi put, da izgradi sve ono što je porušeno i uništeno, zahvaljujući neodgovornim političarima. Na kraju, da napravi od Srbije modernu zemlju, koja će konkurisati drugim zemljama svojim ugledom.
Što se tiče snova, moja generacija i ja smo sanjali snove 1992. godine, kada smo završavali fakultete. Sanjali smo snove o tome da svoja znanja ostavimo u ovoj zemlji. Međutim, vi ste nam, sanjajući vaše snove, oduzeli te snove. Mnogi životi su izgubljeni. Mnogi životi su se promenili. Moj život se potpuno promenio. Nisam ni sanjala, ni zamišljala, da ću 10 dana nakon završetka bombardovanja roditi sina.
O ličnim posledicama bombardovanja ne želim uopšte da pričam, zato što smo svi jednako propatili. Želim samo da kažem jednu stvar: nećemo dozvoliti da, sanjajući vaše snove, oduzmete snove moga sina i sve druge dece.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poštovano predsedništvo, reforma školstva je pojam koji nas prati prilično odavno. Ne moramo se više podsećati koliko je samo slepih ulica bilo na ovom putu koji se zove - moderno i kvalitetno obrazovanje. Čini se da se napokon smer kuda ide ovaj put sada sasvim jasno vidi. On je kombinacija svega onoga što su zemlje iz velikih porodica evropskih naroda dostigle u svojim obrazovanim sistemima, s jedne, i naše prosvetne i kulturne tradicije, s druge strane. Dakle, put se jasno vidi. Nov priključak do ovog puta je prilično dalek i postavlja se pitanje - kako što pre do njega?
Osnovna karakteristika ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja jeste upravo to, da ne priznaje prečice, jer se drži one stare - preko preče, naokolo bliže. Predlagač zakona ne napada kurs u prethodnom zakonu, nego se bavi objektivnim pitanjem, koliko je taj zakon, kao takav, primenljiv u praksi. Smatram da je to jedan novi kvalitet naše demokratije, gde umesto da stvari vraćamo na početak, zadržavamo sve ono što je dobro i popravljamo ono što nije dobro. Dakle, implementacija prethodnog zakona je bila sporna. Nije bila izvodljiva u realnom vremenu i to je nešto što ovaj predlog zakona obrađuje na kvalitetniji način, ostavljajući školama i učenicima dovoljno vremena da sa jednog sistema pređu na drugi, bez tzv. žrtvovanih generacija.
Osim ovoga, ovaj predlog zakona se na poseban način bavi i kvalitetom obrazovanja i vaspitanja. Novina je da umesto prosvetnog saveta, saveta za stručno obrazovanje i saveta za usaglašavanje stavova u obrazovanju, obrazuje jedan nacionalni prosvetni savet za utvrđivanje pravaca razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Uvođenjem nacionalnog prosvetnog saveta se, prvo, smanjuje stepen birokratizovanosti na tako važnom nivou odlučivanja o prosveti, samim tim se obezbeđuju uslovi za povećavanje efikasnosti rada, a drugo, smanjuju se i budžetska opterećenja, čime je ovaj predlog zakona u skladu sa opštim trendom racionalizacije budžetske potrošnje.
Predlog ovog zakona i promene idu sa ciljem povećavanja te centralizacije sistema obrazovanja i težnja stavljanja odlučivanja na trougao, školski odbor, direktor, nastavnici, dok je uloga ministarstva svedena na kontrolnu funkciju u smislu zaštite zakonitosti.
Ovakvim pristupom spuštamo nivo donošenja odluke na mesto gde ova odluka treba da bude operativna i da sve svoje efekte, što je i osnovni preduslov za postizanje kvaliteta. Vrlo je značajna novina koja u školske programe uvodi osnovni, izborni i fakultativni deo, jer obezbeđuje unificirano osnovno obrazovanje za sve i dozvoljava mogućnost da se kroz izborne predmete učenici opredele prema svojim afinitetima.
Napokon, kod fakultativnih predmeta, da se oni koji to mogu i žele, razvijaju na jedan sveobuhvatniji i bogatiji način od proseka. Smatram da ovakav sistem stavlja u optimalan odnos kolektivno, versus individualno, sa svim njihovim limitirajućim faktorima.
Predlog zakona koji je pred nama bavi se, takođe, i jednom vrlo osetljivom stvari. Ima za cilj da rehabilituje u stručnom i socijalnom smislu nastavnika, kao centralnu figuru implementacije reforme sistema obrazovanja. Iz raznovrsnih, nama sasvim dobro znanih razloga, nastavnik je poprilično pao i na društvenoj lestvici, i kada je u pitanju stručnost. Predlagač uvažava realnu situaciju u kojoj se stub reformi nalazi i predviđa postepeni proces njegovog ponovnog uzdizanja u obe pomenute sfere.
Važno je napomenuti da predlagač objektivno ništa ne olakšava nastavniku. Od njega se i dalje ne očekuje kontinuirano, stručno usavršavanje i evaluiranje, nego ga on samo stavlja u realnu poziciju, da ovaj to stvarno može i da uradi.
Smatram da pred nama imamo dobar predlog zakona, koji treba da našoj deci obezbedi školu više okrenutu njima i njihovim stvarnim mogućnostima, a koja će im pružiti na duge staze sva sveobuhvatna znanja, kao što imaju njihovi vršnjaci širom Evrope. Nastavnicima će ovaj zakon obezbediti više kreativnosti, slobode, ali i obaveza i odgovornosti u radu, a nama roditeljima, nadam se, manje brige. Hvala.