Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ova dva predloga zakona obezbeđuju kontinuitet u preduzimanju mera za modernizaciju naše ekonomske politike. Smatram da je vrlo važno da ovu modernizaciju uradimo što pre, kako bi što pre bili u prilici da, u skladu sa sopstvenim iskustvima, ali i iskustvima drugih, vršimo samo fino podešavanje ekonomske politike zemlje.
Ovde želim da odvojim pojam modernizacije od pojma reforma, a koji, sam po sebi, ne definiše kurs aktivnosti i ne mora po definiciji da znači izjednačavanje sa modernim. Setimo se samo raznih reformatora iz raznih perioda. Takođe, pojam modernizacije želim da odvojim od pojma ruralizacije, obzirom da smatram da ne možemo imati ambiciju da oremo uz pomoć turbo-indžekšn rala i volova, te prema tome moramo da se opredelimo napred ili nazad.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama ima jasno definisane ciljeve. Dalje smanjivanje obima sive ekonomije, ostvarivanje većih priliva u budžet Republike Srbije, harmonizaciju akcizne politike sa standardima Evropske unije i akciznom politikom Republike Crne Gore.

Predlaganjem povećanja akciza na dizel gorivo obezbediće se smanjivanje dispariteta između maloprodajne cene motornog benzina i dizel goriva, koji je u Srbiji veći nego u zemljama u okruženju, čime će se obezbediti stabilnije tržište ovih proizvoda, a siva ekonomija u prometu dizel goriva svesti na najniži nivo.
Ako neko hoće da ove ciljeve i efekte suprotstavi činjenici da će poljoprivreda biti oštećena, mora se prisetiti da u jednoj konstruktivnoj diskusiji činjenice ne smemo vaditi iz konteksta, a kontekst su mere ove iste vlade i Ministarstva finansija koje obezbeđuju čak trostruko veći budžet poljoprivrednicima, što će drastično povećati boljitak nego gubitak.
Praktično rečeno, poljoprivredniku se po prvi put, posle ko zna koliko vremena, otvara mogućnost da uzme kredit i da kupi novi traktor, koji je mnogo moderniji i koristi mnogo manje dizel goriva od onog prethodnog, starog, i da razlika u ceni od nekoliko dinara po litru biće zanemarljiva u odnosu na uštede.
Moramo se opredeliti hoćemo li dati priliku ljudima da rade u nekim realno modernim okolnostima i da za to imamo podršku i priključak ka modernom svetu ili ćemo se odreći ove podrške priključaka i vratiti se našim specijalitetima u poslednjih 15 godina, kako priželjkuje SRS, i da ih dalje držimo u prividno dobroj situaciji, obezbeđujući im jeftino dizel gorivo, ako ga nema dovoljno, pa da ga onda još skuplje nabavljaju preko sive ekonomije.
Samo još da ih nateramo da proizvode žito za jedan dinar, pa da im prodajemo hleb za tri dinara, i onda, kako kaže Balašević, putuj Evropo i nemoj više čekati na nas.
Predlaganjem da se uvede obaveza plaćanja akciza na bezalkoholna pića i druge proizvode iz uvoza – sirupi, prašak, voćni sokovi i voćni nektar – omogućiće pospešivanje domaće proizvodnje ovih proizvoda. Ovo je jako u skladu sa opštim opredeljenjima da se domaća privreda što više angažuje u realnim konkurentskim uslovima i jako potkrepljujem kampanjom Ministarstva za trgovinu pod parolom da kupujemo domaće.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima sledeće ciljeve: ubrzavanje procedura i efektiziranje poreskog postupka, suzbijanje sive ekonomije i poreske evazije. Usvajanjem ovog zakona treba da napravimo jedan dobar korak napred ka pravilnijoj raspodeli materijalnih dobara u društvu, da se država približi građanima i udubi u njihove strukture, te da im omogući da za sebe obezbede sve neophodne servise, plaćajući tačno onoliko koliko su oni u mogućnosti da plate.
Ovim izmenama predviđa se drstično povećavanje kazni za utaju poreza sa sadašnjih 5% na 10 do čak 100 puta od vrednosti poreske utaje. Pri tome, najmanja predviđena kazna je 5.000 dinara. Svima je jasno da su mnogi kalkulisali da im je jeftinije da plate kaznu za utaju poreza nego sam porez.
Ova vlada, i Ministarstvo finansija, smanjila je poreze gde god je mogla i time se prilično približila građanima shvatajući njihove platežne moći. Sledeći korak jeste da se i građani približe njoj i da ispune svoje, sada mnogo prihvatljivije obaveze prema državi, kako bi od iste te države s pravom mogli da očekuju da plaća i lekare da ih leče, i učitelje da im uče decu i još mnogo toga.
Ukoliko građani, a posebno oni bogatiji, koji su najpoznatiji po utajama poreza, žele da i dalje žive na račun onih poštenih koji svoje poreske obaveze redovno plaćaju, sasvim je logično da za ovo treba da budu rigorozno kažnjeni. Priželjkujem i očekujem opšti konsenzus oko usvajanja ovih zakona, jer on obezbeđuje prostor za konačni obračun sa nepoštenima. Hvala na pažnji.

Drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre svega apelujem na sve da se vratimo temi, a tema je zakon o sprečavanju sukoba interesa.
Zadovoljstvo mi je da imam priliku da za ovom govornicom u ime G17 plus podržim zakon koji jednom zasvagda treba da opredeli delovanje političkih funkcionera ka jednom čistijem, poštenijem, i stoga jedino ispravnom kursu. Smatram da problematiku koju ovaj zakon obrađuje treba posmatrati u dva ili tri različita vremenska konteksta.
Prvi kontekst jeste vreme pre 5. oktobra i na to ne bih trošila reči, osim što bih rekla da je verovatno već ovde trasiran put paralelnog političkog i privrednog funkcionerstva, gde su se običnim građanima, narodu, kako mnogi to vole da kažu, sistematski mazale oči na jedan perfidan način, kako se jadni politički funkcioner mučio da jedva sastavi kraj sa krajem, primajući svoju bednu poslaničku, ministarsku ili drugu političku funkcionersku platu.
Naravno, članstva u raznim upravnim i nadzornim odborima ili direktorska mesta niti je ko mogao, niti je smeo da pomene. Nadoknade za to takođe. Kako se do ovih mesta stizalo takođe, osim u slučaju neposlušnih. Tada bi se preko noći saznalo sve o njihovom nemoralnom učešću u raznim upravnim, nadzornim i drugim odborima.
Tako su ih markirali kao izdajnike naroda, naravno, ali i sebe, i upozoravali potencijalne izdajnike da se ostave ćorava posla.
Drugi kontekst nastupio je od 5. oktobra. Jedan moj prijatelj iz Norveške mi je jednom rekao: "Vi ste se jako lako odrekli svega pozitivnog u socijalističkom sistemu, ali ste zato zadržali niz negativnosti tog istog sistema". Nažalost, ljudi koji su došli na vlast 5. oktobra nisu smogli snage da odole iskušenju i da promene odnos prema članstvu u upravnim i nadzornim odborima.
Izgleda da su mnogi previše želeli te sitne, tajne nagrade i priznanja za svoj rad i zalaganje, i kao potvrdu, ali i kao satisfakciju za uloženi trud, izgubljeno vreme i energiju. Ako je vlast bila opterećena ovakvim bremenom, nije ni čudo što je tako završila. Pitanje je samo da li smo nešto naučili iz svega toga.
Da li ću ovde pričati o trećem kontekstu ili da završim sa ova dva. Želim da pričam i o trećem kontekstu. Treći kontekst nastupa konstituisanjem postojećeg saziva Skupštine i donošenjem zakona o sprečavanju sukoba interesa, kojim se najzad treba "odnezakoniti" dvostruki moral prilično velikog broja funkcionera.
Stepski vukovi demokratije se najzad moraju izjasniti o tome hoće li i dalje da jeftino varaju svoje sunarodnike, građane i poreske obveznike, rečju, naravno otrcanom, narod, ne radeći ništa konstruktivnije do koristeći svoju poziciju funkcionera i ne zamerajući se onima koji nezameranje ne nagrađuju mestima u takvim odborima ili će da pogledaju istini u oči i da kažu - ovako više ne ide. Predlažem ovo drugo.
Glasaću za ovaj zakon, zato što smatram da on zatvara još jedan od mnogih slepih puteva koje je naša dosadašnja politička elita tako pomno pronalazila i trasirala. Hvala na pažnji.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na opsežne diskusije i udaljenost od teme, zadovoljstvo mi je da konstatujem da je novi saziv Skupštine nastavio rad u želji da ispravi nepravilnosti nastale u prethodnom sazivu, pa i Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, pri čemu su se sve političke stranke izjasnile da je trebalo da se izvrše te izmeni pre raspisivanja poslednjih parlamentarnih izbora.
G17 plus se zalaže za donošenje novog ustava, što je pre moguće. Novi ustav treba da pruži kvalitetniji osnov za regulisanje mnogih pitanja, pa tako i pitanja Zakona o izboru narodnih poslanika. Uprkos težnjama G17 plus, vreme donošenja novog ustava je neizvesno, te stoga smatramo da je nužno regulisati neke minimume koje prethodni saziv Skupštine jednostavno nije obradio.
Predlog zakona koji je DSS dala smatramo boljim od postojećeg jer ukida cenzus od 5% za stranke nacionalnih manjina. Država koja ima ovakvu nacionalnu strukturu, kao naša, mora imati zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u parlamentu, i da ne pričamo samo sa aspekta nacionalnih manjina, dolazim iz multinacionalne sredine, iz Subotice, i verujte velika je prednost u Subotici i okolini to što živimo u takvoj sredini. Smatram da bi ta prednost trebalo da se iskoristi na svim nivoima.
Takođe je vrlo bitno da se u ovom predlogu obrađuje i problematika invalidnih lica, koja nisu u mogućnosti da izađu na biračko mesto. U savremenom svetu odavno postoji trend da se invalidnim licima moraju stvoriti svi uslovi za funkcionisanje u društvu, ali je kod nas prilično loše i malo zastupljen, što ovom predlogu zakona daje veoma veliki značaj.
Smatramo takođe da je veoma važan amandman koji predviđa minimum od 30% manje zastupljenog pola u parlamentu. Političke stranke svojim programima moraju u jednom demokratskom duhu da posebno obrate pažnju na zastupljenost nacionalnih manjina i manje zastupljenog pola u političkom životu zemlje.
G17 plus je to i pokazao. Mi smo jedina stranka u parlamentu koja je ispoštovala minimum od 30% manje zastupljenog pola na našoj listi za ovaj parlament. Smatramo da je idealan odnos 50:50, kako je recimo u Švedskoj, iako po statistici u Srbiji imamo više žena nego muškaraca. U svakom slučaju nikako ne želimo muškarcima da se nađu u ulozi manje zastupljenog pola, pa da se bore za svojih 30%. U jednom kulturološkom smislu bio bi to suviše veliki prelaz za njih.
No, bez obzira na ovo, imajući u vidu realnu političku situaciju u zemlji, mi u G17 plus smatramo da je nužno i zakonski zaštititi kako pripadnike nacionalnih manjina, tako i pripadnike manje zastupljenog pola u pogledu realnih mogućnosti učešća u političkom životu Srbije. Hvala.