Nisam razumeo jednu reč koju ste rekli, ali nije ni važno.
Kada govorite i kada kritikujete, bez obzira što znam da svi poslanici nemaju isto znanje iz oblasti kojom se ja bavim, ali onda morate imati činjenice. Kažete – vi ste obećavali, a ništa niste uradili. Do 2008. godine, podsećam vas brojevima, niko u rukovodstvu države nije znao šta su koridori. O koridorima se priča od 1991. godine. Nažalost, bio sam učesnik svih tih dogovora baš u oblasti saobraćajne infrastrukture. Prve kilometre smo napravili za ove četiri godine baš kroz Vojvodinu. Dovršili smo taj famozni auto-put. Što to ne kažete onda? Sada stižete do Budimpešte, kada kažem za dva sata novinari će da se smeju, kažu – Mrka vozi većim brzinama, ali stižete. Što to ne kažete? Kako ste putovali do tada?
Napravili smo taj jedan most, pa drugi most, pa treći most, uz velike napore i velike probleme. Obezbedili smo sredstva za ceo putni Koridor 10. Obezbedili smo milijardu i 200 miliona. Duž celog Koridora 10 se gradi. Sporo, ima problema, ali gradimo. Pokušavamo da zaposlimo našu operativu, naše ljude. Što to ne kažete? Što ne kažete – bravo, ta vlada je uradila to? Ne Mrkonjić, ne ja, nego Vlada. Cela Vlada i država je stala iza tih projekata. To je suština. To je istina. Ide se sporo, Mrka to ne zna da radi, uzmite drugog. Evo, ovde su mladi ljudi, sutra mogu da sednu na moje mesto i kraj. Vi uvek kritikujete i ovde kažete – vi ste rekli da sam ja lepa žena. Pa dobro, rekao sam i šta sad? Mogu da kažem valjda i to. Hvala.

Nisam razumeo jednu reč koju ste rekli, ali nije ni važno.
Kada govorite i kada kritikujete, bez obzira što znam da svi poslanici nemaju isto znanje iz oblasti kojom se ja bavim, ali onda morate imati činjenice. Kažete – vi ste obećavali, a ništa niste uradili. Do 2008. godine, podsećam vas brojevima, niko u rukovodstvu države nije znao šta su koridori. O koridorima se priča od 1991. godine. Nažalost, bio sam učesnik svih tih dogovora baš u oblasti saobraćajne infrastrukture. Prve kilometre smo napravili za ove četiri godine baš kroz Vojvodinu. Dovršili smo taj famozni auto-put. Što to ne kažete onda? Sada stižete do Budimpešte, kada kažem za dva sata novinari će da se smeju, kažu – Mrka vozi većim brzinama, ali stižete. Što to ne kažete? Kako ste putovali do tada?
Napravili smo taj jedan most, pa drugi most, pa treći most, uz velike napore i velike probleme. Obezbedili smo sredstva za ceo putni Koridor 10. Obezbedili smo milijardu i 200 miliona. Duž celog Koridora 10 se gradi. Sporo, ima problema, ali gradimo. Pokušavamo da zaposlimo našu operativu, naše ljude. Što to ne kažete? Što ne kažete – bravo, ta vlada je uradila to? Ne Mrkonjić, ne ja, nego Vlada. Cela Vlada i država je stala iza tih projekata. To je suština. To je istina. Ide se sporo, Mrka to ne zna da radi, uzmite drugog. Evo, ovde su mladi ljudi, sutra mogu da sednu na moje mesto i kraj. Vi uvek kritikujete i ovde kažete – vi ste rekli da sam ja lepa žena. Pa dobro, rekao sam i šta sad? Mogu da kažem valjda i to. Hvala.

Nisam razumeo jednu reč koju ste rekli, ali nije ni važno.
Kada govorite i kada kritikujete, bez obzira što znam da svi poslanici nemaju isto znanje iz oblasti kojom se ja bavim, ali onda morate imati činjenice. Kažete – vi ste obećavali, a ništa niste uradili. Do 2008. godine, podsećam vas brojevima, niko u rukovodstvu države nije znao šta su koridori. O koridorima se priča od 1991. godine. Nažalost, bio sam učesnik svih tih dogovora baš u oblasti saobraćajne infrastrukture. Prve kilometre smo napravili za ove četiri godine baš kroz Vojvodinu. Dovršili smo taj famozni auto-put. Što to ne kažete onda? Sada stižete do Budimpešte, kada kažem za dva sata novinari će da se smeju, kažu – Mrka vozi većim brzinama, ali stižete. Što to ne kažete? Kako ste putovali do tada?
Napravili smo taj jedan most, pa drugi most, pa treći most, uz velike napore i velike probleme. Obezbedili smo sredstva za ceo putni Koridor 10. Obezbedili smo milijardu i 200 miliona. Duž celog Koridora 10 se gradi. Sporo, ima problema, ali gradimo. Pokušavamo da zaposlimo našu operativu, naše ljude. Što to ne kažete? Što ne kažete – bravo, ta vlada je uradila to? Ne Mrkonjić, ne ja, nego Vlada. Cela Vlada i država je stala iza tih projekata. To je suština. To je istina. Ide se sporo, Mrka to ne zna da radi, uzmite drugog. Evo, ovde su mladi ljudi, sutra mogu da sednu na moje mesto i kraj. Vi uvek kritikujete i ovde kažete – vi ste rekli da sam ja lepa žena. Pa dobro, rekao sam i šta sad? Mogu da kažem valjda i to. Hvala.

To me niste ni pitali, evo sada pitate i ja vam odmah kažem. Opet niste u pravu, žao mi je. Znam, vi često verovatno putujete na sever, pa koliko ima od Novog Sada do Subotice, pa koliko ima oko Beograda obilaznice, pa koliko ima dole na jugu, pa to nije 10 kilometara i koja je to zemlja brže uradila. Vi stalno spominjete Hrvatsku, a ne znate 14 godina su ljudi radili svi ministri su u zatvoru jer ima korupcije itd. U Srbiji toga za sada nema, bar ne na koridorima. Dakle, nisu u pravu, ne 10, 220 kilometara je Vlada uradila do danas na Koridoru 10. Otvorila je 60 kilometara na Koridoru 11 i to se gradi to je ono što su činjenice. Nemojte ulaziti sa ciframa tako ofrlje, kažite ono što je istina i onda možemo da polemišemo.
Dakle, modernizacija srpskih železnica, a to ste dobili, već nekoliko puta smo govorili ovde, cela modernizacija da bi se pruga na Koridoru 10 od Subotice preko Niša do Vranja i do Preševa i do Dimitrovgrada, pa prema Zagrebu završila i dovela na 160 kilometara na sat, da bude dvokolosečna svuda, da bude elektrificirana svuda i za mešoviti saobraćaj košta četiri milijarde i 600 miliona evra. To košta već 20 godina. Od tada ništa nismo uradili da se to poboljša do ove Vlade sada. Prema tome, to svi znaju i to jeste razvojna šansa Srbije i to govori samo o Koridoru 10, ne o Koridoru 11 jer je to pruga Beograd – Bar. Toliko to košta i to znamo. Devet dokumenata je potpisala Srbija, odnosno stara eks Srbija i Jugoslavija, a zadnji je potpisao gospodin Vuk Drašković pre pet ili šest godina kada je bio ministar da su ovo što ja pričam naše obaveze do 2017. godine. To je istina i to znamo. Hvala.

To me niste ni pitali, evo sada pitate i ja vam odmah kažem. Opet niste u pravu, žao mi je. Znam, vi često verovatno putujete na sever, pa koliko ima od Novog Sada do Subotice, pa koliko ima oko Beograda obilaznice, pa koliko ima dole na jugu, pa to nije 10 kilometara i koja je to zemlja brže uradila. Vi stalno spominjete Hrvatsku, a ne znate 14 godina su ljudi radili svi ministri su u zatvoru jer ima korupcije itd. U Srbiji toga za sada nema, bar ne na koridorima. Dakle, nisu u pravu, ne 10, 220 kilometara je Vlada uradila do danas na Koridoru 10. Otvorila je 60 kilometara na Koridoru 11 i to se gradi to je ono što su činjenice. Nemojte ulaziti sa ciframa tako ofrlje, kažite ono što je istina i onda možemo da polemišemo.
Dakle, modernizacija srpskih železnica, a to ste dobili, već nekoliko puta smo govorili ovde, cela modernizacija da bi se pruga na Koridoru 10 od Subotice preko Niša do Vranja i do Preševa i do Dimitrovgrada, pa prema Zagrebu završila i dovela na 160 kilometara na sat, da bude dvokolosečna svuda, da bude elektrificirana svuda i za mešoviti saobraćaj košta četiri milijarde i 600 miliona evra. To košta već 20 godina. Od tada ništa nismo uradili da se to poboljša do ove Vlade sada. Prema tome, to svi znaju i to jeste razvojna šansa Srbije i to govori samo o Koridoru 10, ne o Koridoru 11 jer je to pruga Beograd – Bar. Toliko to košta i to znamo. Devet dokumenata je potpisala Srbija, odnosno stara eks Srbija i Jugoslavija, a zadnji je potpisao gospodin Vuk Drašković pre pet ili šest godina kada je bio ministar da su ovo što ja pričam naše obaveze do 2017. godine. To je istina i to znamo. Hvala.

To me niste ni pitali, evo sada pitate i ja vam odmah kažem. Opet niste u pravu, žao mi je. Znam, vi često verovatno putujete na sever, pa koliko ima od Novog Sada do Subotice, pa koliko ima oko Beograda obilaznice, pa koliko ima dole na jugu, pa to nije 10 kilometara i koja je to zemlja brže uradila. Vi stalno spominjete Hrvatsku, a ne znate 14 godina su ljudi radili svi ministri su u zatvoru jer ima korupcije itd. U Srbiji toga za sada nema, bar ne na koridorima. Dakle, nisu u pravu, ne 10, 220 kilometara je Vlada uradila do danas na Koridoru 10. Otvorila je 60 kilometara na Koridoru 11 i to se gradi to je ono što su činjenice. Nemojte ulaziti sa ciframa tako ofrlje, kažite ono što je istina i onda možemo da polemišemo.
Dakle, modernizacija srpskih železnica, a to ste dobili, već nekoliko puta smo govorili ovde, cela modernizacija da bi se pruga na Koridoru 10 od Subotice preko Niša do Vranja i do Preševa i do Dimitrovgrada, pa prema Zagrebu završila i dovela na 160 kilometara na sat, da bude dvokolosečna svuda, da bude elektrificirana svuda i za mešoviti saobraćaj košta četiri milijarde i 600 miliona evra. To košta već 20 godina. Od tada ništa nismo uradili da se to poboljša do ove Vlade sada. Prema tome, to svi znaju i to jeste razvojna šansa Srbije i to govori samo o Koridoru 10, ne o Koridoru 11 jer je to pruga Beograd – Bar. Toliko to košta i to znamo. Devet dokumenata je potpisala Srbija, odnosno stara eks Srbija i Jugoslavija, a zadnji je potpisao gospodin Vuk Drašković pre pet ili šest godina kada je bio ministar da su ovo što ja pričam naše obaveze do 2017. godine. To je istina i to znamo. Hvala.

Nisam hteo da komentarišem, ali slažem se sa kolegom Mitrovićem. To nije tema, tema je Zakon o železnici, a ne o putevima. Imaćete prilike o tome da govorite. Niste u pravu, nije fer da gospođu Kalanović, koja je jedna korektna žena i koja svoj posao radi profesionalno, sada ubacujete u priču o zakonu. Zato pričamo o zakonu, ne pričamo o putevima. Nije to jedini objekat koji nema dozvolu i to svi dobro znate, da ne širim sada temu dalje.
Dakle, pošto sam već uzeo reč, želim da se zahvalim Mirku Čikirizu, ne na političkom delu, nego na onom stručnom udelu. Pre toga je gospođa Filipovska na jedan korektan način podržala zakon, što sam i očekivao jer je dosta vaših primedbi usvojeno.
Zašto optimizam, Dušane? Optimizam jer krećemo od neke nule. Šta da radimo, krećemo od nule. Sada kada bih rekao jednu stvar ovde, svi bi se zapanjili. Zoran Đinđić je hteo sve ove projekte da radi 2003. godine. Onda, do 2008. godine, drugi put ponavljam, niko nije znao šta su koridori u Srbiji. Niko, ni među stručnjacima, možda samo Mitrović. Krenuli smo 2008. godine, pa smo nešto uradili, pa ide 2009. godina, pa idemo dalje. Nažalost, u Srbiji se veliki infrastrukturni objekti rade od vlade do vlade. Vreme je da vaša generacija, Dušane, to prekine. Dajte neki kontinuitet, da kažemo – ovaj projekat mora da se radi 10 godina, dajte da ga radimo 10 godina. Nažalost, tu ste u pravu, politička aktivnost nije takva da bi to mogli danas da kažemo.
Dakle, optimizam zato što ovaj zakon barem stvara preduslove da možemo, kao što ste i sami pohvalili i rekli nekoliko stvari, da definišemo šta je to ta direkcija za železnicu i šta su njene obaveze. Kažete – kako ćemo sada da gledamo troškove? Tako što će biti petogodišnji nacionalni program infrastrukture usvojen ovde među vama na Skupštini, koji će kontrolisati, kao i budžet, opet neka komisija odavde. To je stvar koja se odnosi na infrastrukturu, tu su najveći troškovi. Kvalitet je to što će druga preduzeća, drugi pojedinci, privatnici moći da prevoze. Ponavljam još jedanput, danas u Srbiji ima ljudi koji imaju vozna i vučna sredstva, a ne mogu da dođu do toga da konkurišu u Železnici. To su neke stvari koje će biti ovim novim zakonom omogućene.
Naravno, koliko verujete meni i ovoj vladi, toliko ćemo uspeti. Ako ne verujete, videćemo, smenićete me, dovešćete boljeg ministra koji će to da sprovede. To je već znak da mora da bude nekog optimizma. Zbog toga ponavljam još jedanput, nije bilo Resavske škole. U moje vreme je bilo, Dušane. Zakoni se naravno i prepisuju. Zašto je to loše, ako je nešto dobro iz nekog zakona ili iz evropskih zemalja? Molim vas, ja sam i u prepodnevnoj diskusiji to rekao, o razdvajanju infrastrukture od saobraćaja govori se u Evropi 30 godina i sprovodi se to. Negde uspe, a negde ne uspe. Mi smo to sad uradili 2013. godine. Dajte da pokušamo da vidimo šta će biti dalje.
Naravno, neizbežna tema rukovodstva. Menadžment će birati oni koji su za to zaduženi. Neko je rekao prepodne da je Zakon o javnim preduzećima stupio na snagu. Po tom zakonu biće birani svi direktori, kao što u zakonu i piše. To će tako i biti, barem u resoru kojim ja rukovodim. Tu ne treba da bude skepticizma. Ja nisam čovek veliki optimista u godinama u kojima sam. Šta sam sve preživeo, u tom delu nisam veliki optimista, ali sam optimista u tom delu da moramo da krenemo i prvi korak napravimo ka tome da našu železnicu dignemo iz pepela u kome se danas nalazi. Nažalost, to je rezultat pedesetogodišnjeg rada. Lepo je neko rekao – svi mi volimo da se vozimo automobilima i avionima, a niko ne voli železnicu. Nažalost, tako je. Hvala najlepše.

Nisam hteo da komentarišem, ali slažem se sa kolegom Mitrovićem. To nije tema, tema je Zakon o železnici, a ne o putevima. Imaćete prilike o tome da govorite. Niste u pravu, nije fer da gospođu Kalanović, koja je jedna korektna žena i koja svoj posao radi profesionalno, sada ubacujete u priču o zakonu. Zato pričamo o zakonu, ne pričamo o putevima. Nije to jedini objekat koji nema dozvolu i to svi dobro znate, da ne širim sada temu dalje.
Dakle, pošto sam već uzeo reč, želim da se zahvalim Mirku Čikirizu, ne na političkom delu, nego na onom stručnom udelu. Pre toga je gospođa Filipovska na jedan korektan način podržala zakon, što sam i očekivao jer je dosta vaših primedbi usvojeno.
Zašto optimizam, Dušane? Optimizam jer krećemo od neke nule. Šta da radimo, krećemo od nule. Sada kada bih rekao jednu stvar ovde, svi bi se zapanjili. Zoran Đinđić je hteo sve ove projekte da radi 2003. godine. Onda, do 2008. godine, drugi put ponavljam, niko nije znao šta su koridori u Srbiji. Niko, ni među stručnjacima, možda samo Mitrović. Krenuli smo 2008. godine, pa smo nešto uradili, pa ide 2009. godina, pa idemo dalje. Nažalost, u Srbiji se veliki infrastrukturni objekti rade od vlade do vlade. Vreme je da vaša generacija, Dušane, to prekine. Dajte neki kontinuitet, da kažemo – ovaj projekat mora da se radi 10 godina, dajte da ga radimo 10 godina. Nažalost, tu ste u pravu, politička aktivnost nije takva da bi to mogli danas da kažemo.
Dakle, optimizam zato što ovaj zakon barem stvara preduslove da možemo, kao što ste i sami pohvalili i rekli nekoliko stvari, da definišemo šta je to ta direkcija za železnicu i šta su njene obaveze. Kažete – kako ćemo sada da gledamo troškove? Tako što će biti petogodišnji nacionalni program infrastrukture usvojen ovde među vama na Skupštini, koji će kontrolisati, kao i budžet, opet neka komisija odavde. To je stvar koja se odnosi na infrastrukturu, tu su najveći troškovi. Kvalitet je to što će druga preduzeća, drugi pojedinci, privatnici moći da prevoze. Ponavljam još jedanput, danas u Srbiji ima ljudi koji imaju vozna i vučna sredstva, a ne mogu da dođu do toga da konkurišu u Železnici. To su neke stvari koje će biti ovim novim zakonom omogućene.
Naravno, koliko verujete meni i ovoj vladi, toliko ćemo uspeti. Ako ne verujete, videćemo, smenićete me, dovešćete boljeg ministra koji će to da sprovede. To je već znak da mora da bude nekog optimizma. Zbog toga ponavljam još jedanput, nije bilo Resavske škole. U moje vreme je bilo, Dušane. Zakoni se naravno i prepisuju. Zašto je to loše, ako je nešto dobro iz nekog zakona ili iz evropskih zemalja? Molim vas, ja sam i u prepodnevnoj diskusiji to rekao, o razdvajanju infrastrukture od saobraćaja govori se u Evropi 30 godina i sprovodi se to. Negde uspe, a negde ne uspe. Mi smo to sad uradili 2013. godine. Dajte da pokušamo da vidimo šta će biti dalje.
Naravno, neizbežna tema rukovodstva. Menadžment će birati oni koji su za to zaduženi. Neko je rekao prepodne da je Zakon o javnim preduzećima stupio na snagu. Po tom zakonu biće birani svi direktori, kao što u zakonu i piše. To će tako i biti, barem u resoru kojim ja rukovodim. Tu ne treba da bude skepticizma. Ja nisam čovek veliki optimista u godinama u kojima sam. Šta sam sve preživeo, u tom delu nisam veliki optimista, ali sam optimista u tom delu da moramo da krenemo i prvi korak napravimo ka tome da našu železnicu dignemo iz pepela u kome se danas nalazi. Nažalost, to je rezultat pedesetogodišnjeg rada. Lepo je neko rekao – svi mi volimo da se vozimo automobilima i avionima, a niko ne voli železnicu. Nažalost, tako je. Hvala najlepše.

Nisam hteo da komentarišem, ali slažem se sa kolegom Mitrovićem. To nije tema, tema je Zakon o železnici, a ne o putevima. Imaćete prilike o tome da govorite. Niste u pravu, nije fer da gospođu Kalanović, koja je jedna korektna žena i koja svoj posao radi profesionalno, sada ubacujete u priču o zakonu. Zato pričamo o zakonu, ne pričamo o putevima. Nije to jedini objekat koji nema dozvolu i to svi dobro znate, da ne širim sada temu dalje.
Dakle, pošto sam već uzeo reč, želim da se zahvalim Mirku Čikirizu, ne na političkom delu, nego na onom stručnom udelu. Pre toga je gospođa Filipovska na jedan korektan način podržala zakon, što sam i očekivao jer je dosta vaših primedbi usvojeno.
Zašto optimizam, Dušane? Optimizam jer krećemo od neke nule. Šta da radimo, krećemo od nule. Sada kada bih rekao jednu stvar ovde, svi bi se zapanjili. Zoran Đinđić je hteo sve ove projekte da radi 2003. godine. Onda, do 2008. godine, drugi put ponavljam, niko nije znao šta su koridori u Srbiji. Niko, ni među stručnjacima, možda samo Mitrović. Krenuli smo 2008. godine, pa smo nešto uradili, pa ide 2009. godina, pa idemo dalje. Nažalost, u Srbiji se veliki infrastrukturni objekti rade od vlade do vlade. Vreme je da vaša generacija, Dušane, to prekine. Dajte neki kontinuitet, da kažemo – ovaj projekat mora da se radi 10 godina, dajte da ga radimo 10 godina. Nažalost, tu ste u pravu, politička aktivnost nije takva da bi to mogli danas da kažemo.
Dakle, optimizam zato što ovaj zakon barem stvara preduslove da možemo, kao što ste i sami pohvalili i rekli nekoliko stvari, da definišemo šta je to ta direkcija za železnicu i šta su njene obaveze. Kažete – kako ćemo sada da gledamo troškove? Tako što će biti petogodišnji nacionalni program infrastrukture usvojen ovde među vama na Skupštini, koji će kontrolisati, kao i budžet, opet neka komisija odavde. To je stvar koja se odnosi na infrastrukturu, tu su najveći troškovi. Kvalitet je to što će druga preduzeća, drugi pojedinci, privatnici moći da prevoze. Ponavljam još jedanput, danas u Srbiji ima ljudi koji imaju vozna i vučna sredstva, a ne mogu da dođu do toga da konkurišu u Železnici. To su neke stvari koje će biti ovim novim zakonom omogućene.
Naravno, koliko verujete meni i ovoj vladi, toliko ćemo uspeti. Ako ne verujete, videćemo, smenićete me, dovešćete boljeg ministra koji će to da sprovede. To je već znak da mora da bude nekog optimizma. Zbog toga ponavljam još jedanput, nije bilo Resavske škole. U moje vreme je bilo, Dušane. Zakoni se naravno i prepisuju. Zašto je to loše, ako je nešto dobro iz nekog zakona ili iz evropskih zemalja? Molim vas, ja sam i u prepodnevnoj diskusiji to rekao, o razdvajanju infrastrukture od saobraćaja govori se u Evropi 30 godina i sprovodi se to. Negde uspe, a negde ne uspe. Mi smo to sad uradili 2013. godine. Dajte da pokušamo da vidimo šta će biti dalje.
Naravno, neizbežna tema rukovodstva. Menadžment će birati oni koji su za to zaduženi. Neko je rekao prepodne da je Zakon o javnim preduzećima stupio na snagu. Po tom zakonu biće birani svi direktori, kao što u zakonu i piše. To će tako i biti, barem u resoru kojim ja rukovodim. Tu ne treba da bude skepticizma. Ja nisam čovek veliki optimista u godinama u kojima sam. Šta sam sve preživeo, u tom delu nisam veliki optimista, ali sam optimista u tom delu da moramo da krenemo i prvi korak napravimo ka tome da našu železnicu dignemo iz pepela u kome se danas nalazi. Nažalost, to je rezultat pedesetogodišnjeg rada. Lepo je neko rekao – svi mi volimo da se vozimo automobilima i avionima, a niko ne voli železnicu. Nažalost, tako je. Hvala najlepše.

Izvinjavam se, zapisao sam Dušan, a ne znam prezime pošto vas ne znam, prvi put vas vidim, evo sad znam i prezime.
O tome, šta ću ja da govorim nećete vi da mi držite predavanje, govoriću ono što želim da govorim. Sram vas bilo. Hvala najlepše.

Izvinjavam se, zapisao sam Dušan, a ne znam prezime pošto vas ne znam, prvi put vas vidim, evo sad znam i prezime.
O tome, šta ću ja da govorim nećete vi da mi držite predavanje, govoriću ono što želim da govorim. Sram vas bilo. Hvala najlepše.

Izvinjavam se, zapisao sam Dušan, a ne znam prezime pošto vas ne znam, prvi put vas vidim, evo sad znam i prezime.
O tome, šta ću ja da govorim nećete vi da mi držite predavanje, govoriću ono što želim da govorim. Sram vas bilo. Hvala najlepše.

Žao bi mi bilo da gospođici ili gospođi Gerov ne odgovorim, barem malo da polemišemo.
Mislio sam da u godinama, u kojima sama kratkoća vremena u priči znači plus, u nekim drugim stvarima možda minus, upravo sam bio kratak. Svi poslanici su imali zakon na uvidu, pa nisam hteo da vređam svojim nametanjem misli, zašto me gospođa ili gospođica optužuje, šta mislim o zakonu. O zakonu mislim onoliko dobro koliko smo neke stvari primenili iz evropskih standarda i koliko ćemo neke stvari da promenimo na vazi tog zakona, a nijedan zakon nije idealan. Zbog toga sam bio vrlo kratak i uvek ću biti kratak kada govorim o zakonima.
Što se tiče kritike, naravno da u godinama u kojima se zna vrlo dobro, to drugi put kažem, kakvo je stanje u istočnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji i na severu. Nisam spomenuo pruge, nego sam govorio o putu. Kao i uvek u Srbiji, godinama unazad, ovde ima dosta ljudi koji pamte ovo što ja govorim. Gledam Momu Čolakovića, mog prijatelja, uvek se tako i odlučivalo, da li sever, da li jug, da li istok, da li zapad. To ne treba kriti, šta je problem? Ali, kada smo o tome razgovarali, onda smo rekli – idemo, recimo, na Koridor 10 auto-put, idemo prema severu, prema istoku i prema jugu paralelno i to smo uradili. Sada se na tim gradilištima radi. Sever je završen jer je jednostavno geografija bila lakša. Znači, govorio sam o putu, ne o pruzi.
Što se tiče same železnice, neće zakon koji danas usvajamo, zato sam smatrao da treba veću pažnju da posvetimo zakonu, da promeni ništa ako mi u sprovođenju tog zakona, kad kažem mi, mislim na sebe pre svega, ne budemo u tom smislu efikasni, da pratimo ono što zakon kaže. Ja sam jednom rekao i podvući ću još jednom. Važno je da odvojimo infrastrukturu i troškove infrastrukture od prevoza. To je već velika stvar za našu železnicu. To je ono što garantuje da ćemo moći da pratimo troškove i da ovo što vi govorite, subvencije države, da ih tako nazovem, skratimo. Lično ću pokušati, ako ne bude rekonstrukcija u Vladi ili nekih drugih promena, a vama sam zahvalan na tome što predlažete da me smenite. Sa posebnim zadovoljstvom, možda ću to i da uslišim, a ako toga ne bude pratiću i trudiću se da ovo ostvarim, da najzad znamo šta nas košta šta. To je suština. Do sada tako nije bilo. Sada se nadam da će biti.
Ono što je vrlo važno, ta konkurencija prevoza, to treći put ponavljam, mnogo je važno da i privatnici koji imaju mogućnosti krenu u takmičenje sa državnom firmom u prevozu. Smatram da su to važne stvari u zakonu i da zakon to definiše. Naravno, program železnice u celini, tu ste potpuno u pravu, mora da bude pod dnevnom kontrolom ne samo Vlade nego i Skupštine, videćemo kako ćemo to ostvariti. Železnica je jedan veliki sistem bez koga država ne bi smela da posluje i ne može da posluje.
Što se tiče ostalih stvari, zahvalan sam na predlogu da me smenite. Sa posebnim zadovoljstvom ću prihvatiti to. Ne ljutim se na vas. Kad me tako lepa žena smenjuje, to je velika stvar i verujte mi da sam vrlo radostan zbog toga. Hvala.

Žao bi mi bilo da gospođici ili gospođi Gerov ne odgovorim, barem malo da polemišemo.
Mislio sam da u godinama, u kojima sama kratkoća vremena u priči znači plus, u nekim drugim stvarima možda minus, upravo sam bio kratak. Svi poslanici su imali zakon na uvidu, pa nisam hteo da vređam svojim nametanjem misli, zašto me gospođa ili gospođica optužuje, šta mislim o zakonu. O zakonu mislim onoliko dobro koliko smo neke stvari primenili iz evropskih standarda i koliko ćemo neke stvari da promenimo na vazi tog zakona, a nijedan zakon nije idealan. Zbog toga sam bio vrlo kratak i uvek ću biti kratak kada govorim o zakonima.
Što se tiče kritike, naravno da u godinama u kojima se zna vrlo dobro, to drugi put kažem, kakvo je stanje u istočnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji i na severu. Nisam spomenuo pruge, nego sam govorio o putu. Kao i uvek u Srbiji, godinama unazad, ovde ima dosta ljudi koji pamte ovo što ja govorim. Gledam Momu Čolakovića, mog prijatelja, uvek se tako i odlučivalo, da li sever, da li jug, da li istok, da li zapad. To ne treba kriti, šta je problem? Ali, kada smo o tome razgovarali, onda smo rekli – idemo, recimo, na Koridor 10 auto-put, idemo prema severu, prema istoku i prema jugu paralelno i to smo uradili. Sada se na tim gradilištima radi. Sever je završen jer je jednostavno geografija bila lakša. Znači, govorio sam o putu, ne o pruzi.
Što se tiče same železnice, neće zakon koji danas usvajamo, zato sam smatrao da treba veću pažnju da posvetimo zakonu, da promeni ništa ako mi u sprovođenju tog zakona, kad kažem mi, mislim na sebe pre svega, ne budemo u tom smislu efikasni, da pratimo ono što zakon kaže. Ja sam jednom rekao i podvući ću još jednom. Važno je da odvojimo infrastrukturu i troškove infrastrukture od prevoza. To je već velika stvar za našu železnicu. To je ono što garantuje da ćemo moći da pratimo troškove i da ovo što vi govorite, subvencije države, da ih tako nazovem, skratimo. Lično ću pokušati, ako ne bude rekonstrukcija u Vladi ili nekih drugih promena, a vama sam zahvalan na tome što predlažete da me smenite. Sa posebnim zadovoljstvom, možda ću to i da uslišim, a ako toga ne bude pratiću i trudiću se da ovo ostvarim, da najzad znamo šta nas košta šta. To je suština. Do sada tako nije bilo. Sada se nadam da će biti.
Ono što je vrlo važno, ta konkurencija prevoza, to treći put ponavljam, mnogo je važno da i privatnici koji imaju mogućnosti krenu u takmičenje sa državnom firmom u prevozu. Smatram da su to važne stvari u zakonu i da zakon to definiše. Naravno, program železnice u celini, tu ste potpuno u pravu, mora da bude pod dnevnom kontrolom ne samo Vlade nego i Skupštine, videćemo kako ćemo to ostvariti. Železnica je jedan veliki sistem bez koga država ne bi smela da posluje i ne može da posluje.
Što se tiče ostalih stvari, zahvalan sam na predlogu da me smenite. Sa posebnim zadovoljstvom ću prihvatiti to. Ne ljutim se na vas. Kad me tako lepa žena smenjuje, to je velika stvar i verujte mi da sam vrlo radostan zbog toga. Hvala.

Žao bi mi bilo da gospođici ili gospođi Gerov ne odgovorim, barem malo da polemišemo.
Mislio sam da u godinama, u kojima sama kratkoća vremena u priči znači plus, u nekim drugim stvarima možda minus, upravo sam bio kratak. Svi poslanici su imali zakon na uvidu, pa nisam hteo da vređam svojim nametanjem misli, zašto me gospođa ili gospođica optužuje, šta mislim o zakonu. O zakonu mislim onoliko dobro koliko smo neke stvari primenili iz evropskih standarda i koliko ćemo neke stvari da promenimo na vazi tog zakona, a nijedan zakon nije idealan. Zbog toga sam bio vrlo kratak i uvek ću biti kratak kada govorim o zakonima.
Što se tiče kritike, naravno da u godinama u kojima se zna vrlo dobro, to drugi put kažem, kakvo je stanje u istočnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji i na severu. Nisam spomenuo pruge, nego sam govorio o putu. Kao i uvek u Srbiji, godinama unazad, ovde ima dosta ljudi koji pamte ovo što ja govorim. Gledam Momu Čolakovića, mog prijatelja, uvek se tako i odlučivalo, da li sever, da li jug, da li istok, da li zapad. To ne treba kriti, šta je problem? Ali, kada smo o tome razgovarali, onda smo rekli – idemo, recimo, na Koridor 10 auto-put, idemo prema severu, prema istoku i prema jugu paralelno i to smo uradili. Sada se na tim gradilištima radi. Sever je završen jer je jednostavno geografija bila lakša. Znači, govorio sam o putu, ne o pruzi.
Što se tiče same železnice, neće zakon koji danas usvajamo, zato sam smatrao da treba veću pažnju da posvetimo zakonu, da promeni ništa ako mi u sprovođenju tog zakona, kad kažem mi, mislim na sebe pre svega, ne budemo u tom smislu efikasni, da pratimo ono što zakon kaže. Ja sam jednom rekao i podvući ću još jednom. Važno je da odvojimo infrastrukturu i troškove infrastrukture od prevoza. To je već velika stvar za našu železnicu. To je ono što garantuje da ćemo moći da pratimo troškove i da ovo što vi govorite, subvencije države, da ih tako nazovem, skratimo. Lično ću pokušati, ako ne bude rekonstrukcija u Vladi ili nekih drugih promena, a vama sam zahvalan na tome što predlažete da me smenite. Sa posebnim zadovoljstvom, možda ću to i da uslišim, a ako toga ne bude pratiću i trudiću se da ovo ostvarim, da najzad znamo šta nas košta šta. To je suština. Do sada tako nije bilo. Sada se nadam da će biti.
Ono što je vrlo važno, ta konkurencija prevoza, to treći put ponavljam, mnogo je važno da i privatnici koji imaju mogućnosti krenu u takmičenje sa državnom firmom u prevozu. Smatram da su to važne stvari u zakonu i da zakon to definiše. Naravno, program železnice u celini, tu ste potpuno u pravu, mora da bude pod dnevnom kontrolom ne samo Vlade nego i Skupštine, videćemo kako ćemo to ostvariti. Železnica je jedan veliki sistem bez koga država ne bi smela da posluje i ne može da posluje.
Što se tiče ostalih stvari, zahvalan sam na predlogu da me smenite. Sa posebnim zadovoljstvom ću prihvatiti to. Ne ljutim se na vas. Kad me tako lepa žena smenjuje, to je velika stvar i verujte mi da sam vrlo radostan zbog toga. Hvala.