Član 100. Jednostavno, pogrešno sam protumačen, pa uzmite član koji hoćete. Uživao sam dok sam vas slušao i gledao. Ono što je bitno, imao sam pravo na repliku i replika nije bila da negiram što je gospodin Plužarević rekao. Srećom, nisu svi srpski radikali takvi.
Dakle, veoma uvažavam gospodina Plužarevića i odlično sarađujemo u Odboru za poljoprivredu. Nisam se predstavio kao gospodin Škorić, nego sam rekao da uvažavam njegovu struku i njegovo znanje. Vi niste imali pravo na repliku, jer po Poslovniku nema replike na repliku.
Što se tiče Dragana Rafailovića, raspitajte se kod gospodina Neškovića i ostalih članova SRS kakav je poljoprivrednik i čovek Dragan Rafailović. Toliko da znate, pošto ne znate. Neke vaše kolege i vaši šefovi znaju.
Dakle, samo sam rekao da postoji još jedan institut koji nije imao primedbe i koji zna da ovaj set zakona, kad bude donet, približiće nas Evropskoj uniji, a koliko znam, to je cilj SRS.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao zamenik predsednika Odbora za poljoprivredu hteo bih da ukažem na neke stvari gospodinu Mašiću, koje nije razumeo pošto nije bio u prethodnom sazivu Skupštine Srbije.
Ovaj budžet od 20 i nešto milijardi, čak i umanjen, mnogo je veći nego 2002. godine – 5,6 milijardi, ili 2003. godine – sedam i nešto milijardi. Šta je kod vas ključna primedba?
To je recimo poboljšanje kvaliteta mleka. Mislim da ste zaboravili da je u međuvremenu "Imlek" i većina mlekara u Srbiji privatizovana, i ja sam od početka bio protiv te stavke od 800 i 900 miliona, koja je bila u budžetu, jer "Imlek" je dužan da se bori za kvalitet svog mleka, a ne da organizuje takmičenje za mis lepote.
Šta je nama ovde problem? Šta treba Odbor za poljoprivredu da uradi u sledećem periodu? To je cena mleka, da predložimo i ono od subvencija što će doći do seljaka. Recimo, cena mleka je 3,3 dinara po masnoj jedinici od 2001. godine. Mi smo malopre pričali o tome. Cena nije menjana. U međuvremenu su druge mlekare počele da plaćaju mleko po sastavu proteina ili po nekim drugim elementima.
To treba da uredimo, da vratimo cenu mleka na onaj nivo koji je dostojan poljoprivrednika i onu vrednost koju treba da zauzima u društvu, zatim da novac iz budžeta stigne do seljaka, jer seljak drži 95% proizvodnje, 95% površina u Srbiji, i to treba da bude naš glavni posao, i da pomognemo prilikom donošenja sledećeg budžeta da te pare idu pravo prema seljaku.
Mislim da ovo umanjenje, upravo vaše izlaganje pokazuje, neće pogoditi seljaka već te ljude koji su privatizovali firme, a to njih neće puno pogoditi. Oni imaju monopol na neki način i to moramo rešiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio da se javljam povodom ove tačke dnevnog reda, ali moram iz dva razloga.
Prvo, ovde ispada da mi na Odboru za poljoprivredu ne sarađujemo dobro. Gospodin Krstin je svedok da odlično radimo, da smo takoreći jednoglasni, ali ovde je došlo do male zabune. Odbor za poljoprivredu nije taj koji određuje cenu pšenice. To je slučajno ovog puta ispalo da je uradilo Ministarstvo poljoprivrede, pošto je svuda u svetu cena pšenice na slobodnom tržištu i tako se određuje.
Dakle, mi možemo da predložimo, možemo da imamo svoje mišljenje, ali Vlada to ne mora da usvoji. Mislim da je cena pšenice ove godine dobra, bilo bi bolje da je 20 dinara, to bih najviše voleo, ali to što ne može, treba ljudi da jedu hleb od te pšenice.
Ali, nije to glavno zbog čega sam se javio. Ovde se sve vreme priča o ceni pšenice i postoji licemeran odnos i odbrana ljudi od poreza koji se uvode ovde. Podsetiću vas da sam 2000. godine imao na lageru žetvu 1998-1999. godine. Puna mi je šupa i magaza bila pšenice, jer je nisam predao, zato što je bila jeftina, bila je 4 dinara. Tek 2001. godine predao sam žetvu te godine, setvu 2000. godine i ono što mi je stajalo dve godine, jer je te godine cena pšenice bila duplo veća.
Dakle, dolaskom nove Vlade i pobedom 5. oktobra, cena pšenice je duplo veća bila. Naravno, seljaci ni tada nisu bili zadovoljni, a od pšenice ne može da se živi, mora da se radi nešto mnogo više. Jedino veliki, ogromni proizvođači mogu od pšenice da žive. Što se tiče poreza, ovde ću navesti primer. Mi imamo silos i kombinat, sto metara od moje kuće, ogroman, koji je radio do 1992. - 1993. godine uspešno, a od tada ljudi ne primaju plate, snalazi su se kako znaju i umeju. I tada su prodavali urodicu, svinje i ono što su imali, i to govorim zbog poreza.
Znate kako je, onaj ko kupi prase, svinjče ili urodicu, a urodica je ono što ostaje od pšenice posle prerade, dakle, ono što se daje kao stočna hrana. Znate li kako je izgledao račun: 9% porez za vojsku, 8% porez za železnicu, ne znam koliko posto porez za rudnike i na sve to 14% porez na promet.
Gospodo, vi ste data bili u Vladi. Uporedite porez na dodatu vrednost i taj način oporezivanja koji je onda bio. I kako se onda niste setili seljaka i problema, i da su opterećeni.
Ako mi ne verujete, doneću vam, imam te priznanice, slučajno sve čuvam i sve imam, dakle, sve stoji u fasciklama.
Dakle, ovo je jedan normalan porez koji mora da se uvede, i vi ste i sami rekli da to mora, i normalno da kao opoziciona stranka imate zamerke, ali setite se kako je to izgledalo pre. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da se poslovnička minutaža slomila na meni, ali nije važno. Rasprava o ovom zakonu je pokazala da sam bio u pravu, da je bespotrebna i da bespotrebno gubimo vreme.
Suština kritike nije bila oko suštine zakona, nego oko forme. Neko od opozicionih poslanika je rekao da nam je lako da guramo predloge Vlade zato što imamo poslaničku većinu. Ovaj zakon, zakon o registraciji privrednih subjekata nema poslaničku većinu, nego takoreći dvotrećinsku većinu, a što je jedna opoziciona grupa rekla da je dobar reformski zakon koga će podržati.
Dakle, po tom pitanju nema potrebe ni da se diskutuje i ne bih da se ponavljam u ovom kratkom vremenu, da ponavljam što su rekli gospoda Krstin i Novaković, ili primere koje su izneli ovde advokati i ljudi koji su se sukobili sa problemima u prethodnom načinu registracije. Da li agencija ili ne, tu nema priče, a ona nije ni skupa. Sigurno je jeftinija od onih silnih hiljada stanova koji su deljeni u prethodnim sazivima Skupštine i vlada.
Šta sam hteo da kažem? Suština podrške ovoj vladi je bilo poverenje u Vladu i u ministra. Posao ministara i posao Vlade je da su došli tu, zato što je očigledno bilo problema. Zatekli su tromu privredu, nekonkurentnu, sa svim problemima koji su je pratili. Njihov je zadatak pre svega da stvore privredni ambijent i da nađu mesta koja su kočila i koja su stvarala sve probleme. Upravo, zakon o registraciji privrednih subjekata je taj koji će rešiti taj problem. Biće lakša registracija, brže dolaženje do podataka i podaci će biti na jednom mestu.
Onda dolazimo do onoga što je za mene najvažnije u celoj priči, a ovo bih hteo gospodinu ministru posebno da sugerišem, a to je da posle registracije nije važno da imamo uvid koliko imamo i kakvih privrednih subjekata: bitno je povezati ministarstva, nekoliko ministarstava po ovom pitanju, institute koji moraju raditi analizu i videti iz tih podataka šta treba raditi dalje, u kom pravcu usmeravati kredite i kako pomagati koja preduzeća.
Jer nije svejedno da li ćemo imati ugostiteljske objekte ili preduzeća, ili mala i srednja preduzeća koja će raditi uslužne delatnosti. Bitno nam je da proizvodimo konukrentnu i kvalitetnu robu za Evropu. Upravo će to biti najveći kvalitet ovog zakona.
Ne bih više o tome, a verovatno mi se vreme približava i ističe za ovu diskusiju. Hteo bih samo da odgovorim na neke primedbe.
Jedan kolega poslanik je rekao da je tužno, a time ću i završiti ovu diskusiju, da nas stalno neko opominje iz EU i ukazuje nam na neke propuste i šta treba da uradimo. Potpuno se slažem sa tim, ali mislim da građanima Srbije treba objasniti zašto je došlo do toga.
Mi smo krajem 80-tih godina prošlog veka, 20. veka, bili poznati kao država, naša država je bila na pragu Evropske unije ispred svih zemalja istočne i jugoistočne Evrope. Odjednom, veoma brzo, našli smo se na začelju kolone kao jedna od država koja će veoma teško ući u Evropsku uniju, ili mora mnogo toga da uradi i upravo ovo što radi ministar koji je ovde pred nama, i hteo bih da se zahvalim gospodinu ministru, stvarno je ispoštovao Skupštinu, ono nije bila fraza što ste rekli, sve vreme ste ovde, odjednom smo se našli, kažem, na začelju kolone sa velikim obavezama da bismo se uključili u Evropsku uniju.
Sada možemo o tome da pričamo puno, ali ne bih trošio vreme. Mislim da je jedan gospodin iz Novog Sada, pesnik, dao odgovor i to bih predložio pojedinim poslanicima, a i građanima koji nisu to čuli, a verujem da je čula većina, ali da ponovim, napisao je pesmu 1990, a onda su, kaže, došle 90-te tužne i nesrećne. Mislim da oni koji kritikuju treba da se prepoznaju u toj pesmi i da je čuju nekoliko puta. Nadam se da građani ovog puta neće dozvoliti da nam se te godine ponove i da na početku 21. veka napravimo grešku koju smo napravili pri kraju 20. Toliko i hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, imam pravo i na repliku, pošto me je jedan kolega pomenuo pre nekoliko minuta. Ali, želim upravo po Poslovniku, jer mislim da u ovom zdanju treba da prestanemo ovako da govorimo i ovako razgovaramo, jer šta će drugi da misle o nama, ako mi sami o sebi govorimo ovako. Neću govoriti ni o čemu drugom nego što je prethodnik govorio. Upravo se koncentrisao na akcize, vezano za naftu.
Daću vam primer. Za vreme Vlade narodnog jedinstva išao sam u jedno selo, koje je 20 kilometara od moje kuće, da kupim od čoveka koji je tad imao monopol nad prodaju nafte. Kupo sam četiri bureta. Uporediću sa ovim vremenom. Dakle, seljak sam i kupio sam isključivo za traktore. Kupio sam četiri bureta nafte i morao sam noću da vozim da mi policija ne bi oduzela, jer to je bila nafta koja je pitaj boga kojim putem došla do čoveka.
Da dodam još, taj čovek se sad pojavljuje, jer je pre 2000. godine, za prethodnih 10 godina zaradio enormne svote novca, imao je monopol i na šverc cigara i nafte, kao kupac preduzeća koja se privatizuju. Dakle, on nije stekao i mnogi nisu stekli to svoje bogatstvo sada, nego onda. Nije bitno, da završimo sa naftom.
Možete da pričate i da dobacujete, to meni ne smeta, samo da završim. Uspeo sam da dovezem kući i u tim buradima je bilo, otprilike, 30% vode, a ceo potez, kad sam zalivao papriku, mirisao je na plastiku. Dakle, tako smo mi seljaci onda nabavljali naftu.
Sada na pumpu idemo, ako smo blizu pumpe, traktorima, i sipamo po 30 dinara naftu, jer za poljoprivredu je nafta 10 dinara jeftinija i kupujemo naftu koja je pregledana, koja je ispravna i jeftinija. Pazite, cena je onda bila 2,5 marke litar, a sada je za seljake niža od jedne marke. Dakle, govorim ovde o činjenicama i istinama.
Nemojmo vređati ljude koji se bore da napune budžet, da isplate i vaše i naše plate, da država smanji deficit, jer to je uslov da bismo ušli u sve odnose sa MMF-om.
Što se tiče vašeg mišljenja, koleginice, da vas nisu razumeli; jesu, razumeju oni odlično. Znaju da će čvrst budžet pokrenuti i mala preduzeća i biće kredita za poljoprivrednike, država će se stabilizovati, ići će plate i socijalna davanja, a to je upravo ono što im ne odgovara. Savetujem vam, kolege moje drage, da pročitate srednje strane najnovijeg broja "Telegrafa", a na to ukazujem već tri godine ovde u Skupštini.
Problem Srbije, problem rubnih područja i planinskih delova, da napravimo konsenzus, da napravimo strategiju i da mlade vratimo na selo, i da prestanemo ovde da se svađamo, da pokažemo da smo pravi predstavnici naroda i da spasemo Srbiju, da je ne izgubimo kao Kosovo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, posebno se javljam povodom ovog amandmana, jer se sećam 2000. godine kada smo nasledili oko 20 neisplaćenih penzija,  –mislim na penzije zemljoradnika koje su bile bedne, nikakve, samo da podsetim,  bilo je to oko 300 dinara mesečno – za tri godine nismo uspeli da rešimo taj problem.
Ne mogu da shvatim da neko želi da se spreči da se ovaj problem reši, jer konačno se neko pojavio, pojavila se Vlada koja će to da reši, mislim na taj problem, jer zamislite kako bi bilo penzionerima u Beogradu da 22 meseca nisu primili penzije, a istovremeno su tako male.
Samo ću napomenuti da posle toga sledi i povećanje seljačkih penzija, koje su konačno sada i po 2.500 dinara, trebalo bi da budu pristojne, da bar liče na penzije, ne prosečne, ali bar najniže radničke penzije.
Ono što je bitno u celoj priči, mislim da poslanici koji o ovome pričaju odlično znaju da je cena dizela mnogo niža nego u vreme vlade narodnog jedinstva. Seljaci, to sam malopre napomenuo kada sam govorio, plaćaju 30 dinara, a onda sam isto bio seljak, malo više nego sada, plaćaju 2,5 marke. Sećam se dobro vremena kada sam plaćao pet maraka benzin i tada se niste setili za ovom govornicom da kažete, ljudi, ovaj naš narod ne može to da plaća.
Dakle, budžet je donet za 15 dana, kolega, budžet je donet za 15 dana, a znate kako se budžet donosi. Znate da iz budžeta idu novci i za socijalne slučajeve, i za novorođene bebe, i za treće dete, i za penzije i za plate.
Naravno, budžet koji se donosi za 15 dana je dobio problem ovde u Skupštini, niste dali Vladi ni 90 dana, onih minimalnih, a sada ste pričali o tome kako Vlada radi za ovo vreme. Vaš šef poslaničke grupe je rekao – daćemo Vladi 90 dana, pa ćemo posle toga govoriti.
Mislim da bi trebalo to da ispoštujete i da dozvolite seljacima da konačno primaju svoje zaostale penzije, da svane jednom dan kada će primati mesec za mesec penzije, a ne da čekaju ono od pre dve godine. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram cenjene gledaoce da podsetim da su u pravu oni koji misle da tema ovog zasedanja nisu G17 plus i razne štedionice, nego zakoni koji će omogućiti da dobiju kredite i zakoni koji će im vratiti pare koje su dali kao zajam za preporod Srbije.
Ovo je bio jedan mali izlet i, koleginice Milivojević, nemojte da se čudite, svako od nas ima neke noćne more i paranoje. Neko ovde ima to od poslanika, a neko je, videćete posle, kao ja, za ove tri godine izgubio malo vida. Ali, nisam o tome hteo da govorim.
U principu, ne želim da pričam o zakonima koje podržavam. Međutim, ovde postoji jedan razlog zbog koga ću da govorim, isključivo o Zakonu o Garancijskom fondu i isključivo zbog toga što on omogućava poljoprivrednicima da mogu da dobiju kredite za koje će garancije dati garancijski fond.
Pre toga, odnosno pre nego što počnem konkretno da govorim, izneo bih jedno svoje lično mišljenje, jedan svoj stav. Ako se sećate, gospodin ministar Mlađan Dinkić je u svom izlaganju rekao da će pravo na korišćenje ovih sredstava imati pravna lica i poljoprivrednici.
Kolega koji je govorio pre mene, mislim da se preziva Martić, rekao je da poljoprivredna domaćinstva liče na mala preduzeća. Mislim da, upravo na to hoću da ukažem, registracija poljoprivrednih domaćinstava treba da bude uvod da poljoprivredna domaćinstva ne budu više fizička lica, tj. poljoprivrednici, nego da postanu pravna lica. To će tek biti možda korak koji će doneti preporod selu i omogućiti seljacima da bolje i ugodnije žive i da lakše proizvode. Kao što rekoh, od onih sam poslanika koji je malo izgubio vid dok sam sedeo ovde, ali u svakom slučaju nemam ni strahove ni paranoje.
Zašto je bitno uključivanje seljaka, tj. poljoprivrednika u korisnike kredita koje obuhvata ovaj zakon? Postoji više razloga. Prvo postoji ono zbog čega zaslužuju poljoprivreda i poljoprivrednici da dobiju te kredite i moram izneti neke cifre koje o tome najviše govore.
Recimo, 1999. godine učešće poljoprivrede i prehrambene industrije u kreiranju društvenog proizvoda Srbije iznosilo je 25%.
Sa prehrambenom industrijom, proizvodnjom pića i duvana, to je bilo oko 33% ili trećina bruto društvenog proizvoda. Povećanje proizvodnje u sektoru poljoprivrede u 2001. godini je bilo 25% u odnosu na 2000. godinu, dakle, samo je poljoprivredna proizvodnja te godine povećala društveni proizvod za 5%. Takođe je visoko učešće agrosektora u izvozu naše države i to je 16% u 2001. godini, a često je to jedna četvrtina ili 20%.
To samo govori da poljoprivreda spada u grane koje imaju veliko učešće u svim sektorima proizvodnje i zaslužuju sve ovo. Inače, sve ovo važi za vreme kada su poljoprivredni kombinati ili društveni sektor potpuno uništeni i tako reći ne učestvuju u proizvodnji ili veoma malo učestvuju u odnosu na raniji period.
Inače, vlasništvo poljoprivrednog zemljišta, stoke i uopšte vlasništvo u poljoprivredi je kod seljaka negde oko 90%, a oni su za sve ovo vreme bili zaobiđeni i faktički nisu mogli da dobijaju kredite. Inače, glavne zamerke svima od 2000. godine su bile zašto nema kredita za poljoprivrednike i glavni zahtevi su bili od 2000. godine - dajte nam kredite.
Sada ću izneti podatke zašto ti krediti treba što hitnije da se omoguće i što pre da ih seljaci dobiju. To su podaci iz društveno-ekonomskih kretanja u 2003. godini, koji kažu: "Procenjuje se da je poljoprivredna proizvodnja u 2003. godini ostvarila pad od 5,7%, što je posledica loših vremenskih uslova. Ratarstvo i povrtarstvo zabeležili su pad od 25,9%, što je uslovilo da biljna proizvodnja bude manja za 15,6%. Naročito je podbacila proizvodnja pšenice i kukuruza, koja je u poređenju sa prethodnom godinom imala pad od 39,1% odnosno 31,7%. Sa druge strane, proizvodnja suncokreta, šljiva i malina bila je iznad tog proseka i ona je najviše učestvovala, posebno malina, u izvozu".
Inače, krediti koje će seljaci dobijati posredstvom garantnog fonda poljoprivrednicima će uglavnom samo olakšati rad i učiniti ga efikasnijim, a korist će imati celo društvo. I nemojte da zaboravite, gospodo, da seljaci ne dižu kredite da bi kupovali luksuzne automobile, da bi putovali na more i u inostranstvo, nego dižu kredite da kupe traktore, rasna grla, đubrivo i repromaterijal i od toga koristi imamo svi mi, dakle, i država, i građani ove države.
Uz ovakvu kreditnu politiku, poljoprivrednici će umeti da se oduže znatnim povećanjem proizvodnje, time i prerade, a nadajmo se i izvoza. To ćete imati priliku da vidite veoma brzo, već na jesen. Posebno važan uticaj će imati ovaj zakon kod plasiranja sredstava u nerazvijene regione.
Nerazvijeni regioni su uglavnom i poljoprivredni regioni, pa će krediti koji budu odobravani poljoprivrednicima u tim sredinama donositi višestruku korist.
Mladi će imati motiv više da ostanu na svojim imanjima i time će veoma loša starosna struktura žitelja biti popravljena, a krediti će nesumnjivo pomoći razvoju nerazvijenih područja. Time će se čak smanjiti pritisak mladih ljudi na biroe rada i otvorio bi se prostor nezaposlenima u gradovima.
Sada ovde postoji jedan problem na koji bih ministru posebno hteo da ukažem, a to je da situacija na terenu i u birokratiji, čak i zakonski propisi, mogu da ponište dobre namere koje postoje u novim zakonom, a to je da su vlasnici imanja uglavnom roditelji ili čak dedovi mladih seljaka koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Njima krediti ne trebaju.
Dakle, stariji ljudi ne razmišljaju o unapređenju proizvodnje, o povećanju proizvodnje, a krediti trebaju njihovim unucima ili sinovima, a oni nisu vlasnici. Predlažem da u pratećim dokumentima mladi seljaci dokazuju svoju proizvodnju i svoje učešće u domaćinstvu, dakle da žive u tom domaćinstvu, time što su penziono i dzravstveno osigurani preko domaćinstva.
Inače, već sada imamo problem sa davanjem repromaterijala, ugovaranjem za pšenicu na zeleno zato što su mnogi kombinati i zemljoradničke zadruge ugašeni i nema ko da vrši distribuciju. Dakle, imajte to u vidu i garantujem vam da će moje kolege seljaci vratiti to većom proizvodnjom i većim bruto društvenim proizvodom, a G17 plus zna da je ovo samo prvi korak u moru koraka koje treba učiniti da bi poljoprivreda stala na svoje noge i zauzela mesto u ovoj državi, ono koje joj pripada.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Dragan Rafailović je i za ovom govornicom i u medijima različite vrste objasnio sve u vezi ovog događanja, međutim gospodin Dačić nije shvatio da Dragan Rafailović nije ništa priznao jer nije imao šta da priznaje, nego je rekao da se neko koristio njegovom karticom u vreme glasanja, a to je rekao onda kada je video listing i video da se moje ime nalazilo tu.
To nije bitno, bitno je nešto drugo. Mnogi su me pitali zašto ćutim, jer se moje ime povremeno pominje. Verujte mi, ćutao sam i čudio se.
Čudio sam se šta moje cenjene kolege pravnici uče na tom fakultetu, da li profesori propuštaju neke lekcije ili oni propuštaju lekcije tih profesora. Mislim na sve pravnike.
Vidite, u predizbornoj kampanji većina stranaka, ovih koje sada treba da prave Vladu (a neke će biti u opoziciji), pričala je da će ispraviti ono što nije bilo kako treba, da će pravde biti za sve, ali ne revanšizma.
Revanšizma neće biti. Ako smo ovde učinili nešto što je loše, normalno je da se to ispravi i meni nije jasno pozivanje na razloge zašto može da se smeni guverner. Zar niste videli da zakonodavac nije predvideo, propustio je da predvidi da će ovde sedeti ljudi koji neće izabrati na zakonit način, po Ustavu itd. Jednostavno, nikome nije palo na pamet da neko to može uraditi. Nikome nije palo na pamet da će se ljudi ovde ponašati kao u nekom radničkom savetu ili kućnom savetu.
Dakle, Kori Udovički nije izabrana i ovo što će se sada uraditi samo će se sada uraditi i reći da nije izabrana, a vi se možete koristiti raznim pravničkim vratolomijama, kao što se radi na nekim suđenjima koja su, ovo što se dešava i sada i pre ovoga, strašna.
Samo još nešto hoću da kažem, važno. Nikada u životu nisam doživeo da Vlada koja još nije formirana bude ovako napadnuta. Ne zna se ni ko će biti u njoj, ni kako će izgledati. To rade oni kojima su puna usta Srbije i ljubavi za srpski narod. Mogu da vam poručim, pre svega liderima stranaka koje će da formiraju tu vladu, da požurite. Setva je na pragu, seljaci para nemaju, G17 plus to odlično zna, treba doneti pravila kako pšenicu, kukuruz, seme, đubrivo, repromaterijale ljudima omogućiti da dođu do njih kroz robnu razmenu i sve druge mogućnosti. Vidite da su prestale i uplate za Skupštinu Srbije, a isto tako će prestati da se uplaćuju premije. Dakle, gospodo lideri stranaka koje treba da formiraju vladu, požurite narod nema vremena i to smo im obećali.

Poštovane kolege, neću ulaziti u pravničku priču, rekao sam šta mislim o tome, ali moram da podsetim gospodina Vučića: 1990. godine Dragan Rafailović je bio stvarno u SPO-u, kao što su moji 1945. godine bili u onom frontu protiv Tita i komunista; godine 2000. sam izabran sa poslaničke liste DOS - dr Vojislav Koštunica, 2003. izabran sa liste G17 plus - dr Miroljub Labus. Dakle, ja moje političko ubeđenje nisam promenio, a što su neki u međuvremenu menjali, to je njihov problem.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pošto se moje ime zloupotrebljava na razne načine i po štampi, a evo vidim i ovde, jednostavno želim da ovom mojom diskusijom ili izjavom skinem tu priču sa dnevnog reda.
Bivši moj šef poslaničke grupe je rekao u intervuju "Svedoku" da on zna da sam bio tu. Drugi kažu i sada su vikali da sam bio tu, a dao sam izjavu koju sam dao. Činjenica je da jesam bio na dan zasedanja, ceo dan, bio sam tu. Čekajući sat i po kvorum, više nisam hteo da čekam, izvadio sam svoju karticu i otišao i nisam prisustvovao glasanju. Otkud moje ime na listingu, ne znam. Dakle, to je istina i molim vas da moje ime ne zloupotrebljavate, a posebno SPS ne bi trebalo to da radi. Hvala. (Aplauz.)

Gospodine premijeru, dame i gospodo narodni poslanici, miševe smo mi oterali sa broda 5. oktobra, a oni su mislili da su krupne zverke.
Demohrišćanska stranka je imala rezervu po pitanju izbora novog ministra iz principijelnih razloga. Gospodin Bojan Pajtić je to pravilno shvatio, hteli smo da čujemo kako razmišlja novi kandidat, šta planira, oseća li probleme sela.
Mislim da nije ukusno pričati o ostavci Dragana Veselinova, a zaboraviti da je on uveo najveće subvencije i premije u istoriji Srbije. Kolege poslanici, da li vi znate da je u ovom trenutku prelevman, koji je uvela Vlada Republike Srbije to jest Ministarstvo poljoprivrede, za uvoz kilograma sira ravan ceni sira u nekim regionima Sjenice, Leskovca itd? Dakle, štiti se proizvodnja. Zaboravili ste da je kada ste vi bili vlast samo u moje selo dolazio autobus za autobusom pun kobasica, sireva, trapista, i ljudi su čekali da bi mogli da kupe i da prodaju na buvljacima. Ovoga puta sve to ide kroz prodavnice. Zašto se uvozi? Eto zašto.
Ovde je jedan od mojih kolega rekao da će se seljak, dobar domaćin između auta i traktora opredeliti za traktor. Ti seljaci koji vole traktor više od auta više ne mogu da uđu, da se popnu u traktor, jer više od 60% seljaka u Srbiji je toliko staro, a obrađuje zemlju, da ne može da se popne u traktor, a kamoli da ga vozi. Jutros sam bio u njivi, živim od toga i družim se, ja sam seljak i znam da ovi mladi, ovo malo što ih je ostalo, ipak neće izabrati traktor, jer im je auto mnogo primamljiviji. Upravo je to shvatio novi kandidat za ministra. Sinoć smo imali razgovor. Jedna od ključnih stvari u njegovim razmišljanjima je povratak mladih na selo, obnova ruralnih područja, problem suše.
Ja bih ovde dodao jednu konstataciju, jednu važnu stvar: treba sprečiti izvoz pšenice po svaku cenu što pre, jer su na svetskom tržištu najave da je katastrofalan rod pšenice. Dakle, nije ona loše rodila samo u Srbiji, nego svuda.
Seljačke penzije nisu u ingerenciji ovog ministarstva, ali seljaci jesu i zato su one veoma bitne. Zakonska regulativa, i ja bih ovde dodao zakon o nasleđivanju, i vi kao premijer morate o tome voditi računa, kada naši očevi i dedovi, a i ja sam već deda, nećemo da odlučimo kojem ćemo detetu ostaviti zemlju i zato to moramo zakonom naterati, jer ovo usitnjavanje poseda je stvarno katastrofalno. Kandidat za ministra je to video. Dakle, ja sam bio spreman i moja stranka da glasamo protiv ako ne čujemo i ne vidimo. To je bio problem, proceduralna greška, pre svega predsednika Odbora za poljoprivredu. Pitanje je bilo principijelno i razrešili smo ga.
Položaj instituta je takođe na veoma važnom mestu za kandidata za ministra (i ja mislim novog ministra), a svi znamo šta se dešava i šta mnogi mešetari pokušavaju da urade sa institutima. Srbija, opet odogovor mom kolegi, uvozi hranu zato što su ova vlada, ovo ministarstvo, Dragan Veselinov i novi ministar zatekli uništenu poljoprivredu. Od koga? Od Vlade narodnog jedinstva i vlada pre toga. Ovaj ministar ne može rešiti problem da podmladi selo, ali može da pokrene program da se mladi vrate i da vide da će bolje živeti kao srpski domaćini, a ne kao portiri i vozači.
Što se Demohrišćanske stranke tiče, za nas je pitanje novog ministra rešeno i nadam se da ćemo uskoro čestitati na izboru.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prethodno izlaganje ne zaslužuje ni repliku ni odgovor, ali čisto zbog istine da kažem da prvi put čujem da je neko oteo fudbalski klub, a da je on u vlasništvu grada tj. opštine Obrenovac. Dakle, to su čiste laži i izmišljanja.
Naš fudbalski klub spojio se sa "Milicionarom". Mnogi fudbalski klubovi iz druge lige su pokušali da to preuzmu, pošto je Ministarstvo ukinulo "Milicionar" kao profesionalni klub. Sticajem okolnosti, nekada davno su Fudbalski klub "Milicionar" i "Radnički" iz Obrenovca napravili sporazum o zajedničkoj saradnji, razmenjivali igrače i desilo se to što se desilo.
Inače, opština Obrenovac maksimalno radi na razvoju sporta, kao deo grada, kao deo prestonice koji će ubuduće sigurno biti poprište velikih svetskih takmičenja.
Dakle, ovo su čiste laži i izmišljanja. Radnički iz Obrenovca je vlasništvo opštine Obrenovac, i klub i igrači, a to što se desilo da smo imali povoljan ugovor sa bivšim prvoligašem, samo znači da je iskorišćena ta povoljna šansa.
Inače, oni koji su pomenuti nemaju nikakve veze sa tim fudbalskim klubom. Mi iz opštinske vlade pomažemo više amaterske klubove, sve donacije iz opštine idu na seoske klubove, amaterske i neprofesionalne klubove. Dakle, ovo prethodno što je rečeno je čista izmišljotina, da ne kažem laž; u stvari jeste laž.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni posalnici, poštovani ministre, razmišljao sam da se ne javim u ovoj načelnoj raspravi. Međutim, prateći kritike, uglavnom opoziconih poslanika i poslaničkih grupa, morao sam da se javim. Mislim da ministar može biti zadovoljan, jer kritike su takve da čak nema potrebe da odogovara na njih. Zašto?
Prvo ću odgovoriti poslanicima iz opozicije koji su bili na vlasti; tačno je da je penzioni zakon problem i da je veoma teško napraviti kvalitetan zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju iz više razloga i najviše ću se zadržati na penzijskom osiguranju zemljoradnika.
Postavio bih vam pitanje, kao što ste vi postavili pitanja Ministarstvu i Vladi, pre svega zašto je penzioni fond ostao prazan, zašto je ostao toliki dug penzionerima, seljacima, zašto je uvedeno penziono osiguranje seljaka kada niko nije morao da uplaćuje penziono osiguranje i kada nisu morale da se isplaćuju penzije.
To je očigledno napravljeno tako da se zadovolji neka forma, da se kaže da neko ima dobre namere, a onda su novi ministar i nova Vlada morali da vraćaju dugove penzionerima, seljacima i da to rade iz fonda koji ne postoji. To važi za sve druge. Što se tiče drugih fondova i stare štednje, šta ste uradili sa tim parama, sa svim što je opljačkano i uništeno, šta ste dobro uradili s tim? Zašto nam niste pokazali kako treba napraviti zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i samo da nastavimo da ga primenjujemo.
Drugi deo priče je kritika opozicinih poslanika koji su zajedno sa nama osvojili vlast posle 5. oktobra. Tačno je da je situacija u poljoprivredi loša, ali zašto je, recimo, 2000. godine u stočarstvu zatečena proizvodnja na nivou 1910. godine i ko je kriv za to? Izvoza nema. Zašto je izvoz poljoprivrednih proizvoda, prilično dobar u prethodnih 12 godina, prekinut, zašto ga nema. Mi znamo da se sve to mora rešiti i tu je bilo nedorečenosti.
Neko je kritikovao da zakon o penzijskom osiguranju nije dobar što postoji odrednica da je neko obavezan da se osigura. Opet drugi iz iste poslaničke grupe su kritikovali da to nije dobro što nisu svi obavezni da se osiguraju penziono.
Mislim da je ovaj zakon dobar i poslanička grupa DHSS-a će ga podržati, svojski je učestvovala i u razgovorima o rešenjima, jer je spoj realnog, mogućeg i želja seljaka. Govorim o penzionerima seljacima, jer činjenica je da su neki protestovali, tražili da to bude dobrovoljno, podneo sam amandman kojim se to traži, ali je isto tako činjenica da neki ljudi žele da budu penziono osigurani.
Dakle, ovaj predlog zakona predviđa sve. Nosilac domaćinstva će biti obavezno osiguran, to su stari ljudi blizu penzije i to će biti ispunjeno. Svi drugi nisu sprečeni da budu penziono osigurani, jer ko god želi moći će to da uradi, naravno po uslovima koje ovaj zakon propisuje.
Ako pričamo o tome kolike su penzije, 2000. godine penzije su bile 300 dinara po jednom osiguraniku, dakle mesečna penzija seljaka je bila 300 dinara. Ova sada od 2000. godine nije nikakva, to sam naveo u obrazloženju mog amandmana koji sam povukao, ali to je sedam puta veća penzija i ona će biti usklađena u narednom periodu, jer biće velikih muka da se Fond popuni, da bude dovoljno para da se sve to uradi.
Napomenuo bih najvažniju stvar: stari dug seljacima, sa ovako uvećanom penzijom, prepolovljen je za ovo vreme u veoma teškim uslovima.
Nema razloga, poštovani ministre, da se mnogo uzbuđujete zbog ovih kritika, jer zakon je dobar. Neću da pominjem veliki broj invalida penzionera, i to su nam ostavili. Znalo se, ako želiš da ideš u invalidsku penziju, postojale su tu i cifre, i kod kojih lekara i tako dalje, u moru problema koje moramo da rešimo, a zaključno sa ovim organizovanim kriminalom, to je sve ostavljeno ovoj vlasti.
Bitno je da svako seosko domaćinstvo zna kakav je bio njihov roditelj ili predak. Zna se po tome kakvo im je ostavio domaćinstvo, naslednicima koji su došli, jer i mi veoma dobro znamo kako smo zatekli, ova vlada i ova poslanička grupa koja podržava Vladu, a vi ćete svi znati kada odemo kakvu smo situaciju ostavili.
Mislim da samo po tome treba meriti.
Dakle, DHSS će podržati ovaj zakon i mislimo da je jako kvalitetan. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, gospodine premijeru, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, izdvojio sam mišljenje iz prvog i osnovnog razloga što mislim da je predviđeni budžet za 2003. godinu mali. On treba da bude veći i može da bude veći. Istovremeno drugi razlog zbog čega sam izdvojio mišljenje, to su primedbe poslanika na odborima  da je svaki deo razdela budžeta mali za određenu oblast. Jeste mali, ali u ovom trenutku i Vlada i Ministarstvo nisu mogli da naprave veći.
Zadržaću se na Ministarstvu poljoprivrede i jedan od najvećih razloga zbog čega sam ponukan da pričam o tome su diskusije poslanika iz opozicije, koje su bile neinstinite, netačne i moraju se demantovati ovde. Razmišljao sam kako da to demantujem. Pričom o tome da je ministar dobar, da misli dobro, da želi dobro poljoprivredi, ne bih ništa postigao. Mislim da je najbolje brojkama i ciframa, to mi seljaci najbolje znamo i one su neumoljive.
Ovde je neko od poslanika rekao da seljaci ne znaju pošto će prodati svoje proizvode. Podsetio bih da su sve cene poljoprivrednih proizvoda u stočarstvu najmanje duplo veće nego 2000. godine. Recimo cena junadi (da, možda je vama smešno, ali cifre govore), 1999. godine otkupna cena junadi je bila marka i 80, a sada se ustalila na 3 do 3,5 marke.
Da krenem na subvencije. Nikada ni jedna vlada u Srbiji, i to premijer odlično zna, nije ovoliko subvencija odvajala. Ne treba pominjati sve, dovoljno je reći šljive, zasadi šljiva, zasadi vinograda, mleko, priplodni materijal itd; i naravno, ono što je najvažnije i što je najpohvalnije - to su planirane subvencije za kupovinu zemljišta.
Međutim, moram da skrenem pažnju Vladi da bez zakona o nasleđivanju, koji se mora doneti, mi ćemo ponovo stvarati domaćinstva koja će postati nepoljoprivredna, pa ćemo imati situaciju 850 hiljada domaćinstava koja imaju zemlju, a samo 50 hiljada domaćinstava je čisto poljoprivredno.
Dakle, šta je sa premijama? Svako u Srbiji ko proizvede priplodnu junicu u ovom trenutku dobija 8.000 dinara. Ako ta junica da 6.000 litara mleka, ponovo od Vlade, od Ministarstva poljoprivrede dobija 24.000 dinara za to mleko premije i kada to saberete dobijete cifru od 32.000 dinara. To su najkvalitetnija grla, to su najveće premije i to je preko 1.000 maraka.
Gospodo, to se lako može proveriti. One malo lošije od 3.000 litara su premirane sa 700 maraka i tu se nalazi odgovor jednoj koleginici koja je rekla da je Vlada digla ruke od poljoprivrede. Ja vas pitam, ako je sa takvim premijama, koje su na evropskom nivou, digla ruke, onda ne znam šta bi više mogla da učini. Naravno, ovo je dobro, ali imamo i drugi problem, problem kako kod ovih 850 hiljada domaćinstava koja imaju zemlju vratiti mlade na selo. U jednom od prethodnih izlaganja premijeru sam skrenuo pažnju da ova vlada mora doneti program vraćanja mladih na selo tj. jedan sveobuhvatan program za poljoprivredu.
Drugi uspeh ministra poljoprivrede je što iz svog budžeta, koji je do sada bio mali, ali nije bio mali zato što nije radio kao njegov prethodnik, nije delio pare za revitalizaciju sela po opštinama i okruzima za prijatelje opštinskih moćnika ili za njih same i članove partije na vlasti. Mi recimo u Obrenovcu ne znamo nikada kome je prethodni ministar podelio kredite za poljoprivredu. Pokušaću sve da saznam, ko je taj ko je dobio kredite, a znam da su deljeni.
Zašto smatram da budžet treba da bude veći i kako bi mogao biti veći. Budžet Republike Srbije, i tu se pre svega obraćam ministru finansija, treba da bude veći za 60 milijardi. Neko će se nasmejati na tu cifru, ali ona je realna i veoma lako je t ostvariti. Samo da napomenem da je ukupna poljoprivredna proizvodnja u ovom trenutku u Srbiji manja od 50 milijardi dinara, a to je manje od milijardu evra. A Srbija, postoji stara priča, mogla bi da hrani celu Evropu, a posebno Vojvodina i to treba pokrenuti.
Šta bi 10 milijardi dinara u budžetu za poljoprivredu uradilo i kakvu bi lančanu reakciju izazvalo, to zna samo ministar poljoprivrede i mi koji živimo od poljoprivrede. Postavićete pitanje kako, kako obezbediti tih 60 milijardi. Prosto. Poreski obveznici u Srbiji odvajaju te pare u ovom trenutku gradeći Skadar na Bojani, finansirajući jednu državu od koje nemaju koristi. Tih 60 milijardi ili milijardu evra, ako bi Vlada, ministri i vi kolege poslanici podržali predlog građana Srbije da se na referendumu izjasne o Srbiji kao samostalnoj državi, donelo bi te pare u kasu i mislim da bi naša država procvetala.

Poštovano predsedništvo, gospodine potpredsedniče, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je primer kroz kakvu proceduru treba da prođe zakon koji dolazi pred nas u parlament na usvajanje. Napraviću paralelu sa pet zakona koje smo pre nekoliko meseci doneli; ne slušajući javnu raspravu, ne uvažavajući ono što je rečeno, Predlog zakona iz oblasti pravosuđa koji je trebala da podnese Vlada Republike Srbije,  jedna stranka je podnela tih pet zakona bez svega toga i mi ovih dana moramo te zakone ponovo dorađivati da bi bili primenljivi.
Dokaz da je ovo dobro rađeno je višemesečna javna rasprava, brojne televizijske emisije, brojni novinski članci, tribine i 10 verzija ovog zakona. Deseta verzija je došla, tako da svi oni koji su zainteresovani, od zaposlenih preko stručnjaka do zainteresovanih za ovu oblast, mogli su da daju primedbe i one su, koliko vidim, uvažene; dobili smo dobru verziju zakona i, što je najvažnije, ovako treba predlagati zakone koje ova skupština usvaja.
Povodom ovog zakona izneću nekoliko zapažanja o tome, kako je sve dobro pripremljeno. Recimo, način biranja Odbora saveta radiodifuzije: nema političara, nema direktora i nema njihove rodbine. Treba li objašnjavati koliko je to dobro?
Prisutnost programa na jezicima nacionalnih manjina; to je jedan od koraka koji nas vodi u Evropu i to je jedna od stvari koja upravo kaže da ovaj zakon ide prema 2010. i 2015. godini, a ne prema nekoj 80-toj godini, kako je ovde rečeno.
Uređenost količine reklamnog i ukupnog programa, što je veoma važno, i to će dati upravo i konkurenciju, o kojoj je govoreno ovde. Kažu - neće biti konkurencije i neće se moći izdvajati. Sigurno će biti konkurencije i neće niko da plati reklamni spot da se emituje na nekoj televiziji, ako tu televiziju niko ne gleda ili recimo ne sluša radio program.
Dakle, druga stvar koja je veoma važna je to da je zakon u skladu sa evropskim tokovima i to je najvažnije, jer je naš osnovni cilj da udarimo temelje ulaska Srbije u Evropsku zajednicu. Isto tako važna stvar su kazne za glavne urednike i sve one koji budu zloupotrebljavali same radiodifuzne kuće, svoj položaj ili kršili zakon. Zatim, sankcionisanje i samim tim ukidanje piraterije. Ako se setite u prethodnoj deceniji, u poslednjoj deciniji 20. veka radiodifuzni program Srbije je obilovao, bio je krcat piratskim emisijama, spotovima i svim drugim stvarima, što je nanelo veliku sramotu našoj državi.
Dakle, ovim će se urediti radiodifuzni prostor i stvoriće se nezavisni i slobodni mediji. Primedbe koje postoje apsolutno će postojati kod donošenja svakog zakona, jer jedan zakon se ne donosi po želji i volji svih. On se donosi zato da bi oni koji rade mogli ovako da obavljaju svoj posao, da bi mogli da odgovaraju za ono što rade i naravno da ostvaruju profit. Naš zadatak je da upravo takve zakone usvajamo. Iz svega napred navedenog Demohrišćanska stranka će sa velikim zadovoljstvom glasati za ovaj zakon.