Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih se složio sa prethodnim govornikom i mislim da treba da očuvamo dostojanstvo ove skupštine, da ne dobacujemo, jer dužni smo to i to važi za sve nas. Dužni smo to i prema ovom domu i prema onima koji su nas birali.
Pre svega da izrazim svoje veliko zadovoljstvo što konačno raspravljamo o jednom zakonu koji će doneti nešto našim građanima, onima koji su nas birali. Ovo je zakon, u ekonomskoj sferi zakon iznad svih zakona, zakon od koga zavisi šta će sa Srbijom dalje biti. Mislim da je zakon dobro koncipiran. Jedna opoziciona stranka ga je podržala, rekla da je to jedan od najboljih zakona i Demohrišćanska stranka će glasati za ovaj zakon, a videćete i zašto. Neću ponavljati sve što su ljudi rekli, što su moje kolege pričale. To je dovoljno da bi se ovaj zakon izglasao. Osvrnuću se na ono što će ovaj zakon promeniti u budućnosti i mislim da to niko nije pomenuo, a to je da će se prekinuti sa proizvodnjom neradnika, krupnih i sitnih lopova, koji su proizvođeni ovim sistemom samoupravljanja do sada.
Pedeset godina, posebno u ovih deset zadnjih, svi su krali, od Vlade koja je proizvodila inflacije i mnogih drugih stvari, do najobičnijeg portira, svako je imao sebe ugrađenog u ovaj sistem. Od ovog trenutka tražiće se dobri radnici, stručni ljudi, diplome neće služiti samo za to da bi se neko zaposlio, već će biti samo dodatak za sposobnog čoveka da se kaže da je školovan i da može da radi taj posao, a ako nije sposoban niko ga neće prihvatiti, ni primiti.
Najveća stvar koju će ovaj zakon doneti Srbiji je to da će u oblasti školstva mladi se školovati za posao koji će im donositi pare i profit, jer privatna privreda ne traži zabušante, ne traži službenike kao što je sada slučaj u našim preduzećima. Od recimo 600 zaposlenih u "Prvoj iskri" 200 radi u proizvodnji, a 400 u režiji. To su razni administrativci i nema tog direktora, ni te države, ni te vlade, koja može napraviti program proizvodnje u tom preduzeću da 200 ljudi proizvede za 400 koji sede u kancelarijama. Dakle, u školama će se školovati mladi za proizvodnju i roditelji će učiti svoju decu da rade. To je najveća korist koju će ovaj zakon doneti.
Zašto sam siguran da će ovaj zakon uspeti? Dokaz su seljaci i dokaz su naši radnici u inostranstvu. Šta mislite gospodo zašto seljaci i privatnici nisu propali za ovih deset godina iako su doterani do kraja? Zato što su mislili svojom glavom, čuvali pare, naporno radili i nisu imali ni samoupravnu kontrolu, ni direktore koji će im krasti pare, nego su sami brinuli o svom radu i svojoj proizvodnji.
Drugi primer, naši radnici u inostranstvu. Iz mog sela je otišlo prilično ljudi u inostranstvo i dobar deo njih nije mogao da se uklopi u našem sistemu. Pričalo se da su neradnici. Ti ljudi su se vratili iz inostranstva sa velikim kapitalom. Da li su oni bili neradnici? Naravno da nisu, ali su radili u privredi koja je znala kako treba raditi, šta raditi, kako platiti dobar rad.
Imam nekoliko primedbi, koje sam izneo u razgovoru sa predstavnicima Vlade, to su u stvari sugestije, nisu primedbe i odnose se na pitanje poljoprivrednog zemljišta i privatizacije istog. Međutim, ministar i njegovi saradnici su svesni toga da ako bi se privatna imovina, znači oduzeto zemljište 1945. godine i posle toga, ako bi se privatizovali, da bi krenule tužbe i to bi zaustavilo proces privatizacije. Naravno, to će biti podzakonskim aktima ili nekim drugim stvarima regulisano. Samo bih obratio pažnju da se o tome povede računa.
Doneo sam ovaj papir zbog nekih primedbi koje su opozicioni poslanici ovde izneli. Nemam nameru da branim gospodina Vlahovića, jer on veoma dobro brani svoj projekat zakona, baš onako kako treba, ali s obzirom da i ovo ide u opis mog posla kao narodnog poslanika, izneo bih neke svoje primedbe. Kažete da će ovim zakonom biti ukinuta neka prava radnika. Gospodo, ja vas pitam kakva su prava imali radnici u prethodnom periodu? Nisu čak primali ni čestite plate za svoj rad. Uravnilovkom radnici koji dobro rade su primali iste plate kao oni koji ne rade. Mislim da je smešno o tome pričati. Tek ovim zakonom radnici će, zavisi koliko brzo, ali će imati priliku da oni koji rade dobro zarade.
Kaže - biće ukinuta prava građana. Gospodo, u prethodnih deset godina je ukinut građanski sloj, onaj najčestitiji deo našeg društva, oni koji nose svaku pravu pravnu i čestitu državu. Kako da pričamo o tim pravima? Ovo je tema i primedbe su bile na zakon. Isto tako je primedba da se prvo prodaju bolja preduzeća, pa da bi zakon zaživeo, po mom skromnom mišljenju, prvo treba prodati ono za šta su ljudi zainteresovani, da bi se što pre osetili rezultati privatizacije.
Isto tako kaže se da nema socijalnog programa u zakonu. Samo bih napomenuo da socijalnog programa ima i ko god je pročitao zakon i obrazloženje, video je. Međutim, ovde ima jedan drugi problem koji će doći pred nas i pred ovu vladu. To je problem socijalnih davanja do sada. Poznata je stvar da su lokalni političari svojim rođacima, svojim prijateljima obezbeđivali socijalnu pomoć i to dobru, a oni koji su bili socijalno ugroženi nisu primali ništa. Mislim da i tu treba uraditi reviziju.
Na kraju, pitanje poverenja u Vladu i kako će sprovesti ovu privatizaciju. Za Demohrišćansku stranku nema dileme. Mi smo ovu vladu izabrali, imali smo poverenje kada smo je birali, predložen je dobar način kontrole, znači skupštinske komisije, a kolega je malo pre pomenuo i odbor, tako da mislim da tu nema nikakvih problema. Ako ne budemo verovali jedni drugima možemo postavljati šta hoćemo, pa opet onaj ko nije u toj komisiji neće verovati onom. Mislim da je najvažnije da se privatizacija što pre uradi i da radnici počnu da rade, da dođe svež kapital u naša preduzeća i da konačno uđemo u red država koje proizvode za izvoz i za domaće potrebe.
Ima još jedan problem koji moram da istaknem, a to je problem denacionalizacije u okviru ovog paketa zakona. To je problem koji sam malo pre u replici sa kolegom pokušao da iskažem i samo da ne bi bilo zabune: zakon o denacionalizaciji tek dolazi na red, o njemu ćemo imati puno da pričamo i tada ćemo čuti svi šta ko o tome misli i o čemu brine. Samo da kažem jednu stvar, možda niko u ovoj skupštini, ni jedna stranka, ni jedan pojedinac nema prava da o tome više govori od mene, a evo zašto.
Pred vama stoji čovek kome su po očevoj liniji, ocu moga oca, oduzeli sve: oduzeli zemlju, oduzeli stoku, počistili magazu, ošišali repove konjima. Po majčinoj liniji, njen otac je osuđen na smrt streljanjem, njena majka na doživotnu robiju, moj ujak na smrt streljanjem, a spaslo ga je to što je imao nadimak, pa je po nadimku došao i ostao živ. Moja majka je od 36 hektara zemlje, kada izađe sa praga, izlazila u tuđe dvorište, jer je kod njih bila njena zemlja, jer je oduzeta, a imala je sa sobom brata o kome je brinula od osam godina. Tako, gospodo, nemojmo jeftino da pričamo, stranački o tome, o denacionalizaciji. Pričaćemo o tome kao DOS-ovi poslanici kada dođe vreme i kada dođe zakon.