Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da se ne javljam, međutim, u vezi nekih problema koji su se pojavili u štampi, gde je bilo - da li je Savezna vlada ukinula uredbu o zaštiti od bolesti ludih krava ili nije, samo jedna napomena gospodinu ministru: molim da republičko ministarstvo i Vlada malo više pažnje posvete i da se uključe što više u takve stvari koje nisu u ingerenciji Republičke vlade, a posle će se obiti o glavu nama. Inače, da je prihvaćena ideja Demohrišćanske stranke da Srbija bude samostalna, vi bi to radili bez problema.  Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani gosti, da ne bih ponavljao ono što je rečeno, pošto se desilo da dva predstavnika Demohrišćanske stranke govore jedan za drugim, osvrnuću se samo na ono što je u ovom trenutku jako važno, kvalitetno i dobro rešenje u rekonstrukciji Vlade.
To je uvođenje Ministarstva za zaštitu životne sredine. Poznato je da je u poslednjoj deceniji 20. veka Srbija zagađivana sa svih strana i na različite načine. U ovom trenutku zadržao bih se samo na onim stvarima koje se tiču ovog ministarstva.
Poznati su problemi Novog Sada, Pančeva, Kragujevca, Bora, koji su crne tačke na ekološkoj karti Srbije i, naravno, Obrenovca, koji se u ovom trenutku ne nalazi na toj karti kao crna tačka, ali je toliko crna ekološka situacija u Obrenovcu da crnja ne može biti.
Dakle, ti gradovi i njihovi problemi zahtevaju jedno ovakvo ministarstvo. Da ne pričamo o krivolovu, o ribokradicama, o problemu transporta opasnih materija, što sve nije uređeno zakonima koji rešavaju te probleme. I, što je najvažnije, dolazimo i do personalnog rešenja u gospođi Mihajlov, koja je apsolutno do sada, kao direktor Direkcije ili Uprave, pokazala da zna taj posao, da je stručna, da voli i veoma prilježno radi svoj posao.
Pošto imamo veoma malo vremena, osvrnuo bih se, i to bih gospodinu premijeru spomenuo kao problem, na jednu ugroženu populaciju u Srbiji, koja nije u resoru ovog ministarstva, a to su seljaci. U ovom trenutku u Srbiji na njivama rade starci, mladih ima veoma malo. Ovo govorim zbog toga da bi u narednim danima i mesecima stavili u prioritete Vlade da se uradi jedan dugoročan program, koji može prilično lako da se reši. U vezi same rekonstrukcije napomenuo bih da Ministarstvo poljoprivrede jeste Ministarstvo poljoprivrede, ali ono u svom obimu poslovanja ima seljake i ministar poljoprivrede mora biti ministar seljaka. Toliko i hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo, ponovo sam po ko zna koji put saznao da o nama seljacima brinu oni koji nemaju veze sa poljoprivredom. Međutim, ne bih pričao o tome; najbitnije u celoj priči jeste to da je ovakvo zaduženje za elektroprivedu  potrebno Srbiji;  Demohrišćanska stranka zna da se sada postavljaju temelji jedne domaćinske države, koja će svoje dugove vraćati normalno kao svako domaćinstvo koje ih ima;  dakle, podržaćemo ovaj predlog kontragarancije.
Javio sam se za reč zbog priča koje su ovde išle i molio bih gospodina ministra da neke stvari zabeleži, da čuje dobro ono što ću sada reći. Sindikat "Termoelektrane" Obrenovac i neki ljudi koji su radili u finansijama su dostavili inspekcijskim službama opštine Obrenovac podatke o tzv. ruskom kreditu, gde recimo odgovorno tvrde da od robe kupljene za 150 miliona dolara, koja je trebalo da stigne, nema ni traga i ne zna se gde je otišla. Da je tada dobro rađeno i da su pare od tog kredita ulagane kako treba, možda danas ovaj kredit ne bi ni bio potreban, ne bi bile potrebne ove kontragarancije.
Prema tome, trebalo bi, kao prvi deo posla, videti šta je rađeno sa tim parama koje su dolazile i tada se, kao, ulagalo u Elektroprivredu. To je razlog da se i sa ovim kreditom dobro pazi, da se uloži tamo gde treba, da ne ode opet negde gde ne treba.
Drugo bitno u vezi tog kredita je podatak koji mi je jedan direktor rekao: cevi koje su došle iz Rusije za Termoelektranu su bile, prvo, van klase, netestirane na pritisak koji mogu da izdrže, drugo, čak i izmešane po profilima, po debljinama.
Dakle, treba proveriti gde su te pare otišle i kako su potrošene, da bi neko odgovarao zbog toga, jer mi imamo velikih problema sa Sindikatom "Termoeletrane" i mislim da bi Vlada morala nešto da učini; mi uopšte nismo uradili što smo mogli.
Važno je, nije mnogo vezano za ovo, ali je prilika da ministru ukažem na formiranje cena; mi u Demohrišćanskoj stranci smatramo da treba biti jako obazriv sa blok tarifom; po meni je treba ukinuti ili naći mehanizam da ona bude ublažena.
A zašto? Zato što, recimo, ministar, direktor i svako ko radi u Beogradu veoma je malo kod kuće, radi čist posao, veš-mašine i svi drugi uređaji se ne koriste u kući, čak se i ruča negde usput; dok poljoprivredno domaćinstvo koje ima osam čanova, čije veš-mašine rade 10 i 20 puta više, imaju puno stoke, rade mešaone stočne hrane i proizvode za ovu državu, ulazi u plavu ili crvenu tarifu. Mislim da bi o tome trebalo povesti računa ili izuzeti poljoprivredna domaćinstva iz toga.
Ne bih komentarisao ostale stvari ovde rečene; rekao bih samo, moram zato što sam seljak, da smo imali cenu pšenice koja je bila skoro dva dinara veća nego evropska cena i to se sada vidi u izvozu; a naravno, nama je malo, treba više, ali treba usmeriti poljoprivrednu proizvodnju u ono što donosi profit i zaradu.
Ceo posao oko poljoprivrede ovu vladu i ovaj parlament čeka u narednom periodu; tu je i problem viška radne snage. Tačno je da u mnogim segmentima društva ima mnogo viška radne snage, ali isto tako je tačno da u mom selu i u celoj Srbiji na njivama mogu da se vide samo penzioneri. Ovi
koji su ostali bez posla neće ni da pomisle da se vrate na svoje domaćinstvo, a kamoli da rade kod nekog drugog.

Vraćam se odmah, ali jednostavno, morao sam, to mi je bila prilika da kažem. Najbitnije u celoj priči  je zalaganje Demohrišćanske stranke za samostalnu Srbiju; ova vlada bi mogla već u toku nedelje da krene u realizaciju ovog projekta  da je Srbija samostalna država, ovako će potrajati i duže. Ali, nema veze, mi ove kontragarancije podržavamo i hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u opštem haosu u zakonodavstvu koji smo zatekli dolaskom u decembru 2000. godine, teško je to odlučiti, a možda je ovde i najveći haos.
Ovaj zakon, po mišljenju ljudi koji rade u katastru, koji imaju veze sa geodetskom upravom, sarađuju sa njima ili rade tu, jako je dobar i dugo će trajati, što mi je dalo povoda da se javim za reč.
Šta hoću da kažem, pošto malo vremena imam - lično sam na svojoj koži osetio kako je imati neku imovinu, imati je faktički, a kada tražiš potvrdu za to, gde ti nešto treba, recimo za tezgu ili za bilo šta drugo što ti zatreba, ne možeš da izvadiš. Recimo, kupio sam njivu pre 15 godina, koja je bila u vlasništvu sina čoveka koji je umro, a vodila se na njegovog oca. Podneo sam urednu dokumentaciju, napravio ugovor, predao u katastar, a u međuvremenu je i sin umro, i ta njiva se ne vodi ni na njega, ni na mene, još uvek se vodi na njegovog oca koji je umro pre 15 godina. Šta mislite kako je čoveku koji hoće da pravi kuću i dođe da vadi dokumentaciju?
Znači, nije problem samo u katastru, nego i u zemljišnim knjigama i mislim da će ovaj zakon najviše koristi upravo doneti građanima, da će lakše svoje probleme rešavati i da će isto tako rešavati probleme ljudi koji dolaze da grade neke fabrike, da ulažu investicije itd.
Posebno dobra stvar u ovome je što je oročeno na tri godine, i pored toga će pokrenuti dosta toga jer će se prilično novca okrenuti, imaće posla ljudi koji se bave geodetskim merenjima. A ovo što je pomenuto - šta će biti, ko će da uradi taj posao, pa i to je dobra stvar, mladi ljudi, mladi stručnjaci će se zaposliti.
Dakle, postoji više razloga zbog čega treba podržati ovaj zakon i DHSS će glasati za ovaj zakon. Dakle, pored toga što je dobar, drugi razlog je što će građani imati koristi od njega, lakše će ostvarivati svoja prava i obavljati svoje poslove, i treća i najveća korist od ovog zakona je što će Srbiji uvek trebati kvalitetni zakoni, a ponavljam, ovo je kvalitetan zakon, posebno kada postane samostalna, kredibilna država, koja će imati integritet i ovde i u svetu. Hvala.

 Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Mihajlov je juče na Odboru za zakonodavstvo zamerio na nedostatku stručnosti. To je istina. Nisam pravnik i ako pogrešim negde dok budem govorio o ovom predlogu novog poslovnika, niko mi ne može zameriti da sam učinio krivično delo.
Ali, oni koji su predložili ovaj poslovnik su oni koji se pozivaju na legalizam, legalitet, na zaštitu Ustava, a nemojmo zaboraviti - ovaj ustav su izglasale naše kolege pre nekoliko godina ovde, u ovom parlamentu. Ako hoćete pošteno, i ja mislim da ovaj ustav ne valja i da ga treba menjati. Predsednik moje stranke je gospodin Batić, slučajno ministar pravosuđa, i kao njegov poslanik obavezan sam da štitim ovaj ustav i, verovali ili ne, danas sam proverio kod eminentnih profesora koji sede sa nama, a poslanici su u okviru DOS-a, pitao sam ih da li grešim što sam izdvojio mišljenje i oni kažu - ne, u pravu ste.
Proverio sam kod sudija, član koji garantuje ista prava svakom građaninu Srbije, a samim tim je izvedeno - i svakom poslaniku Srbije prekršen je, jer od ovog trenutka ono što ste mogli pročitati u novinama a što sam juče rekao: ovde uvodimo parlamentarnu monarhiju. Po ubeđenjima sam monarhista, ali priznajem nasleđeno pravo, i da ovde sedi Aleksandar Karađorđević, to bih prihvatio. Nove monarhe ne priznajem i neću da budem poslanik koji će imati 20 do 30 sekundi vremena ako bude dobar sa šefom poslaničke grupe.
Da se razumemo. Mene novi predlog poslovnika neće dotaći ni u jednoj tački. Uvek ću moći da kažem ono što treba. Nikada se ni do sada nisam javljao kad ne treba, a kada sam smatrao, možda sam i grešio, govorio sam. Ali, ako se setite prethodnih godina borbe, 90-tih godina, za promene, gospodin Mihajlov nije rekao celu istinu o dužnosti, odnosno da smo dužni da počnemo da menjamo nešto ovde.
Mene građani pitaju, kako možete da sedite u Skupštini Srbije sa ovim znakom koji stoji iznad nas. To sam već pominjao predsedniku. Jedna grupa poslanika je 12. februara podnela predlog da se privremeno, dok stručna grupa u Ministarstvu pravde ne donese predlog novih znakova i simbola Srbije, skinu ovi simboli, da se uvede himna Srbije i zastava i slično.
Nekome to smeta. Pokušao sam i danas da to stavim na dnevni red, ali nisam dobro znao Poslovnik, bilo je potrebno da to iznesem tri dana pre, pa ćemo to dati za sledeću sednicu. Videćete da ćete se iznenaditi i da će mnogi iz DOS-a glasati protiv toga.
Druga stvar je demokratija. Mi smo obećali narodu na prošlim izborima više demokratije. Svesni smo toga da do ovog trenutka, bar kad izađem na tribinu ili se sretnem sa ljudima, moram priznati da u ovom parlamentu više neće biti demokratije. Svi se vi sećate kako su se naše kolege 90. i 94. godine, i tu ću ponovo pomenuti gospodina Batića, zalagale za uhapšene, za one koji su bili nepravedno u zatvoru.
Šta ćemo sada da radimo? Da oduzmemo pravo opoziciji na opstrukciju? Opozicija, koja ovde radi opstrukciju, ima pravo na to. U svakom parlamentu opozicija ima pravo da vrši opstrukciju. Jesam za kažnjavanje, jesam za kažnjavanje, ali niko nije pomenuo u novom predlogu poslovnika da se kazni vulgarna reč, vređanje, kleveta. Predloženo je jednostavno da se kažnjavaju ljudi koji ne mogu biti kažnjeni, koji ne primaju platu ovde, a ono što je ključno i što treba kazniti niko ne pominje.
Niko ne pominje da se kazne poslanici koji nikada ne dolaze na sednice Skupštine, nego se pominju oni koji diskutuju. Zato ću još jednom da napomenem član 77. Ustava i član 93, kada je u pitanju interpelacija, Ustav imate svi, pročitajte ga, pročitajte predlog o interpelaciji. Ponovo kažem - ako negde grešim, nisam stručan. Konsultovao sam velike stručnjake. Oni koji su učestvovali u pisanju ovog predloga, a tu pre svega mislim da Demokratsku stranku Srbije, sve vreme se pozivaju da treba poštovati Ustav, da treba štititi zakone, ali ovim su dokazali da i u razgovorima o formiranju države to rade sa onom strankom koja nije vladajuća tamo, pa zašto ne bi neka stranka iz opozicije učestvovala u razgovorima, ako to zahteva strana iz Crne Gore.
To govori i ovaj predlog poslovnika. Apsolutno se ne poštuje Ustav prilikom donošenja ovog predloga. Predložio sam gospodi iz Demokratske stranke Srbije da povuku ovaj predlog, da naprave radnu grupu i donesu jedan kvalitetan predlog poslovnika, koji će sankcionisati klevete, uvrede, vulgarne reči, koji će dati kraće vreme svakom poslaniku da izloži nešto, ali neće uskratiti pravo narodnim poslanicima da predstavljaju sredinu iz koje su došli, iako su nas birali iz stranke. Ipak, da nije bilo glasova tih građana, mi ne bismo bili ovde.

Još jednom bih predložio da se o ovome razmisli, da se donese jedan kvalitetan predlog. To činimo u najboljoj nameri da zaštitim predsednika Jugoslavije, gospodina Vojislava Koštunicu, njegovog predsednika poslaničke grupe, predsednika parlamenta i sve njihove poslanike.

Jer, ako ćemo pošteno, razmislimo malo da li imamo pravo da budemo veće nedemokrate nego oni pre nas.

Samo da vam kažem, ceo život živim u državi u kojoj se ne poštuju ni Ustav, ni zakoni. Ne smeta mi da živim u takvoj državi do kraja, međutim, kao narodni poslanik Demohrišćanske stranke, moram da kažem i da protestujem zbog toga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidimo, izgleda da će neki profesori postati profesori veronauke i to neke čudne veronauke, ali izgleda da će biti dosta profesora.
Ono što sam hteo da kažem izlaskom za ovu govornicu to je da izrazim svoje zadovoljstvo zbog donošenja ovog zakona, koji će konačno omogućiti, naglašavam građanima Srbije, da slave praznike koji nešto znače za njih i za ovu državu. Sretenje, mislim da nije potrebno govoriti, čak ni o ovom zakonu ne treba puno govoriti, jer je sve jasno rečeno njime. To je trenutak kada je Srbija dobila svoj pisani Ustav, koji označava jednu modernu državu, znači dan državnosti i ako neko pronađe neki drugi pisani, zvanični dokument koji označava neki siguran početak državnosti od ranije, verovatno će se u budućnosti moći dogovoriti o tome.
Ono što je najvažnije, a to je znači da svi građani ove Srbije, bez obzira na veroispovest, moći će da proslavljaju verske praznike, one koji njima nešto znače. Pomenuo bih svom prethodniku, bez obzira koliko je Sretenje važan datum u istoriji Srbije, to nije najvažniji praznik za Srbiju. Za svakog verujućeg Srbina od dva praznika ne postoje veći. To je rođenje našeg gospoda Isusa Hrista i njegovo uskrsnuće. Prema tome, ovo je važan praznik, Srbi će prestati da praznuju tuđe praznike, praznike donošene u šumama, praznike koje je neka grupa ljudi proglasila za važne državne događaje i ono što je najvažnije, ovim zakonom ćemo pokazati da DOS nije kao njegovi prethodnici, da ono što smo rekli da ćemo prekinuti sa 55 godina istorije, raskinuti sa tim, ovim zakonom donosimo. Da smo isti kao prethodnici, mi bismo 5. oktobar proglasili za državni praznik.
Naravno, mi znamo da od nas ne počinje ova država i samim tim nismo to uradili. Pripadam grupi poslanika koja je predložila ovoj skupštini da usvoji, da donese odluku o ukidanju znamenja, da prestanemo da slušamo himnu koja nije naša, da sklonimo ovaj znak iznad naših glava, ovaj znak koji nam je prvo doneo uništenje najboljih ljudi u Srbiji posle rata. Onda nam je doneo lažnu nadu, lažne vrednosti, lažne pozicije i lažne načine za sticanje nekih zarada i odnosa u društvu. Na kraju nam je doneo sunovrat, potpuno upropašćenje države.

Sve ovo ima veze sa temom. Dakle, ovo je prvi korak u donošenju naših praznika, a drugi korak bi trebalo da bude ovo pre nego što pređemo na usvajanje konačnih simbola i himne, grba i svega onoga što to znači za narod Srbije.
Ono što je najvažnije, ovde se stalno pominje otkud ovaj u DOS-u, otkud onaj u DOS-u. Vratio bih se, nisam želeo o tome da pričam, ali moram pomenuti jednu priču, za svakog verujućeg Srbina veoma važnu. Priču našeg gospoda Isusa Hrista iz Jevanjđelja, priču o čoveku koji je imao 1.000 ovaca, bio domaćin , izgubio jedno veče jednu i onda je celu noć vikao po planini tražeći tu jednu ovcu. Kada ju je ujutru doneo u tor, rekao je - više sam se obradovao ovoj jednoj nego zbog onih 999 što su došle u tor. Prema tome, DOS je i tu pokazao jednu veličinu, prihvata sve koji shvate gde su grešili i šta je pravi put.
(Vojislav Šešelj : Javljam se za repliku.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je prekršen član 96. Poslovnika. Poslanik koji je govorio pre mene nije razumeo mnogo poslanika koji su govorili pre njega. Ovde je iz puno poslaničkih grupa govoreno o nepravdi. Malopre je govorio Rade Veselinović iz DHSS, a neki dan je govorio gospodin Mićović o tome, gospodin Marijan Rističević i tako dalje.  Javljam se samo zbog toga da ukažem da to, neću da kažem da nije istina jer nije lepo, ali nije tačno. Samo sam tu primedbu imao. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih se složio sa prethodnim govornikom i mislim da treba da očuvamo dostojanstvo ove skupštine, da ne dobacujemo, jer dužni smo to i to važi za sve nas. Dužni smo to i prema ovom domu i prema onima koji su nas birali.
Pre svega da izrazim svoje veliko zadovoljstvo što konačno raspravljamo o jednom zakonu koji će doneti nešto našim građanima, onima koji su nas birali. Ovo je zakon, u ekonomskoj sferi zakon iznad svih zakona, zakon od koga zavisi šta će sa Srbijom dalje biti. Mislim da je zakon dobro koncipiran. Jedna opoziciona stranka ga je podržala, rekla da je to jedan od najboljih zakona i Demohrišćanska stranka će glasati za ovaj zakon, a videćete i zašto. Neću ponavljati sve što su ljudi rekli, što su moje kolege pričale. To je dovoljno da bi se ovaj zakon izglasao. Osvrnuću se na ono što će ovaj zakon promeniti u budućnosti i mislim da to niko nije pomenuo, a to je da će se prekinuti sa proizvodnjom neradnika, krupnih i sitnih lopova, koji su proizvođeni ovim sistemom samoupravljanja do sada.
Pedeset godina, posebno u ovih deset zadnjih, svi su krali, od Vlade koja je proizvodila inflacije i mnogih drugih stvari, do najobičnijeg portira, svako je imao sebe ugrađenog u ovaj sistem. Od ovog trenutka tražiće se dobri radnici, stručni ljudi, diplome neće služiti samo za to da bi se neko zaposlio, već će biti samo dodatak za sposobnog čoveka da se kaže da je školovan i da može da radi taj posao, a ako nije sposoban niko ga neće prihvatiti, ni primiti.
Najveća stvar koju će ovaj zakon doneti Srbiji je to da će u oblasti školstva mladi se školovati za posao koji će im donositi pare i profit, jer privatna privreda ne traži zabušante, ne traži službenike kao što je sada slučaj u našim preduzećima. Od recimo 600 zaposlenih u "Prvoj iskri" 200 radi u proizvodnji, a 400 u režiji. To su razni administrativci i nema tog direktora, ni te države, ni te vlade, koja može napraviti program proizvodnje u tom preduzeću da 200 ljudi proizvede za 400 koji sede u kancelarijama. Dakle, u školama će se školovati mladi za proizvodnju i roditelji će učiti svoju decu da rade. To je najveća korist koju će ovaj zakon doneti.
Zašto sam siguran da će ovaj zakon uspeti? Dokaz su seljaci i dokaz su naši radnici u inostranstvu. Šta mislite gospodo zašto seljaci i privatnici nisu propali za ovih deset godina iako su doterani do kraja? Zato što su mislili svojom glavom, čuvali pare, naporno radili i nisu imali ni samoupravnu kontrolu, ni direktore koji će im krasti pare, nego su sami brinuli o svom radu i svojoj proizvodnji.
Drugi primer, naši radnici u inostranstvu. Iz mog sela je otišlo prilično ljudi u inostranstvo i dobar deo njih nije mogao da se uklopi u našem sistemu. Pričalo se da su neradnici. Ti ljudi su se vratili iz inostranstva sa velikim kapitalom. Da li su oni bili neradnici? Naravno da nisu, ali su radili u privredi koja je znala kako treba raditi, šta raditi, kako platiti dobar rad.
Imam nekoliko primedbi, koje sam izneo u razgovoru sa predstavnicima Vlade, to su u stvari sugestije, nisu primedbe i odnose se na pitanje poljoprivrednog zemljišta i privatizacije istog. Međutim, ministar i njegovi saradnici su svesni toga da ako bi se privatna imovina, znači oduzeto zemljište 1945. godine i posle toga, ako bi se privatizovali, da bi krenule tužbe i to bi zaustavilo proces privatizacije. Naravno, to će biti podzakonskim aktima ili nekim drugim stvarima regulisano. Samo bih obratio pažnju da se o tome povede računa.
Doneo sam ovaj papir zbog nekih primedbi koje su opozicioni poslanici ovde izneli. Nemam nameru da branim gospodina Vlahovića, jer on veoma dobro brani svoj projekat zakona, baš onako kako treba, ali s obzirom da i ovo ide u opis mog posla kao narodnog poslanika, izneo bih neke svoje primedbe. Kažete da će ovim zakonom biti ukinuta neka prava radnika. Gospodo, ja vas pitam kakva su prava imali radnici u prethodnom periodu? Nisu čak primali ni čestite plate za svoj rad. Uravnilovkom radnici koji dobro rade su primali iste plate kao oni koji ne rade. Mislim da je smešno o tome pričati. Tek ovim zakonom radnici će, zavisi koliko brzo, ali će imati priliku da oni koji rade dobro zarade.
Kaže - biće ukinuta prava građana. Gospodo, u prethodnih deset godina je ukinut građanski sloj, onaj najčestitiji deo našeg društva, oni koji nose svaku pravu pravnu i čestitu državu. Kako da pričamo o tim pravima? Ovo je tema i primedbe su bile na zakon. Isto tako je primedba da se prvo prodaju bolja preduzeća, pa da bi zakon zaživeo, po mom skromnom mišljenju, prvo treba prodati ono za šta su ljudi zainteresovani, da bi se što pre osetili rezultati privatizacije.
Isto tako kaže se da nema socijalnog programa u zakonu. Samo bih napomenuo da socijalnog programa ima i ko god je pročitao zakon i obrazloženje, video je. Međutim, ovde ima jedan drugi problem koji će doći pred nas i pred ovu vladu. To je problem socijalnih davanja do sada. Poznata je stvar da su lokalni političari svojim rođacima, svojim prijateljima obezbeđivali socijalnu pomoć i to dobru, a oni koji su bili socijalno ugroženi nisu primali ništa. Mislim da i tu treba uraditi reviziju.
Na kraju, pitanje poverenja u Vladu i kako će sprovesti ovu privatizaciju. Za Demohrišćansku stranku nema dileme. Mi smo ovu vladu izabrali, imali smo poverenje kada smo je birali, predložen je dobar način kontrole, znači skupštinske komisije, a kolega je malo pre pomenuo i odbor, tako da mislim da tu nema nikakvih problema. Ako ne budemo verovali jedni drugima možemo postavljati šta hoćemo, pa opet onaj ko nije u toj komisiji neće verovati onom. Mislim da je najvažnije da se privatizacija što pre uradi i da radnici počnu da rade, da dođe svež kapital u naša preduzeća i da konačno uđemo u red država koje proizvode za izvoz i za domaće potrebe.
Ima još jedan problem koji moram da istaknem, a to je problem denacionalizacije u okviru ovog paketa zakona. To je problem koji sam malo pre u replici sa kolegom pokušao da iskažem i samo da ne bi bilo zabune: zakon o denacionalizaciji tek dolazi na red, o njemu ćemo imati puno da pričamo i tada ćemo čuti svi šta ko o tome misli i o čemu brine. Samo da kažem jednu stvar, možda niko u ovoj skupštini, ni jedna stranka, ni jedan pojedinac nema prava da o tome više govori od mene, a evo zašto.
Pred vama stoji čovek kome su po očevoj liniji, ocu moga oca, oduzeli sve: oduzeli zemlju, oduzeli stoku, počistili magazu, ošišali repove konjima. Po majčinoj liniji, njen otac je osuđen na smrt streljanjem, njena majka na doživotnu robiju, moj ujak na smrt streljanjem, a spaslo ga je to što je imao nadimak, pa je po nadimku došao i ostao živ. Moja majka je od 36 hektara zemlje, kada izađe sa praga, izlazila u tuđe dvorište, jer je kod njih bila njena zemlja, jer je oduzeta, a imala je sa sobom brata o kome je brinula od osam godina. Tako, gospodo, nemojmo jeftino da pričamo, stranački o tome, o denacionalizaciji. Pričaćemo o tome kao DOS-ovi poslanici kada dođe vreme i kada dođe zakon.

Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da smo dirnuli u osinje gnezdo, jer pre par meseci, kad sam razgovarao sa poslanicima iz opozicije, kada je pomenut ovaj zakon, da će doći, oni su ga svi zdušno podržali. Rekli su - glasaćemo za njega.
Ovog puta vidimo da to nije baš tako. Kritikuju ga i kažu da to nije dobar zakon. Ja o ovom zakonu neću govoriti puno, jer su svi prethodnici iz DOS-a, i predstavnik Vlade, rekli sve što treba reći o ovom zakonu. To je sasvim dovoljno da Demohrišćanska stranka glasa za ovaj zakon.
Međutim, glavni razlog zbog čega treba glasati i doneti ovaj zakon pomenut je samo ovlaš i površno. To je moralni zakon. Moralna korist, koja će izaći iz donošenja ovog zakona i koja će se osetiti tek u budućnosti. Da kratko to pojasnim - 10 godina, i više od 10 godina, naša deca, naša mladost i budućnost, posmatrali su svoje roditelje, lekare, inženjere, radnike, kako, teško radeći, od svog poštenog rada ne mogu da izdržavaju svoju porodicu i jedva prehranjuju istu.
U isto to vreme, mangupi koji su bili u vlasti, i oko vlasti, stekli su enormno bogatstvo, stvorili novi stil života sa džipovima, okruženi lepoticama, puni para, živeći na ekskluzivnim mestima, i oni su jednostavno stekli uvid da se ne isplati raditi kao što rade njihovi roditelji, već treba raditi kao što rade ti koji su se okoristili i koje će pogoditi ovaj zakon o ekstra dobiti.
Mislim da će posle donošenja ovog zakona, naša deca uvideti da se tako ne isplati raditi, da kazna stiže kad-tad. Drugi koji će izvući moralnu pouku iz ovoga su oni koji su se okoristili i oni će uvideti da tako nije trebalo raditi i, naravno, neće nikada više tako raditi. Treći koji će izvući moralnu pouku iz svega ovoga smo mi, poslanici DOS-a, Vlada Republike Srbije, svi ljudi koji su sada na vlasti, da vide, da bilo kada može neko opet doneti ovakav zakon i da tako kao što su radili prethodnici, ne smeju raditi. Kažem vam, nema potrebe da se više priča o ovom zakonu. Ovaj moralni deo koji će tek doći kao posledica donošenja ovog zakona, biće najveća korist za Srbiju, i najveće naravočenije koje će se izvući iz ovog zakona.
Ja bih iskoristio priliku, a zamoliću predsednika, da se osvrnem na kršenje Poslovnika i na zahtev za ostavkom Nataše Mićić, potpredsednice parlamenta. Gospodo, mi jesmo izabrani od naroda i izabrani od svojih partija i da je sreće, i da smo ozbiljni ljudi, nama ne bi trebao ni Poslovnik, niti bi predsedavajući morao da sluša šta mi pričamo, nego jednostavno, sami bismo imali kodeks časti i pazili šta govorimo o svojim kolegama, o drugim ljudima. Pošto nije tako, moram da podsetim gospodu iz Socijalističke partije koji su podneli ovaj zahtev, da je prošlo vreme kada se sudilo pravima, a amnestirani su krivi. Srbijom je ...

O tome ću, naravno, drugi put. Morao sam da se osvrnem na to, napomenuo sam da ću iskoristiti ovaj minut. Prema tome, mislim da je to veoma loše sa vaše strane.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nisam izašao da branim Vladana Batića, jer nemam ni od čega, ni od koga da ga branim. Svi argumenti koji ga, da tako kažem, optužuju su tipa "pročitao sam u novinama" ili "čuo sam iz anonimnog izvora", u stvari - "neko mi je rekao". Znači, nije poenta u tome, nego u nečem drugom. Da je bilo ko drugi ministar pravosuđa bio bi na tapetu ako hoće da radi svoj posao kako treba, to jest po zakonu. Dokaz za to je da predlagaču smeta i ministar policije. I tu nije u pitanju ličnost, jer bi to bio bilo ko drugi ko treba da radi taj posao.
Vladana Batića nema potrebe da se plaši neko ko ne čini kriminalna dela ili slično. Mislio sam, čak, da ne diskutujem o ovom pitanju. Javljam se kao njegov sused, ponukan onom pričom i pominjanjem imena i prezimena iz Hrvatske.
Što se tiče Vladana Batića, zbog njegovog porekla i njegovog poštenja, Dragan Rafailović je član Demohrišćanske stranke, a vi možete da pitate gospodina Slavka Neškovića, predsednika vašeg - obraćam se predlagaču - opštinskog odbora da li to u Obrenovcu nešto znači. Ako krenete po ženskoj liniji, od Obrenovca preko Piromana, preko porodice Mišić, doći ćete do Struganika. Što se tiče Batića, Mutića, muške linije porodice, oni su juče preslavljali u rodnom mestu njegovog oca, Drenu, mladu nedelju. Mislim da bi vas danas veoma rado dočekali, bez obzira na sve uvrede koje su ovde čuli, na paterice, kako to mi kažemo.
Javio sam se zbog jedne druge stvari, koja me veoma pogađa, koja mi mnogo smeta i zbog koje me je sramota. Ja sam ovde jedan od najmlađih poslanika po stažu, tri meseca ili nešto više sam poslanik. Nije bitno. Ja sam mislio da ćemo mi ovde pričati o mnogo važnijim temama. Kada odem među ljude i oni me pitaju - šta je sa mojim preduzećem, kad ćemo rešiti pitanje dugovanja, kada ćete rešiti pitanje privatizacije i svega ostalog, mene je sramota. Zbog ovakvih stvari, mi ne možemo da pričamo o tome.
Predlažem svim poslanicima da promenimo ubuduće u našem radu način rada, da promenimo čak i način izglasavanja dnevnog reda, da pazimo koje teme dolaze na dnevni red, jer kada uradimo sve ono od čega ljudi žive, šta ljudi očekuju od nas, onda možemo pričati o svemu drugom.
Što se tiče svakog ministra i svakog člana Vlade, saglasan sam, o njihovom radu treba razgovarati, ali tek kad budu imali šansu da nešto urade. Znači, treba da vidimo šta su uradili. I dalje u Obrenovcu sude sudije iz prethodnog saziva, sude pravima, a krivi su svedoci. Ne sve sudije, ali pojedini. Zašto? Zato što na dnevni red ne može da dođe smena sudija.
Što se tiče nas u DOS-u, optužujete da DOS štiti Vladana Batića. Mislim da ste čuli iz diskusije gospodina Marijana Rističevića da mi u DOS-u nismo jedinstveni u tom mišljenju. Ako sam ga dobro razumeo, on misli da je Vladan Batić kriv. Ne znam jesam li ga dobro razumeo.
Ja bih molio većinu u Parlamentu da sledeće izglasavanje dnevnog reda budu teme od kojih ovaj narod živi. Izvinjavam se građanima, posebno građanima koji su u teškoj situaciji, iako nisam kriv ni za teške reči izgovorene za ovom govornicom, ni za dnevni red koji imamo, ali se izvinjavam, jer njima, zaista, nije do ovoga.

Poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, nisam ni pravnik, ni lekar, ni sociolog, ja sam samo seljak. Mislio sam da ne pričam o ovoj temi, međutim, jednostavno nateran zbog diskusija koje nisu bile u okviru teme, koje su bile paušalne i koje su skretale na neke druge priče, video sam da moram. Moram zato što su, pored mene, seljaci moj sin i snaha, a ako bog da i moj unuk, koji danas puni četiri godine, biće seljak. Po tome vidite da je moja sudbina - moja prošlost, moja budućnost i moja sadašnjost - vezana za moje Ratare, za moj Obrenovac i za ovu Srbiju. Znači, od toga kako će živeti, u kojim uslovima, moj unuk i sva deca koja se rode i koja su već mala i rođena u Srbiji, zavisi kakva će i Srbija biti. Zbog toga ću da pričam.
Dok se u Srbiji slušala reč domaćina, srpskog seljaka, ovakvi zakoni Srbiji nisu trebali. Tada su deca poštovala roditelje, tada su roditelji voleli svoju decu. Međutim, za ovih 50 godina urađeno je toliko toga da već na periferiji Obrenovca, recimo, u selu Vukićevica je umro mladić od prekomerne količine droge, što se nikada nije moglo ni zamisliti. Tu ću i ja malo skrenuti sa teme, da povežem onu priču o trezoru i drogi u trezoru. Drugi mladić, koji je bio policijski inspektor, njegov brat, je jedva spasen, isto od prekomerne količine droge. Dakle, to vam je dovoljan podatak kakva je veza između te dve stvari.
Demohrišćanska stranka neće glasati za ovaj zakon, iako se iskreno nada da je predlagač jednostavno osetio grižu savesti zbog svih ovih 50 - 60 godina nečinjenja na ovome polju. Ali, to nije trebalo da učini ovim zakonom. Zašto to nije uradio pre, dok je imao punu vlast, dok su mogli da sprovedu sve? Recimo, zašto pominjete borbu protiv verskih sekti? Tačno je da verske sekte prete mladima, ali zašto ste vi vratili zakon, zašto niste vratili imovinu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja bi ojačana sa svojom imovinom mogla decu da izvede na pravi put?
Druga stvar u vezi ovog zakona su same verske sekte. Nije posao poslanika da određuju šta je verska sekta. To je posao stručnjaka, posao Ministarstva vera, jer među malim verskim zajednicama postoje crkve koje su na pravom putu i to mi ne možemo određivati. Zašto niste makar fakultativno vratili veronauku u škole? Zašto ste dozvolili da domovi kulture postanu ruševine, a oni su jedno vreme malo i radili i značili nešto? Ni jedan dinar niste odvojili u tom smeru. Fudbalski klubovi, amaterski, u selima ne mogu da opstanu, sem tamo gde su neki mešetari našli interes, videli neke dečake koji znaju da igraju fudbal ili nešto drugo, pa su uložili neke pare da bi tog dečka mogli da prodaju. Prema tome, vi ste imali dovoljno vremena da na tom planu učinite nešto. Niste ništa učinili.
Ponavljam, iskreno se nadam da je ovo vaša želja da ispravite ono što ste učinili. Pošto ovim zakonom nikakvom represijom mladi se ne mogu naterati sa stranputice bez drugih zakona, bez recimo vraćanja u vere, vere u školu, vere u državu koja će im omogućiti da se zaposle posle te škole, da osnuju porodicu, da sa platom svojom žive. To je čitav sistem zakona i to je jedan od problema koji ste vi ostavili ovoj vladi da rešava.
Ne bih da vam nabrajam više sve druge razloge zbog kojih bi vi trebalo da povučete ovaj zakon. To ne može da se uradi ni zabranom, ni represijom, a ponavljam još jednom, nego jednostavno dobrim radom Vlade, dobrim radom parlamenta i dobrim zakonima koje ćemo doneti i uslovima života.
Još bih samo želeo da se obratim predsedniku Skupštine koga veoma cenim, i cenim njegovo nastojanje da se grube reči i uvrede više ne upućuju sa ove govornice. Međutim, moram da primetim da tako nije radio od početka. Demohrišćanska stranka nije nikoga uvredila u ovoj sali, a teške optužbe, teške uvrede upućene su poslanicima Demohrišćanske stranke i predsedniku stranke ministru, gospodinu Vladanu Batiću. Čini mi se da predsednik Skupštine nije reagovao. Nadam se da ubuduće neće biti tako. Hvala vam. (Branislav Ivković, sa mesta: Replika.)