Hvala.
Mi smo podneli amandman po pitanju Republičke komisije, odnosno članova i predsednika Republičke komisije za zaštitu prava, gde smo tražili da se poveća iskustvo tih ljudi koji će se birati, da članovi Komisije, umesto tri godine, imaju pet godina iskustva u oblasti javnih nabavki, a da predsednik Komisije, umesto pet godina, ima sedam godina.
Gospodine Arsiću, ne razumem zašto ovaj amandman niste prihvatili, jer je ova komisija po ovom zakonu dobila mnogo veća ovlašćenja. Imaće mnogo bitnijih odluka koje će donositi. Ne razumem zašto ne stavimo tamo najstručnije ljude koje imamo u Srbiji, bez obzira iz koje su političke stranke, a ne da sa tri godine radnog iskustva u poslovima javne nabavke?
Molim vas još jedanput da pogledate i da prihvatite amandman, jer postoji samo sedam članova komisije, nema ih više. Mislim da je dobro prihvatiti ovakav amandman. Hvala.

Predsedniče, imam za vas pitanje. Možda mi je promaklo, amandman koji je prihvaćen od strane gospođe Vesne Jovicki na član 141. stav 4, o tome nećemo raspravljati pošto je prihvaćen od strane predlagača?

U redu, izvinjavam se.

Hvala.
Na kraju, došli smo pred poslednje članove, pred naš najvažniji amandman koji niste prihvatili o kome smo pričali tokom ove rasprave više puta. Napravili smo amandman za ostvarivanje ušteda o kojima ste pričali kako vi gospodine Arsiću tako i predsednik ove Skupštine.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da omoguće da i drugi narodni poslanici izlažu.)
Licitirate sa uštedama koje će biti od ovog zakona od 600 do milijardu evra. Napravili smo amandman da napravimo fond ušteda od javnih nabavki i da te pare idu u poljoprivredu, za pomoć penzionerima, 100% plate trudnicama. Ne znam zašto to nećete da prihvatite. Vaše obrazloženje koje ste dali zašto ne prihvatate amandman kaže – predlaže se jedno neefikasno rešenje kojim se praktično sankcionišu naručioci da ostvare uštede i da obezbede sredstva za Fond. Kažete da se sankcioniše neko ko hoće da da pare u Fond i da tim Fondom opet raspolaže Vlada RS. To je samo deset minuta.
Gospodinu Mihajlovu ste rekli – pitaju nas građani šta imamo od ovog Zakona o javnim nabavkama? Pitam vas – šta građani Srbije imaju od Zakona o javnim nabavkama ako te pare ostaju u javnim preduzećima ili ne znam gde ako ne idu u ovaj Fond za uštede? Molim vas da mi odgovorite makar na ovo pitanje pošto mi tokom cele rasprave niste odgovorili ni na jedan amandman. Molim vas da mi odgovorite zašto nećete da prihvatite ovaj amandman. Ako prihvatite ovaj amandman glasaćemo za ovaj zakon. Molim vas, 600 miliona ili milijardu evra je ozbiljna cifra koju možemo da potrošimo za koridore, poljoprivredu i penzionere. Molim da odgovorite.

Gospodine Arsiću, kažem vam u ime Bojana Pajtića, Dragana Đilasa da mi hoćemo uštede u budžet Republike Srbije. Neka raspolaže Mlađan Dinkić i Vlada Republike Srbije sa tih 600 miliona ili milijardu evra kako kaže Nebojša Stefanović, ali hajde da vidimo gde su te uštede.
Prvo, nisu 600 miliona i nije milijardu evra. Biće ušteda, ali hajde da vidimo koliko je to. Hajde da te pare damo penzionerima. Ko je osnivač svih tih javnih preduzeća i svega što smo nabrojali, ko raspisuje javnu nabavku? Vlada Republike Srbije, odnosno država Srbija. Ko je osnivač? Naravno, pokrajina i lokalna samouprava. O tome sam već pričao, ali sam rekao da to prihvatamo. O javnim preduzećima nećemo da pričamo. Uz svo uvažavanje svih vaših kadrova koje ste doveli tamo, ti ljudi ne znaju da obavljaju posao. Vi ćete te pare, možda su ljudi u zatvoru oni koji treba da budu u zatvoru i koji su odgovorni, sa jedne strane, to ćete videti, ali činjenice će biti na sudu. Činjenica je da je gospodin Simonović, zvani Sima, radio 20 godina u "Železnici" kao skretničar.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Radakoviću.)
Molim vas, ako već pričate, u kampanji ste pričali više puta o uštedama, pitam vas – kolike su te uštede? Hajde da napravimo fond. Vi nećete fond. Ako je problem grad Beograd ili pokrajina, izuzmite grad Beograd i pokrajinu. Hajde da vidimo gde će da idu te pare. Ako nećete za penzionere, trudnice i ako nećete za infrastrukturu, recite gde hoćete. Nije problem, prihvatićemo sve, i za KiM, i za sve što vi kažete, samo recite gde. Hvala.

Hvala.
Nije tu gospodin Arsić. Da li možete da ga pozovete da dođe, pošto se njemu obraćam.

Hvala.
Gospodine Arsiću, dali ste primer javnog preduzeća u Požarevcu. Pitam vas samo jedno pitanje – gde idu sredstva iz javnog preduzeća Požarevac ako ih oni ne iskoriste u okviru budžeta koji su dobili u godini, koja se zovu ne realizovana sredstva? Gde ide budžet grada Požarevca ako ne realizuju u toj godini? Ide u budžet Republike Srbije, pa se prenose. Ko daje gradu Požarevcu budžet?
Vi ovde predlažete da se uštede ne mere u novcu, nego da mi predlagačima verujemo na reč. To je suština. Građani su vam verovali na reč kada je Tomislav Nikolić obećavao 10 milijardi evra godišnje ako on dođe na vlast, pa nema ništa od toga. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ja sam tražio reč još pre 15 minuta, pošto sam bio pomenut. Nema veze, kratko ću.
Ja sam neuki poslanik, gospodine Toškoviću, ne znam ništa, sve je to u redu, ali hajde, moja radna knjižica i radna knjižica vašeg predsednika parlamenta koji je 10 godina stariji od mene, da vidimo ko ima više godina radnog staža? Ja ću da se izvinim i podnosem ostavku, ako ima više radnog staža od mene. Hvala.

gospodine predsedavajući, podneli smo amandman na član 178, da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a ne kako stoji 1. aprila 2013. godine.
Žao mi je što se gospodin Arsić naljutio i izašao iz sale pa ne mogu njemu kao ovlašćenom predlagaču da prihvati ovaj amandman. Već dva dana pričamo o Zakonu o javnim nabavkama, o jednom od najbitnijih zakona, a ovaj zakon neće ni dočekati da ostanete na vlasti jer i sami znate da će biti novi izbori pre 1. aprila. Hvala.

Hvala. Poštovani predsedniče, poštovani predlagači, hvala što ste prihvatili jedan amandman od 13, koliko sam podneo. Hvala što ste prihvatili tri amandmana opozicije od 80, koliko su podneli, hvala vam. Zaista smo hteli da pomognemo da ovaj zakon bude dobar, da bude, pošto je onaj prošli zaista zastareo i nije bio svrsishodan u ovom trenutku, ali hajde da napravimo dobar zakon, vi to niste uradili, niste nas poslušali. Sada kada raspravljamo o javnim nabavkama, vas nema 20 u sali od 138 predlagača. Ne znam da li treba da diskutujem posebno o mojim amandmanima, gospoda iz DSS su zaista isto podneli super amandmane o neuobičajeno niskim cenama i to je zaista bilo dobro. O Zakonu o kulturi neću ni da pričam. Žao mi je što niste ostale amandmane prihvatili, gospodine Arsiću. Žao mi je što zakon stupa na snagu 1. aprila, a ne osmog dana od dana objavljivanja, ali ja razumem vas, pošto imate direktore javnih preduzeća koji su završili fakultete u 55 godini života, pa onda treba da se naviknu, da sačekaju, da znaju kako da primene taj zakon.
O tim amandmanima ću sutra, ali mislim da ste oko ovog zakona koji ste predložili još pre godinu dana, koji se drastično menja u odnosu na onaj što ste dali na vašem sajtu, odnosno što ste sad predložili u Skupštini, gde je mogao da bude mnogo bolji, pre svega u tome da vidimo gde su te uštede i gde će ići te uštede. Mi predlažemo za poljoprivredu, predlažemo za trudnice, predlažemo za penzionere, a vi nećete da kažete gde će ići te uštede, nego kažete da će to sprečiti, kako vi kažete, biće neefikasno ako se uštede stavljaju u budžet, a ne da ostanu u tim preduzećima. Neću više. Hvala.

Hvala poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, danas ću kritikovati Vladu. Gospođo Kovač nadam se da mi nećete odmah oduzeti reč.
Poštovani ministre pre nego što se osvrnem na vaše zakone koji su u proceduri, pre svega zakon o konverziji, želeo bih da podsetim Narodnu skupštinu i građane Srbije šta sam rekao 26. jula 2012. godine. Čitam stenogram – da li je to gospodin Mrkonjić, gospodin Ilić ili gospodin Bačević ili jedini zahtev gospodina Bačevića da ukine Uredbu o konverziji zemljišta da bi mogao da dozvoli Milanu Beku da ne plati 120 miliona evra za konverziju Luke Beograd. Predsednik Skupštine prekida – molim govornika da ne koristi insinuacije kojima se vređa dostojanstvo ljudi koji su članovi ovog doma ili koji su budući ministri. Čime sam povredio? Kaže – naveli ste svojim tvrdnjama da neki od budućih ministara …

Ovo je tema.

Pričam o konverziji zemljišta - naveli ste svojim tvrdnjama da neki od budućih ministara nameravaju da urade nešto što nije u skladu sa zakonom. Moj odgovor je – živi bili pa videli. U roku od šest meseci biće ukinuta uredba o konverziji zemljišta. Posle pet meseci ukida se uredba. Molim gospodina Stefanovića koji je izašao iz sale kada sam se ja prijavio, da se vrati u salu, da mi kaže kada će podneti krivične prijave, u stvari kada će osuditi sve ministre u Vladi, kao što je osudio Olivera Dulića i Nenada Čanka?

Pošto je zakon stigao u parlament, o njemu mogu da pričam i tek ćete sada da mi oduzmete reč. Ovaj zakon o ukidanju zemljišta se ukida da bi se omogućilo petorici tajkuna da legalizuju ono što su privatizacijom kupili. Ovde sam, da nije bilo gospodina Andrića, mislio da sam jedini član opozicione stranke, pošto svi ostali su bili za to da se prihvati ukidanje o konverziji zemljišta. Neću da sporim gospodi iz DSS koji su omogućili Milanu Beku da za 500 miliona evra kupi Luku Beograd…

Hvala vam.
Znači, dve milijarde evra ste danas uzeli građanima Beograda time što ste ovo ukinuli. Da bi preneo to na vaš jezik koji vi razumete, to je pet mostova na Adi po Vučićevoj ceni mosta, to je hiljadu evra akcije svakom Beograđaninu koga je slagao Mlađan Dinkić u kampanji, to je narednih pet generacija studenata u Srbiji da se besplatno školuje i oni koji su na budžetu i oni koji nisu. Dve milijarde evra, za koga? Neću samo da pominjem Milana Beka. Hoću da pominjem i Vojina Lazarevića, Kombinat sport na Karaburmi, hoću da spominjem Bogoljuba Karića, Terazijska terasa…