Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo ministri, potpuno je jasno, Srbija nastavlja snažno ekonomski da napreduje i ogroman rad, trud, napor i posvećenost su uloženi i ti rezultati su vidljivi. Ti rezultati su prepoznatljivi i to je nešto po čemu Srbija danas jeste i poštovana i uvažavana. To je nešto što Srbiji danas otvara vrata širom sveta.
Reformski kurs Vlade, čiji su jasni temelji postavljeni 2014. godine i čiji su rezultati vidljivi i prepoznatljivi iz godine u godinu u kontinuitetu uvek iznad ciljeva koji su definisani i postavljeni, taj reformski kurs vrlo jasno potvrđuje da nema alternativu. Javne finansije su sigurne i stabilne i mi sa optimizmom možemo gledati na period koji je pred nama. Najteži deo posla je, rekao bih sa sigurnošću, urađen. Ono što predstoji jeste da na pravi način i racionalan način, pre svega, u budućnosti izvlačimo korist iz toga, odnosno da sačuvamo rezultate koje smo postigli, da sačuvamo teška fiskalna dostignuća i da prihvatimo sve podsticaje i inicijative koje vode ka rastu i koje vode ka razvoju.
Dva cilja smo u potpunosti realizovali, a to je trajno i u kontinuitetu smanjenje javnog duga u BDP-u i trajno smanjenje budžetskog deficita. Ministar je rekao u uvodnom izlaganju, dakle, Srbija ovu godinu završava sa rekordnim suficitom, a predviđeni budžetski deficit za narednu godinu, ako ga bude, je 1%. Dakle, Srbija spada u grupu najrazvijenijih zemalja sveta. Srbija se, maločas je o tome bilo reči, danas nalazi na 43. mestu na svetskoj Duing biznis listi, a neposredno pred početak reformskih procesa, pred stvaranje temelja 2014. godine, Srbija se nalazila na 91. mestu. Srbija se danas nalazi u 10 zemalja po uspešnosti sprovedenih ekonomskih reformi.
Dakle, vidljivi su i prepoznatljivi ekonomski pokazatelji i parametri. Želim da iznesem samo neke, jer treba o tome govoriti. Dakle, došlo je do povećanja prosečne plate 2017. godine u odnosu na period 2014, 2015. i 2016. godine. Nezaposlenost 2012. godine bila je 25,9%, 2016. godine 15,3%, a 2017. godine 11,8%. Bruto društveni proizvod 2016. godine bio je 2,8%, 2017. godine je 3,5%. Minimalna cena rada 2016. godine bila je 121 dinar, 2017. godine je 130 dinara, a konačan cilj 2018. godine je 143 dinara. Javni dug sada je 67,1%, sredinom 2019. godine biće ispod 60%. Direktne strane investicije 2016. godine 1,9 milijardi evra, 2017. godine 2,1 milijarda evra.
Dakle, politička i ekonomska stabilnost uz preduslove, odnosno podsticaj koji pruža Srbija, koji pruža Vlada Republike Srbije potencijalnim investitorima, pre svega mislim na manju birokratiju, brže izdavanje dozvola, doprineli su da Srbija bude ono što danas jeste, a to je jedna od najatraktivnijih investicionih destinacija u ovom delu Evrope.
Plate i penzije, penzioneri 5%, zaposleni u državnoj upravi i administraciji 10%, školstvo, zdravstvo, kultura, nauka, socijalne službe, poreska uprava, sudovi, tužilaštvo, vojska, policija, bezbednosne službe, ustanove za izvršenje krivičnih sankcija. Dakle, samo neki od pozitivnih pokazatelja i parametara.
Kada je reč o budžetu, mi smatramo da je budžet za 2018. godinu dobro izbalansiran i u potpunosti bih se složio sa onim što je gospođa Mihajlović maločas rekla, a to je da je i finansijski odgovoran i finansijski ozbiljan i ono što je veoma važno za nas, on ima razvojnu komponentu, odnosno razvojno je orijentisan. Ta razvojna komponenta i razvojna orijentacija budžeta zasnovana je na konceptu povećanja investicija, odnosno stvaranja boljeg privrednog ambijenta, a takva efikasna ekonomska politika treba da omogući i bolji privredni rast i privrednu aktivnost i nova radna mesta, zapošljavanje i bolji životni standard. Dakle, već je o tome bilo reči.
U odnosu na tekuću godinu, kada je reč o realizaciji, prvi put su za 30% povećana sredstva za investicije i mi u potpunosti pozdravljamo i podržavamo stav kada je reč o ulaganju u infrastrukturu, u infrastrukturne projekte. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja i ulaganje u infrastrukturu nije trošak, ulaganje u infrastrukturu je zapravo ulaganje u budućnost.
Zahvaljujući pre svega, rekao bih, odlučnim i hrabrim ekonomskim merama, ali ne popularnim ekonomskim merama, mi danas imamo jedan zdrav sistem koji je zasnovan n zdravim osnovama, zdrav sistem koji nije zasnovan na politikanstvu, nije zasnovan na onome što se može u pravom smislu reči definisati kao spisak lepih želja, ono što bi vodilo ka finansijskom bankrotu i ka finansijskom krahu, zdrav sistem koji je zasnovan na životu i zdrav sistem koji je zasnovan na ekonomiji.
Na osnovu dobrih pokazatelja stvoreni su uslovi za povećanje plata i penzija. To povećanje je zasnovano na realnim osnovama. Zato kada danas čujemo kritike da su povećanja premala, želim da kažem samo jednu rečenicu – dakle, imamo povećanje i imamo plus u državnoj kasi, neodgovorno bi bilo da imamo daleko veća povećanja a da imamo minus u državnoj kasi. Dakle, Vlada se ponaša racionalno i domaćinski, shodno onome što je zarađeno.
Danas je potpuno jasno da smo bili u pravu kada smo govorili o merama koje su hrabro započete 2014. godine i kada smo ovde imali pojednostavljen način posmatranja ovih mera, kako se navodno od penzionera nešto otima. Dakle, mi smo tada vrlo jasno rekli, i to se danas potvrđuje, da su to mere za spas srpske ekonomije i mere koje se tiču budućnosti Srbije i mere koje se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.
Efekti fiskalne politike su vidljivi po smanjenju kamata. Svakako naredna zaduživanja će biti pod daleko povoljnijim uslovima, zapravo popravljen je kreditni rejting Srbije. Prioritet ostaje, i o tome je tokom današnje rasprave bilo reči, unapređenje poreskog sistema. To unapređenje poreskog sistema treba stimulativno da deluje na privredni ambijent, treba stimulativno da deluje na bolju i efikasniju naplatu poreza, ali i na smanjenje sive ekonomije. Dakle, smatramo da treba da zadržimo fiskalnu disciplinu i fiskalnu odgovornost i da nastavimo odlučnu i kontinuiranu borbu protiv sive ekonomije.
Takođe, fokus mora biti na nastavku reformi javnih preduzeća, gospodin Ružić trenutno nije tu, ali cilj treba da bude svakako efikasniji celokupan javni sektor. Dosta toga je urađeno, kada je reč o državnim preduzećima. Privatizovana je „Železara“, „Galenika“, popravlja se situacija u javnim preduzećima, posebno kada je reč o „Železnicama“, troškovi po osnovu gubitaša se smanjuju, ima još dosta posla, ali dosta toga je i urađeno. Šta je to što mi očekujemo konkretno, kada je reč o javnim preduzećima? Tri stvari. Najpre da budu daleko efikasnija, da efikasnije koriste resurse, da budu racionalnija, da uzrokuju manje troškove u budžetu i da investiraju kako bi imali što bolje usluge koje pružaju građanima.
Kada je reč o javnom sektoru, poslanička grupa SPS u potpunosti podržava koncept reforme javnog i jačanja privatnog sektora. Znamo koliko je to teško, ali u potpunosti podržavamo koncept reforme i jačanja privatnog sektora. Podržavamo mere koje su preduzete kada je reč o javnom sektoru, ali smatramo i da je jako važno i da treba uraditi analizu gde ima viškova, a gde ima manjka zaposlenih u javnom sektoru, kako bi imali u celini efikasniji javni sektor.
Mnogo puta smo tokom rasprave slušali o partijskom zapošljavanju u javnom sektoru, o nagomilanom broju zaposlenih. Podaci govore nešto sasvim drugo. Dakle, tokom dosadašnjeg procesa racionalizacije pronađeni su prostori za uštede, ali tako da nije narušen kvalitet rada javne uprave i funkcionalnost sistema.
Srbija je jedna od zemalja sa najmanje zaposlenih u javnoj upravi u Evropi. Ukoliko se poredi broj zaposlenih u javnoj upravi u odnosu na 100 stanovnika i nakon dva kruga sveobuhvatne racionalizacije broja zaposlenih u Srbiji, danas imamo 6,4 zaposlena u javnoj upravi na 100 stanovnika, dok je prosek u EU 8,5.
Smatramo da napredak na listama za ocenu kvaliteta poslovnog okruženja i poslovnog ambijenta svakako hoće uticati i dovesti do rasta privatnog sektora. Privatni sektor je, po našem mišljenju, budućnost. Privatni sektor je od velike važnosti i značaja za državu, ali i za privredu. Za privredu jer otvara nova radna mesta, za državu, jer država živi od poreza i dažbina koje ubira iz dobiti preduzeća i privatni sektor i sa time želim da završim, privatni sektor mora i treba da postane stub rasta srpske ekonomije. Zahvaljujem.