ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 43
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 12 dana i 1 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 22 dana i 3 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aleksandar Šešelj i ja kao da smo se dogovarali oko teme o kojoj ćemo danas da govorimo, samo se ne slažemo u jednom, a to je da Sulejman Ugljanin, naravno, apsolutno nema podršku vladajuće koalicije, niti bilo koje političke stranke unutar vladajuće koalicije za sve svoje aktivnosti i za sve ono što želi da učini u narednom vremenskom periodu.

Ja bih krenuo od toga da imamo pre svega jedan, naravno, mnogo puta do sada sam to ponovio ovde u parlamentu, valjda je interes svih nas narodnih poslanika koji imamo poverenje, dobili poverenje, imamo legitimitet građana, da branimo i štitimo interese naše države, da štitimo nacionalne i državne interese i teritorijalni integritet i suverenitet naše države.

Sada imamo na drugoj strani jedan vrhunac političkog ludila, pre svega od strane tzv. „prištinskih vlasti“, ali nažalost i jedan deo opozicije koji nije u sali već duže vreme isto priča kao i tzv. „prištinske vlasti“, isto imamo to tužakanje naše države u inostranstvu od strane tog dela opozicije. Lično mislim i stav poslaničke grupe SPS je da to veoma štetno deluje na interese Srbije, naročito u trenutku kada se rešavaju ključna pitanja, pitanja koja su od nacionalnog i državnog interesa za Srbiju.

Tragikomično je naravno da Sulejman Ugljanin koji je od 2000. godine pa do 2016. godine aktivno učestvovao u političkom životu Srbije, obavljajući pri tome i značajne državne funkcije, a i u aktuelnom skupštinskom sazivu, podsetiću vas, njegova stranka ima poslanički mandat, danas govori o nekakvoj, kako je to i gospodin Šešelj rekao, okupaciji Sandžaka od strane Srbije i traži rešavanje statusa Sandžaka.

Da se podsetimo, gospodin Ugljanin je bio narodni poslanik u više saziva Narodne skupštine, ministar u dve vlade, koje su se zalagale za teritorijalnu celovitost i državni integritet Republike Srbije.

Sve vreme dok je bio ministar zadužen za regionalni razvoj, od 2008. do 2014. godine, upravljao Kancelarijom za nedovoljno razvijena područja i bio član Odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, ispravite me ako grešim, govorio je da je Srbija naša zemlja. Ponavljam, govorio je da je Srbija naša zemlja. Danas razotkriva svoje pravo lice, zaboravljajući da je raška oblast bila srce srednjovekovne srpske države.

Kao što je prošle godine pozvao Bedžeta Pacolija, tzv. ministra spoljnih poslova samoproklamovane države Kosovo, da u svojstvu zamenika premijera i ministra spoljnih poslova Republike Kosovo prisustvuje sednici Nacionalnog veća Bošnjaka i na taj način javno priznao tu samoproglašenu državu, tako sada ide još dalje u kršenju zakona i Ustava države Srbije, pozivajući međunarodnu zajednicu što, navodno, ne štiti Sandžak od Srbije. Na ovaj način pokušava, to je naše mišljenje, da destabilizuje situaciju u Raškoj oblasti, izmišljajući navodne probleme.

Svesni smo da gospodin Ugljanin, koji u vreme obavljanja svojih funkcija u državi Srbiji nikada nije postavio pitanje Sandžaka, sada u stvari želi medijsku pažnju, zarad sticanja jeftinih političkih poena i zarad pokušaja da se na neki način povrati na političku scenu Srbije. A ako bi se povratio, onda bi verovatno opet govorio da je ovo naša država, da je ovo naša Srbija. Ne mislimo da mu treba posvećivati preteranu pažnju, jer on to i želi, on želi medijsku pažnju, želi senzacionalizam, ali postoje neke granice, znate, koje je gospodin Ugljanin odavno prekoračio.

Mi pitamo, i tu se slažem sa gospodinom Šešeljem, da li konačno nadležni organi i dalje treba da tolerišu ovakvo ponašanje, ili konačno treba na adekvatan i pravi način da odreaguju?

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem potpredsedniče Marinkoviću.

Pre nego što pređem na član 2. odnosno amandman koji je kolega Rističević podneo na član 2. gospodin ministar je postavio jako dobro pitanje i mi nikako da dobijemo odgovor na to pitanje – kakva prava deca imaju u severnoj Albaniji, a ja ga samo dopunjujem – kakva prava srpska deca imaju u Preševu i u Bujanovcu? Jako je dobro gospodine ministre, da imate konstruktivan pristup i da Srbija i dalje želi da gradi dobrosusedske odnose bez obzira na nerazumevanje drugih.

Što se tiče člana 2. i amandmana koji je kolega Rističević podneo na član 2. on jeste tehničke prirode, ali je smislen i mislim da treba da razmotrite njegovo prihvatanje. Lično ću glasati za taj amandman. Što se tiče pitanja koje je postavio obrazlažući amandman, i ona su potpuno opravdana i naravno da zalužuju odgovor.

Koristiću, naravno vreme predsednika poslaničke grupe, da znate, predsedavajući.

Obzirom da je neko pred početak rasprave, gospodin ministar je rekao da ste vi jedan od ministara Vlade Republike Srbije koji vrlo često boravi u Narodnoj skupštini Republike Srbije i mi to pozdravljamo. Znači da je zakonodavna aktivnost koja je usmerena ka deci, koja je usmerena ka osnovnom, visokom, srednjem obrazovanju jedan od ključnih ciljeva i da jako dobro radite na tome. Imate naravno pohvale poslaničke grupe SPS.

Mi želimo još jednom u nekoliko rečenica da se osvrnemo, jer nema smisla da to ne ponovimo kada je reč o onom pozitivnom, a tiče se konkretno zakonskog predloga o kojem danas govorimo. Pa, kroz to naravno, provući ću i član 2. i još neke članove, jer neću koristiti kasnije vreme tokom rasprave.

Pre svega, kao što smo rekli smatramo da usvajanjem ovog zakona mi, dakle unapređujemo sistem visokog školstva koji omogućava njegovu dalju uspešnu reformu sa ciljem, pre svega, pod jedan - usklađivanje visokog obrazovanja sa potrebama tržišta, odnosno pre svega sa potrebama privrede; pod dva - povećanje praktičnih kompetentnosti i sposobnosti za većinu ljudi koji završavaju visoke škole i fakulteta. Suština zakonskih rešenja sadržanih u ovom zakonu, koji je u skladu sa strategijom Vlade Republike Srbije o visokom obrazovanju, čiji je osnovni cilj obrazovanje za 21. vek.

Specifičnost ovog zakona je u tome što se on realizuje u partnerskom odnosu u tri subjekta i to visoko školske ustanove, poslodavca i studenata. Partnerski odnos sva tri subjekta stvaraju uslove da postojeći ciljevi, ciljevi koji su definisani se i ostvare.

Ciljevi se mogu ostvariti, jer svaki od partnera, tako možemo reći, od njihove primene može imati koristi. Tako recimo visokoškolske ustanove mogu dobiti nove autentične studijske programe ili unaprediti postojeće studijske programe. Svojim studentima pored opštih znanja ovakvim modelom studija omogućiće se praktična znanja i veštine neophodne za njihovu profesiju, a iz odnosa sa poslodavcima visokoškolske ustanove će omogućiti informacije o stvarima u realnom sektoru, pre svega mislim na realni sektor privrede.

Poslodavci ću uspostaviti dobru saradnju sa univerzitetima i imaće uvid u studijske programe univerziteta, moći će na njih da utiču, a steći će uvid u potencijal i sposobnost studenata i njihovim kompanijama gde realizuju ovakav i ovaj vid studija.

Studenti koji studiraju po ovom modelu dobiće veće kompetencije po našem mišljenju koje se odnose pre svega na profesionalnost, koje daje studentima mogućnost za zapošljavanje tamo gde upravo održavaju praksu i pre svega će povećati stručnu kompetentnost, jer model učenja predviđa, kao što je to već više puta bilo reči, realizacijom 50% obima opštih znanja i 50% praktičnih znanja i veština što je veliki zaokret rekao bih u studiranju.

Kada posmatramo konkretno određene članove, pa član i 2. o kojem je govorio gospodin Rističević, ali i član 3. Zakona, postavlja ciljeve, recimo, dualnog modela studiranja o kojima sam već govorio, koji na dobar način doprinosi rešavanju nekih važnih pitanja koji omogućavaju da se ciljevi koji su postavljeni, koji se žele postići ovim zakonom i ostvare.

Znamo da je proces akreditacije studijskih programa ni malo lak, veoma složen, kompleksan i dug, a član 5. ovog zakona omogućava da se ovakav model studija može akreditovati kao samostalni studijski program ili kao jedan od modela u okviru postojećih studijskih programa.

Pozitivno je i to što po ovom zakonu visokoškolska ustanova može da podnese zahtev za davanje saglasnosti za organizaciju modela u okviru akreditovanih studijskih programa. Za njegovu realizaciju po ovakvom modelu, a pozitivno je i to što se saglasnost može doneti u relativno kratkom roku, jer sam maločas napomenu koliko traje sam proces akreditacije.

Recimo, članom 6, isto važan član, važan je jer omogućava da odnos u obimu časova, aktivne nastave i učenja kroz rad kod poslodavaca gde aktivna nastava mora da bude zastupljena najduže 450 časova godišnje i učenje kroz rad sa 450 časova godišnje što je veliki zaokret u sticanju praktičnih veština, ali što je veliki zaokret u sticanju i opštih znanja.

Obaveze visokoškolske ustanove i poslodavaca utvrđene su ugovorom što definiše odgovornost realizacije ovog modela studija. Suština zakonskih rešenja ovog modela je u tome što ovaj oblik studija nije obavezan, već se organizuje kada visokoškolska ustanova i poslodavci imaju interes da se organizuje ovakvo studiranje i u tom smislu poslodavac je dužan da ispuni odgovarajuće uslove za učenje kroz ovaj i ovakav rad. Ti uslovi se odnose na vrstu delatnosti koja omogućava realizaciju studijskog programa, odgovarajući broj mentora koji će raditi sa studentima, odgovarajući prostor, sredstva, opremu, a zatim i zaštitu drugih prava studenata koji uče kod poslodavca.

Važan je član 20. Zakona koji definiše formu ugovora o učenju kroz rad, a zaključuje ga poslodavac i student, i njime se regulišu međusobna prava i obaveze, a posebno bih istakao materijalni efekat, što je definisano članom 31. i članom 32.

Ova rešenja omogućavaju studentima, koji uče kroz rad, da ostvare naknadu koja se kreće u rasponu od 30 do 70% osnovne zarade zaposlenog koji radi na tim poslovima. Materijalna nadoknada je, istakao bih, takođe bitan faktor koji povećava motivaciju i odgovornost studenata za uspešne studije po ovom modelu.

Na kraju, reč je zaista o dobrom reformskom zakonu, koji unapređuje sistem visokog obrazovanja u našoj zemlji, povećava pre svega profesionalnu kompetentnost mladih ljudi koji završavaju fakultete i osposobljavaju ih za uspešan rad, lakše zapošljavanje u njihovoj ili svojoj profesiji, ali isto tako i nastavak stalnog usavršavanja i izražavanja sposobnosti mladih ljudi koji studiraju po ovom modelu ili se opredele da studiraju po ovom modelu.

Primena ovog zakona je dosta složena i najbolje je da se realizuje putem pozitivnih primera u pojedinim poslovnim oblastima, na primer informacione tehnologije, u kojima će se one ostvariti. Zatim, odgovornost univerziteta i poslodavaca koji imaju interes kada je reč o ovoj vrsti studija.

Sigurni smo da će praksa otvoriti i neka druga pitanja koja će omogućiti da se ovaj koncept dalje usavršava i unapređuje. Važno je sada da počnemo savremeni pristup o obrazovanju koji će se, potpuno smo ubeđeni, shodno zakonodavnoj aktivnosti koje vaše ministarstvo doprinosi, u narednom periodu stalno unapređivati i usavršavati. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Nastavljamo sa radom.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aleksandar Šešelj i ja kao da smo se dogovarali oko teme o kojoj ćemo danas da govorimo, samo se ne slažemo u jednom, a to je da Sulejman Ugljanin, naravno, apsolutno nema podršku vladajuće koalicije, niti bilo koje političke stranke unutar vladajuće koalicije za sve svoje aktivnosti i za sve ono što želi da učini u narednom vremenskom periodu.

Ja bih krenuo od toga da imamo pre svega jedan, naravno, mnogo puta do sada sam to ponovio ovde u parlamentu, valjda je interes svih nas narodnih poslanika koji imamo poverenje, dobili poverenje, imamo legitimitet građana, da branimo i štitimo interese naše države, da štitimo nacionalne i državne interese i teritorijalni integritet i suverenitet naše države.

Sada imamo na drugoj strani jedan vrhunac političkog ludila, pre svega od strane tzv. „prištinskih vlasti“, ali nažalost i jedan deo opozicije koji nije u sali već duže vreme isto priča kao i tzv. „prištinske vlasti“, isto imamo to tužakanje naše države u inostranstvu od strane tog dela opozicije. Lično mislim i stav poslaničke grupe SPS je da to veoma štetno deluje na interese Srbije, naročito u trenutku kada se rešavaju ključna pitanja, pitanja koja su od nacionalnog i državnog interesa za Srbiju.

Tragikomično je naravno da Sulejman Ugljanin koji je od 2000. godine pa do 2016. godine aktivno učestvovao u političkom životu Srbije, obavljajući pri tome i značajne državne funkcije, a i u aktuelnom skupštinskom sazivu, podsetiću vas, njegova stranka ima poslanički mandat, danas govori o nekakvoj, kako je to i gospodin Šešelj rekao, okupaciji Sandžaka od strane Srbije i traži rešavanje statusa Sandžaka.

Da se podsetimo, gospodin Ugljanin je bio narodni poslanik u više saziva Narodne skupštine, ministar u dve vlade, koje su se zalagale za teritorijalnu celovitost i državni integritet Republike Srbije.

Sve vreme dok je bio ministar zadužen za regionalni razvoj, od 2008. do 2014. godine, upravljao Kancelarijom za nedovoljno razvijena područja i bio član Odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, ispravite me ako grešim, govorio je da je Srbija naša zemlja. Ponavljam, govorio je da je Srbija naša zemlja. Danas razotkriva svoje pravo lice, zaboravljajući da je raška oblast bila srce srednjovekovne srpske države.

Kao što je prošle godine pozvao Bedžeta Pacolija, tzv. ministra spoljnih poslova samoproklamovane države Kosovo, da u svojstvu zamenika premijera i ministra spoljnih poslova Republike Kosovo prisustvuje sednici Nacionalnog veća Bošnjaka i na taj način javno priznao tu samoproglašenu državu, tako sada ide još dalje u kršenju zakona i Ustava države Srbije, pozivajući međunarodnu zajednicu što, navodno, ne štiti Sandžak od Srbije. Na ovaj način pokušava, to je naše mišljenje, da destabilizuje situaciju u Raškoj oblasti, izmišljajući navodne probleme.

Svesni smo da gospodin Ugljanin, koji u vreme obavljanja svojih funkcija u državi Srbiji nikada nije postavio pitanje Sandžaka, sada u stvari želi medijsku pažnju, zarad sticanja jeftinih političkih poena i zarad pokušaja da se na neki način povrati na političku scenu Srbije. A ako bi se povratio, onda bi verovatno opet govorio da je ovo naša država, da je ovo naša Srbija. Ne mislimo da mu treba posvećivati preteranu pažnju, jer on to i želi, on želi medijsku pažnju, želi senzacionalizam, ali postoje neke granice, znate, koje je gospodin Ugljanin odavno prekoračio.

Mi pitamo, i tu se slažem sa gospodinom Šešeljem, da li konačno nadležni organi i dalje treba da tolerišu ovakvo ponašanje, ili konačno treba na adekvatan i pravi način da odreaguju?

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo poslanici, iskoristiću prva tri minuta da postavim nekoliko pitanja. Najpre pitanje ministru Antiću.

Znamo da je cilj ministarstva na čijem ste čelu unapređenje energetske efikasnosti i rešavanje ekoloških problema koji mogu biti posledica korišćenja različitih energenata i da se kao zemlja okrećemo obnovljivim izvorima energije. Znamo da ste pre nekoliko dana potpisali ugovore sa 24 lokalne samouprave, gde ministarstvo i Vlada bespovratno subvencionišu projekte unapređenja energetske efikasnosti. Ovo je do sada, koliko mi je poznato, najveći iznos koje je ministarstvo opredelilo iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Do sada podizanjem energetske efikasnosti u 53 objekta uštedili smo 40%, što ostavlja prostor da se taj ušteđeni deo novca investira u nešto drugo na nivou lokala. Pošto su do sada na konkursima učestvovale lokalne samouprave, i to za objekte od javnog značaja, škole, vrtići, domovi zdravlja, moje pitanje je sledeće - da li se planira mogućnost da građani i eventualno pravna lica konkurišu za dodelu sredstava, kako bi i njima bilo dostupno unapređenje energetske efikasnosti, mislim, pre svega, na stanove, kuće i poslovne objekte?

Sledeće pitanje prof. dr Slavici Đukić Dejanović, Vlada Republike Srbije u svom dosadašnjem radu pitanje loše demografske slike Srbije stavila na sam vrh svojih prioriteta, zato bih iskoristio priliku da postavim pitanje resornoj ministarki koje se odnosi na konkretne odgovore države na demografske probleme – na koji način Kabinet za demografiju i populacionu politiku na čijem ste čelu, sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave, koliko sredstava je uloženo ove godine u finansiranje mera populacione politike širom Srbije i da li već sada imate konkretne rezultate tih aktivnosti?

I poslednji minut da iskoristim samo, gospodine Ružiću, sektor na čijem ste vi čelu, značajan je jer od efikasnosti stručnosti i posvećenosti državnoj upravi i organa lokalne samouprave, zavisi u krajnjoj liniji i kvalitet života građana i ostvarivanje njihovih prava. To se prepoznaje, pre svega, na nivou lokalnih samouprava, odnosno lokalnih zajednica u kojima građani žive i rade, leče se i obrazuju. Činjenica je da lokalne samouprave nemaju dovoljno sopstvenih sredstava koje mogu da investiraju, odnosno da održavaju u gradu novu infrastrukturu. U vezi sa tim pitao bih vas – ima li načina da ih država odnosno vaše ministarstvo pomognu lokalnoj samoupravi u realizaciji infrastrukturnih projekata.

I veoma kratko kada je reč o Ministarstvu zaštite životne sredine – koje mere i aktivnosti ministarstvo na čijem ste čelu, gospodine Trivan, preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko Poglavlje 27. i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti?

Molio bih vas samo za kratke odgovore. Neću koristiti narednih tri pa dva minuta da bi koleginica mogla da postavi pitanje. Zahvaljujem.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ono što želim da kažem na samom početku jeste da Srbija danas jeste simbol novih vrednosti u regionu i Srbija ima jasan i principijelan stav da ukoliko postoje otvorena pitanja među država u regionu, ona se rešavaju kroz razgovor, kroz dijalog, a ne kroz jednostrane akte i nikako nasiljem i nikako sukobima.

Izgleda da taj principijelan stav i principijelnu opredeljenost Srbije ne podržavaju i ne prihvataju države u regionu. Iz Hrvatske ne odustaju od provokacija. Recimo, predsednica Grabar Kitarović poručila je da bi srpska država trebala da se unormali, a da bi srpski političari trebali da se normalizuju. Ta ista Grabar Kitarović, podsetiću vas, izjavila je da su Hrvati i Albanci braća po oružju, te da su mnogi Albanci žrtvovali svoje živote za Hrvatsku, „Oluju“ smatra opravdanom etnički čistom operacijom, promoviše Marko Perkovića Tomsona, pevača koji na svojim nastupima veliča ustaše i ustaštvo, govorila je da je u Hrvatskoj ustaštva i fašizma nema za razliku od srpskog parlamenta, Vukovarom šetala u zengama čizmama koje su tokom rata nosili pojedine hrvatske paravojne formacije. Dakle, neko ko slavi ustaštvo, šalje ovakvu poruku.

Uz to da vas podsetim, vaterpolisti „Zvezde“ napadnuti su u centru Splita štanglama i palicama, a nekoliko igrača je povređeno. Vaterpolisti „Crvene zvezde“ napadnuti su u kafiću u Splitu, a jedan od njih je skočio u more kako bi se spasao. Samo u proteklih deset dana desila su se dva napada, brutalno su pretučena dva sezonska radnika na Braču, dok je treći Srbin pod pretnjama huligana iz navijačke grupe Torcida proteran iz Dubrovnika.

Moje pitanje se tiče nečega što se desilo proteklog vikenda, protekla dva vikenda, a upravo je vezano za izjavu gospođe Grabar Kitarović. Naime, obzirom da sam ceo život u sportu, pa imam informacije vezane iz sporta, čini mi se da ono što se dešavalo je ostalo nezapaženo u javnosti, a mislim da bi time trebalo da se pozabave i nadležni organi, nadležne institucije, a mislim i srpska javnost.

Naime, omladinska fudbalska selekcija OFK Požega od 11 do 12 godina je prošlog vikenda boravila u Italiji. Na granici sa Hrvatskom su zahtevali da okrenu majice na kojima je pisalo OFK Požega Srbija i da se apsolutno nigde ne zadržavaju. Postavlja se pitanje - zašto? Selekcija Čukaričkog, isto godište, boravila je u Zagrebu, ja postavljam pitanje - da li je tačno da su napadnuti trener i koordinator omladinske selekcije i pod pratnjom napustili Zagreb? Konstatacije radi, prošle godine odigrani su slični turniri u Beogradu, pod nazivom „Dragan Mance“, kao i na Zlatiboru 1. maja, kao i na Zlatiboru proteklog vikenda gde je bilo više selekcija iz Hrvatske, da li su predstavnici mlađih selekcija Hrvatske imali i jedan problem boravka u Srbiji? Naravno da nisu i u tome je razlika između njih i nas.

Ovde je suštinsko pitanje – ko treba da normalizuje svoje ponašanje, mi ili političari iz Hrvatske koji zapaljivim izjavama i veličanjem ustaštva dovode upravo do ovakvih situacija? Njihovi mediji to brane na sledeći način, kaže – roditelji bi morali shvatiti da nemaju pravo sramotiti klub, turnir i domovinu, kako su to danas učinili neki hrvatskog dragovoljca. Ako je to opravdanje, svaka čast, ali suština je da li deca treba to da preživljavaju, da li deca to zaslužuju ili treba da razmišljaju o budućnosti. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 18.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 85388.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:48