ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen, otac jedne ćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:47

Osnovne informacije

Statistika

  • 57
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 22 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 1 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Odmah na početku ću reći da ću koristiti vreme predsednika poslaničke grupe.

Uvažavam predlog kolega iz SRS, uvažavam njihovo političko delovanje kao opozicione političke opcije, za razliku ostalih predstavnika opozicije. Oni su uvek tu da ponude alternativu, da ponude svoje predloge. Naravno na predstavnicima ministarstva je i na ministru je opredeli koliko su ti predlozi prihvatljivi i koliko mogu biti uvršteni u zakon o kojem govorimo.

Gospodine ministre uz sugestiju da razmotrite još jednom amandmane kolega iz SRS, ja bih iskoristio danas priliku, nemojte me pogrešno shvatiti, ali nekako se retko viđamo ovde u parlamentu i imamo priliku da razgovaramo i o ostalim važnim temama. Pored toga što smo rekli u uvodnom izlaganju da će poslanički klub SPS podržati zakonske predloge o kojima govorimo i o kojima danas vodimo raspravu u pojedinostima, ali vi ste, naravno, pored kulture, vaša oblast je i informisanje.

Želim danas nešto i o tome da porazgovaramo, jer kažem neretko imamo priliku da o tome govorimo ovde u parlamentu. Najpre želim da vam kažem da, na žalost, ne znam koliko ste upoznati, ali tokom jučerašnjeg dana jedan deo opozicije je na žalost još jednom ovde u parlamentu, u skupštinskom holu pokazao svoje pravo lice i nama je kolega Srbislav Filipović o tome govorio i započeo tu priču.

Nama je jasno da postoji njihova mržnja prema Aleksandru Vučiću, prema Ivici Dačiću, ali nam nije jasno da neko može mrzeti svoju državu i da može mrzeti svoj narod. Jasno nam je i to da sve vreme pokušavaju da se predstave kao opozicija, mada im to jako teško ide. Nama je potpuno logično, kao što sam rekao ono što rade kolege iz SRS da budete opozicija vladajućoj koaliciji, ali nam nije logično i prirodno da budete opozicija svojoj državi i nije nam logično da budete opozicija svojim građanima.

Opet je tokom jučerašnjeg dana ovde iz skupštinskog hola, a reću ću kasnije zašto je to važno i zašto to navodim na samom početku, dovedena u pitanje diplomatska aktivnost Srbije, koju vode predsednik Srbije i ministar spoljnih poslova, kada je reč o povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. To je državni projekat koji je doneo rezultate, a sada se postavlja pitanje, da li tu akciju treba nastaviti.

Želim da podsetim, pre svega, za rad javnosti, projekat koji je doneo rezultate pre nego što se počelo sa diplomatskom aktivnošću, proglašena je jednostrana aktivnost Kosova i Metohije, apsolutno nas niko ništa nije pitao, 113 država je prihvatilo jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, a zahvaljujući diplomatskoj aktivnosti predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, Vlade Republike Srbije, danas je ta cifra 93 države unutar Saveta bezbednosti UN. Dakle, srušen je plan Prištine, Prištini je potrebno 97, tri zemlje su u nekoj vrsti fluidnog stanja Egipat, Dominikanska Republika i Peru, ali nije ovde reč i nije ovde i nije ovde suština samo u brojkama. Suština je u tome da se uspelo, da se pokaže, da je Srbija deo kompromisa, da bez Srbije nema rešenja i da Srbija može konačno nešto da traži, za razliku od perioda kada smo samo gledali i kada se od Srbije otimao deo po deo teritorije.

Cilj ovakvih insinuacija koje smo mogli čuti tokom jučerašnjeg dana iz skupštinskog hola jeste svakako kompromitacija ovog državnog projekta. Mi razumemo zapad, insistira da Srbija prestane sa diplomatskom aktivnošću. Od Prištine takođe čujemo da ih to iritira, da je to razlog zašto je došlo do zastoja u dijalogu, ali nam nije jasno da Pacoli, Haradinija, Kurti imaju svoje saveznike u Beogradu i da njihov glas čujemo iz skupštinskog hola Narodne skupštine Republike Srbije,

Ovakve izjave kao da dolaze iz Prištine, od albanskih separatista i terorista i ovo je svakako nešto što će naši neprijatelji koristiti u periodu koji je pred nama, svakako nešto što će naneti štetu nacionalnim i državnim interesima Srbije. Nismo čuli da su bili toliko glasni, te 2007. godine kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, a danas kažu, da li je u skladu sa međunarodnim pravom i da li je etički to što se čini i radi, kada je reč o diplomatskim aktivnostima.

Zašto sam ovo naveo kao uvod u ono što sam zapravo želeo da vas pitam? Pre izvesnog vremenskog period, gospodine ministre, postavio sam vam pitanje, koristeći svoje pravo kao poslanik, da li sloboda medija podrazumeva da svakog dana gledamo neku novu naslovnu stranu sa istom porukom, metom, iscrtanom na legitimno izabranom predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, sve dok se cilj koji neko izgleda želi da postigne ne ostvari? Da li je ovo sloboda medija ili medijski linč? Jasno je da svaka naslovna strana nosi određenu poruku. Da li na ovaj način neko otvoreno priželjkuje likvidaciju predsednika?

Dobio sam odgovor. Zahvalan sam vam na odgovoru. Između ostalog u završenom delu odgovora rekli ste da Ministarstvo kulture i informisanja nastoji da predloži adekvatan regulatorni okvir u kome se ostvaruje sloboda medija, ali i štiti društvo i pojedince od širenja ideja nasilja i mržnje kroz medijske sadržaje i da se Ministarstvo uvek oglašava i osuđuje takve medijske sadržaje.

Ono što me konkretno interesuje, jeste da li i kada ćemo konačno imati taj zakonski okvir, jer definitivno to što se Ministarstvo oglašava i što se oglašava svako od nas i što mi želimo da učestvujemo u toj zajedničkoj borbi da to nasilničko i siledžijsko ponašanje ne može i ne sme da bude osnovna norma društvenog ponašanja u Srbiji, definitivno nije dovoljno. Šta je to što mi konačno još treba da uradimo i rekao sam da nam je jasna mržnja koju imaju prema Aleksandru Vučiću i Ivici Dačiću.

Ali nam nije jasno kada će konačno prestati sa pretnjama koje se svakodnevno, pa i danas u jednom od dnevnih listova, upućuju urednicima, glavnim i odgovornim urednicima dnevnih listova, vlasnicima televizija, kada će prestati i fizičko i verbalno sukobljavanje sa novinarima, i to samo zato što novinari imaju svoje mišljenje. Novinari imaju pravo da postave pitanja koja oni smatraju da su važna i to pravo im niko ne može osporiti. Na političarima je da na to pitanje odgovore ili da ne odgovore. Isto tako, novinari moraju biti slobodni, moraju biti autonomni u odlučivanju.

Ne znam koliko vam je poznato, mi smo ovde u parlamentu održali jednu javnu raspravu na temu zastupljenosti političkih partija tokom izborne kampanje. Toj javnoj raspravi prisustvovali su i predstavnici političkih stranaka koje pripadaju vlasti, predstavnici opozicije, predstavnici REM-a i mi smo tada rekli, kao SPS, da nam se čini da jedan deo opozicije, ponavljam, jedan deo opozicije, želi u Srbiji da se bavi uređivačkom politikom medija i da je zaista više dosta te kuknjave o medijima u medijima i da mi nikada kao stranka nismo polazili od teze da ako smo prisutni u medijima, medijska scena i medijska slika je dobra, a ako nismo prisutni, medijska scena je jako loša.

Želeli su kapitalizam te 2000. godine. Podsećam vas, Strategija o privatizaciji medija je definisana i napravljena nešto posle 2000. godine. Želeli su kapitalizam, dobili su kapitalizam i odakle danas potreba da se bave uređivačkom politikom? Naročito govorim o privatnim medijima.

Mi smo 2009. godine bili deo vladajuće koalicije. Tada smo imali izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. I pored toga što smo bili deo vladajuće koalicije, nismo glasali za te izmene i dopune, jer smo smatrali da one predstavljaju udar na objektivno i profesionalno novinarstvo.

Dakle, ne možete vi zabraniti medijima da rade svoj posao. Oni moraju biti nezavisni. Sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati demokratskog društva, kakvo Srbija danas i jeste. To kako i na koji način jedan deo opozicije shvata slobodu medija, to je njihov problem. Ali vas molim da mi konačno krenemo u definisanje te zakonske regulative, gde ćemo omogućiti novinarima u Srbiji da mogu da obavljaju svoj posao.

Mi se ne ljutimo. Evo, jedna novina je danas objavila da Vučić i Dačić patriotizam mogu da stave u koferče. Nema apsolutno nikakvih problema. O Vučićevom i Dačićevom patriotizmu reći će građani šta misle na narednim parlamentarnim izborima. Oni koji se plaše izbora, njima je preostao taj bojkot. To je očajnički i gubitnički potez koji građani takođe prepoznaju i koji će vrednovati na pravi način.

Znate, oni kada se pojave u Briselu, mi jesmo prihvatili da sa evropskim parlamentarcima razgovaramo i da saslušamo njihove sugestije i predloge i tu nismo imali apsolutno nikakav problem da pokažemo spremnost da želimo da stvaramo nove okvire kada je reč o izbornim uslovima, ali nismo izrazili spremnost da sa evropskim parlamentarcima razgovaramo u hotelskim lobijima nego da razgovaramo tamo gde se razgovori i vode, u parlamentu. Pa smo rekli evropskim parlamentarcima - ako vi smatrate da su izbori jedno od ključnih pitanja, izborni uslovi u Srbiji, za Evropski parlament, mada sumnjamo da je tako, ali ako smatrate da je tako, onda kada organizujete debate na temu izbornih uslova u Briselu, pa pozovite i preostale političke opcije. Nemojte pozvati samo jedan deo opozicije.

Jer, onda bi čuli šta su relevantne činjenice, čuli bi suprotnu argumentaciju. A ne kako je to, između ostalog, tada rečeno u Briselu od strane opet jednog dela opozicije, da je ključno da i opozicija ima podjednak pristup u medijima. Znate šta? Ja imam ovde podatke zaključno sa decembrom prošle godine - 135 strana pres-klipinga u poslednjih šest meseci, koji demantuje da ovaj deo opozicije nije zastupljen u Javnom servisu. Sa svakog protesta "Jedan od pet miliona" je RTS izveštavao u svim informativnim emisijama.

Iz novinarskog ugla, kako to čuvena evropska parlamentarka Tanja Fajon kaže "Is it real story", da se svake nedelje izveštava o događaju na kojem nema ništa novo. Zahtevi su isti. Ako bi taj protest imao deset puta više građana nego što je to u prethodnom vremenskom periodu, vi jako dobro znate, to je onda vest. Sve ostalo nije vest. U svim debatnim emisijama učestvuju i predstavnici opozicije.

Oni se vrlo često pozivaju na Ujedinjeno Kraljevstvo. Znate, u Ujedinjenom Kraljevstvu u debatnim emisijama ne mogu da učestvuju oni koji nisu bili učesnici na poslednjim izborima.

Dakle, ovo su samo neki podaci i parametri koje bi mi svakako izneli u Briselu da su nas pozvali da razgovaramo o tome.

Ali, molba koja je upućena vama. Mislim da kada imate manjak političkog uticaja i manjak političke moći, onda dolazi do najprimitivnijeg ponašanja, dolazi do vokabulara koji odavno prevazilazi granice politike, jer ono što danas slušamo, ono što danas možemo i u medijima, baš tokom današnjeg dana, da pročitamo, nije suština postojanja politike. To je nešto protiv čega svi zajedno moramo da se borimo.

Znate, i privatni mediji prate istraživanje javnog mnjenja. I privatni mediji prate lokalne izbore i izbore koji su održani u prethodnom vremenskom periodu. I jako dobro znaju šta je vest, a šta nije. To što neko ima 50% podrške birača, a neko se bori za 5%, to apsolutno nije naš problem. Ne možemo im mi pomoći da dođu do tih posto.

Ali, naša molba upućena vama je - dajte da učinimo sve, mi smo spremni da vam pomognemo, ali dajte da učinimo sve što je i u vašoj i u našoj moći da više u javnosti nemamo ovakve pretnje koje se upućuju novinarima, da novinari mogu slobodno da rade svoj posao, da ukoliko se organizuje debatna emisija na RTS-u, ne mora urednik RTS-a da razmišlja da li će RTS to veče biti blokiran ili ne, da li će ući neko sa motornom testerom ili ne, da li će dnevni list "Informer" i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista "Informer" ponovo imati pretnje i poziv na linč, ili vlasnik televizije "Pink".

Da li je logično da predstavnik jedne političke stranke izađe na konferenciju za štampu i kaže - da, ja vam obećavam, ukoliko budemo imali odgovornosti, ukoliko budemo vlast, mi ćemo ugasiti tu televiziju.

Molba Vama je samo da konačno vidimo tu zakonsku regulativu kojom ćemo omogućiti novinarima da objektivno, profesionalno, nezavisno bez pritiska obavljaju svoj posao.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Javio sam se maločas samo da bih se nadovezao na priču gospodina ministra. Neću dugo.

Slažem se sa gospodinom Markovićem. Najpre želim da kažem zašto imamo fabrikovanje afera. Pa, upravo zbog nedostatka političkih ideja i političkog programa i onda da bi bili prisutni u javnosti, morate bar nešto pokušati da uradite iako to ne daje očekivane i željene rezultate, jer potpuno je jasno da je najavljeni bojkot propao i da se sada traži način kako da se izađe iz jedne bezizlazne i bezidejne situacije.

Sada se postavlja pitanje da li će omladina, koja vodi ili građanski ili politički protest, učestvovati na izborima ili ne, ali dobro, to je već nešto čime će se baviti taj deo opozicije. Meni samo jedna stvar nije jasna. Ako imate program koji je interesu građana, ako imate ljude koji su garant realizacije tog programa, čemu onda bojkot? Izađite na izbore i predstavite sebe kao alternativu i pobedite na tim parlamentarnim izborima.

Gospodine ministre, slažem se sa vama u potpunosti. Jako mi je poznato da je izrađena kompleksna medijska strategija i slažem se sa vama u konstataciji da ova tema mora biti neprestano prisutna.

Suština mog izlaganje je bila, između ostalog, i u tome da mi se čini da danas na medijskoj sceni Srbije postoje novinari koji smeju da se napadaju, koji smeju da se pozivaju na medijski linč ili linč u pravom smislu te reči, da se fizički napadaju, ne samo verbalno nego fizičkim i postoje oni novinari koji su na neki način, zaštićeni.

Želim da ukažem na još jedan segment kada je reč o informisanju, jer smatram da je važno i kada ste već spomenuli strategiju, smatram da akcenat treba staviti na to, ali pričaćemo, naravno, o tome kada to bude tačka dnevnog reda.

Lažna vest ili fejk njuz, informacija, vi znate, je jako moćno oružje i mora postojati jedan univerzalni model da se njoj suprotstavlja druga informacija, odnosno drugačija argumentacija, a nikako pretnje, sukobi, nasilje, što smo imali prilike da gledamo u proteklom vremenskom periodu.

Upravo zbog moći koje informacije imaju, sve češće se susrećemo da dezinformacijama, i to je danas veća pretnja, susrećemo se sve češće sa velikim brojem dezinformacija, i to je danas daleko veća pretnja nego ikada do sada i mislim da je to izazov koji za koji moramo zajedno da spremimo građane. Zahvaljujem, gospodine ministre.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.

Reč ima ministar Vladan Vukosavljević.

Izvolite, ministre.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo poslanici, iskoristiću prva tri minuta da postavim nekoliko pitanja. Najpre pitanje ministru Antiću.

Znamo da je cilj ministarstva na čijem ste čelu unapređenje energetske efikasnosti i rešavanje ekoloških problema koji mogu biti posledica korišćenja različitih energenata i da se kao zemlja okrećemo obnovljivim izvorima energije. Znamo da ste pre nekoliko dana potpisali ugovore sa 24 lokalne samouprave, gde ministarstvo i Vlada bespovratno subvencionišu projekte unapređenja energetske efikasnosti. Ovo je do sada, koliko mi je poznato, najveći iznos koje je ministarstvo opredelilo iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Do sada podizanjem energetske efikasnosti u 53 objekta uštedili smo 40%, što ostavlja prostor da se taj ušteđeni deo novca investira u nešto drugo na nivou lokala. Pošto su do sada na konkursima učestvovale lokalne samouprave, i to za objekte od javnog značaja, škole, vrtići, domovi zdravlja, moje pitanje je sledeće - da li se planira mogućnost da građani i eventualno pravna lica konkurišu za dodelu sredstava, kako bi i njima bilo dostupno unapređenje energetske efikasnosti, mislim, pre svega, na stanove, kuće i poslovne objekte?

Sledeće pitanje prof. dr Slavici Đukić Dejanović, Vlada Republike Srbije u svom dosadašnjem radu pitanje loše demografske slike Srbije stavila na sam vrh svojih prioriteta, zato bih iskoristio priliku da postavim pitanje resornoj ministarki koje se odnosi na konkretne odgovore države na demografske probleme – na koji način Kabinet za demografiju i populacionu politiku na čijem ste čelu, sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave, koliko sredstava je uloženo ove godine u finansiranje mera populacione politike širom Srbije i da li već sada imate konkretne rezultate tih aktivnosti?

I poslednji minut da iskoristim samo, gospodine Ružiću, sektor na čijem ste vi čelu, značajan je jer od efikasnosti stručnosti i posvećenosti državnoj upravi i organa lokalne samouprave, zavisi u krajnjoj liniji i kvalitet života građana i ostvarivanje njihovih prava. To se prepoznaje, pre svega, na nivou lokalnih samouprava, odnosno lokalnih zajednica u kojima građani žive i rade, leče se i obrazuju. Činjenica je da lokalne samouprave nemaju dovoljno sopstvenih sredstava koje mogu da investiraju, odnosno da održavaju u gradu novu infrastrukturu. U vezi sa tim pitao bih vas – ima li načina da ih država odnosno vaše ministarstvo pomognu lokalnoj samoupravi u realizaciji infrastrukturnih projekata.

I veoma kratko kada je reč o Ministarstvu zaštite životne sredine – koje mere i aktivnosti ministarstvo na čijem ste čelu, gospodine Trivan, preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko Poglavlje 27. i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti?

Molio bih vas samo za kratke odgovore. Neću koristiti narednih tri pa dva minuta da bi koleginica mogla da postavi pitanje. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2019.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Tokom poslednjeg četvrtka u mesecu mi kao poslanički klub, između ostalog, kao i poslanički krug SNS i SRS, zbog broja poslanika, retko stižemo da postavimo poslanička pitanja, pa ono što smo želeli da postavimo u četvrtak, mi ćemo postaviti danas, a nadovezaćemo se sa još jednom temom, za koju smatramo da je od izuzetne važnosti i značaja.

Naime, mi smo želeli tokom poslednjeg četvrtka da postavimo pitanje najpre ministru za informisanje i kulturu, jer nemamo mogućnost da postavimo pitanje nadležnim institucijama u smislu udruženja novinara, ne bi imalo ni smisla, jer bi onda smatrali da se mešamo u slobodu medija, ali zato imamo pravo da postavimo pitanje ministru informisanja i kulture, pa neka on to pitanje prosledi relevantnim novinarskim udruženjima.

Naše pitanje je da li sloboda medija podrazumeva da svakoga dana gledamo neku novu naslovnu stranu sa istom porukom, metom iscrtanom na legitimno izabranom predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, sve dok se cilj koji neko izgleda želi da postigne ne ostvari? Da li je ovo sloboda medija ili je ovo medijski linč? Jasno je da svaka naslovna strana nosi određenu poruku i da li na ovaj način neko otvoreno priželjkuje likvidaciju predsednika?

Nismo ni sumnjali da će ovakve poruke koje jedan deo opozicije prosleđuje putem medija naići na oduševljenje upravo tog dela opozicije. Da li je to jedino što jedan deo opozicije ovako hrabro putem pojedinih medija ima da ponudi?

Prošle nedelje smo od istog dela opozicije, dame i gospodo poslanici, ovde iz skupštinskog hola mogli čuti pretnje hapšenjem pojedinim glavnim i odgovornim urednicima dnevnih listova, pojedinim vlasnicima televizijskih stanica, komercijalnih televizijskih stanica sa nacionalnom frekvencijom, a ne tako davno na jednoj od konferencija za štampu vrlo otvorenu i direktnu pretnju da će gasiti određene komercijalne televizije.

Ovde više definitivno nije reč o politici o suštini zbog koje politika postoji, već o pozivu na linč, pozivu na nasilje, nasilničko i siledžijsko ponašanje koje ne sme nikako da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Manjak ideja, manjak političke moći, manjak uticaja jednog dela opozicije definitivno dovodi do sve češće najprimitivnijeg ponašanja koje je odavno prevazišlo političke okvire. Neće se istorija u Srbiji ponoviti u svom najgorem obliku.

Politika nasilja, politika mržnje i politika sukoba jednog dela opozicije definitivno, to smo imali prilike da vidimo i tokom jučerašnjeg dana, podstiče radikalizaciju delovanja njihovih simpatizera ili pristalica ili kako god. Bojazan da će destrukcija koju kontinuirano sprovode predstavnici dela opozicije dovesti do težih posledica u vidu mržnje, permanentnih pretnji po život predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, nažalost, postaje stvarnost.

Krajnje je vreme da pravosudni organi preduzmu zakonom propisane mere protiv onih koji ovu mržnju i beskrupulozne pretnje šalju gotovo svakodnevno. Istina je da njihova hrabrost dolazi do izražaja samo preko Tvitera i Fejsbuka, odašiljanja sramnih poruka.

Građani Srbije to prepoznaju, jer građani Srbije ne žele destrukciju i nasilje, građani Srbije žele mir, stabilnost i prosperitet.

Dolazak na vlast se u Srbiji ne može ostvariti nasiljem, već demokratskim putem, na izborima. Međutim, pojedinci ne žele da se uključe u demokratske procese, već u najvažnijim trenucima za Srbiju, kada predsednik Aleksandar Vučić razgovara sa predsednikom Ruske Federacije o vitalnim pitanjima za našu zemlju i naš narod o Kosovu i Metohiji, pokušavaju na svaki mogući način da devalviraju postignute rezultate koje je Srbija ostvarila na unutrašnjem i međunarodnom polju delovanja. Sigurno je da takav cilj nikada neće ostvariti, jer je Srbija na sigurnom putu napretka i boljeg života svih njenih građana.

Ali, ono što mi želimo, ne da uputimo kao pitanje, već kao apel i molbu nadležnim organima i nadležnim institucijama, da najozbiljnije shvate ovakve vrste pretnji koje su upućene legitimno izabranom predsedniku Srbije, jer, čini nam se da definitivno ovde neko ima za cilj da bez izbora dođe do vlasti u Srbiji. Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, a ona će proceniti koje će ministarstvo dati odgovor, mislim da se konkretno odnosi na Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali jednim delom i na Ministarstvo prosvete.

O čemu se radi? Mi smatramo da je Srbija, zapravo Srbija i jeste slobodna i demokratska država, u kojoj svako ima pravo da protestuje, u kojoj svako ima pravo da donese odluku o bojkotu, da na taj način izražava svoj politički stav, sve dok takva vrsta protesta ili takva vrsta bojkota ne ugrožava pravo drugih i ne ugrožava funkcionisanje države.

Svakako ja ne sporim da jedan deo opozicije može da ima politiku oličenu u mržnji, u nasilju, u pretnjama, ali sa druge strane ta njihova politika nikako ne sme, ne može i ne treba da postane osnovni modalitet društvenog ponašanja u Srbiji.

O čemu se radi? Mislim konkretno na tri stvari. Prva stvar, sloboda medija, sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakva Srbija i jeste. Mediji imaju autonomno pravo da se bave uređivačkom politikom.

Upravo taj deo opozicije je i izradio i definisao strategiju o privatizaciji medija. Da li je normalno da lideri jednog dela opozicije dozvole sebi da prete glavnom i odgovornom uredniku jednog dnevnog lista i njegovim novinarima samo zato što im se ne sviđa način na koji oni izveštavaju i na koji rade svoj posao?

Da li novinari treba da brinu za svoju bezbednost, naročito nakon dešavanja ispred televizije „Pink“? Podsetiću vas, gde su pristalice jednog od tih lidera opozicije i fizički nasrnule na novinarku. Da li je logično da lideri te opozicije vrlo otvoreno na konferenciji za novinare, kaže, parafraziraću – ja vam obećavam kada dođem na vlast, bukvalno vaša televizija neće postojati?

Da li je to ta demokratija na delu za koju se zalažu? Na njihovu veliku žalost ni u daljoj ni u bližoj budućnosti to se neće desiti. Samo pre nekoliko dana, podsetiću vas, jedan od dnevnih listova je na svojoj naslovnoj strani objavio da su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić partneri ratno-huškačke politike. Pa da li je neko iz SNS i SPS odreagovao na način kako je odreagovao ovaj deo opozicije, da li je pretio bilo kojem novinaru, da li je ušao u bilo koju redakciju? Naravno da nije, jer poštujemo slobodu medija.

Ja samo insistiram da nadležni organi i nadležne institucije rade svoj posao, jer smatram da mediji moraju biti nezavisni, moraju biti slobodni i moraju biti oslobođeni svake vrste pritiska.

Druga stvar, da li je logično da 15 studenata blokira rad jednog Rektorata, da 15 nazovite studenata ne dozvoli rektorki univerziteta da obavlja svoj posao? Da li je to akademsko ili političko pitanje?

Koliko je meni poznato, ministra u Vladi Republike Srbije biramo mi poslanici, a nas poslanike biraju građani, a ti koji su bili, njih 15 ili koliko ih je već bilo, su građani, predstavnici jedne od političkih opcija. I opšte je poznato i dobro je poznato koje političke opcije. Dakle, klasična zloupotreba dece u političke svrhe i to je nešto što smo već videli, znate? To je bleda kopija onog nekadašnjeg DOS-a.

I na kraju da li je logično da oni koji protestuju dođu ispred kuće nekoga ko samo obavlja svoj posao, bez obzira iz koje političke partije dolazio? Ne dolazi iz SPS, dolazi iz SNS, reč je o zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću. Da li je logično i normalno da dođu nekome ispred kuće i da mu prete? Pa šta je to što mi svi treba da očekujemo u narednom vremenskom periodu, da nam dođu na prag, da nam uđu u kuće? Pa da li naša deca mogu da se osećaju sigurno?

Dakle, na osnovu svega ovoga mi samo insistiramo na reakciji nadležnih organa i nadležnih institucija. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aleksandar Šešelj i ja kao da smo se dogovarali oko teme o kojoj ćemo danas da govorimo, samo se ne slažemo u jednom, a to je da Sulejman Ugljanin, naravno, apsolutno nema podršku vladajuće koalicije, niti bilo koje političke stranke unutar vladajuće koalicije za sve svoje aktivnosti i za sve ono što želi da učini u narednom vremenskom periodu.

Ja bih krenuo od toga da imamo pre svega jedan, naravno, mnogo puta do sada sam to ponovio ovde u parlamentu, valjda je interes svih nas narodnih poslanika koji imamo poverenje, dobili poverenje, imamo legitimitet građana, da branimo i štitimo interese naše države, da štitimo nacionalne i državne interese i teritorijalni integritet i suverenitet naše države.

Sada imamo na drugoj strani jedan vrhunac političkog ludila, pre svega od strane tzv. „prištinskih vlasti“, ali nažalost i jedan deo opozicije koji nije u sali već duže vreme isto priča kao i tzv. „prištinske vlasti“, isto imamo to tužakanje naše države u inostranstvu od strane tog dela opozicije. Lično mislim i stav poslaničke grupe SPS je da to veoma štetno deluje na interese Srbije, naročito u trenutku kada se rešavaju ključna pitanja, pitanja koja su od nacionalnog i državnog interesa za Srbiju.

Tragikomično je naravno da Sulejman Ugljanin koji je od 2000. godine pa do 2016. godine aktivno učestvovao u političkom životu Srbije, obavljajući pri tome i značajne državne funkcije, a i u aktuelnom skupštinskom sazivu, podsetiću vas, njegova stranka ima poslanički mandat, danas govori o nekakvoj, kako je to i gospodin Šešelj rekao, okupaciji Sandžaka od strane Srbije i traži rešavanje statusa Sandžaka.

Da se podsetimo, gospodin Ugljanin je bio narodni poslanik u više saziva Narodne skupštine, ministar u dve vlade, koje su se zalagale za teritorijalnu celovitost i državni integritet Republike Srbije.

Sve vreme dok je bio ministar zadužen za regionalni razvoj, od 2008. do 2014. godine, upravljao Kancelarijom za nedovoljno razvijena područja i bio član Odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, ispravite me ako grešim, govorio je da je Srbija naša zemlja. Ponavljam, govorio je da je Srbija naša zemlja. Danas razotkriva svoje pravo lice, zaboravljajući da je raška oblast bila srce srednjovekovne srpske države.

Kao što je prošle godine pozvao Bedžeta Pacolija, tzv. ministra spoljnih poslova samoproklamovane države Kosovo, da u svojstvu zamenika premijera i ministra spoljnih poslova Republike Kosovo prisustvuje sednici Nacionalnog veća Bošnjaka i na taj način javno priznao tu samoproglašenu državu, tako sada ide još dalje u kršenju zakona i Ustava države Srbije, pozivajući međunarodnu zajednicu što, navodno, ne štiti Sandžak od Srbije. Na ovaj način pokušava, to je naše mišljenje, da destabilizuje situaciju u Raškoj oblasti, izmišljajući navodne probleme.

Svesni smo da gospodin Ugljanin, koji u vreme obavljanja svojih funkcija u državi Srbiji nikada nije postavio pitanje Sandžaka, sada u stvari želi medijsku pažnju, zarad sticanja jeftinih političkih poena i zarad pokušaja da se na neki način povrati na političku scenu Srbije. A ako bi se povratio, onda bi verovatno opet govorio da je ovo naša država, da je ovo naša Srbija. Ne mislimo da mu treba posvećivati preteranu pažnju, jer on to i želi, on želi medijsku pažnju, želi senzacionalizam, ali postoje neke granice, znate, koje je gospodin Ugljanin odavno prekoračio.

Mi pitamo, i tu se slažem sa gospodinom Šešeljem, da li konačno nadležni organi i dalje treba da tolerišu ovakvo ponašanje, ili konačno treba na adekvatan i pravi način da odreaguju?

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Imovinska karta

(Valjevo, 18.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 85388.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -