ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 67
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 21 dan

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 8 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, koliko je nama poznato danas će biti održana sednica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta kojim predsedava Dejvid Mekalister. Na toj sednici će biti razmatrani amandmani na Izveštaj gospodina Bilčika, a sednica na kojoj će se odlučivati o kompletnom izveštaju biće održana krajem marta meseca.

Moje pitanje je upućeno vama i reći ću iz kog razloga. Pitanje, konkretno, glasi – da li postoji mogućnost da, nakon današnje sednice, u nekom doglednom vremenskom periodu, ali je važno da to bude pre početka međustranačkog dijaloga, jer mi, kako ste vi sami najavljivali, početkom marta treba da započnemo međustranački dijalog, čiji je inicijator, između ostalog, Evropski parlament i Dejvid Mekalister, dobijemo Predlog izveštaja gospodina Bilčika sa usvojenim amandmanima?

Znamo mi da oni za nas nisu obavezujući. Uobičajeno je za nas da imamo dvostruku praksu i dvostruke aršine, ali želimo da analiziramo taj izveštaj i da na osnovu tog izveštaja zauzmemo određene stavove i odnos kakav ćemo imati tokom samog dijaloga.

Mi sve vreme slušamo, jedan deo opozicije ima jednu platformu, drugi deo opozicije ima drugu platformu. Dozvolite, želimo i mi unutar poslaničke grupe da analiziramo ono što rade evropski parlamentarci i da shodno tome imamo našu platformu.

Ako je tačno, ne želimo o tome da se informišemo putem medija. Ali, ako je tačno ono što se tokom jučerašnjeg dana moglo čuti u medijima, Za nas su, gospodine predsedniče, brojna otvorena pitanja. Ovde se govori o dve države kada je reč o Briselskom sporazumu. Nama nije poznato da Briselski sporazum podrazumeva dve države, već normalizaciju odnosa i jednu državu koja je međunarodno priznata.

Opet se govori o slobodi medija i funkcionerskoj kampanji. O slobodi medija, sloboda izražava, sloboda govora su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija dana jeste. Vrlo je interesantno, mi smo o tome govori sa evropskim parlamentarcima da po ko zna koji put govore o slobodi medija danas, a nisu se setili da o tome govore 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj i ozbiljnu zabrinutost izrazila kada je reč o slobodi medija.

Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, vrlo interesantno da o tome govore danas, a nisu o tome govorili od 2012. godine. Ponovo se govori o izborima. Kaže se da nismo u izbornoj godini mogli da usvajamo izborne zakone. Čekajte, da li mi bolujemo od amnezije, mi koji smo učestvovali u međustranačkom dijalogu?

Evropski parlamentarci su inicirali zajedno sa nevladinim sektorom, neka me isprave učesnici međustranačkog dijaloga, da izmenimo konkretno u parlamentu u izbornoj godini četiri ili pet zakonskih predloga koji se tiču izbornog zakonodavstva. To što smo cenzus smanjili sa 5 na 3%, samo smo želeli reprezentativni uzorak javnog mnjenja u parlamentu i da politiku sa ulice vratimo u parlament.

Kada već govore o Narodnoj skupštini Republike Srbije, gospodine predsedniče, demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima, a parlament je glas naroda. Ne dozvoljavamo više, apsolutno nikome, da spočitava nekakvu političku kulturu ili kako mi ne poznajemo termin političke kulture u parlamentu, jer na taj način degradiraju i devalviraju i rad parlamenta, ali i potcenjuju građane Srbije.

Kažu – nekakve kozmetičke promene. Mi smo implementirali sve ono što je bilo sadržano u izveštaju Evropske komisije. Kažu - pritisak na parlamentarce koji dolaze iz opozicionih redova. Na koji to pritisak misle? Na teror i tirade koje smo mi trpeli ovde u parlamentu, slušajući to na njihovom jeziku? Na insinuacije? Pritisak na pravosuđe i na lažne optužbe? Da li na to konkretno misle? Postavlja se pitanje po ko zna koji put, šta bi se desilo da predstavnici Srpske liste, kojima čestitam, osvojili su deset poslaničkih mandata, tako govore u Prištini? Da li bi izazvalo negodovanja i na koji način bi se odreagovalo na njihov govor?

Nismo mi apsolutno ni jednog trenutka govorili ništa loše ni o jednom evropskom parlamentarcu, niti ste vi kao predsednik parlamenta bilo koga diskvalifikovali iz razgovara, ali smo insistirali samo na jednom, a to je objektivan i nepristrasan pristup i da se ne svrstavaju na bilo koju stranu opozicije.

Postavlja se pitanje – ko je izvestilac za Srbiju, Bilčik ili Kramon, pošto neki više citiraju gospođu Kramon? Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, gospođo Popović, gospodine Mali i poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Popović nadam se da nećete zameriti, ali pre nego što pređem na ono što jeste tema današnjeg skupštinskog zasedanja i važan zakonski predlog, dozvolićete mi da iskoristim prisustvo ministra finansija, jer potpuno je logično, ovaj zakon jeste vezan za Ministarstvo pravde, jer po prvi put utvrđujemo institut i ustanovljavamo institut porekla imovine u pravni sistem Srbije. Isto tako je važan i za poreski postupak i bilo je logično da ministar finansija bude prisutan.

Nadam se da mi ni kolege, a ni vi, a ni predsedavajući neće izreći opomenu i neće zameriti, ako u ovom uvodnom izlaganju najpre čestitam ministru finansija i Vladi Republike Srbije na jednom kontinuiranom odgovornom i ozbiljnom odnosu prema građanima Srbije, prema privredi u periodu pandemije koja je izazvana Kovidom – 19. Mislim na treći paket mera koji je najavljen i koji je usmeren ka građanima, koji je usmeren ka privredi, koji je usmeren ka mikro, malim i srednjim preduzećima, ali ovoga puta i velikim preduzećima.

Do sada, podsetiću, Srbija je izdvojila 700 milijardi dinara, što je šest milijardi evra ili 12,7% BDP-a. Ne znam da li postoji država u svetu koja je prihvatila veći teret krize na sebe. Uspeli smo da izbegnemo onaj najcrnji scenario, imamo najveću stopu privrednog rasta, odnosno stopu pada i mislim da su mere usmerene u najboljem mogućem pravcu, a to je da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, životni standard građana, egzistencija građana, ali i da se pomogne privreda, privatni sektor, kao što sam rekao, mikro, mala, srednja preduzeća ovim trećim paketom i velika preduzeća.

Dakle, Vlada Republike Srbije nastavlja da vodi jednu ekonomsko socijalno odgovornu politiku u čijem središtu pre svega jeste čovek, ali u čijem središtu jeste i privreda, jer i država živi od privrede i država živi od poreza i dažbina koje ubira upravo od privatnog sektora.

Želeo sam da iskoristim, ministre, vaše prisustvo i da kažem da je Srbija u 2021. godini ušla jaka i ekonomski stabilna i sa potpunim uverenjem da će realizovati ono kako su neki definisali, nerealnu i visoku stopu rasta BDP-a od 6%. I, ma šta govorili kritičari, ali Srbija je jedina država koja je u proteklom vremenskom periodu od trenutka pandemije do danas uspela da podigne plate i penzije, plate u javnom sektoru, uspela da izdvoji 100 evra za svakog punoletnog građanina.

Iako smo kritikovani od onih, kako da kažemo, stručnih krugova, nezavisnih regulatornih tela koji su navikli da sede u udobnim foteljama i da se bave analizama, uspela da izdvoji, najpre četiri hiljade, pa pet hiljada dinara za penzionera, 10 hiljada za zdravstvene radnike, a ovaj novi paket mera, treći paket mera koji pohvaljujem i smatram odgovornim odnosom, upravo se odnosi na milion i po preduzetnika, odnosi se na novčanu pomoć od 250 milijardi dinara za građane, odnosi se na penzionere, uz tih 60 još dodatnih 50 evra, 1,7 miliona evra penzionera, odnosi se na gradske hotele, odnosi se na sektor prevoznika putnika, drumskog saobraćaja, autobuskih stanica, što smatramo da je od velike važnosti i značaja.

Sve ovo, ministre ispravite me ako grešim, dobilo je pohvalu MMF-a, dobilo je pohvalu i Svetske banke. Prosto ovo naglašavam da ne budem, kada smo govorili od onih, ako se sećate 100 evra punoletnim građanima, pa kada smo razgovarali sa gospodinom Petrovićem koji je uporno tvrdio da Evropska banka, Investiciona banka i Međunarodna organizacija rada nisu pohvalile tu meru i nisu ukazale da ta mera vodi ka siromaštvu.

Mi smo mu jasno rekli - pa definitivno, shodno vašoj konstataciji, vi ste protiv siromaštva. Da rezimiram, ta usko stručna politika nije čarobni štapić i oni ne razumeju ono što jeste živa politika. Ja sam im postavio samo jedno konkretno pitanje i sa time završavam ovim uvodnim delom - gospodine Petroviću, kako su se osećali vaši zaposleni koji su sačinili ovaj izveštaj o kojem smo mi pričali, kada su uzeli tih sto evra kao punoletni građani? Dakle, niste uspeli da ubedite vaše zaposlene da to nije dobra mere, a želite da ubedite građane Srbije.

Postoji i onaj deo kritičara, sada se vraćam na zakonski predlog, oprostite što sam na kratko samo napravio osvrt. Postoje oni kritičari koji predstavljaju taj deo elitne opozicije za koje je malo i 60, i 50, i 100 evra. Oni su verovatno navikli na znatno veće cifre.

Zakon o kojem danas govorimo je potpuno jasan. Poreklo imovine ne možete da dokažete, morate krivično da odgovarate, ali postoje i oni koji poreklo imovine nisu stekli na nelegalan i nelegitiman način, a ne mogu da dokažu njegovo poreklo. Morate da platite porez, poseban oblik poreza. Dobro je da je to visoka stopa poreza, jer ona će da motiviše one koji su to učinili da pribave ono što je neophodno kako bi dokazali poreklo imovine.

Mislim da zakonski predlog o kojem danas govorimo je zapravo još jedna potvrda političke volje, posebno naglašavam političke volje, jer u izveštaju Evropske komisije, vrlo često slušamo kako nema političke volje Vlade Republike Srbije. Ja ponovo naglašavam, jasna potvrda političke volje Vlade Republike Srbije da nastavi jednu efikasnu, odlučnu, kontinuiranu i neselektivnu borbu protiv korupcije.

Veoma je važno za Srbiju, veoma je važno za građane Srbije ono što Vlada radi, a to je prvi cilj nulti stepen tolerancije kada govorimo o korupciji sa jedne strane, a sa druge strane jednom, rekao bih, sinergijom praktično i normativno se nastavlja borba protiv korupcije.

Ovaj zakonski predlog, kao što je rečeno u uvodnom izlaganju, je usvojen krajem februara prošle godine i ostavljeno je otprilike godinu dana. Njegova primena počinje 12. marta, ali je ostavljeno godinu dana da se prilagode institucije, da se izvrše one neophodne obuke, da se urade određeni podzakonski akti, jer mi ovde govorimo o jednom novom poreskom modelu, jednoj novoj kategoriji poreskih obveznika i to je bilo potpuno logično.

Sa druge strane, znate, kada slušamo ove kritičare koji kažu da ovaj zakon predstavlja prostor da se gone politički neistomišljenici. To je politički populizam koji treba da dovede do jeftinih političkih poena i to je politički marketing. To je u neku ruku i razumljivo, ali nije ovde reč o selektivnim metama. Nema ovde selektivnih meta ako predsednik Republike kaže da želi da bude prvi predmet provere, gospodin Marković je maločas govorio, svako od nas kaže da želi da bude predmet provere, pa čemu onda strah od ovih koji kritikuju ovakav zakonski predlog osim ukoliko postoji nešto što mi ne znamo, nešto što je skriveno.

Šta je to što im smeta? Smeta im uređena i pravna država u kojoj će funkcionisati institucije sistema?

Šta je to što im smeta? Što niko nije iznad zakona i niko, ali apsolutno niko nije jači od države i što će konačno biti demistifikovana i ogoljena ona politika mržnje koja je sve vreme pokušala da fabrikuje navodne afere kako bi došli do političkih poena. E, na sve to ćemo konačno institucionalno kroz ovaj zakonski predlog, nadam se, staviti tačku.

Inače, izmene i dopune zakona o kojima danas govorimo mi, pre svega, shvatamo kao jasnije definisanje određenih odredaba usled nedostataka koji su uočeni tokom izrade podzakonskih akata, kako bi ovaj zakon bio primenjiv od 12. marta i zarad poštovanja pravne sigurnosti građana i jednakosti svih pred zakonom.

Suština izmene koja se predlaže jeste, recimo, zamena pojma: „nezakonito stečena imovina“ pojmom: „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije na ovaj način smatra da se eliminiše pogrešno tumačenje i precizira kvalifikacija imovine fizičkog lica koja ne treba apriori da bude prihvaćena kao imovina stečena nezakonito, niti iz nekog krivičnog dela, ali svakako da poreklo ove imovine mora i treba da bude utvrđeno. Dakle, ovaj zakon je upravo utvrdio efikasnije mehanizme za utvrđivanje porekla imovine, a time i za naplatu posebnog poreza na tu imovinu.

Osvrnuo bih se na značaj ovog zakonskog predloga jer, kao što sam rekao o uvodnom izlaganju, ovde imamo utvrđivanje i ustanovljen je po prvi put u pravnom sistemu Republike Srbije institut utvrđivanja porekla imovine i obaveze plaćanja posebnog poreza. Kao poslanički klub koji se zalaže, pre svega, ideološki za socijalnu pravdu, za socijalno pravedno društvo, za život od svoga rada, naročito smatramo da je važno da se utvrdi poreklo imovine svakoga i nemamo apsolutno nikakav problem, neka se krene od političara. Kritičari su govorili – pa, zašto nema devedesetih? Ne plašimo se mi ni devedesetih ako je to moguće. Neka se ispita poreklo imovine i devedesetih, apsolutno nemamo ništa protiv.

Naravno, ovo pitanje je mnogo puta postavljeno u Srbiji, a posebno je postavljeno u periodu posle 2000. godine, u periodu tranzicije, kada smo imali mnogo malo bogatih, a mnogo siromašnih i kada smo imali ljude koji su imali nesrazmernu imovinu njihovom ekonomskom i socijalnom statusu. Naravno da su građani sa punim pravom postavljali pitanje odakle, kako, na koji način. Ne želimo mi nikoga unapred da osudimo, ne želimo mi nikoga unapred da optužujemo, ali za svaku uređenu i pravnu demokratsku državu veoma je važno da se zna poreklo bilo čije i svake imovine i da se na tu imovinu plati porez. Time se postiže jednakost svih pred zakonom.

S druge strane, mi verujemo da će posebne jedinice u poreskoj upravi, koje su imale godinu dana da se osposobe, pokazati spremnost i sposobnost za primenu ovog zakona. Postavljalo se pitanje od određenog broja kritičara da li je to dovoljan broj? Pa, mislim da je taj broj definisan shodno evropskim modelima. Ali, ukoliko nije dovoljan, uvek postoji mogućnost da se taj broj ljudi koji će raditi na tom poslu poveća.

I na službenike se odnosi jedna od izmena zakona kojom se utvrđuje zakonska obaveza da se podaci do kojih se dođe čuvaju kao tajni podaci. Smatramo da je i ovo veoma važno kako se ne bi zloupotrebljavali podaci o imovini i neko unapred javno medijski osuđivao, a njegova imovina unapred dobijala negativnu konotaciju i kvalifikaciju.

Pri tome, ovaj zakon predviđa i drugu stvar koja štiti pravnu državu, a to je odredba kojom se predviđa da poreska uprava prilikom utvrđivanja porekla imovine ustanovljava, na osnovu postojećih poreskih evidencija, na koji način je stečena imovina i, ukoliko se utvrdi da je imovina stečena na nezakonit način, prema vlasniku i toj imovini se postupa u skladu sa ovim zakonom i drugim shodnim zakonima, shodnim propisima koji se primenjuju.

Ono što je za svaku demokratsku i pravnu državu važno, jeste da procedure budu takve da se ne narušava ustavno prao ni jednog građanina, ali takođe i da se ne dozvoli da se baci senka na ono što država želi da postigne ovim zakonskim predlogom, a to je da se uvede red u poresku politiku, ali i da se afirmišu tekovine pravne države koja vodi računa o svim aspektima društva. Dakle, država ne sme da dozvoli da se neko bogati na nezakonit i neregularan način, protivpravno, a da to niko ne registruje i ne sankcioniše. U tom smislu mi vidimo suštinu zakonskog predloga o kojem danas govorimo.

Zakonom je, što je takođe važno po mišljenju poslaničke grupe SPS, utvrđena dvostepenost u dokazivanju porekla imovine. Dakle, najpre poreska uprava ima obavezu da dokaže da je lice u roku od tri godine steklo imovinu u protivvrednosti od 150.000 evra, odnosno dinarskoj protivvrednosti, a onda fizičko lice, vlasnik te imovine mora u određenom postupku da dokaže da je tu imovinu steklo na regularan i na zakonit način. Na ovaj način se greške u postupku, po našem mišljenju, svode na najmanju moguću meru, što je za pravnu sigurnost građana izuzetno važno.

Takođe, poreska uprava ima zakonsku obavezu da, ukoliko utvrdi da je imovina stečena ne nezakonito, da je stečena na neregularan način, da podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv vlasnika takve imovine, što podrazumeva i krivičnu odgovornost tog vlasnika. Dakle, potpuno je jasno, i to je stav poslaničke grupe SPS, da je ovakav zakonski predlog bio neophodan i potreban pravnom sistemu Srbije.

Da se razumemo, ne može se sva imovina za koju vlasnik nema dokaz o poreklu uvek smatrati imovinom koja je stečena na neregularan i na nelegitiman i na nezakonit način. Dakle, ne može se sva imovina smatrati da je stečena na neregularan i na nezakonit način, ali ukoliko je ona veća od zakonom utvrđene visine, na nju se po ovom zakonu plaća porez i to, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, po posebnoj stopi. Dobro je da je ta stopa visoka, smatramo da je to u potpunosti opravdano jer će motivisati ta lica da iznađu način da dokažu da su na legitiman način stekli tu imovinu.

Ovaj zakon svojim mehanizmima omogućava i bolju vidljivost svake imovine i naplatu poreza na tu imovinu, kao što sam rekao. Istovremeno, treba da podstakne sve vlasnike da izvršavaju svoje poreske obaveze. Dakle, možemo reći da ovaj zakon podstiče i ukupnu poresku disciplinu države i zato sam na početku rekao da je važno prisustvo danas i ministra finansija Siniše Malog.

Verujemo da će primena ovog zakona, kao i izmene i dopune Zakona o kojima danas govorimo, dati odgovore na brojna pitanja koja su se do sada postavljala, razrešiti brojne dileme i omogućiti pravedniji odnos prema oporezivanju imovine. Uostalom, nakon početka primene, ako se i uoče nekakvi problemi, ovaj zakon se svakako može izmeniti, dopuniti kroz zakonske procedure, jer zakonske procedure tome i služe. Zakoni su tu da se menjaju, ali da se menjaju uvek u interesu da se obezbedi i sačuva pravna sigurnost građana.

Na samom kraju, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, naravno, u Danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog, kao i sporazume o kojima, nažalost, nisam imao vremena da govorim. Zahvaljujem.

Drugo vanredno zasedanje , 11.02.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine predsedniče, moje pitanje je upućeno vama i molim vas da ukoliko ste u mogućnosti, kao i do sada odgovorite odmah na to pitanje, jer mislim da je važno, pre svega, zbog javnosti, jer u medijima svi možemo tokom proteklih dana videti različite natpise i tekstove različitih sadržaja, a istinu, upravo treba da čujemo ovde u parlamentu.

Reč je, naime, o međustranačkom dijalogu. Mislim da je važno da upravo tu istinu čujemo ovde iz parlamenta, jer parlament je institucija sistema u koji se vodi takva vrsta razgovora i u koji će se voditi takva vrsta razgovora.

Ja sam o ovome govorio i na sednici Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, gde je jedan od kopredsedavajućih, pored gospodina Orlića, bila i gospođa Tanja Fajon, predstavnik Evropskog parlamenta.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje termina, zapravo, od samog formata i teme dijaloga.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje samog formata i teme dijaloga. Obzirom da se 1. mart bliži i da treba da usledi druga faza međustranačkog dijaloga, ono što želim da vas pitam jeste da li ste sa gospodinom Mekalisterom definisali sam sadržaj dijaloga, jer od tog sadržaja dijaloga će zapravo i zavisiti koliko će biti uspešan međustranački dijalog?

S druge strane, kada je reč o opoziciji, pre svega onoj vanparlamentarnoj opoziciji, a mnogo ih je, mislim da je za opoziciju jako važno da pokušaju da iznađu zajednički imenitelj, da pokušaju da iznađu ono što su konkretni predlozi, ukoliko takvi predlozi i takve sugestije uopšte i postoje koje bi mogle da poprave izborne uslove. Stav koji smo do sada imali od jednog dela opozicije, 42 zahteva ili bojkot, prosto, nije prostor da se dođe do nekakvog dogovora i do nekakvog razgovora.

Mi smo odgovorno i ozbiljno pristupili kada je reč o međustranačkom dijalogu. Nismo ga posmatrali formalno i dekorativno. Želim još jednom da istaknem da ono što je bio rezultat prve faze međustranačkog dijaloga je više od 90% implementirano od perioda završetka međustranačkog dijaloga, kada je stav i evropskih parlamentaraca bio da je napravljen kvalitativan iskorak napred, koji vodi upravo ka demokratskom duhu.

Kada je reč o opoziciji, mislim da vlada jedna apsolutna konfuzija, i znam da je i vama teško, jer, prosto, ne možete nikoga ograničiti da učestvuje u dijalogu. U opoziciji jedan ne želi da učestvuje sa predstavnicima evropskog parlamenta. Postoji deo opozicije koji ne želi sa antibojkotašima. Ima jedan deo opozicije koji ne želi da učestvuje sa onima koji su učestvovali na izborima. Jedan deo opozicije sebe smatra elitnim delom opozicije. Sada se javio i jedan deo opozicije koji smatra da i vi ne treba da budete kopredsedavajući, jer ste deo vlasti, pa se postavlja pitanje sa kime bi oni, zapravo, želeli da razgovaraju?

U javnosti evo i danas, u medijima i danas imamo nekakve natpise da su izašle određene platformom razgovora od strane opozicije, a moje sledeće pitanje je da li ste te platforme vi uopšte dobili, da li ste imali prilike da ih sagledate, jer krajnje je neozbiljan stav tog dela opozicije da opet o međustranačkom dijalogu razgovaramo, do sada je bilo u hotelskim lobijima, a izgleda da ćemo to sada činiti putem medija?

Treće pitanje. Nedavno sam u jednom od dnevnih listova pročitao naslov da ste započeli razgovore sa predstavnicima opozicije. Ja znam da niste, da ste samo primili jednog predstavnika jedne političke opcije, koji su želeli da vam upute određenu inicijativu, što je legitimno pravo, a što je odgovoran i ozbiljan odnos vas kao predsednika parlamenta, bez obzira što su oni vanparlamentarna stranka.

Na kraju, ako neko iz opozicije misli da će rezultat ovog međustranačkog dijaloga biti nekakva prelazna vlada, koja treba da zameni Skupštinu, koja treba da zameni Vladu, onda apsolutno ne treba da započinjemo takvu vrstu međustranačkog dijaloga. Demokratija se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije. Ako se vladajuća koalicija ne plaši izbora, ne znam odakle potreba opoziciji i odakle razlog opoziciji da se plaši izbora? Pa, valjda im je stalo da što pre dođu na vlast.

Na samom kraju još jedna konstatacija. To je moje lično mišljenje, a evo i vi možete da potvrdite i to je provejavalo u medijskim naslovima i sadržajima, da ste vi nekoga diskvalifikovali u ovom dijalogu. Mišljenje poslaničke grupe SPS je da apsolutno niste nikoga diskvalifikovali, već samo preneli stav gospodinu Mekalisteru, najvećeg dela političkih stranaka koji je učestvovao u dijalogu, a to je objektivnost od strane evropskih parlamentaraca i da evropski parlamentarci ne budu pristrasni, da ne stanu na stranu jednog dela opozicije.

Na samom kraju još jedna rečenica, koristim priliku pošto se danas više neću javljati, u ime poslaničke grupe SPS da pozovem sve one koji žive na prostoru Kosova i Metohije, smatraju Srbiju svojom državom, da pozovem sva ona interno raseljena lica da 14. februara glasaju za Srpsku listu, jer ovde je reč o budućnosti, ovde je reč o opstanku srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, kolege i koleginice, najpre pitanje za ministarku pravde. Optužnica protiv bivših pripadnika OVK, koliko je meni poznato, ima 70 strana i nije u potpunosti i u celosti objavljena. Lista svedoka je takođe zatamnjena, sva imena su precrtana. Kada će biti obnarodovano i jedno i drugo i kada to bude učinjeno, šta je plan Ministarstva, da li postoji plan Ministarstva i Vlade Republike Srbije da preduzme nešto u vezi zaštite svedoka i eventualnog pojačanja dokaza? Cilj je, naravno, da se podrži sud, da se ne ponovi slučaj Haradinaj, svedoci su pobijeni, nije to moja konstatacija, to je i sudsko veće potvrdilo. Da li Vlada razmatra mogućnost da formira neku grupu ili tim koji će time da se bavi, jer je javnost veoma zainteresovana? Mi smo kao država pokazali spremnost za saradnju, valjda zauzvrat možemo očekivati pravdu i istinu, a to je konačno da bude sankcionisana ta vrhuška, jer očigledno se ne ide u dubinu.

Uz to, molim vas da, evo, dajem vam priliku, maločas niste imali mogućnost, da odgovorite na pitanje koje je postavio gospodin Marković – kada će tužilaštvo konkretno reagovati?

Sledeće pitanje vrlo konkretno za ministra prosvete – da li Ministarstvo prosvete vrši analizu usklađenosti redovnih školskih programa sa sadržajem onlajn sistema obrazovanja i koliko ova vanredna situacija izazvana kovidom utiče na kvalitet obrazovanja? Još jedno, po meni, izuzetno važno pitanje – kakav, po vašem mišljenju, može biti uticaj onlajn nastave na socijalizaciju dece?

Treće pitanje za novog ministra koji je dobio zaduženje da se bavi pitanjem problema nedovoljno razvijenih opština u Srbiji – da li će Vlada doneti novi program podsticaja regionalnog razvoja i razvoja nedovoljno razvijenih opština, koji će sprovoditi vaš kabinet? Drugo pitanje, opet vezano za prvo – da li vi kao ministar zadužen za razvoj nerazvijenih područja već imate projekte za zaustavljanje devastacije malih sredina i za obezbeđenje boljih uslova života u nedovoljno razvijenim područjima u Srbiji?

Nastaviću u narednih tri minuta. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Gospodin Tončev je u odgovoru na pitanje pomenuo EU, a to je nešto što me brine u ovom trenutku i tim povodom želim da postavim pitanje predsednici Vlade i ministru spoljnih poslova. Naime, šef diplomatije EU, gospodin Borele je izjavio da od Srbije očekuje da svoju spoljnu politiku uskladi sa stavovima EU kako naša evropska perspektiva ne bi bila narušena.

Ako sam ovu izjavu dobro razumeo, ona se odnosi na spoljno političke partnere Srbije, odnosno na neki način ovo sam razumeo i kao uslovljavanja Srbije da se opredeli za jednu stranu, za EU ako želi da postane punopravan član. Ova izjava se može smatrati i zadatim uslovom koji moramo da ispunimo. Srbija je slobodna i nezavisna država, samostalna država, vodi samostalnu spoljnu politiku u najboljem interesu svojih građana.

Srbija svakako ima cilj da postane punopravan član EU, ali Srbija želi da zadrži i tradicionalno prijateljske odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama i SAD i sa Kinom i sa Rusijom, jer period kovida je pokazao da kada je teško možete da računate na dve stabilne i sigurne stvari, a to su najpre sopstveni resursi, a onda odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

U vezi sa ovim konstatacijama pitanje bih postavio predsednici Vlade, a tu je i ministar spoljnih poslova. Dakle, imajući u vidu poziciju Srbije u Evropi i svetu s jedne strane i naš državni nacionalni interes, s druge strane da li smatrate da se nekako prepliću interesi i ciljevi koji se žele postići između EU koja poseduje po pitanju Kosova i Metohije u dijalogu i recimo nove američke administracije? Da li očekujete, da li se po vašem mišljenju može desiti da nova američka administracija promeni diskurs svoje spoljne politike prema Srbiji?

Mi znamo i to je predsednik Srbije vrlo jasno rekao nakon izbora novog predsednika SAD da mi želimo da zadržimo dobre odnose sa SAD, da će Srbija poštovati Vašingtonski sporazum. Postavlja se pitanje da li je prištinska strana spremna na to.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Skratiću.

Još jednom najpre da zahvalim predsednici Vlade Republike Srbije i da ponovim da se u potpunosti slažem sa njom kada kaže da Srbija treba da nastavi putem koji je trasirao predsednik Republike Srbije, a to je iskren odnos sa partnerima.

Druga stvar koju sam maločas rekao, da se takođe u potpunosti slažem kada govorite o važnosti i značaju jednog vizionarskog projekta predsednika Republike, a to je „Mini šengen“, i rekao sam da je to nešto što je lekovito za čitav region, i ako postoji jedan deo opozicije koji to ne shvata, ali ne treba gubiti vreme na to.

Ministre spoljnih poslova, u pravu ste kada kažete, Srbija danas jeste simbol novih vrednosti u regionu i jeste faktor stabilnosti. I mir i stabilnost u regionu i prosperitet, dobrosusedski odnosi, to jeste prioritet trenutno, kada govorimo o regionalnoj saradnji. To je jasno, to je vidljivo i prepoznatljivo.

Takođe, u potpunosti ste u pravu i to je takođe veoma važno, da danas Srbiju svi sagledavaju kao pouzdanog, sigurnog i stabilnog partnera. Rekli ste, i u pravu ste, nekada nismo mogli sa velikima da razgovaramo. Kada dođete u SAD, vi ne možete da razgovarate. Recimo, 2011. ili 2012. godine niste mogli da razgovarate o suštinskim političkim pitanjima, kada govorimo o nacionalnim i državnim interesima. Možete, ali sa „staferima“. Mi smo danas u 2020. godini u situaciji da predsednik Srbije je razgovarao sa predsednikom SAD i potpisao bilateralni sporazum, ne trilateralni, bilateralni sporazum između dve države.

Zahvaljujem na odgovorima, zahvaljujem na spremnosti Vlade da danas bude u parlamentu i potpuno sam ubeđen da će zadržati ovako odgovoran i ozbiljan odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao najvišem zakonodavnom telu. Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, koliko je nama poznato danas će biti održana sednica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta kojim predsedava Dejvid Mekalister. Na toj sednici će biti razmatrani amandmani na Izveštaj gospodina Bilčika, a sednica na kojoj će se odlučivati o kompletnom izveštaju biće održana krajem marta meseca.

Moje pitanje je upućeno vama i reći ću iz kog razloga. Pitanje, konkretno, glasi – da li postoji mogućnost da, nakon današnje sednice, u nekom doglednom vremenskom periodu, ali je važno da to bude pre početka međustranačkog dijaloga, jer mi, kako ste vi sami najavljivali, početkom marta treba da započnemo međustranački dijalog, čiji je inicijator, između ostalog, Evropski parlament i Dejvid Mekalister, dobijemo Predlog izveštaja gospodina Bilčika sa usvojenim amandmanima?

Znamo mi da oni za nas nisu obavezujući. Uobičajeno je za nas da imamo dvostruku praksu i dvostruke aršine, ali želimo da analiziramo taj izveštaj i da na osnovu tog izveštaja zauzmemo određene stavove i odnos kakav ćemo imati tokom samog dijaloga.

Mi sve vreme slušamo, jedan deo opozicije ima jednu platformu, drugi deo opozicije ima drugu platformu. Dozvolite, želimo i mi unutar poslaničke grupe da analiziramo ono što rade evropski parlamentarci i da shodno tome imamo našu platformu.

Ako je tačno, ne želimo o tome da se informišemo putem medija. Ali, ako je tačno ono što se tokom jučerašnjeg dana moglo čuti u medijima, Za nas su, gospodine predsedniče, brojna otvorena pitanja. Ovde se govori o dve države kada je reč o Briselskom sporazumu. Nama nije poznato da Briselski sporazum podrazumeva dve države, već normalizaciju odnosa i jednu državu koja je međunarodno priznata.

Opet se govori o slobodi medija i funkcionerskoj kampanji. O slobodi medija, sloboda izražava, sloboda govora su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija dana jeste. Vrlo je interesantno, mi smo o tome govori sa evropskim parlamentarcima da po ko zna koji put govore o slobodi medija danas, a nisu se setili da o tome govore 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj i ozbiljnu zabrinutost izrazila kada je reč o slobodi medija.

Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, vrlo interesantno da o tome govore danas, a nisu o tome govorili od 2012. godine. Ponovo se govori o izborima. Kaže se da nismo u izbornoj godini mogli da usvajamo izborne zakone. Čekajte, da li mi bolujemo od amnezije, mi koji smo učestvovali u međustranačkom dijalogu?

Evropski parlamentarci su inicirali zajedno sa nevladinim sektorom, neka me isprave učesnici međustranačkog dijaloga, da izmenimo konkretno u parlamentu u izbornoj godini četiri ili pet zakonskih predloga koji se tiču izbornog zakonodavstva. To što smo cenzus smanjili sa 5 na 3%, samo smo želeli reprezentativni uzorak javnog mnjenja u parlamentu i da politiku sa ulice vratimo u parlament.

Kada već govore o Narodnoj skupštini Republike Srbije, gospodine predsedniče, demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima, a parlament je glas naroda. Ne dozvoljavamo više, apsolutno nikome, da spočitava nekakvu političku kulturu ili kako mi ne poznajemo termin političke kulture u parlamentu, jer na taj način degradiraju i devalviraju i rad parlamenta, ali i potcenjuju građane Srbije.

Kažu – nekakve kozmetičke promene. Mi smo implementirali sve ono što je bilo sadržano u izveštaju Evropske komisije. Kažu - pritisak na parlamentarce koji dolaze iz opozicionih redova. Na koji to pritisak misle? Na teror i tirade koje smo mi trpeli ovde u parlamentu, slušajući to na njihovom jeziku? Na insinuacije? Pritisak na pravosuđe i na lažne optužbe? Da li na to konkretno misle? Postavlja se pitanje po ko zna koji put, šta bi se desilo da predstavnici Srpske liste, kojima čestitam, osvojili su deset poslaničkih mandata, tako govore u Prištini? Da li bi izazvalo negodovanja i na koji način bi se odreagovalo na njihov govor?

Nismo mi apsolutno ni jednog trenutka govorili ništa loše ni o jednom evropskom parlamentarcu, niti ste vi kao predsednik parlamenta bilo koga diskvalifikovali iz razgovara, ali smo insistirali samo na jednom, a to je objektivan i nepristrasan pristup i da se ne svrstavaju na bilo koju stranu opozicije.

Postavlja se pitanje – ko je izvestilac za Srbiju, Bilčik ili Kramon, pošto neki više citiraju gospođu Kramon? Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Drugo vanredno zasedanje , 11.02.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine predsedniče, moje pitanje je upućeno vama i molim vas da ukoliko ste u mogućnosti, kao i do sada odgovorite odmah na to pitanje, jer mislim da je važno, pre svega, zbog javnosti, jer u medijima svi možemo tokom proteklih dana videti različite natpise i tekstove različitih sadržaja, a istinu, upravo treba da čujemo ovde u parlamentu.

Reč je, naime, o međustranačkom dijalogu. Mislim da je važno da upravo tu istinu čujemo ovde iz parlamenta, jer parlament je institucija sistema u koji se vodi takva vrsta razgovora i u koji će se voditi takva vrsta razgovora.

Ja sam o ovome govorio i na sednici Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, gde je jedan od kopredsedavajućih, pored gospodina Orlića, bila i gospođa Tanja Fajon, predstavnik Evropskog parlamenta.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje termina, zapravo, od samog formata i teme dijaloga.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje samog formata i teme dijaloga. Obzirom da se 1. mart bliži i da treba da usledi druga faza međustranačkog dijaloga, ono što želim da vas pitam jeste da li ste sa gospodinom Mekalisterom definisali sam sadržaj dijaloga, jer od tog sadržaja dijaloga će zapravo i zavisiti koliko će biti uspešan međustranački dijalog?

S druge strane, kada je reč o opoziciji, pre svega onoj vanparlamentarnoj opoziciji, a mnogo ih je, mislim da je za opoziciju jako važno da pokušaju da iznađu zajednički imenitelj, da pokušaju da iznađu ono što su konkretni predlozi, ukoliko takvi predlozi i takve sugestije uopšte i postoje koje bi mogle da poprave izborne uslove. Stav koji smo do sada imali od jednog dela opozicije, 42 zahteva ili bojkot, prosto, nije prostor da se dođe do nekakvog dogovora i do nekakvog razgovora.

Mi smo odgovorno i ozbiljno pristupili kada je reč o međustranačkom dijalogu. Nismo ga posmatrali formalno i dekorativno. Želim još jednom da istaknem da ono što je bio rezultat prve faze međustranačkog dijaloga je više od 90% implementirano od perioda završetka međustranačkog dijaloga, kada je stav i evropskih parlamentaraca bio da je napravljen kvalitativan iskorak napred, koji vodi upravo ka demokratskom duhu.

Kada je reč o opoziciji, mislim da vlada jedna apsolutna konfuzija, i znam da je i vama teško, jer, prosto, ne možete nikoga ograničiti da učestvuje u dijalogu. U opoziciji jedan ne želi da učestvuje sa predstavnicima evropskog parlamenta. Postoji deo opozicije koji ne želi sa antibojkotašima. Ima jedan deo opozicije koji ne želi da učestvuje sa onima koji su učestvovali na izborima. Jedan deo opozicije sebe smatra elitnim delom opozicije. Sada se javio i jedan deo opozicije koji smatra da i vi ne treba da budete kopredsedavajući, jer ste deo vlasti, pa se postavlja pitanje sa kime bi oni, zapravo, želeli da razgovaraju?

U javnosti evo i danas, u medijima i danas imamo nekakve natpise da su izašle određene platformom razgovora od strane opozicije, a moje sledeće pitanje je da li ste te platforme vi uopšte dobili, da li ste imali prilike da ih sagledate, jer krajnje je neozbiljan stav tog dela opozicije da opet o međustranačkom dijalogu razgovaramo, do sada je bilo u hotelskim lobijima, a izgleda da ćemo to sada činiti putem medija?

Treće pitanje. Nedavno sam u jednom od dnevnih listova pročitao naslov da ste započeli razgovore sa predstavnicima opozicije. Ja znam da niste, da ste samo primili jednog predstavnika jedne političke opcije, koji su želeli da vam upute određenu inicijativu, što je legitimno pravo, a što je odgovoran i ozbiljan odnos vas kao predsednika parlamenta, bez obzira što su oni vanparlamentarna stranka.

Na kraju, ako neko iz opozicije misli da će rezultat ovog međustranačkog dijaloga biti nekakva prelazna vlada, koja treba da zameni Skupštinu, koja treba da zameni Vladu, onda apsolutno ne treba da započinjemo takvu vrstu međustranačkog dijaloga. Demokratija se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije. Ako se vladajuća koalicija ne plaši izbora, ne znam odakle potreba opoziciji i odakle razlog opoziciji da se plaši izbora? Pa, valjda im je stalo da što pre dođu na vlast.

Na samom kraju još jedna konstatacija. To je moje lično mišljenje, a evo i vi možete da potvrdite i to je provejavalo u medijskim naslovima i sadržajima, da ste vi nekoga diskvalifikovali u ovom dijalogu. Mišljenje poslaničke grupe SPS je da apsolutno niste nikoga diskvalifikovali, već samo preneli stav gospodinu Mekalisteru, najvećeg dela političkih stranaka koji je učestvovao u dijalogu, a to je objektivnost od strane evropskih parlamentaraca i da evropski parlamentarci ne budu pristrasni, da ne stanu na stranu jednog dela opozicije.

Na samom kraju još jedna rečenica, koristim priliku pošto se danas više neću javljati, u ime poslaničke grupe SPS da pozovem sve one koji žive na prostoru Kosova i Metohije, smatraju Srbiju svojom državom, da pozovem sva ona interno raseljena lica da 14. februara glasaju za Srpsku listu, jer ovde je reč o budućnosti, ovde je reč o opstanku srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Zahvaljujem.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, konstatacije i pitanje koje ću postaviti je upućeno vama, a vi, naravno, ukoliko ste u mogućnosti možete i odmah odgovoriti na postavljeno pitanje.

Naime, poslanička grupa SPS je više puta govorila zajedno sa svojim koalicionim partnerima iz JS da ovaj parlament ima ogromno poverenje i ogromnu podršku građana Srbije. Na jednoj od prethodnih sednica sam rekao da ovaj parlament i ovaj saziv ima istorijsku šansu i da svako od nas ovu godinu treba da, kao poslanik, posveti našoj, zajedničkoj državi.

Mislim da smo kao parlament dosta uradili u prethodnom vremenskom periodu. Mislim da smo uspeli da implementiramo najveći deo onoga što je bio sadržaj izveštaj Evropske komisije, a tiče se rada Narodne skupštine Republike Srbije. Poslednje što smo učinili jeste da smo usvojili Etički kodeks, što je nekada bilo nezamislivo, nemoguće je bilo postići konsenzus, jer nekim, političkim opcijama nije odgovaralo da se usvoji Etički kodeks u Narodnoj skupštini.

Moje prvi pitanje – da li smatrate da nakon Etičkog kodeksa treba krenuti u inicijativu izrade novog Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer Poslovnik koji je aktuelan je usvojen 2011. godine i vi to jako dobro znate? Usvojen je tada kao prelazno rešenje. Poslušani su saveti stručne javnosti i Evropskog parlamenta, odnosno EU, Ustavnog suda, ali to prelazno rešenje ima otvorena pitanja. Mi smo na ta otvorena pitanja ukazivali tokom prethodnog saziva, počev od toga da može, na koji način sprečiti da mandat poslanika ne bude predmet političke trgovine nakon izbora, jer to može dovesti do političke nestabilnosti, što nije dobro. Politička stabilnost je preduslov svakog daljeg napretka Srbije. Govorili smo, takođe, i o odgovornosti poslanika koji su na stalnom radu u Skupštini, prema radu u Skupštini i prema dolasku na posao. Neka krenemo od poslaničke grupe SPS – svako ko ne dođe na posao, a na stalnom radu je, i gospodin Marković iz JS se slaže, svako ko je na stalnom radu, a ne opravda svoje odsustvo i ne pojavi se na Skupštini, izvinite, mora imati materijalne konsekvence, jer moramo napraviti znak jednakosti sa građanima. Građani koji rade u privatnom sektoru ako ne dođu na posao, oni su sigurno materijalno kažnjeni.

Takođe, govorili smo o tome, gospodine predsedniče, mi imamo nekoliko odbora koji su stub, imamo, naravno, tri ministarstva koji su stub, ali imamo tri nova ministarstva, ali u svakoj vladi imamo ministarstva koja su nekako stub, koja su okosnica. Dešavalo se i dešava se da imamo, recimo, ministarstvo, a da nemamo resorni odbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ministarstva su u obavezi da tromesečno podnose izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa je potpuno nezamislivo, recimo, da Ministarstvo omladine i sporta podnosi izveštaj, uz dužno poštovanje kolegama iz Odbora za nauku, obrazovanje i tehnologiju, ali je nezamislivo da podnosi izveštaj predstavnicima Odbora za nauku, obrazovanje i tehnologiju. Jedna od takvih inicijativa je došla i od kolega iz SPAS, mi smo je podržali, formiran je pododbor. Mislim da treba razmišljati u tom pravcu. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, gospodine predsedniče, pre nekoliko dana u javnosti ste govorili o izbornim uslovima. Ja ovo pitanje postavljam zarad javnosti, jer mislim da ste pogrešno protumačeni i mislim da je vrlo važno da odgovorite na ovo pitanje. Govorili ste o izbornim uslovima u kontekstu da smo prihvatili izborne uslove. Verujem, znam i ubeđen sam da ste govorili o izbornim uslovima, zapravo o agendi koja je rezultat međustranačkog dijaloga oko koje je postignuta saglasnost sa evropskim parlamentarcima. Dakle, 90% tih izbornih uslova je, preko 90% jeste realizovano.

Međutim, u javnosti se pojavila informacija da je reč o nekim novim izbornim uslovima i da ste vi, zapravo, prihvatili neke nove izborne uslove. Prosto zarad javnosti, smatram da je važno da to razjasnimo. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -