ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 67
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 9 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 16 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 godine i 8 meseci i 18 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pa relativno kratko vremena da bi razgovarali o jednoj izuzetno važnoj i značajnoj temi.

Na samom početku bih napravio jednu digresiju, obzirom da razgovaramo o Svetskom antidoping kodeksu. Ja mislim da jedan takav antidoping kodeks treba smisliti kada je reč i o ovim kvazi političarima u Srbiji. Vi, gospodine ministre, znate, vrhunski sportista ste bili, kada ste fizički nespremni, a još dobijete, odnosno koristite nedozvoljena sredstva, pa izgubite utakmicu, onda imate nekako specifično ponašanje. Tako vam je isto u politici. Kada imate manjak političke moći, manjak političkog uticaja, a imate mogućnost da koristite i koristite nekakva antidoping sredstva, e onda se javlja nervoza, onda se javljaju pretnje, onda se javljaju tužbe, onda se javlja nekakva teatralnost. Za sve to verovatno postoji jedan ozbiljan razlog.

Zato smatram da i u politici isto treba razmišljati u pravcu da napravimo jedan antidoping kodeks.

Šalu na stranu, drago mi je, maločas je kolega govorio, verujte da mi u Skupštini, bar mi iz poslaničke grupe SPS nismo znali da je formiran pododbor za omladinu i sport, iako sam neko ko se, vi jako dobro znate, zapravo, nadam se da se sećate, neko ko je od 2011. godine, kada je izmenjen Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije neprestano predlagao izmene i dopune samo sa jednom tačkom, a to je da, između ostalog, od svih resornih odbora koji su nabrojani, imamo i odbor za omladinu i sport, jer do 2011. godine imali smo odbor za omladinu i sport. Tada smo usvojili krovni zakon i kada je reč o mladima, tada smo usvojili i krovni zakon kada je reč o sportu. Pregazilo ih je vreme, naravno, dosta vremena je prošlo. Treba ponovo razgovarati o svemu, pokrenuti mnoga pitanja, mnoge značajne teme. Samo neke teme je kolega pomenuo koje su od velikog značaja, ali je kratak vremenski period, ali je apsolutno nelogično. Nadam se da ćemo to uspeti u narednom mandatu da učinimo.

Nelogično je, ministre, morate priznati, da imamo Ministarstvo za omladinu i sport, a nemamo resorni odbor u Narodnoj skupštini koji se konkretno bavi pitanjem omladine i sporta, jer kome vi podnosite tromesečni izveštaj o radu, uz dužno poštovanje, kolegama iz obrazovanja, nauke, tehnologije i tehnološkog razvoja? Opet kažem, uz dužno poštovanje, ali prosto ne ide.

Znate da smo se zalagali kao poslanički klub i ja lično kao poslanik. Nismo uspeli u prethodnom vremenskom periodu. Nadam se da ćemo u mandatu, možda ne vi, možda neki drugi saziv, ali uspeti da konačno uvrsti u te izmene i dopune Poslovnika ili neki novi Poslovnik o radu Narodne skupštine i odbor za omladinu i sport.

Pomenuli ste mlade. Mladi su ključ sporta u Srbiji. Treba ulagati u mlade, jer ulagati u mlade kroz sport je zapravo ulaganje u budućnost. Pomenuta je ključna tema kada je reč o mladima, a govorim, pre svega, o bazičnom sportu, pošto, kolega, vidim da dosta dobro razumete. Govorim, pre svega, o bazičnom sportu.

Mladi da bi se bavili sportom moraju da imaju infrastrukturu i moraju da imaju podjednake uslove u svakom delu Srbije, kako ste vi rekli, u svakoj opštini, u svakom gradu, jer, dozvolite, mnogo talenata, vi ste bili u jednoj vrsti sporta, ja sam bio u drugoj vrsti sporta, ali mnogo talenata nije došlo iz Beograda, nego je došlo upravo iz unutrašnjosti i iz moje zapadne Srbije, iz istočne Srbije, iz južne Srbije i zato smatram da je veoma važno poseban akcenat staviti… Znam da je teško i da smo pred velikim zdravstvenim izazovom i da je ušteda prioritet i da su opredeljeni neki stubovi razvoja koje svi moramo da pratimo, ali verujem da ćemo nakon ovog perioda pandemije zauzeti dobru startnu poziciju i da ćemo imati mogućnosti da ulažemo u sportsku infrastrukturu, da decu sklonimo sa ulice i da im omogućimo uslove da mogu da se bave sportom.

Maločas je pomenut Zakon o sportu. On jeste anohron, mnogo je vremena proteklo, mnogo toga treba promeniti, ali znate kako uvek je kamen saplitanja, vi to jako dobro znate, privatizacija. Govorim o imovinsko-pravnim odnosima, sve je u redu, ali privatizacija je nekako ključno pitanje i još uvek nismo dobili odgovor na pitanje šta sa klubovima gde je konkretno državno vlasništvo 51%, recimo. Dobro je da smo do 2011. godine, kada smo usvajali Zakon o sportu, uspeli bar da usvojimo amandmane, da stadioni poput Marakane i stadion JNA budu stadioni nacionalnog značaja, da ne dozvolimo da se taj prostor proda i da se pretvori u stambeni prostor. Zamislite na šta bi to ličilo? To bi bilo strašno i za mlade i za sport u celini.

Da se vratim na današnju temu. Dakle, mi smo ovaj postojeći zakon, ministre koliko se ja sećam, prvo 2005. godine, je li tako, usvajali, pa je onda došlo do brojnih promena, pa 2014. godine i jedan od razloga za upravo pristupanje izmena i dopuna ovog zakona jeste njegovo usaglašavanje sa osnovnim principima novog Svetskog antidoping kodeksa, što je i obaveza Srbije kao jedne od zemalja koja je potpisnica Međunarodne konvencije o sprečavanju dopinga u sportu. Shodno toj Konvenciji Srbija, kao potpisnik jeste i preuzela jednu vrstu obaveze, a to je da ojača, osnaži borbu protiv sprečavanja dopinga u sportu.

Usvajanjem izmena o kojima danas govorimo zapravo ispunjavamo našu međunarodnu obavezu, ali usaglašavamo našu pravnu regulativu sa Svetskim antidoping kodeksom i sa međunarodnim standardima.

Antidoping predstavlja set koordinisanih aktivnosti. Nije to samo jedna aktivnost. To je set kordinisanih aktivnosti usmerenih ka zaštiti i očuvanju sportskog duha i kao očuvanju i unapređenju zdravlja sportista, bez obzira da li su u pitanju profesionalci ili su u pitanju amateri. Zakon o sportu jasno kaže - sportisti su i oni koji se sastanu nedeljom, pa odigraju jednu partiju fudbala, svi su oni sportisti.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će naravno podržati ovaj zakonski predlog. To se ne dovodi u pitanje, to apsolutno nije sporno. Podržavajući ovaj predlog, mi zapravo želimo da podržimo dva suštinska cilja koja se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga.

Prvi je da se unapredi, kao što sam rekao, ojača, osnaži borba u sprečavanju dopinga u sportu i drugi veoma važan da se ova oblast uskladi sa svim ovim promenama koje su se u međuvremenu desile kada je reč o međunarodnim dokumentima.

Tačno je da je važno usvojiti ovaj zakonski predlog kako bi našu pravnu regulativu uskladili sa Svetskim antidoping kodeksom koji sam maločas spomenuo i sa međunarodnim standardima. Tačno je i to, važno je da dobijemo tu potvrdu usaglašenosti naših pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa, ali neke stvari, a naročito kada je reč o sportu, mi treba da činimo i radimo pre svega zbog nas samih, zbog mladih generacija, zbog onih mladih koji se u ovom trenutku na teritoriji Republike bave sportom, a na našu veliku sreću njih je zaista puno. Oni, želimo da verujemo, će biti predstavnici vrhunskog sporta, učestvovati na međunarodnim takmičenjima, ubeđeni smo i kao i vi što ste to činili, ostvarivati dobre rezultate za svoju državu i za svoj narod.

Doping je, pored ostalih, problem koji danas postoji u sportu, jedan od najvećih problema u sportu i što se tiče poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije borba za sprečavanje dopinga u sportu je zapravo, rekao bih, naš strateški cilj i naš strateški interes. Da bi taj strateški cilj u celosti bio realizovan na teritoriji Republike Srbije, svako ko je učesnik u sportu mora da preuzme i jedan deo odgovornosti, mora da preuzme i jedan deo obaveze. Kada kažem svako, mislim i na nacionalne sportske saveze i na sportske radnike i na sportske organizacije i mislim, ponavljam, na sve sportiste.

Podsetiću vas ponovo, Zakon o sportu je vrlo jasan i kaže da sportisti jesu svi oni koji se bave organizovanom fizičkom aktivnošću bez obzira da li se takmiče ili ne. Dakle, sportisti jesu i oni rekreativci koji se na organizovan način bave sportom u prostoru koji je za to predviđen.

Mislim da je takođe važno pitanje i vrlo važna definicija kada govorimo o sprečavanju dopinga u sportu. Propisi koji zabranjuju korišćenje dopinga vrhunskim sportistima neće zaštiti zdravlje svih sportista i neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo. Izuzetno važno i značajno pitanje o kojem danas govorimo, jer čini mi se da postoje indicije da su i oni neprofesionalni sportisti, nažalost, kažem, i oni koji se rekreativno bave sportom podložni, da možda koriste nedozvoljene supstance koje se mogu definisati kao doping.

Gospodine ministre, da se ne lažemo, da budemo potpuno otvoreni, danas doping sredstva možete pronaći u svakoj teretani. Nažalost, mladi, posrnuli, želeći da izgledaju fizički što bolje, pokušavajući i misleći da je bodibilding sport koji je adekvatan i prihvatljiv za realizaciju tog cilja, uglavnom idu ka korišćenju tih doping sredstava.

Šta je važno? Važna je preventiva i važna je kontrola. Važna je naročito kontrola svih onih institucija, svih onih, kako bih rekao, prostora i teretana i fitnes centara koje mladi ljudi koriste za sport, za sportsku rekreaciju.

Čini mi se da i želja za pobedom i želja za dominacijom jesu jedan od razloga zašto sportisti koriste nedozvoljena sredstva, ali i jedan od ključnih razloga jeste upravo i neinformisanost i ne znanje sportista, ali nažalost i brojnih sportskih radnika.

Ono što želim da kažem na samom kraju, obzirom da vreme ističe i da je već glasanje zakazano, poznat nam je slučaj, a i vi ste govorili o tome u danu kada smo imali raspravu u načelu, jedne velike države koja nije uskladila svoje propise i koja je imala jedan ozbiljan problem i nije mogla da učestvuje na važnim međunarodnim takmičenjima. Dakle, mi ovo činimo zbog sportista, zbog naših sportista da bi mogli da učestvuju na veoma značajnim međunarodnim takmičenjima, a naši sportisti su najbolji ambasadori i upravo sve ovo što činimo, činimo zbog njih, kao što sam ubeđen da ćemo činiti i onog trenutka kada budemo razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o sportu. Zahvaljujem, gospodine ministre.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Hteo sam samo da zahvalim ministru najpre i da se u potpunosti složim sa vama da Srbija ima želju i da je i u izuzetno teškim okolnostima omogućila najbolje uslove i da sam potpuno ubeđen da će na velikim takmičenjima ostvariti dobre rezultate, ali mi se čini da, gospodine ministre, sve vreme kada govorite o sportu govorite o sportu kojim ste se vi bavili. To ja ne sporim. Vrhunski rezultati.

Opet kažem, ja sam bio u jednoj drugoj vrsti sporta i taj sport je uništen iz dva razloga. Prvi razlog su kvazi menadžeri i drugi razlog je ono što nikada nije smela da bude glavna vest iz Srbije kada govorimo o sportu, a tiče se UEFE, to je nameštanje fudbalskih utakmica. To ne sme da bude vest iz Srbije kada govorimo o sportu.

Inače, u potpunosti se slažem sa vama, edukacija je jako važna. Veoma je važan, izneli ste cifru i broj koliko je ljudi edukovano, ali je takođe važan i jedan vid kontrole, jedan vid inspekcijskog nadzora svih sportskih institucija.

Zahvaljujem, još jednom.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća gospođo Kovač.

Gospođo ministar, predstavnik ministarstva, nadam se da je Ministarstvo prosvete obzirom da želim da uputim određene sugestije prosveti, ministar je opravdano odsutan, ali pretpostavljam da ćete mu to preneti.

Pre nego što pređem na sporazume za koje smatram da su od velike važnosti i značaja, maločas je uvaženi prof. dr Atlagić govorio o jednoj temi o kojoj sam ja govorio još tokom prve faze međustranačkog dijaloga.

Dakle, u potpunosti poštujem ovo njihovo pravilo „chatham house“ ne govorim o onome što se dešavalo na početku druge faze međustranačkog dijaloga, ali gospodine Atlagiću, znate, kada smo govorili tokom prve faze međustranačkog dijaloga sa predstavnicima Evropskog parlamenta i kada su pomenuli slobodu medija ja sam postavio pitanje predstavnicima Evropskog parlamenta - kako to da se danas odjednom bavite slobodom medija, a niste to iskoristili 2011. godine kada ste imali izveštaj Barać, koji je bio toliko transparentan, koji je bio toliko vidljiv i u potpunosti išao u onom pravcu o kojem ste vi govorili, a to je pritisak na medije i jednoumlje u Srbiji? Dakle, jedan medijski mrak.

Odgovor na to pitanje je bio da tada nisu bili izvestioci Evropskog parlamenta, a ja sam ih pitao - jeste li bili evropski parlamentarci, jel vam značilo to tada? Ako vam danas kao evropskim parlamentarcima znače izborni uslovi u Srbiji, kako vam tada nisu značili? Kako se baš danas setiste slobode medija? Kako se baš danas setiste funkcionerske kampanje, a do 2012. godine niste pominjali tu istu funkcionersku kampanju?

Ali, znate ima tu još nešto interesantno kada govorimo o izveštaju Verice Barać. To je pitanje na koje ja očekujem da ćemo vrlo brzo dobiti odgovor. Taj izveštaj nije potpisala samo Verica Barać koliko je meni poznato iz nekih nezvaničnih izvora. Voleo bih da mi, narodni predstavnici, odnosno predstavnici građana dobijemo odgovor na pitanje ko je sve potpisao izveštaj Verice Barać? Bilo bi vrlo interesantno da vidimo imena koja su potpisala izveštaj koji stoje iza tog izveštaja?

Inače, ja sam potpuno ubeđen da se Srbija neće vratiti u tu najgoru moguću prošlost kada govorimo o slobodi medija, jer sloboda govora, sloboda izražavanja i sloboda mišljenja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kako Srbija danas jeste, a na ovaj način, ne znam da li ste čitali portale, pre nekoliko sati izašao je tekst, kao nezvanično se saznaje šta su predstavnici opozicije, jednog dela opozicije, samozvane opozicije razgovarali sa evropskom parlamentarcima, pa opet naravno mediji, pa opet naravno REM, pa opet naravno smeniće urednike RTS. Smenite urednike RTS, pa kojeg urednika RTS je postavila ova vladajuća koalicija? Apsolutno nijedna.

Bilo bi vrlo interesantno da dobijemo odgovor na ta konkretna pitanja da bi mogli kasnije da razvijemo priču i da vidimo zbog čega se neko i zašto se neko nije bavio tim pitanjem 2011. godine, a interesantno im je da se bave 2021. godine. Naravno, da je jasno zašto se danas bave, zbog pritiska i zato što im smeta samo jedan čovek, a to je predsednik Srbije, predsednik SNS Aleksandar Vučić i važno je izvršiti pritisak pred predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore.

Ali, zaboravljaju jedno. Ta kvazi opozicija zaboravlja jedno, neće za tog Đilasa i ne znam tu njegovu družinu, glasati evropski parlamentarci, nego će glasati građani Srbije, a čini mi se da oni odavno nisu shvatili da su pluskvamperfekat političke scene Srbije i da su im to građani Srbije odavno poručili.

Sad, izvinite gospođo Kovač što sam zanemario temu, ne umanjujući naravno važnost i značaj, želim da govorim o dva sporazuma. Sporazum najpre sa Ruskom Federacijom, a zatim i sporazum sa SAD.

Na samom početku želim da kažem da Srbija pridaje ogromnu važnost i značaj u odnosima sa Ruskom Federacijom. Mi imamo odlične bilateralne odnose na svim poljima, odnose strateškog partnerstva, tradicionalno prijateljstvo naša dva naroda. Jednostavno rečeno, naše odnose možemo definisati kao istinske, bratske, pune poštovanja i svestrane podrške i saradnje.

Takođe, imamo dobre bilateralne odnose kada govorimo o odnosima Narodne skupštine Republike Srbije i Državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije, jer podsetiću vas da je Narodna skupština Republike Srbije najviši oblik bilateralne saradnje je upravo ostvarila kroz saradnju sa Državnom Dumom Federalne skupštine Ruske Federacije kroz Komisiju za saradnju i takav isti odnos ima sa Narodnom Republikom Kinom. To su jedinstvena dva slučaja.

Sa druge strane, ako bi govorili o grupama prijateljstava recimo, ako polazimo od toga da je parlament Narodna skupština Republike Srbije, ispravio bi me sada sigurno uvaženi profesor Stojmirović, ako Narodna skupština Republike Srbije jeste glas naroda, onda smo mi predstavnici građana, a ako su najmnogobrojnije poslaničke grupe prijateljstava sa Rusijom i sa Kinom, onda vam je potpuno jasan odnos građana prema Ruskoj Federaciji i prema Kini, ne umanjujući naravno nikako značaj odnosa sa SAD i o tome ću posebno govoriti.

Naravno da smo veoma zahvalni na principijelnoj podršci Rusije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije. Dakle, Ruska Federacija ima principijelan stav kada je reč o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije i na taj način poštuje, ispravite me profesore ako grešim, ali univerzalne principe međunarodnog prava.

Takođe, zahvalni smo što Rusija ni jednog trenutka nije rekla da je protiv evropskog puta Srbije, već da podržava Srbiju na evropskom putu i da kada je reč o KiM podržava svako kompromisno i pravično rešenje do kojeg se dođe kroz dijalog, kroz razgovor, poštujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

Sa druge strane, takođe zahvalni smo Ruskoj Federaciji na tome što je na bilateralnom planu onemogućila da samoproklamovana država Kosovo postane deo međunarodnih organizacija. Na taj način Ruska Federacija po ko zna koji put pokazuje da je i graditelj, ali i da na najbolji način brani jedan pravedniji međunarodni poredak zasnovan upravo na međunarodnom pravu, zasnovan upravo na ciljevima i pojmovima koji su definisani u povelji UN. Dakle, što se tiče toga velika zahvalnost Ruskoj Federaciji. Sporazum o kojem danas govorimo je svakako još jedan korak napred u unapređenju ovih bilateralnih odnosa.

Raduje to što spoljno-trgovinska razmena beleži rast poslednjih nekoliko godina, ali još uvek ima prostora naravno da se ekonomski odnosi i razmene unaprede. Zaštita bilja je deo poljoprivredne proizvodnje koji čini značajan segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda, a samim tim utiče i na trgovinsku razmenu.

Od početnog stanja reprodukcionog materijala zavisi dalja proizvodnja, ali je takođe važno i sprečiti mogućnost prenošenja štetnih organizama. Važna mera u ovom pravcu može da bude biljni karantin, koji postoji u svim zemljama sveta. Ova mera podrazumeva izolovanje biljaka od sadnog materijala u određenom vremenskom periodu, prilikom uvoza ili izvoza. Osnovni razlog za uvođenje biljnog karantina je pre svega odbrana poljoprivrednog potencijala i proizvodnja naše zemlje. Unošenje samo jednog zaraženog biljnog organizma može da uzrokuje, kako kažu, velike posledice u pogledu celokupne poljoprivredne proizvodnje.

Koliko je poljoprivredna proizvodnja jedne države važna pokazao je upravo period kovida, pokazao je period od marta meseca. Mnogo puta sam do sada rekao, ponoviću i danas, onda kada je najteže vi možete da se oslonite definitivno samo na dve stvari, a to su sopstveni izvori, kada kažem sopstveni izvori i sopstveni resursi pre svega mislim na poljoprivedu, jer poljoprivreda je prehranila Srbiju onda kada je bilo najteže, i druga stvar na koju možete da se oslonite to su tradicionalno prijateljski odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Dakle, u potpunosti podržavamo ovaj sporazum sa Ruskom Federacijom.

Drugi sporazum, kada je reč o SAD, želim najpre da kažem da mi želimo i očekujemo pre svega političko približavanje, unapređenje dijaloga na visokom političkom nivou. Ne želim da merim danas kakvo je pismo za Sretenje napisao Bajden, kakvo je pismo napisao Tramp, mislim da imamo mnogo razloga da poštujemo Vašingtonski sporazum, jer potvrđujemo svoj kredibilitet na međunarodnoj sceni, kao država koja je pouzdan, siguran i stabilan partner i koja ispunjava obaveze. Mislim da je važan Sporazum koji su potpisali ambasador Godfri i ministar finansija, jer to potvrđuje da se Sporazum iz Vašingtona sprovodi, da SAD ima poverenje u Srbiju i to je veliki signal za investitore. Ono što je izuzetno važno jeste da se te garantne šeme odrade što pre jer se tiču mikro, malih i srednjih preduzeća. Dakle, mislim da treba nastaviti, naravno, saradnju sa SAD, pokušavati da se politički približimo, ponavljam, pokušavati da unapredimo dijalog na visokom nivou.

Što se tiče konkretno sporazuma o kojem danas govorimo, tiče se, dakle, toga ko ima pravo na ono što se desi tokom akademske razmene, pruža prostor za tehnološki razvoj u Srbiji, bez obzira što se program dešava u Americi, bez obzira što će patent biti registrovan tamo, imaćemo pravo na uvid u patent.

Ono što sam želeo da predložim, a nadam se da ćete to preneti ministru prosvete, tehnološkog razvoja i obrazovanja, smatram prosto da programski akademske razmene su dobre. Šaljemo naše ljude na usavršavanje, a po američkom viznom sistemu oni imaju obavezu da se vraćaju u Srbiju nakon dve godine da koriste stečena znanja.

Treba apelovati, i apelujemo, na one koji su učesnici akademske razmene da povežu institucije iz kojih dolaze iz naše zemlje sa institucijama u kojima su bili u SAD. Mi kao mali treba da koristimo prilike da usavršavamo naše ljude i treba da koristimo te ideje koje donesu za pospešivanje akademskog okruženja u kreativnom smislu u našoj zemlji, dugoročno razmišljati o dovođenju velikih obrazovnih institucija za nas, odnosno iz SAD kod nas. Tražiti da SAD u toj saradnji dovode svoje stručnjake kao, recimo, gostujuće predavače, uključujući naše naučne institute u američke naučne i tehnološke programe. Možda nemamo skupu i modernu opremu, ali svakako stručan, obrazovan i osposobljen kadar imamo. Država mi smatramo da bi trebalo da osmisli program, da investira u obrazovanje, ljude sa dugoročnim ciljem.

Evo jedan konkretan predlog za ministra prosvete. Zahvaljujući, recimo, predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, moram kao lokal-patriota to da iskoristim, zapadna Srbija neće ostati slepo crevo. Reći ću zašto pravim ovu digresiju. Zapadna Srbija neće ostati slepo crevo, već će imati svoj priključak na auto-put i to je nešto što je neophodno za investitore, jer koji strani investitor će doći u Valjevo ili bilo koji drugi grad zapadne Srbije ako nema priključak na auto-put? U Valjevo će vrlo brzo doći dva značajna investitora. Dakle, suština je u tome da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Govori se o zaduživanju, to je tačno, ali zadužuje se ne da bi se isplaćivale plate i penzije, ovde govorimo o zaduživanju za budućnost i to će se svakako vratiti.

E sada, vraćam se na obrazovanje. Mislim da je obrazovanje budućnost, odnosno ubeđen sam, obrazovanje je budućnost. U tom smislu, svi govore, gospodine, o decentralizaciji. Mislim da, pored onoga što je učinjeno na polju decentralizacije, vi imate pravu priliku i šansu, ja znam da ministar Ružić ne gleda kada će se i da li će se završiti mandat, već pokušava da uradi najbolje moguće. Dakle, vi imate priliku i šansu da napravite još jedan iskorak kada je reč o decentralizaciji konkretno obrazovanja. Evo, reći ću vam na koji način.

Grupa lokal-patriota i ljudi koji dolaze iz Valjeva, igrom slučaja iz poznajem, ponavljam, Valjevo, jer rodom sam iz Valjeva, Valjevo ima komparativnu prednost, jer ima Istraživačku stanicu "Petnica". Dakle, grupa ljudi od struke i zvanja će predložiti da se pokuša napraviti univerzitet zapadne Srbije. Mislim da je to mnogostruko važno za zapadnu Srbiju, za sve gradove i za sve opštine zapadne Srbije. Znate, Beograd je nekada mnogo daleko LJuboviji, Beograd je mnogo daleko Bogatiću ili Malom Zvorniku, iz kojeg upravo dolazim, ali nisu ostali gradovi.

Znamo mi da je proces akreditacije težak, sve je nama jasno, ali uz podršku Ministarstva, uz podršku obrazovanih i stručnih ljudi, kojih ima na teritoriji zapadne Srbije, uz dobru volju lokalne samouprave, kada je reč o infrastrukturi, to državu može mnogo malo da košta, a mnogo više novca da ostane upravo na ovom području.

Pogledao sam neka istraživanja koja su radili ti isti ljudi, dakle, šta je to što mlade ljude u ovom trenutku na teritoriji zapadne Srbije interesuje, kada je konkretno reč o osnovnim akademskim studijama. Obzirom da je zapadna Srbija uglavnom poljoprivredni kraj, naravno da je broj jedan poljoprivreda. Potpuno je logično, jer Valjevo ima jednu, recimo, od najboljih poljoprivrednih škola u Srbiji i logično je da nakon te kvalitetne poljoprivredne škole nastave studiranje na poljoprivrednom fakultetu, koji bi, recimo, bio u Valjevu. Druga po interesovanju je farmacija, treća je ekologija. Ponavljam, imamo komparativnu prednost, uz dužno poštovanje svih ostalih opština i gradova, jer imamo Istraživačku stanicu "Petnica", a nemamo apsolutno ništa protiv univerzitet zapadne Srbije, ne moraju sva tri fakulteta biti u Valjevu, već mogu biti u različitim gradovima. Ali evo, vrlo brzo ćete dobiti, ja sam potpuno ubeđen, kvalitetnu inicijativu i molim vas da o tome razmislite.

Naučno-tehnološki parkovi su sjajna stvar. Onog trenutka kada gospodin Ružić bude posetio Valjevo, a ja se nadam da će to biti naredne nedelje, a ima razloga da to učini, jer smo veoma zahvalni na opremanju IT učionica jedne od osnovnih škola u Valjevu, veoma smo zahvalni za ono što je urađeno za Visoku strukovnu školu, jer su stvoreni uslovi da Visoka strukovna škola, državna škola, može da funkcioniše i da radi. Dakle, dobićete jedan projekat koji će takođe, ubeđen sam, biti kvalitetan, razmislite i o tome, ali vas molim da pokušate da razmislite o decentralizaciji obrazovanja u kontekstu u kojem sam govorio. Znam ja da to ne može u ovom mandatu, ali je važno napraviti prvi korak, neka to bude i za tri, i za četiri, i za pet godina, ali verujte, to je u interesu zapadne Srbije i to je u interesu svakog deteta koje će za tri ili četiri godine završiti srednju školu. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, predsednice.

U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.

Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.

Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje nadovezaću se na konstataciju kolege Milije Miletića, da zahvalim i da čestitam i predsedniku države i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije na početku jučerašnjeg dijaloga i na dobro organizovanom dijalogu.

Rekao bih samo ono što mogu, da smo imali jedan radni i veoma koristan sastanak, da je protekao u demokratskom duhu i da na ovaj način vladajuća koalicija po ko zna koji put pokazuje političku volju da razgovara, da sagleda sugestije i predloge kako bi došli do onoga što svakako svi želimo, a to je ako postoje sugestije i predlozi koji idu u pravcu poboljšanja izbornih uslova, da što više građana učestvuje u narednom izbornom procesu, da što više izbornih lista učestvuje na narednom izbornom procesu.

Što se tiče pitanja, Srbija je naročito poslednjih dana, i to je potpuno jasno i vidljivo, izložena različitim pritiscima koji se odnose na jedno od naših najvažnijih nacionalnih i državnih pitanja, a to je KiM, od različitih izjava albanskih funkcionera iz Prištine, Vjosa Osmani, Aljbina Kurtija, da će Kosovo biti deo velike Albanije, do jučerašnjih u kojima optužuju Srbiju, citiram – kao izvor destabilizacije u regionu. Ovu izjavu je Osmanija dala u kontekstu pojave tzv. „non pejpera“, kojima se nude određena rešenja kosovsko-metohijskog pitanja.

Nažalost, napad je uvek bila najbolja odbrana, što potvrđuju upravo napadi na Srbe od strane onih koji se ni po kojem aršinu ne mogu predstaviti kao faktor stabilizacije.

Gospodo iz Prištine, ko je u stvari već decenijama faktor nestabilnosti na našim prostorima, ko pokušava da protivpravno i protivustavno kreira mapu neke druge države na teritoriji Republike Srbije, ko je proglašavan teroristima od strane međunarodne zajednice i ko je izmislio Račak i čija je to bila zapravo „žuta kuća“?

Ko pokušava da prisvoji nešto srpsko, a to je viševekovnu istoriju, ko je palio i rušio srpske srednjovekovne svetinje, čiji su to vandali? Niste prezali ni od toga da igumana manastira Visoki Dečani, optužite za ratne zločine, što je sramno.

To što tražite podršku od vaših lobista po svetu ne znači da će vas taj svet priznati, naprotiv, podršku gubite, jer se već prepoznaje pokušaj više manipulacija i krivljenja istorije i istine.

Pominjete rasvetljavanje sudbine nestalih, tražite pravdu, tražite ratnu odštetu, a mi pitamo šta je sa preko hiljadu nestalih, onih kojima su u „žutoj kući“, vađeni organi? Šta je sa hiljadama spaljenih srpskih kuća, šta je sa 250 hiljada proteranih Srba i drugih nealbanaca, sa svojih vekovnih ognjišta? Nismo mi osvajali tuđe, mi smo samo branili svoje.

Nismo mi nikada bili faktor destabilizacije, već su se na Srbiju obrušavali mnogi. Danas, kada je jasno da ne želite da dođemo do zajedničkog optimalnog rešenja, niti da učestvujete u nastavku dijaloga, ponižavajući tako međunarodnu zajednicu, pre svega EU, podmećete rekao bih, kako naš narod kaže, kukavičje jaje. Podmećete tezu da je Srbija i to zajedno sa Rusijom, kreirala „non pejper“ sa budućim rešenjima. To je vrsta pritiska kojim želite zapravo da realizujete i sprovedete svoje rešenje.

Međutim, budite sigurni da aktuelna vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, neće priznati nezavisnost naše samoproklamovane države, i to je predsednik potpuno jasno i potpuno precizno više puta saopštio.

U vezi sa svim prethodno navedenim, u vezi sa svim optužbama koje dolaze iz Prištine, a najaktuelnije se odnose na novi navodni „non pejper“, postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije, imajući u vidu jasan stav Prištine koji smo mogli čuti, da ne želi učestvovati u nastavku dijaloga koji se vodi u Briselu, pod pokroviteljstvom EU, kao glavnog posrednika, a imajući u vidu da odbijanjem učešća Priština na vešt način koči evropski put Srbije, da li Vlada očekuje da će Brisel načiniti dodatne korake da obezbedi učešće Prištine u nastavku dijaloga?

Stav predsednika po ovom pitanju je bio potpuno jasan tokom razgovora u Briselu, jedan odgovoran, ozbiljan, državnički stav, a to je da mi ne tražimo ništa, želimo da učestvujemo u dijalogu, želimo kompromisno i pravično rešenje, ali isto tako ono na čemu insistiramo je samo realizacija onoga što je potpisano, a poštujemo i Vašingtonski i Briselski sporazum.

Na samom kraju, pošto je danas Veliki četvrtak, obzirom da ćemo imati jednu pauzu u radu, tako je gospodine Rističeviću, znam šta želite da kažete, ali obzirom da je Veliki četvrtak imaćemo jednu pauzu u radu do srede.

Želim svim pravoslavnim vernicima da čestitam najveći, najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs i da ih podsetim da je to dan radosti, dan praštanja, praznik pre svega za porodicu. Verujem da će ovaj praznik proslaviti u krugu porodice, pre svega rukovodeći se merama i onome što su preporuke pre svega struke i Kriznog štaba. Naravno, želim im pre svega, svim građanima Srbije, njihovim porodicama, želim dobro zdravlje. Zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih uputio pitanje ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Branku Ružiću. Naime, već više od godinu dana suočavamo se i uspešno borimo sa nezapamćenom krizom svetskih razmera uzrokovanom pandemijom korona virusa. Pored naših zdravstvenih radnika koji od početka podnose najveći teret, nesebično se daju i pomažu svim građanima, ne treba zanemariti naš obrazovni sistem i ne treba zanemariti naše prosvetne radnike koji na drugačiji način podjednako se uspešno bore i nose sa ovim izazovima.

Od početka je način pohađanja nastave trebalo promeniti i prilagoditi novonastalim okolnostima, što nije bilo nimalo jednostavno, što nije bilo nimalo lako, ni za nastavno osoblje, ni za decu, ali ni za roditelje. Naša država je u trenutku samog početka krize odlično reagovala, brzo našla nove modele i načine da se prilagodi novonastalim okolnostima. Najvažnije je bilo da deca ne budu uskraćena u pogledu obrazovanja i mogućnosti da budu ocenjena, polažu ispite i malu maturu.

Ovih dana aktuelno je posebno pitanje održavanja male mature, tj. završnog ispita za osnovce. Kako je i sam ministar Ružić reagujući na apele da ove godine treba ukinuti polaganje ispita zbog korona virusa, izjavio da ne postoje opravdani razlozi, naprotiv, polaganje je zakonom propisano, obaveza za osmake i nema razloga da se ukida završni test.

Epidemiološka situacija se svakodnevno prati, a škole ulažu velike napore i striktno se drže preporuka Kriznog štaba od izbijanja krize do danas. Škole nikada nisu bile mesto gde se virus širio, zahvaljujući velikoj odgovornosti nastavnog osoblja, roditelja i naravno dece.

Osmaci imaju sasvim dovoljno vremena da se pripreme za završni ispit i polože ga i u skladu sa ostvarenim rezultatima upišu željenu srednju školu.

U vezi sa malom maturom i zarad javnost, pre svega, želeo bih da postavim pitanje ministru prosvete. Imajući u vidu da je mala matura obavezna po zakonu i mora se realizovati bez obzira na okolnosti izazvane Kovidom 19, kakav je stav Ministarstva u vezi sa obimom i sadržajem gradiva koji će biti obuhvaćeno završnim ispitom za osnovce? Zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pandemija korona virusa u celom svetu traje, rekao bih, predugo i izazovi i prateće posledice su nažalost sve veći. Na šefovima država i Vlada širom sveta je težak zadatak, kako da uspostave ravnotežu između zaustavljanja života i zdravlja ljudi i očuvanje privrede. Zdravlje, sigurnost i bezbednost naših građana nikada nisu dovedeni u pitanje i naša Vlada i predsednik su odgovorno i pravovremeno reagovali u pravcu sanacije i suzbijanja posledica, ali i prevencija potencijalnih izazova i problema.

Uprkos tome što je naš zdravstveni sistem jako opterećen, ni u jednom trenutku nije došlo do kolapsa, kao što se nažalost desilo u brojnim ekonomskim, jačim i razvijenim, rekao bih, državama, regiona Evrope i sveta. Pokazali smo da smo i ekonomski stabilna zemlja, prema podacima MMF Srbija u vreme ove krize zabeležila je najmanji pad bruto društvenog proizvoda u Evropi, sačuvali nivo nezaposlenosti koji je postojao i pre krize izazvane pandemijom, a u poslednjih par meseci jedna smo od prvih zemalja sveta po broju vakcinisanih i revakcinisanih građana.

Nesebično smo pružali pomoć državama regiona, poklonili veliki broj vakcina, desetina hiljada vakcina, Makedoniji, Crnoj Gori, BiH i nije ovde stvar donacije vakcina, vakcine nisu donacija, već jedna vrsta poverenja, izgradnje, poverenje i pomirenja u regionu. Na raspolaganju imamo čak četiri, jedna od retkih država u Evropi koji ima na raspolaganju četiri različite vakcine što retko koja država ima kao mogućnost.

Prema poslednjim podacima u Srbiji je vakcinisano oko 3,2 miliona stanovnika, od kojih je revakcinisano blizu 1,3 miliona. Beograd je prvi grad u Srbiji koji ima više od 40% vakcinisanih građana. Srbija ima po tom pitanju jasan plan da do kraja meseca bude revakcinisano preko tri miliona punoletnih građana, a borba za vakcinama se nastavlja i nakon toga. Borba za vakcinama je danas kao u martu mesecu, borba za respiratore, borba za budućnost i borba za život svakog građanina Srbije.

Uprkos ovim činjenicama u Srbiji postoji određena grupa tzv. antivaksera koji ozbiljno ugrožavaju, rekao bih, nacionalnu bezbednost, šire paniku i lažne vesti, organizuju masovna okupljanja na ulicama, a svakodnevno imamo bar nekoliko nelegalno organizovanih žurki u nekim ugostiteljskim objektima. Među ovom grupacijom ljudi nalaze se i oni koji su se i vakcinisali, dok svojim licemernim stavovima i objavama ugrožavaju tuđe zdravlje i živote.

Podsetio bih na situaciju koju smo imali, recimo, 1972. godine, kada smo uspešno savladali epidemiju variole vere, zahvaljujući brzo i masovnoj imunizaciji, koja je, rekao bih, i u ovom trenutku neophodna kako bismo što brže i što uspešnije izašli iz ove globalne krize kao društvo, kao država i kao čovečanstvo.

U skladu sa svim navedenim, danas bih svoje pitanje uputio Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Da li postoji mogućnost da se organizuje društveni dijalog sa predstavnicima antivakserskog lobija, sa svima onima koji podržavaju antivaserski lobi u cilju smanjenja njihovog delovanja i ugrožavanja zdravstvene bezbednosti naših građana, čime nastoje da umanje značaj imunizacije kao globalno utvrđenog načina borbe protiv opakih bolesti kakav je kovid? Između ostalog i cilj formiranja ovog ministarstva prilikom konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije je upravo bio dijalog na ovu temu. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -