ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 67
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 13 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 4 godine i 1 mesec i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Povreda Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Ne mislim da ste to učinili vi, niti prethodni govornik, ali ono što se danas dešava na prostoru severne Kosovske Mitrovice je svakako narušavanje dostojanstva i Narodne skupštine Republike Srbije, jer svako od nas je potpisao, svako od nas 250 je potpisao jednu istu zakletvu u kojoj se kaže da ćemo poštovati Ustav Republike Srbije, a onim što se danas dešava na prostoru Kosova i Metohije je blago rečeno narušen Ustav Republike Srbije. Mislim da treba povodom toga i da se oglasimo.

Naime, u Severnoj Mitrovici, u toku je akcija kosovske policije koja koristi šok bombe i suzavac a nekoliko stotina građana je blokiralo više ulica i čuju se sirene za uzbunu. Navodno, reč je o akciji za sprečavanje krijumčarenja robe, a u Severnoj Mitrovici i Zvečanu stigli su i pripadnici ROSU.

Jedan Srbin, prema poslednjim informacijama, danas prilikom nasilnog upadanja jedinice ROSU u Kosovskoj Mitrovici je ranjen. Prema nezvaničnim informacijama za sada nepoznati muškarac pogođen je u leđa, a metak mu je izašao na grudi. Hitno je primljen u bolnicu i njegovo stanje je zabrinjavajuće. U gradu se čuju rafali i situacija je dramatična.

Tim povodom, naravno, odmah se oglasila premijerka Ana Brnabić, zahtevajući da na ovakav zločin hitno reaguju međunarodna zajednica NATO i KFOR sa čime se mi u potpunosti slažemo i pozivamo kao poslanička grupa, a nadam se da će to učiniti i ostale poslaničke grupe, pozvati međunarodnu organizaciju i EU da prestanu sa dvostrukim standardima i dvostrukim aršinima i zauzdaju Kurtija.

Predsednik Vučić, kao pravi državnik, se hitno uputio u Rašku na sastanak sa Srbima na prostoru Kosova i Metohije, što u potpunosti podržavamo i dajemo apsolutnu podršku.

Premijerka Ana Brnabić je, kao što sam rekao, reagovala danas posle jutrašnje akcije, pozvala policiju i pozvala na reakciju. Ovakvo ponašanje, definitivno, prevršilo je svaku meru i za svaku je osudu.

Mi socijalisti, PG Socijalističke partije Srbije osuđuje ovo nasilje koje se svakodnevno dešava Srbima na Kosovu i Metohiji, to je nedopustivo i ne vodi rešavanju problema. Ovo je izazivanje nemira, mogao bih reći sa sigurnošću i predratno stanje.

Pitam i to dokle će Međunarodna zajednica da ćuti? Pitam nije li to patološki strah od ugleda Srbije ili njihove potrebe da silom dođu do boljih rezultata na lokalnim izborima ili možda od strah od Konferencije nesvrstanih na kojoj je Srbija okupila preko 105 država i međunarodnih organizacija? Misle li da ovakvom silom mogu da dođu do svojih ciljeva?

Ovo sam samo želeo da učinim kao apel, jer smatram da je to obaveza nas kao predstavnika građana i koji žive na prostoru Kosova i Metohije.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, ako dozvolite, osvrnuo bih se na pitanje koje je postavio kolega Krkobabić. Ono jeste opravdano i takvo pitanje već postoji, ali nećemo mi, kolega, implementirati onaj deo dijaloga koji se vodi na drugom koloseku, već ćemo implementirati sve ono što je dogovoreno sa evropskim parlamentarcima, a onaj drugi deo dijaloga sa političkim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima još uvek je u toku. Tu imamo, znate, ono pravilo „chat and house“.

Dakle, ništa nije gotovo dok ne bude gotovo i onog trenutka kada bude definisan čitav predlog i set mera za poboljšanje izbornih uslova, svakako da tada možemo govoriti o tome. To, naravno, podrazumeva određenu zakonodavnu aktivnost, jer svakako da sve ono što su i evropskim parlamentarci predložili i što je prihvaćeno i što će biti implementirano podrazumeva zakonodavnu aktivnost i određene izmene i dopune zakona ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tako je i bilo i tokom prve faze međustranačkog dijaloga. Ništa zlonamerno, samo prosto da znate da takav predlog već postoji.

Moje pitanje je za danas sledeće. Kada je u pitanju naš evropski put, opredeljenje Srbije je potpuno jasno. Naš strateški cilj da postanemo članica EU ispunjavamo svakodnevno, transparentno, usklađujući kompletan zakonodavni okvir sa pravom EU, ali i sprovodeći brojne infrastrukturne i druge razvojne projekte koji Srbiju približavaju evropskoj porodici naroda.

Isto tako, sve aktivnosti države na spoljnopolitičkom planu i na regionalnom nivou dokaz su naše čvrste opredeljenosti da suštinski uvedemo međunarodne standarde u sve sektore života, ne samo radi ispunjavanja zahteva EU, već pre svega zato što građani zaslužuju bolji život, a naša država bolji međunarodni položaj i bolji međunarodni ugled i imidž.

Na tome naše državno rukovodstvo, naša zakonodavna vlast, čiji smo mi predstavnici, i naša izvršna vlast svakodnevno rade. Srbija je ojačala i ekonomski i politički, postala faktor političke stabilnosti u regionu i pokretač mnogih afirmativnih regionalnih inicijativa koje treba da doprinesu miru, stabilnosti i ekonomskom napretku regiona.

Jedna od najvažnijih regionalnih inicijativa jeste svakako mini Šengen, za koji se sada koristi naziv – otvoreni Balkan, to jeste po mišljenju poslaničke grupe SPS vizionarski potez. Srbija je zarad regionalnog povezivanja i intenziviranja ekonomske saradnje u regionu potpisala i brojne bilateralne sporazume sa susednim zemljama, pre svega sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Dakle, tri države su se opredelile. Ne želimo više da gledamo u prošlost, želimo da gledamo u sadašnjost i u budućnost, u interesu naših građana.

Dakle, Srbija je integrativni faktor zapadnog Balkana, ma koliko nekima iz okruženja to smetalo. Napredak Srbije evidentno je da ne odgovara svima. Zato imamo i očigledne pokušaje sabotiranja našeg evropskog puta. S druge strane, iz Evrope ne dolaze baš najsjajnije vesti po Srbiju. Datumi našeg pristupanja EU se stalno pomeraju. Na poslednjem samitu EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji proteklih dana, saopšteno nam je da je perspektiva ulaska zemalja ovog regiona, a time i Republike Srbije, u EU 2030. godine. Govori se o perspektivi proširenja, a ne o stvaranom ulasku u EU.

U Deklaraciji usvojenoj juče, 6. oktobra, na samitu u Sloveniji, EU ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana. Da podsetim da je ta ista formulacija bila sadržana i u Deklaraciji sa samita održanog još 2003. godine u Solunu. Stiče se utisak iz ovoga da smo na istom mestu gde smo bili i te 2003. godine. Da nije tako i da je Srbija danas potpuno drugačija od Srbije 2003. godine jasno je svima, ali se nama stalno nameću novi uslovi i od nas traži ispunjenje posebnih zahteva koji ni za jednu drugu zemlju kandidata nisu postojali, niti danas postoje.

Evropska unija je očigledno ranjiva kada je u pitanju zapadni Balkan i ne može još uvek da ponudi objektivna i prihvatljiva rešenja. U vezi sa tim, a povodom juče završenog samita u Kranju u Sloveniji, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije. Šta se očekuje od samita EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji? Da li se očekuje da EU objektivnije sagledava dešavanja u regionu, pritiske koji se na Srbiju vrše i sabotiranja regionalnih inicijativa koje Srbija pokreće, a koje treba da doprinesu integraciji zapadnog Balkana i pre svega jačanju ekonomskih i političkih veza na ovim prostorima, što je sve preduslov za evropske integracije zapadnog Balkana? Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Kovač.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Tomić je maločas postavio jedno pitanje kada je reč o jednom delu opozicije, najpre zašto ponovo u politici?

Kolega, to je jedini način da, zapravo najpre da se pokuša doći do vlasti bez izbora, a onda putem te iste vlasti sačuvati kapital. To je razlog zašto u politici.

Pomenuli ste jednog, takođe, opozicionara. Ja neću da govorim o njegovim nazovite uspesima kada je reč o nacionalnom i državnom pitanju, kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, mislim na Jeremića, ali ću podsetiti na nešto što se desilo krajem 2013. godine upravo u ovoj sali, kada smo razgovarali o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, kada smo kretali u jedan reformski kurs Vlade i kada je zapravo sve počelo. To je bio taj osnov da bi danas imali zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Tada je taj isti Jeremić glasao za budžet, a razlog zašto je glasao za budžet je zapravo bio zato što je usvojen supstancijalni amandman, ma šta to u tom trenutku značilo, a u prevedenom to je značilo - dajte mi podršku da budem ponovno generalni sekretar i sve će biti u redu i dajete mi dovoljno finansijskih sredstava.

Iako je, da se vratim na amandman, amandman Vlade na član 13. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji postao sastavni deo zakona, želeo bih u ime poslaničke grupe SPS da na ovaj način podržim amandman, stav Vlade koji se u suštini odnosi na rad lokalnih samouprava poreskih administracija, mislim na konkretan amandman.

Naime, Vlada amandmanom predlaže da poslove vođenje jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija preuzme Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava kao organ u sastavu Ministarstva finansija. To preuzimanje se predviđa potpuno i treba da se završi do januara 2024. godine.

Dakle, i ovde je dat duži period za preuzimanje ovog značajnog posla kojim će se podaci o naplati PDV i automatsko preuzimanje plaćenog PDV od obveznika fiskalizacije voditi na nivou Poreske uprave kao poreskog organa u sastavu Ministarstva finansija što smatramo da je veoma opravdano i da je pozitivno.

Verujemo da će ovako planiran način vođenja jedinstvenog informacionog sistema apsolutno doprineti efikasnosti rada poreske administracije, boljoj kontroli naplate i sagledavanju obima naplate PDV na teritoriji Republike na dnevnom nivou. Mislimo da je to jako važno. Ovaj sistem je u velikoj meri i sada integrisan, ali će se potpunim preuzimanjem od strane Poreske uprave, pored ostalog, ostvariti jedan od ciljeva, a to je transformacija Poreske uprave u još efikasniji poreski organ čiji rad će doprineti i boljim poreskim projekcijama koji se shodno odnose i na budžetsko planiranje između ostalog. Ne zaboravimo da je PDV jedan od poreskih prihoda državnog budžeta.

Koristim priliku da se osvrnem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji predstavlja pravni osnov za realizaciju poreske politike naše države. Moje kolege iz Poslaničke grupe SPS su govorili u načelnoj raspravi i o ovom Predlogu zakona, ali nije na odmet ponovo reći da sve predložene izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji doprinose još efikasnije poreskom sistemu. Valjda je to interes svih nas, valjda je to interes privrede, valjda je to interes građana Srbije.

Ove izmene su neophodne takođe jer se zakonska rešenja usklađuju sa izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, o kome takođe raspravljamo na ovoj sednici. Dakle, još jedan važan zakonski predlog.

Pohvalio bih poresku politiku koju vodi Vlada Republike Srbije jer je zaista vidljivi efekat ozbiljnog pristupa u planiranju i naplati svih oblika poreza, što posledično znači i bolje punjenje budžeta, a time i više novca za ostvarivanje funkcija same države. Tu mislim na više velikih i značajnih investicija i na ostvarivanje socijalne funkcije države, socijalnog aspekta socijalne funkcije države na koje mi posebno stavljamo akcenat.

Maločas je takođe bilo reči o ekonomiji i o egzaktnim podacima i o ekonomskoj politici koju vodi Vlada Republike Srbije. Tačno je da jedan deo opozicije, ali ne samo i jedan deo opozicije već i oni koji sebe nazivaju nezavisnim regulatornim telima, ja ću ponovo reći da mi nemamo ništa protiv nezavisnih regulatornih tela, tu smo da ih podržimo, da ojačaju, da osnaže, ali ne moramo uvek imati identična mišljenja jer onda bi se moglo postaviti, ako bi uvek imali isto mišljenje, pitanje suštine njihovog postojanja. Ovako je bolje da mislimo različito jer kada bi svi mislili isto ne bi mislili dovoljno, a to svakako nije dobro.

Međutim, jasno je i vidljivo, da kažem, da jedan deo opozicije, ali i jedan deo nezavisnih regulatornih tela smatra da je ovo društvo na jedan određen način izgubilo osećaj da prepozna prave prioritete, da je ovo društvo izgubilo osećaj da na pravi način prepozna i vrednuje rezultate.

Na njihovu veliku žalost nije. Znate, vi možete da pokušate da prevarite, možete da govorite neistine, ali kada govorite i kada pričate o ekonomiji, tu su pokazatelji i podaci egzaktni i tu nema prevare. Dakle, to su činjenice, a činjenice su neumoljive. Ne možete činiti to kada je reč o ekonomiji.

Što se tiče SPS ja ću ponoviti po ko zna koji put da Poslanička grupa SPS daje punu podršku ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije iz jasnog razloga, jer Vlada vodi ekonomsko-socijalno odgovornu politiku u čijem središtu je običan čovek, građanin Srbije i kada slušam ove kvazi stručnjake koji smatraju da je usko stručna politika čaroban štapić – nije i ne može biti. Živa politika je nešto drugo. ta živa politika koju uspešno vodi Vlada Republike Srbije i predsednik Republike je upravo donela rezultate, donela nove kovid bolnice, dovoljno medicinske opreme, dovoljno na vreme, kada je to bilo neophodno, respiratore, dovoljno vakcina, obnovila Torlak, izgradila zajedno sa UAE i Kinom fabriku za proizvodnju vakcine „Sinofarm“, počela u Torlaku sa proizvodnjom vakcine „Sputnjik V“.

Dakle, to je ta živa politika. Tu ne pije vodu ova usko stranačka politika, odnosno usko stručna politika i analiza i nekakvi izveštaji koji se sačinjavaju onako iz dubokih i udobnih fotelja nezavisnih regulatornih tela sa dobrim platama. Dobro, ne mogu da govorim ništa protiv plata jer za te plate smo mi glasali, ali možemo nekada da ih malo isproveravamo, da li su realne i da li su realistične u skladu sa vremenom u kojem živimo.

Kažu da se zadužujemo. Tačno je, zadužujemo se, ali se ne zadužuje Srbija da bi plaćala plate i penzije, kao što je to nekada činjeno, već se zadužuje za budućnost, zadužuje se za infrastrukturne projekte pre svega, za nešto što će vratiti novac u periodu koji je pred nama.

Kada govorimo o konkretnim ekonomskim pokazateljima izaći ću samo sa nekoliko egzaktnih i tačnih podataka. Minimalna cena rada recimo, poređenja radi, u 2012. godini u januaru i februaru i martu je bila 102 dinara, u aprilu 115 dinara, a 2021. godine iznosila je 189,93 dinara. Minimalna cena rada u 2022. godini iznosiće 35.012. dinara, što je povećanje od čak 9,4%. Prosečna plata u dinarima, podsetiću, 2012. godine je bila 41.377 dinara, a prosečna plata za jun 2021. godine 65.070 dinara. Dakle, plate zdravstvenih radnika su uvećane, kao što znate, u 2021. godini za 5%, plate zaposlenih u javnom sektoru najpre za 3,5%, a potom za još 1,5% od aprila 2021. godine.

Što se tiče plata u zdravstvu, one su poslednjih godinu dana povećane za oko 30%, 2019. godine u novembru bile su povećane za 15% medicinskim sestrama, 10% lekarima, u aprilu 2020. godine svi medicinski radnici dobili su povećanje od 10%, takođe imali smo jednokratne isplate za medicinske radnike od 10.000 dinara.

Penzije su povećane shodno švajcarskom modelu za 5,9% i prosečna penzija za jul 2021. godine iznosila je 29.376 dinara, a 2012. je bila 23.024 dinara. Potpuno smo ubeđeni da ovako jaka i ekonomski stabilna Srbija sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati onu projektovanu stopu BDP, kako je to ministar rekao tokom jučerašnjeg izlaganja, koja može biti i preko 7% ćemo realizovati onaj naš krajnji cilj Srbija 20-25 kada će prosečna penzija u Srbiji biti 430 evra a plata 900 evra. Što se tiče nezaposlenosti 2012. godine o tome smo već govorili, 23,9% je bila nezaposlenost 2012. a 2020. rekordnih 9%.

Maločas sam govorio o zaduživanju, na dan 30. juna 2021. godine javni dug iznosi 55%, što je manje od nivoa mastrihta od 60%. Dakle, 60% BDP, kriterijum iz mastrihta koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje Evropske zajednice, odnosi se na to koliko je nivo duga koji države mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evrozoni, odnosno valutnoj uniji, od tada figurira taj podatak od tih 60%.

Strane direktne investicije, o tome sam govorio tokom jučerašnjeg dana. Dakle, u 2020. godini, onda kada je bilo najteže 2,902 milijarde evra, a u periodu od januara do maja 2021. godine 1,274 milijarde evra. Nije slučajno i prema „Fajnenšl tajmsu“ Srbija među prvim najatraktivnijim destinacijama, ne samo u Evropi, već i u svetu.

Kada se postavi pitanje odakle novac? Vrlo je jednostavan odgovor. Ne od zaduživanja, naravno, ali novac je upravo od onoga o čemu sam govorio na početku kada je gospodin Jeremić usvojio, glasao za budžet i glasao za ekonomsku politiku Vlade, podržao ekonomsku politiku Vlade, zato što smo usvojili ovaj supstencijalni amandman. Dakle, novac u budžetu imamo, jer smo započeli jedan reformski kurs Vlade Republike Srbije koji se ne zasniva na priči, lepim željama i onome što bi građani želeli da čuju, već na onome što je život i što je ekonomija i upravo zahvaljujući tom reformskom kursu Vlade Republike Srbije mi danas imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Tri godine za redom smo imali suficit u budžetu. Mislim da smo 2019. godine ministre, poslednji put imali rebalans budžeta, ne zato što smo imali deficit, već zato što smo imali suficit u budžetu. Tada se jedan deo opozicije ovde u sali smejao, a mi smo rekli - završili smo period fiskalne konsolidacije, naredna faza je razvoj Srbije, cilj je, dakle, da ovaj suficit sada usmerimo na pravi način, odnosno da sačuvamo makroekonomsku stabilnost, da pokrenemo razvoj, da prihvatimo sve one podsticaje i inicijative koje vode ka razvoju, da sačuvamo ona teško stečena fiskalna dostignuća.

Ja sam ubeđen i sa time želim da završim, dakle, naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije kao što sam rekao tokom jučerašnjeg dana, podržati sva četiri zakonska predloga, ali smo potpuno ubeđeni ministre da ćemo uspeti da realizujemo pre svega onu projektovanu stopu BDP o kojoj ste govorili krajem ove godine i da ćemo moći da pogledamo, pa, hajde da ne budem protiv regiona i da ne bude da sam pričao protiv regiona, jer Srbija je simbol novih vrednosti u regionu, ali reći ću slobodno da onda vidimo ko u regionu vodi jalovu politiku, kada u decembru podvučemo crtu i pogledamo ekonomske pokazatelje, Srbija ili neke druge države.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, predsednice.

U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.

Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.

Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, ako dozvolite, osvrnuo bih se na pitanje koje je postavio kolega Krkobabić. Ono jeste opravdano i takvo pitanje već postoji, ali nećemo mi, kolega, implementirati onaj deo dijaloga koji se vodi na drugom koloseku, već ćemo implementirati sve ono što je dogovoreno sa evropskim parlamentarcima, a onaj drugi deo dijaloga sa političkim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima još uvek je u toku. Tu imamo, znate, ono pravilo „chat and house“.

Dakle, ništa nije gotovo dok ne bude gotovo i onog trenutka kada bude definisan čitav predlog i set mera za poboljšanje izbornih uslova, svakako da tada možemo govoriti o tome. To, naravno, podrazumeva određenu zakonodavnu aktivnost, jer svakako da sve ono što su i evropskim parlamentarci predložili i što je prihvaćeno i što će biti implementirano podrazumeva zakonodavnu aktivnost i određene izmene i dopune zakona ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tako je i bilo i tokom prve faze međustranačkog dijaloga. Ništa zlonamerno, samo prosto da znate da takav predlog već postoji.

Moje pitanje je za danas sledeće. Kada je u pitanju naš evropski put, opredeljenje Srbije je potpuno jasno. Naš strateški cilj da postanemo članica EU ispunjavamo svakodnevno, transparentno, usklađujući kompletan zakonodavni okvir sa pravom EU, ali i sprovodeći brojne infrastrukturne i druge razvojne projekte koji Srbiju približavaju evropskoj porodici naroda.

Isto tako, sve aktivnosti države na spoljnopolitičkom planu i na regionalnom nivou dokaz su naše čvrste opredeljenosti da suštinski uvedemo međunarodne standarde u sve sektore života, ne samo radi ispunjavanja zahteva EU, već pre svega zato što građani zaslužuju bolji život, a naša država bolji međunarodni položaj i bolji međunarodni ugled i imidž.

Na tome naše državno rukovodstvo, naša zakonodavna vlast, čiji smo mi predstavnici, i naša izvršna vlast svakodnevno rade. Srbija je ojačala i ekonomski i politički, postala faktor političke stabilnosti u regionu i pokretač mnogih afirmativnih regionalnih inicijativa koje treba da doprinesu miru, stabilnosti i ekonomskom napretku regiona.

Jedna od najvažnijih regionalnih inicijativa jeste svakako mini Šengen, za koji se sada koristi naziv – otvoreni Balkan, to jeste po mišljenju poslaničke grupe SPS vizionarski potez. Srbija je zarad regionalnog povezivanja i intenziviranja ekonomske saradnje u regionu potpisala i brojne bilateralne sporazume sa susednim zemljama, pre svega sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Dakle, tri države su se opredelile. Ne želimo više da gledamo u prošlost, želimo da gledamo u sadašnjost i u budućnost, u interesu naših građana.

Dakle, Srbija je integrativni faktor zapadnog Balkana, ma koliko nekima iz okruženja to smetalo. Napredak Srbije evidentno je da ne odgovara svima. Zato imamo i očigledne pokušaje sabotiranja našeg evropskog puta. S druge strane, iz Evrope ne dolaze baš najsjajnije vesti po Srbiju. Datumi našeg pristupanja EU se stalno pomeraju. Na poslednjem samitu EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji proteklih dana, saopšteno nam je da je perspektiva ulaska zemalja ovog regiona, a time i Republike Srbije, u EU 2030. godine. Govori se o perspektivi proširenja, a ne o stvaranom ulasku u EU.

U Deklaraciji usvojenoj juče, 6. oktobra, na samitu u Sloveniji, EU ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana. Da podsetim da je ta ista formulacija bila sadržana i u Deklaraciji sa samita održanog još 2003. godine u Solunu. Stiče se utisak iz ovoga da smo na istom mestu gde smo bili i te 2003. godine. Da nije tako i da je Srbija danas potpuno drugačija od Srbije 2003. godine jasno je svima, ali se nama stalno nameću novi uslovi i od nas traži ispunjenje posebnih zahteva koji ni za jednu drugu zemlju kandidata nisu postojali, niti danas postoje.

Evropska unija je očigledno ranjiva kada je u pitanju zapadni Balkan i ne može još uvek da ponudi objektivna i prihvatljiva rešenja. U vezi sa tim, a povodom juče završenog samita u Kranju u Sloveniji, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije. Šta se očekuje od samita EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji? Da li se očekuje da EU objektivnije sagledava dešavanja u regionu, pritiske koji se na Srbiju vrše i sabotiranja regionalnih inicijativa koje Srbija pokreće, a koje treba da doprinesu integraciji zapadnog Balkana i pre svega jačanju ekonomskih i političkih veza na ovim prostorima, što je sve preduslov za evropske integracije zapadnog Balkana? Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 5. oktobar, i ja ne mislim da govorim o prošlosti, jer mi iz poslaničke grupe SPS, smatramo da iz prošlosti treba izvući pouke, afirmisati ono što je dobro, gledamo sadašnjost i gradimo temelje budućnosti. Ali, prosto, neke stvari koje su se dešavale u prošlosti zaslužuju danas konačno epilog i zaslužuju odgovore na određena pitanja.

Oni koji su pre 21 godinu bili na ulici i mislili da će činom rušenja Slobodana Miloševića doći demokratija u Srbiju, imali su pogrešna očekivanja i oslonili su se na pogrešne političke ciljeve. Danas je svima jasno da je cilj bila zapravo, Srbija.

Da je tako pokazali su oni sami posle 5. oktobra, Srbija je rušena, privreda rasprodata, za po dva, tri evra burazerska privatizacija je najbolja preduzeća stavila u tuke tajkuna ili finansijera DOS-a, i Otpora. Iza njih je ostala bukvalno, pustoš.

Nažalost ti petooktobarci od kojih neki i danas priznaju 6. oktobar i govore o nekakvoj lustraciji, su upravo oni koji bi trebalo da se nađu pred nadležnim organima, objasne građanima šta je u stvari bio cilj njihovog 5. oktobra.

Da im je cilj bio bolji život, nisu pokazali kada su preuzeli vlast, pod stečaj su otišle hiljade preduzeća, skoro 500 hiljada ljudi je ostalo bez posla, uništene sve domaće banke, uništena vojska, odbrambeni sistem, preko 1000 sudija smenjeno i time uništeno pravosuđe, a Srbija postala moneta za potkusurivanje DOS-ovaca i njihovih spoljnih patrona. Nema oblasti u kojoj Srbija i danas ne trpi posledice posle 5. oktobra.

Danas bih u ime svih građana i onih koji su verovali DOS-u, onih koji nisu, podsetio na još jedno razaračku akciju 5. oktobra. To je paljenje ove zgrade, Doma Narodne skupštine Republike Srbije, kada je uništeno i pokradeno ogromno kulturno blago od vrednih slika, do mobilijara, spaljene prostorije u kojima je bio uskladišten izborni materijal.

U toku prošlog saziva imali smo priliku da u holu Skupštine vidimo izložbu i popis nestalih umetničkih eksponata čija se vrednost meri gotovo milionima evra. Videli smo i dokumentarni film o pljačkanju Narodne skupštine i izdata je jedna knjiga „Umetnost koja čeka pravdu“. Mi zaista, očekujemo tu pravdu. Do danas niko nije za ovo odgovarao.

U vezi sa tim želeo bih da postavim pitanje najpre vama predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, zapravo generalnom sekretarijatu, a potom i nadležnim organima i nadležnim institucijama - da li Narodna skupština ima saznanja o tome da li je Tužilaštvo pokrenulo neki krivični postupak protiv organizatora ili pojedinih izvršilaca rušilačkog napada na Narodnu skupštinu i za pljačku neprocenjivo vrednog kulturnog blaga, i ako nije, da li će se to učiniti u narednom vremenskom periodu?

Pitanje za generalnog sekretara i sekretarijat je – da li se zna kolika je vrednost ukradenih umetnina i umetničkih dela iz Skupštine? Neki od bivših DOS-ovaca, se ovih dana pojavljuju po medijima optužujući sada neke ljude posle 20 godina. Veoma interesantno, u ostalom, uvek je bilo tako da je napad najbolja odbrana. Svesni su oni da su uz pomoć svojih stranih investitora za kratko vreme naneli nenadoknadivu štetu Srbiji.

Danas, oni koji su priznali bombardovanje, koji ne vole svoju zemlju niti svoj narod, danas govore o Srbiji o njenoj budućnosti, osuđuju one koji su branili svoju zemlju, danas Srbe proglašavaju genocidnim narodom, ako je i od propalih DOS-ovaca, mnogo je.

Čak, predsedniče, u jednoj od emisija je jedan od nazovite kvazi političara, i onaj koji je pluskvamperfekat, političke scene Srbije rekao da ste vi trebali da budete uhapšeni tog 5. oktobra. Pa, što vas nisu uhapsili od 2000. do 2012. godine, imali su sasvim dovoljno vremena za to.

Inače, što se tiče lustracije, ne razumeju oni šta znači lustracija. Lustraciju sprovode građani, a SPS je relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije punih 31 godinu. Dakle, oni su lustrirani, a ne SPS.

Veoma kratko, drugi deo pitanja se odnosi na to, maločas je kolega Samir Tandir govorio o tome, načinu na koji se ophode prema poslanicima. Najpre smo kamenovani, izloženi pritiscima ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije, i nemojte mi reći da je to bilo tek onako okupljanje građana. Naravno, da ih okuplja jedan deo opozicije.

Danas počinju jednu novu fazu pritisaka na narodne poslanike. Narodi poslanici ne smeju da govore u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer će dobiti pretnje. Jedan od poslanika koji je dobio pretnju je poslanik SPS, Toma Fila, samo zato što je govorio u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Čovek koji profesionalno i stručno ostvaren, koji je kulturan, emancipovan, nikada nije koristio ružan vokabular, niti se obratio bilo kome nekim ružnim tonom, dobio je ružnu i skaradnu pretnju.

Insistiram da ovo pismo, zajedno sa kovertom, dostavite nadležnim organima i nadležnim institucijama, jer na ovo mora da se stavi tačka i ovo ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana, tačnije od 21. do 30. septembra, održava se 76. zasedanje Generalne skupštine UN. Za razliku od prethodne godine, kada su se predstavnici država obratili putem video poruka, ove godine dozvoljeno je fizičko prisustvo. Uveren sam da će predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar spoljnih poslova gospodin Nikola Selaković na najbolji mogući način da predstave Srbiju i lobiraju za naše interese, kako na samom zasedanju tako i na brojnim bilateralnim i multilateralnim sastancima koji će biti održani na marginama.

Ono što je za nas takođe veoma važno a dešava se upravo u Njujorku u ovom momentu, to su lobiranja lažne države Kosovo za prijem u određene međunarodne organizacije i priznanje od strane država koje to do sada nisu učinile.

Osmanijeva se sastala sa predsednikom Kostarike, sa predsednikom Gvajane i zatražila pomoć u lobiranju kod njima susednih zemalja za nova priznanja, jačanje državnog subjektiviteta i uplanjenje u međunarodne organizacije.

Osmanijeva je takođe iznela stav Prištine da je Kosovo konstruktivna, kako je rekla, strana u dijalogu sa Srbijom, kao i da dijalog ima smisla ukoliko će na kraju jedino uslediti međusobno priznanje.

Gospođo Osmani, o ovakvom međusobnom priznanju mi ovde ne govorimo. Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, Srbija je svoju nezavisnost od Osmanskog carstva stekla na Berlinskom kongresu 1878. godine, a vi ste Kosovo proglasili državom protivno svim pravilima međunarodnog prava, Povelji UN, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Predstavnici Prištine lobiraju i za članstvo u međunarodnim organizacijama ističući, između ostalog, da im je osnovni cilj da Kosovo što pre postane članica NATO-a zbog, kako kažu, osiguranja mira u regionu.

Nažalost, sve ovo moglo se očekivati nakon isteka jednogodišnjeg moratorijuma kada je reč o Vašingtonskom sporazumu i onog dela koji se odnosi na lobiranje za nova priznanja Kosova i prijem Kosova u članstvo u međunarodne organizacije.

Srbija se dosledno zalaže za poštovanje međunarodnog prava i pravno obavezujuće Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i svakog do sada potpisanog sporazuma, svake stavke Briselskog sporazuma.

Do sada smo u potpunosti sprovodili i ispunili sve ono što je predviđeno ovim pravnim aktima, što se za drugu stranu, nažalost, ne može reći.

Naša država na čelu sa predsednikom Republike i tadašnjim ministrom spoljnih poslova gospodinom Dačićem ispunila je veoma važnu uspešnu spoljno-političku aktivnost od priznavanja Kosova, kada je 19 država povuklo svoja priznanja. Verujem da se spisak i broj država ne bi na ovome zaustavio, zapravo ubeđen sam i znam da je tako, da nismo poštovali međunarodne odredbe na koje smo se obavezali.

U ime poslaničke grupe SPS uputio bih najpre podršku predsedniku i Vladi u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, pre svega, mira i stabilnosti u regionu.

Pitanje bih postavio Vladi Republike Srbije - da li u ovom trenutku ima određenu percepciju naše države u pravcu daljih aktivnosti u pogledu otpriznavanja Kosova od strane onih država koje su ga priznale, imajući na drugoj strani aktivnosti Prištine nakon isteka potpisanog sporazuma u Vašingtonu?

Drugo pitanje više se odnosi na reakciju Međunarodne zajednice, obzirom na sve provokacije koje dolaze od strane Prištine, aktuelna dešavanja, kada imamo u vidu sve učestalije napade na Srbe i njihovu imovinu, kojih je samo u ovoj godini bilo više od 90 napada na srpsko kulturno, istorijsko i versko nasleđe, rušenje pravoslavnih crkava i grobova, da li Vlada može da apeluje, ponovo ponavljamo, na Međunarodnu zajednicu, koja bi stala na put ovakvim daljim napadima i provokacijama Prištine? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 17.05.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 90358.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -