ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen, otac jedne ćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:47

Osnovne informacije

Statistika

  • 62
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 29 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 6 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 8 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 28.02.2020.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću, zahvaljujem gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja moram da se složim u jednom delu diskusije i sa gospodinom Šormazom, ali i u jednom manjem delu i sa gospodinom Vukadinovićem…

(Narodni poslanik dobacuje.)

Pa i sa vama između ostalog, osim ovog poslednjeg.

Dakle, mislim da je pogrešno protumačen amandman i amandmani koji su podneti. Taj amandman ide upravo u pravcu jedinstva, a ne ponovnih podela u Srbiji na partizane i četnike. Ne treba opozicija, jedan deo opozicije, da brine o budućnosti koalicije, jer mi možda ne možemo da se složimo oko prošlosti, ali to danas u 2020. godini nije ni važno. Slažemo se oko onoga što je bitno danas, a to su programski ciljevi i načela Vlade Republike Srbije, politiku koju vodi predsednik Republike i koju uspešno realizujemo i čiji su rezultati vidljivi i prepoznatljivi. To je za nas u ovom trenutku najvažnije i treba da budemo usmereni da gledamo ka budućnosti. Rezultati onoga što smo postigli, pa neka građani ocene da li smo dobro radili ili nismo tog 26. aprila, da ne govorim ja previše o tome da se ne bi svelo da je ovo politički marketing kako je to neko ovde rekao.

Sad, u čemu se slažemo? Naši preci jesu imali zasluge i mi te zasluge želimo upravo da afirmišemo kroz amandmane koje smo podneli, koje je Vlada, koje sam ja lično podneo i koji je Vlada prihvatila. Mi od toga ne bežimo. Istoričari, slažem se, treba da sude o detaljima. Vreme će pokazati, vreme koje je pred nama, će pokazati ko je, a ko nije bio u pravu i ko kakvu ulogu je imao u prethodnom vremenskom periodu i ko kakvo mesto zaslužuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošlost da hoćemo mi ne možemo da izbrišemo, ali iz prošlosti, milim, o prošlosti, iz prošlosti se ne živi. Iz prošlosti treba da afirmišemo ono što je bilo dobro, da izvlačimo pouke iz onoga što nije bilo dobro, ali da gledamo sadašnjost i budućnost. To je ono što čini ova vladajuća koalicija i nemojte da brinete o tome.

Isto tako, ta prošlost ne može da nam bude jedina sadašnjost i ne može da nam bude budućnost.

Ja sam taj koji ima 30 i kusur godina, koji je podneo ove amandmane, možete ih definisati kako god, ko je, kako je neko rekao, uneo reviziju i želi da unese reviziju istorije, što nije tačno, iako je ovo što sam učinio i principijelno i pravično i pravedno, jer smatramo da srpski narod zaslužuje istinu i to je ono o čemu smo razgovarali sa gospodinom ministrom, on može da potvrdi ako ja govorim nešto pogrešno, a ako je sve to tačno, onda sam ja ponosan na ove amandmane koje sam podneo i koje je Vlada prihvatila.

Nisu stavovi SPS politički marketing i nešto što mi želimo danas da afirmišemo neposredno pred parlamentarne izbore, oni su odavno poznati, i mi jesmo glasali protiv zakona o izjednačavanju četnika i partizana, ali taj zakon je usvojen. Mi smo glasali protiv njega. To je činjenica, to je fakat i mi to prihvatamo.

Ovaj zakon, gospodine ministre, ispravite me ako grešim, prvu intenciju ima da rešava pitanja boraca iz devedesetih godina, i mi to u potpunosti podržavamo i o tome smo razgovarali, a ne da otvara nova pitanja iz prošlosti. Mi smo razgovarali sa svim udruženjima boraca, nakon razgovora koji su imali sa vama, bili su i u poslaničkom klubu SPS i razgovarali su sa nama i predstavnici boračkih udruženja su rekli da su amandmani koje smo formulisali bolji i da preciznije definišu neke stvari u odnosu na prvobitan zakonski predlog. Ispravite me ako grešim. Svi smo mi isti, bez obzira na političke stavove koje imamo. Tako je rečeno u ovoj Narodnoj skupštinu pred jednu od sednica na kojoj smo raspravljali o zakonu koji je podnela uvažena koleginica Gordana Čomić. Mi smo glasali za taj zakon, bez obzira što dolazi iz redova opozicije, jer on jeste jedan iskorak, kada govorimo o izbornom zakonodavstvu.

Dozvolite, ako smo svi mi isti, onda i mi imamo legitimno pravo da podnesemo amandmane. Mi smo, i od toga ne bežimo, ponosni naslednici ideje koja je znala da krvari za jednakost i pravdu Srbije, ne osporavamo to pravo ni drugome, i mislim da smo stranka koja ima, bar kada je reč o korenima, jedno duboko utemeljenje u ideologiji i u korenima na političkoj sceni Srbije.

Znate, jedan moj prijatelj iz Crne Gore, veliki prijatelj, koji je poslanik u parlamentu Crne Gore, jednom prilikom je rekao, kada su bili pod pritiskom crnogorske Vlade, da ne kažem režima Mila Đukanovića, koji vodi jednu antisrpsku politiku, da postoje oni koji bi radije išli bez glave nego bez obraza i da kada nepravda postane zakon, onda mi treba i moramo da nađemo način da se protiv toga borimo. Ja ne vidim drugačiji način, osim rasprave u Skupštini i osim amandmana koji smo podneli.

Zašto razdvajati antifašističku borbu? Jedna je država, jedinstvena borba. Mislim da nam nove podele u društvu na partizane i četnike u 2020. godini apsolutno nisu potrebne i iz tog razloga i jesmo podneli ovakav amandman i ovakve amandmane. Šta je cilj ovih amandmana? Očuvanje oslobodilačke tradicije kao jedne. Jesmo li jedan narod ili nismo? Jesmo li jedna država ili nismo? Ljudi koji su se pokazali i dokazali kao antifašisti svakako zaslužuju sve ono što je definisano ovim zakonom. Ko će utvrditi to? To nećemo mi. To hoće i vreme, ali to hoće, gospodine ministre, i komisija koja je predviđena da se formira ovim zakonom, ispravite me ako grešim, a tu komisiju će činiti predstavnici svih boračkih udruženja.

Dakle, nećemo mi definisati ko to zaslužuje ili ne, ali mi ovim amandmanima stvaramo mogućnost da to budu partizani i pripadnici oni koji su se borili na strani partizana i pripadnici onih koji su se borili na strani Ravnogorskog pokreta, jer nisu svi partizani bili partizani, ali nisu ni svi četnici bili četnici, kao što ima i onih koji su učestvovali u antifašističkoj borbi, učitelj koji je branio đake, koji je ispalio metak na fašiste, a nije bio na strani ni četnika ni partizana, e pa izvinite, on zaslužuje da bude borac i da dobije privilegije koje su predviđene ovim zakonskim predlogom.

U smislu međunarodne politike mi smatramo da onako kako je prvobitno predviđeno, dolazi do jednog revizionizma i to jeste revizija istorije. Od istorije se ne može pobeći i mi od toga ne želimo da pobegnemo, ali ponavljam, ovim amandmanom nismo želeli da izazovemo podele, već da stavimo tačku na podele, a da vreme i ljudi koji treba to da čine, a vi ste definisali ko to čini ovim zakonskim predlogom, učine u periodu koji je pred nama.

Žao mi je što su ovi amandmani pogrešno protumačeni, jer cilj je bio drugačiji. Cilj je bio sprečiti podele i jedinstvo srpskog naroda. Zahvaljujem, predsedavajući.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 28.02.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije, republički budžeti i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Radeta.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 28.02.2020.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Po amandmanu reč ima, narodni poslanik, Vladimir Đukanović. Izvolite.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo poslanici, iskoristiću prva tri minuta da postavim nekoliko pitanja. Najpre pitanje ministru Antiću.

Znamo da je cilj ministarstva na čijem ste čelu unapređenje energetske efikasnosti i rešavanje ekoloških problema koji mogu biti posledica korišćenja različitih energenata i da se kao zemlja okrećemo obnovljivim izvorima energije. Znamo da ste pre nekoliko dana potpisali ugovore sa 24 lokalne samouprave, gde ministarstvo i Vlada bespovratno subvencionišu projekte unapređenja energetske efikasnosti. Ovo je do sada, koliko mi je poznato, najveći iznos koje je ministarstvo opredelilo iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Do sada podizanjem energetske efikasnosti u 53 objekta uštedili smo 40%, što ostavlja prostor da se taj ušteđeni deo novca investira u nešto drugo na nivou lokala. Pošto su do sada na konkursima učestvovale lokalne samouprave, i to za objekte od javnog značaja, škole, vrtići, domovi zdravlja, moje pitanje je sledeće - da li se planira mogućnost da građani i eventualno pravna lica konkurišu za dodelu sredstava, kako bi i njima bilo dostupno unapređenje energetske efikasnosti, mislim, pre svega, na stanove, kuće i poslovne objekte?

Sledeće pitanje prof. dr Slavici Đukić Dejanović, Vlada Republike Srbije u svom dosadašnjem radu pitanje loše demografske slike Srbije stavila na sam vrh svojih prioriteta, zato bih iskoristio priliku da postavim pitanje resornoj ministarki koje se odnosi na konkretne odgovore države na demografske probleme – na koji način Kabinet za demografiju i populacionu politiku na čijem ste čelu, sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave, koliko sredstava je uloženo ove godine u finansiranje mera populacione politike širom Srbije i da li već sada imate konkretne rezultate tih aktivnosti?

I poslednji minut da iskoristim samo, gospodine Ružiću, sektor na čijem ste vi čelu, značajan je jer od efikasnosti stručnosti i posvećenosti državnoj upravi i organa lokalne samouprave, zavisi u krajnjoj liniji i kvalitet života građana i ostvarivanje njihovih prava. To se prepoznaje, pre svega, na nivou lokalnih samouprava, odnosno lokalnih zajednica u kojima građani žive i rade, leče se i obrazuju. Činjenica je da lokalne samouprave nemaju dovoljno sopstvenih sredstava koje mogu da investiraju, odnosno da održavaju u gradu novu infrastrukturu. U vezi sa tim pitao bih vas – ima li načina da ih država odnosno vaše ministarstvo pomognu lokalnoj samoupravi u realizaciji infrastrukturnih projekata.

I veoma kratko kada je reč o Ministarstvu zaštite životne sredine – koje mere i aktivnosti ministarstvo na čijem ste čelu, gospodine Trivan, preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko Poglavlje 27. i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti?

Molio bih vas samo za kratke odgovore. Neću koristiti narednih tri pa dva minuta da bi koleginica mogla da postavi pitanje. Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, bojkot, iako je očajnički i gubitnički potez, jer to je jedino što je preostalo jednom delu opozicije, je legitiman vid političke borbe. To što više od godinu dana ne dolaze na posao, ne dolaze u skupštinske klupe, to je opet njihov odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima koji su im ukazali poverenje, dali im mandat da obavljaju jedan odgovoran posao i da imaju odgovornost za to što treba da rade.

Ono što je zabrinjavajuće, poruke koje ovih dana, dame i gospodo, sagledavamo putem društvenih mreža i koje su deo kampanje, pod nazivom „bojkot“, jesu nešto protiv čega treba svi zajedno da se borimo i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije. Namerno kažem – i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije. To je nešto što ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Samo izvitopereni umovi mogu u politička razmišljanja, u razmišljanja na političkoj sceni Srbije da uvedu u ovakav način izopačenosti. Morbidnost koja je usmerena, pre svega ka predsedniku Republike Srbije, ka ministru spoljnih poslova, ka još nekim ministrima, ali i ka liderima opozicionih političkih stranaka je vidljiva prethodnih dana. Ono što je krajnje svirepo je ta morbidnost i izopačenost koja je usmerena ka deci predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, još nekih ministara iz Vlade Republike Srbije, ali ponavljam i lidera opozicionih političkih stranaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li je ovo kampanja bojkota, da li su ove fotografije bojkot? Na fotografijama jesu političari, ali na ovim fotografijama su i deca predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, ministra Krkobabića, gospodina Babića koji je visoki funkcioner SNS, ali i gospodina Vojislava Šešelja koji je predsednik SRS. Neka od te dece jesu učesnici političkog procesa, ali ako želite nešto da im poručite, pa budite toliko hrabri i dođite u skupštinske klupe, pa im to poručite. Nemojte to da činite na ovakav način. Zašto na ovakav način crtate mete na čelu deci koja nemaju nikakve veze sa politikom? To je sramno, i to ne sme da bude norma, osnovna norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zato i kažem da je to nešto protiv čega svi mi zajedno moramo da se borimo.

Zalažete se, kažete, tokom ovog bojkota za slobodu medija. Da li je ovo sloboda medija? Da li je sloboda medija tako što ćete vlasnika televizijske stanice staviti na fotografiju i njegovog sina i takođe crtati metu na čelu njegovom sinu? Nemojte da gledate taj televizijski program. Nije korektno da sve vreme dolazite pred REM i da na konferencijama za štampu vrlo otvoreno kažete – kada budemo deo vlasti zatvorićemo tu televiziju, jer nam se ne sviđa način na koji oni informišu. Znači, vi i dalje pokušavate da se bavite privatnim sektorom, iako ste 2000. godine insistirali na kapitalizmu. Dobili ste kapitalizam. Odakle danas ta potreba?

Dakle, još jednom na pravi način se demistifikuje i ogoljena je politika bojkota i kampanja bojkota. Ona se svodi samo na jedno, a to je mržnja i ništa drugo. To je mržnja i tu nema granica, samo izopačenost i morbidnost koja je usmerena ka deci. Postavljam pitanje – gde su granice i hoćemo li svi to da dozvolimo ili ćemo svi zajedno da ustanemo i da kažemo šta mislimo o tome i da tražimo od nadležnih organa i nadležnih institucija da na svaku ovakvu pojavu reaguju?

Znate u čemu je razlika između nas i ovog dela opozicije? U jednoj ključnoj reči, a to je pristojnost, način na koji shvatamo definiciju reči pristojnost. Ova vladajuća koalicija je delima, a ne rečima, pokazala da uvažava princip pristojnosti, ujedno uvažavajući princip odgovornosti, jer suština pristojnosti je u tome da pošteno, čestito i odgovorno radimo posao za koji smo preuzeli odgovornost, ali i da snosimo i odgovornost i konsekvence. To je dokaz i to je suština svega. To je dokaz onome čemu težimo, a to je da budemo pristojno, normalno, uređeno i odgovorno društvo. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2019.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Tokom poslednjeg četvrtka u mesecu mi kao poslanički klub, između ostalog, kao i poslanički krug SNS i SRS, zbog broja poslanika, retko stižemo da postavimo poslanička pitanja, pa ono što smo želeli da postavimo u četvrtak, mi ćemo postaviti danas, a nadovezaćemo se sa još jednom temom, za koju smatramo da je od izuzetne važnosti i značaja.

Naime, mi smo želeli tokom poslednjeg četvrtka da postavimo pitanje najpre ministru za informisanje i kulturu, jer nemamo mogućnost da postavimo pitanje nadležnim institucijama u smislu udruženja novinara, ne bi imalo ni smisla, jer bi onda smatrali da se mešamo u slobodu medija, ali zato imamo pravo da postavimo pitanje ministru informisanja i kulture, pa neka on to pitanje prosledi relevantnim novinarskim udruženjima.

Naše pitanje je da li sloboda medija podrazumeva da svakoga dana gledamo neku novu naslovnu stranu sa istom porukom, metom iscrtanom na legitimno izabranom predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, sve dok se cilj koji neko izgleda želi da postigne ne ostvari? Da li je ovo sloboda medija ili je ovo medijski linč? Jasno je da svaka naslovna strana nosi određenu poruku i da li na ovaj način neko otvoreno priželjkuje likvidaciju predsednika?

Nismo ni sumnjali da će ovakve poruke koje jedan deo opozicije prosleđuje putem medija naići na oduševljenje upravo tog dela opozicije. Da li je to jedino što jedan deo opozicije ovako hrabro putem pojedinih medija ima da ponudi?

Prošle nedelje smo od istog dela opozicije, dame i gospodo poslanici, ovde iz skupštinskog hola mogli čuti pretnje hapšenjem pojedinim glavnim i odgovornim urednicima dnevnih listova, pojedinim vlasnicima televizijskih stanica, komercijalnih televizijskih stanica sa nacionalnom frekvencijom, a ne tako davno na jednoj od konferencija za štampu vrlo otvorenu i direktnu pretnju da će gasiti određene komercijalne televizije.

Ovde više definitivno nije reč o politici o suštini zbog koje politika postoji, već o pozivu na linč, pozivu na nasilje, nasilničko i siledžijsko ponašanje koje ne sme nikako da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Manjak ideja, manjak političke moći, manjak uticaja jednog dela opozicije definitivno dovodi do sve češće najprimitivnijeg ponašanja koje je odavno prevazišlo političke okvire. Neće se istorija u Srbiji ponoviti u svom najgorem obliku.

Politika nasilja, politika mržnje i politika sukoba jednog dela opozicije definitivno, to smo imali prilike da vidimo i tokom jučerašnjeg dana, podstiče radikalizaciju delovanja njihovih simpatizera ili pristalica ili kako god. Bojazan da će destrukcija koju kontinuirano sprovode predstavnici dela opozicije dovesti do težih posledica u vidu mržnje, permanentnih pretnji po život predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, nažalost, postaje stvarnost.

Krajnje je vreme da pravosudni organi preduzmu zakonom propisane mere protiv onih koji ovu mržnju i beskrupulozne pretnje šalju gotovo svakodnevno. Istina je da njihova hrabrost dolazi do izražaja samo preko Tvitera i Fejsbuka, odašiljanja sramnih poruka.

Građani Srbije to prepoznaju, jer građani Srbije ne žele destrukciju i nasilje, građani Srbije žele mir, stabilnost i prosperitet.

Dolazak na vlast se u Srbiji ne može ostvariti nasiljem, već demokratskim putem, na izborima. Međutim, pojedinci ne žele da se uključe u demokratske procese, već u najvažnijim trenucima za Srbiju, kada predsednik Aleksandar Vučić razgovara sa predsednikom Ruske Federacije o vitalnim pitanjima za našu zemlju i naš narod o Kosovu i Metohiji, pokušavaju na svaki mogući način da devalviraju postignute rezultate koje je Srbija ostvarila na unutrašnjem i međunarodnom polju delovanja. Sigurno je da takav cilj nikada neće ostvariti, jer je Srbija na sigurnom putu napretka i boljeg života svih njenih građana.

Ali, ono što mi želimo, ne da uputimo kao pitanje, već kao apel i molbu nadležnim organima i nadležnim institucijama, da najozbiljnije shvate ovakve vrste pretnji koje su upućene legitimno izabranom predsedniku Srbije, jer, čini nam se da definitivno ovde neko ima za cilj da bez izbora dođe do vlasti u Srbiji. Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, a ona će proceniti koje će ministarstvo dati odgovor, mislim da se konkretno odnosi na Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali jednim delom i na Ministarstvo prosvete.

O čemu se radi? Mi smatramo da je Srbija, zapravo Srbija i jeste slobodna i demokratska država, u kojoj svako ima pravo da protestuje, u kojoj svako ima pravo da donese odluku o bojkotu, da na taj način izražava svoj politički stav, sve dok takva vrsta protesta ili takva vrsta bojkota ne ugrožava pravo drugih i ne ugrožava funkcionisanje države.

Svakako ja ne sporim da jedan deo opozicije može da ima politiku oličenu u mržnji, u nasilju, u pretnjama, ali sa druge strane ta njihova politika nikako ne sme, ne može i ne treba da postane osnovni modalitet društvenog ponašanja u Srbiji.

O čemu se radi? Mislim konkretno na tri stvari. Prva stvar, sloboda medija, sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakva Srbija i jeste. Mediji imaju autonomno pravo da se bave uređivačkom politikom.

Upravo taj deo opozicije je i izradio i definisao strategiju o privatizaciji medija. Da li je normalno da lideri jednog dela opozicije dozvole sebi da prete glavnom i odgovornom uredniku jednog dnevnog lista i njegovim novinarima samo zato što im se ne sviđa način na koji oni izveštavaju i na koji rade svoj posao?

Da li novinari treba da brinu za svoju bezbednost, naročito nakon dešavanja ispred televizije „Pink“? Podsetiću vas, gde su pristalice jednog od tih lidera opozicije i fizički nasrnule na novinarku. Da li je logično da lideri te opozicije vrlo otvoreno na konferenciji za novinare, kaže, parafraziraću – ja vam obećavam kada dođem na vlast, bukvalno vaša televizija neće postojati?

Da li je to ta demokratija na delu za koju se zalažu? Na njihovu veliku žalost ni u daljoj ni u bližoj budućnosti to se neće desiti. Samo pre nekoliko dana, podsetiću vas, jedan od dnevnih listova je na svojoj naslovnoj strani objavio da su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić partneri ratno-huškačke politike. Pa da li je neko iz SNS i SPS odreagovao na način kako je odreagovao ovaj deo opozicije, da li je pretio bilo kojem novinaru, da li je ušao u bilo koju redakciju? Naravno da nije, jer poštujemo slobodu medija.

Ja samo insistiram da nadležni organi i nadležne institucije rade svoj posao, jer smatram da mediji moraju biti nezavisni, moraju biti slobodni i moraju biti oslobođeni svake vrste pritiska.

Druga stvar, da li je logično da 15 studenata blokira rad jednog Rektorata, da 15 nazovite studenata ne dozvoli rektorki univerziteta da obavlja svoj posao? Da li je to akademsko ili političko pitanje?

Koliko je meni poznato, ministra u Vladi Republike Srbije biramo mi poslanici, a nas poslanike biraju građani, a ti koji su bili, njih 15 ili koliko ih je već bilo, su građani, predstavnici jedne od političkih opcija. I opšte je poznato i dobro je poznato koje političke opcije. Dakle, klasična zloupotreba dece u političke svrhe i to je nešto što smo već videli, znate? To je bleda kopija onog nekadašnjeg DOS-a.

I na kraju da li je logično da oni koji protestuju dođu ispred kuće nekoga ko samo obavlja svoj posao, bez obzira iz koje političke partije dolazio? Ne dolazi iz SPS, dolazi iz SNS, reč je o zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću. Da li je logično i normalno da dođu nekome ispred kuće i da mu prete? Pa šta je to što mi svi treba da očekujemo u narednom vremenskom periodu, da nam dođu na prag, da nam uđu u kuće? Pa da li naša deca mogu da se osećaju sigurno?

Dakle, na osnovu svega ovoga mi samo insistiramo na reakciji nadležnih organa i nadležnih institucija. Hvala.

Imovinska karta

(Valjevo, 18.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 85388.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -