Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Đorđe Milićević

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko reči vezano za amandman, obzirom da je gospodin Šešelj u jednom širem kontekstu obrazlagao amandman koji je podneo i govorio između ostalog i o navodnim pritiscima evropskih parlamentaraca koji su vezani za međustranački dijalog, govorio je između ostalog i o izborima u Kladovu, o određenim, koliko sam shvatio, navodnim nepravilnostima izbora u Kladovu, pa dozvolite samo nekoliko stavova poslaničke grupe SPS.

Najpre, kada je reč o razgovorima na temu izbornih uslova želim da kažem da se slažem u potpunosti sa gospodinom Martinovićem i SPS je prihvatila poziv za razgovore i na Fakultetu političkih nauka i kada je reč o međustranačkom dijalogu. Upravo smo želeli da pokažemo spremnost da promenimo postojeće izborne uslove, da stvaramo nove okvire, da poboljšamo postojeće izborne uslove i da saslušamo šta je to što konkretno predlaže jedan deo opozicije, ali isto tako smo vrlo jasno rekli da je za nas bilo potpuno prirodno i logično da od samog početka takve razgovore vodimo u parlamentu, u institucijama sistema i da je za nas bilo potpuno prirodno i logično da upravo jedan deo opozicije koji je inicirao takvu vrstu razgovora prihvati dobronameran poziv predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, ako se sećate, još na početku zasedanja pa da, između ostalog, neposredno pred samo zasedanje razgovaramo na relaciji vlasti i opozicije kako da unapredimo parlamentarnu praksu, kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji.

Kada je reč o sugestijama koje su vezane za izveštaj Evropske komisije, da se mi razumemo, mi jesmo prihvatili neke sugestije, ali ne zato što je to bio imperativ EU, što je to bio imperativ Evropske komisije, već da bi unapredili parlamentarizam u Srbiji i mislim da je to potvrđeno nakon prihvatanja i nakon usvajanja određenih preporuka ovde u parlamentu.

Parlament je glas naroda, mesto gde mi narodni poslanici, neko ko ima mandat i poverenje građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao treba da razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih rešenja i upravo iz tog razloga smo na početku vrlo jasno rekli da je potpuno logično i prorodno, ponavljam, da razgovore o izbornim uslovima vodimo u parlamentu.

Međutim, imali smo, ukoliko se sećate, najpre ispostavljanje nekakvih uslova, nekakvih zahteva od strane jednog dela opozicije. Samo ispostavljanje uslova i zahteva, a pri tom zaobilazeći parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti, a znajući da sve zakone i sve ono što je vezano za izborne zakone, izborne uslove, se upravo usvaja u parlamentu vi narušavate dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, što nije bio ni prvi, ni poslednji put kada je reč o jednom delu opozicionih političkih stranaka.

Inače, želim da podsetim da ova vladajuća koalicija nije promenila nijedan izborni zakon, nijedan izborni zakon u prethodnom vremenskom periodu. Jesmo jedan vezano za finansiranje, ispravite me ministre ako grešim, gde je reč o finansiranju političkih stranaka gde smo umanjili sredstva koja se usmeravaju ka političkim strankama upravo jer je prioritet i imperativ Vlade Republike Srbije bila štednja, a štedelo se tamo gde ima. Ne možete štedeti tamo gde nema.

Međutim, kada pominjete razgovore i kada dođemo do razgovora, mi smo vrlo jasno rekli - želimo demokratsko rešenje, želimo demokratski dogovor, želimo da dođemo do konsenzusa. Hajde da sagledamo šta su vaše sugestije i predlozi, onda smo na drugoj strani imali jedan jasan stav - ili 42 zahteva ili bojkot. Izvinite, ali to nikako nije prostor i put koji vodi do konsenzusa i koji vodi do nekakvom kompromisa, već jedan klasičan ultimatum, a ultimatum nije način da razgovaramo.

Nije dobro što je politička scena Srbije u tom trenutku bila podeljena na jedan deo političkih stranaka koji jeste pokazivao spremnost da učestvuje u stvaranju novih zakonskih okvira, postojećih zakonskih okvira, koji je želeo da učestvuje u poboljšanju postojećih izbornih uslova, ne mislim na kolege iz SRS, jer oni su imali jasan stav da ne žele da učestvuju u razgovorima, ali učestvuju u razgovoru parlamenta, žele svoje stavove da iskažu jasno ovde u parlamentu i žele naravno da učestvuju na izborima jer shvataju da se demokratija jedino ostvaruje na izborima, a ne na drugi način. To je za poštovanje.

Govorim o jednom drugom delu opozicije koji je, navodno, govorio o nekakvim izbornim uslovima, a pri tome nije želeo da učestvuje u razgovorima i nije želeo da saopšti šta je to konkretno što možemo da učinimo da bi te izborne uslove popravili, osim ultimatuma o kojem sam već govorio.

Onda smo mi u jednom trenutku, kao predstavnici SPS, rekli tadašnjim organizatorima na Fakultetu političkih nauka da se od nas kao parlamentarne stranke očekuje da prihvatimo zahteve, da prihvatimo sugestije i da nam se čini da nam se na taj način vezuju ruku, da se diže cena organizatoru, a da mi još uvek ne znamo šta je stav deo jednog dela opozicije koji ne učestvuje u razgovorima, a sve vreme je inicirao ove razgovore. Naravno da nismo dobili odgovor.

Između ostalog, ja sam postavio i pitanje – da li možda taj jedan deo opozicije, sad možete se složiti sa mnom ili ne, učesnici razgovora, ali da li taj jedan deo opozicije ima svoje predstavnike na tim razgovorima?

Čini mi se da period, gospodine Martinoviću, posle razgovora i kampanja koju su nekakvi nevladini civilni sektori vodili, konkretno posle razgovora koje smo imali, mislim i na Fakultetu političkih nauka i međustranački dijalog, mislim da kampanja koju su vodili, izjave koje su davali upravo govore u prilog konstataciji da su oni sve vreme imali svoje predstavnike koji su iznosili njihove zahteve, a predstavljali se, navodno, kao nekakvi, ispravite me, ne znam kako su ih u tom trenutku definisali, kao stručnjaci koji se bave određenim oblastima.

Mi smo sastavili, na osnovu svega onoga što smo čuli, kada je reč o razgovorima, kolega prof. dr Žarko Obradović i ja smo u ime SPS učestvovali na razgovorima, sastavili jedan predlog sugestija koji je za nas kao stranku prihvatljiv, sadržan u 17 konkretnih tačaka i veliko nam je zadovoljstvo da je svih tih 17 tačaka upravo uvršćeno u ono što jeste bio stav Vlade Republike Srbije i dela Vlade Republike Srbije, Komisije Vlade Republike Srbije koja se bavila ovim pitanjem.

Mislim da se Vlada Republike Srbije, ne mogu tu da se složim sa jednim delom opozicije, opet, da se Vlada bavila deklarativno, da se bavila banalno, već smatram da se bavila veoma odgovorno, ozbiljno i konkretno i to kroz konkretne zakonske predloge. Mi smo promenili pet zakonskih predloga u parlamentu, ako se sećate, i to jeste bio jedan veliki iskorak, kada govorimo o izbornim uslovima.

Mislim da su izborni uslovi daleko bolji od onih koje smo imali 2008. godine, samo zlonamerni danas mogu reći da je drugačije. Mislim da je, na neki način, pronađena ravnoteža između poštovanja prava pozicije, sa jedne, i opozicije, sa druge strane. Naravno, postoji još dosta stvari na kojima treba raditi i o kojima treba razgovarati.

Kada je reč konkretno o tome da je opozicija oštećena na bilo koji način, gospodin Martinović je maločas pomenuo jedan zakonski predlog koji je, zapravo dva zakonska predloga, jel tako, koje je podnela SNS, mislim na snižavanje cenzusa sa 5% na 3%, postavlja se pitanje – na koji način je oštećena opozicija, kada omogućavate upravo onom delu opozicije koji čak nije u mogućnosti da prikupi ni potpise da pokuša da ima svoje predstavnike u parlamentu?

Mi smo i tada rekli da smatramo da to jeste još jedan iskorak ka poboljšanju izbornih uslova, jer ćemo u parlamentu imati relevantno preslikano javno mnjenje, jer ćemo vratiti politički život u parlament. I stranke vlasti i stranke opozicije, ma ko to bio u narednom vremenskom periodu će morati daleko više da rade, jer ćemo imati daleko više predstavnika u republičkom parlamentu, Isto tako, ono što je suštinski najvažnije – politika će se voditi u parlamentu, a neće se voditi na ulici.

Sa druge strane, nisu tačne, takođe, ni konstatacije da postoji nekakvo pisano pravilo, ja nisam pravnik, ali, evo, ovde ima pravnika, ispravite me ako grešim, ne postoji ni jedno pisano pravilo da se izborni zakoni ne mogu menjati u izbornoj godini. Kako smo to mogli, pet izbornih zakona da promenimo nakon međustranačkog dijaloga i razgovora koji smo vodili na Fakultetu političkih nauka, a nismo mogli da razgovaramo i nismo smeli da razgovaramo konkretno o zakonu koji se tiče snižavanja cenzusa od 5% na 3%? Nije tačno da je na taj način, već sam rekao, oštećena opozicija.

Zašto to ne odgovara jednom delu opozicije? Bojkot je definitivno propao. Oni su, verovatno mislili da će bojkot uspeti, da će nakon bojkota, potreban im je jedan vremenski period, recimo od šest meseci, da pokušaju da naprave opšti haos u Srbiji kako bi došli do vanrednih parlamentarnih izbora. Niti će biti vanrednih parlamentarnih izbora, niti će biti onoga što su oni predlagali, a na šta smo se svi nasmejali tokom dijaloga, nekakve prelazne Vlade, prelazne pokrajinske Vlade, tehničke ili ne znam kako su ih već nazvali, pokrajinske Vlade, Vlade Republike Srbije.

Dakle, imaće Srbija fer i demokratske izbore i dobiće Vladu koja će imati ogromno poverenje i podršku građana Srbije.

Na kraju tog dijaloga mi smo vrlo jasno rezimirali, i vlast i opozicija, da je postignuta određena konstruktivnost koja vodi ka demokratskom duhu, što j e izuzetno važno za održavanje izbora u Srbiji.

Što se tiče evropskih parlamentaraca, ja moram potpuno jasno da kažem stav poslaničke grupe SPS. Ni jednog trenutka mi niti smo dozvolili, niti smo zbog toga došli da razgovaramo sa evropskim parlamentarcima, došli smo da razgovaramo da bi saslušali predloge i sugestije evropskih parlamentaraca, jer smatramo da sa svima treba razgovarati. Možda neke od tih sugestija i predloga jesu kvalitetne i možda treba da budu deo naših zakonskih predloga, ako govorimo o izbornom zakonodavstvu.

Ali, isto tako smo na početku rekli, vrlo jasno i evropskim parlamentarcima, da evropski parlamentarci ne smeju i ne treba da dele političku scenu Srbije i nas koji učestvujemo u razgovoru na podobne i na nepodobne i da favorizuju bilo koga i da nema potrebe da o izbornim zakonima sa nama razgovaraju u institucijama sistema, a sa jednim delom opozicije razgovaraju…

Nisam vas čuo, izvinite.

I o tome ćemo.

Ne bih o fizičkom izgledu, ali o nečem drugom da.

Ali, da treba da razgovaraju sa nama u institucijama sistema, a ne u hotelskim lobijima i dok gospođa Fajon konkretno mislim da ste na nju mislili kada ste ovo rekli, da gospođa Fajon ne treba da brine za demokratiju i za slobodu medija u Srbiji, demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene izborni kurs Srbije, a što se tiče slobode medija, slobode mišljenja, slobode govore jesu osnovni postulati jednog demokratskog društva, kakva Srbija danas i jeste.

Veoma je interesantno da se niko iz Evropskog parlamenta, konkretno mislim 2011. godine nije osvrnuo na izveštaj Verice Barać koja je upravo govorila o pritisku na određene medije. Mislim naravno na Evropski parlament.

Nedavno mi je jedan novinar postavio pitanje – kako komentarišete to što evropski parlamentarci, gospođa Fajon i gospodin Bilčik insistiraju da se Skupština sastane? Rekao sam da ne osećam apsolutno nikakvu potrebu da to komentarišem, ali da mi je konačno drago da shvataju da u Srbiji postoji parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti i da se o suštinski najvažnijim pitanjima razgovara u parlamentu između relevantnih razgovori vode sa relevantnim političkim činiocima i da nikada nisu imali potrebe da o važnim pitanjima razgovaraju u hotelskim lobijima, da je lepo što misle o Srbiji, ali da ćemo mi znati na najbolji način kako da radimo u najboljem interesu građana Srbije.

Znate šta, na razgovorima smo takođe rekli, ako je za Evropski parlament ključno pitanje izborni uslovi u Srbiji, mada mislim da imaju daleko važnije probleme, a ako je to za njih ključno pitanje, onda kada organizuju debate na temu izbornih uslova u Srbiji, nemojte da pozivate samo jedan deo omiljene opozicije, pozovite sve nas, pa ćete onda čuti i kontra argumentaciju, a ne da stavove i mišljenja donosite samo na osnovu onoga što vam kažem jedan deo opozicije, a sve ono što je izrečeno, ne bih sada ulazio u detalje, su bile klasične notorne laži.

Što se tiče konkretno izbora, pomenuto je Kladovo, želim da kažem da je SPS učestvovala na izborima u Kladovu, da je ostvarila 31% glasova i da smo mi ponosni na rezultat koji je SPS ostvarila u Kladovu, da je to potvrda da smo izašli sa dobrim programom, da je to potvrda da smo izašli sa ljudima koji su garant realizacije tog programa. U ovom trenutku SPS u Kladovu je opozicija. Ne vidimo ni tu apsolutno nikakav problem. Za nas je daleko važnije da građani prepoznaju naš rad u toj lokalnoj samoupravi. Ne mislim da je postojalo, zapravo, potpuno sam ubeđen da nisu postojale apsolutno nikakve nepravilnosti, jer imamo jako dobru informaciju od ljudi iz našeg opštinskog odbora, našeg izbornog štaba koji su učestvovali na terenu.

Što se tiče konkretno nekih stvari koje su ovde pomenute, i sa time želim da završim, ne pominjući, ali moram pomenuti jedno ime, ja sam dame i gospodo narodni poslanici, tokom, mislim prekjuče kada smo govorili, rekao da je Dimitrije Ljotić, jednom prilikom izrekao da nama nisu potrebni glasači već borci. To je ono što radi gospodin Boško Obradović u Srbiji. Dakle, nisu njemu potrebni glasači već traga za načinom kako da bez izbora dođe do vlasti i do privilegija.

Onakva vrsta incidenta je za svaku osudu. Mi smo to kao partija i poslanički klub osudili, ali morate da shvatite da kada nemate politiku, kada nemate program, kada imate manjak političkog uticaja i moći onda dolazi do onog najprimitivnijeg ponašanja. To dovodi do vokabulara koji odavno prevazilazi granice nekakvog političkog okvira i onda se postavlja, ponoviću po zna po koji put, suštinsko pitanje, da li je ovo politika i da li je ovo suština postojanja politike, ili je ovo nasilničko i siledžijsko ponašanje? Hoćemo li konačno svi, mi smo na to pozivali mnogo puta u ovde u parlamentu, hoćemo li konačno svi, i vlast i opozicija da kažemo - ne sme i ne može to da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Mi politički možemo različito da mislimo, da imamo različite stavove, to je potpuno logično, višestranački sistem, nije dobro da po svim pitanjima mislimo svi isto. Kada bi mislili svi isto ne bi mislili dovoljno. Ali, dozvolite, sučeljavanje mišljenja ovde u sali, u plenumu, ali ne snaga sile, već snaga argumenata. I, nemojte molim vas više, ponavljam još jednom, o tome sam govorio pre nekoliko dana, nemojte više da pokušavate, jedan deo opozicije da pokušava od sebe da napravi žrtve, kako bi izazvao sažaljenje kod građana Srbije.

Suze i deca se koriste čisto u političke svrhe. Meni je žao svakog deteta, ali taj patent nije izmislio niko ko sedi u ovoj sali, taj patent su na početku izmislili oni kojih danas nema u ovoj sali. Kada smo ih mi upozoravali, čekajte ljudi, gde su granice? Mi nismo pitali našu decu da učestvujemo i da se bavimo politikom. Ostavite porodice, ostavite decu. Od političara se očekuju rešenja, a ne da izigravaju žrtve i da traže sažaljenje. Ako ste hteli drugačiji pristup i ako ste hteli nešto da promenite, izvinite, gospodin Đilas je trebao da uhvati za uvo Boška Obradovića i da mu kaže izvini se predsednici parlamenta jer si fizički nasrnuo. Na jednu damu se tako ne nasrće, a posebno ne na predsednicu parlamenta. Izvini se predsedniku Administrativnog odbora, jer si fizički nasrnuo na njega. Izvini se novinarima, jer su tvoje pristalice fizički nasrnule na njega. Da uhvati Sergeja Trifunovića da mu kaže – stani, tako se ne razgovara sa građanima. E, onda bi pokazao da želi nešto da promeni, onda bi pokazao da mu je žao, a ovako, čista politička promocija, pokušaj da od sebe napravi žrtvu, da izazove sažaljenje, da pokuša da među građanima Srbije da nađe nekoga ko se danas, otprilike oseća slično kao žrtva, mada je promašio i vreme i mesto, nije ovo vreme kada je on vladao, kada kroz takvu vrstu političkog marketinga i političkih pamfleta može doći do političkih poena. Zahvaljujem, predsednice.

(Aleksandar Šešelj: Jel može sad replika, pomenuo me je pre 15 minuta?)
Gospodine Marinkoviću ja ću koristiti pravo šefa poslaničke grupe i vreme koje pripada poslaničkog grupi.
Da, ukoliko gospodin Šešelj ima prednost.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Nisam koristio pravo na repliku, a imao sam osnov za repliku. Obzirom da je govoreno o više tema, koristiću, naravno, pravo šefa poslaničke grupe i pravo koje pripada poslaničkoj grupi.

Najpre nešto kada je reč o državama koje su u periodu kada se Srbija suočavala sa najvećim zdravstvenim izazovom pomogli Srbiji. Dakle, ja sam rekao više puta da je ovaj period, koji je iza nas, pokazao da u periodu kada se suočavate sa najvećom u ovom trenutku zdravstvenom krizom, vi možete da se oslanjate samo na dve stvari. Prva stvar su sopstveni izvori, i tu, pre svega, mislim na poljoprivredu. Mi smo agrarna država. Da nije bilo naših poljoprivrednika, koji su heroji ove države, takođe, ne bi bilo dobre snabdevenosti.

Druga stvar su upravo dobri odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Upravo diplomatija se pokazala ne samo kao politika, već kao svrha kako da zaštitite svoje građane, kako da pomognete građanima koji su se u periodu pandemije našli van granica naše zemlje, jer virus ne poznaje granice i dobro je da je Srbija sve vreme apelovala na zajedništvo, na saradnju, na pomoć i na uzajamnu podršku.

Zašto ovo pričam? Ne želim apsolutno nikoga da kritikujem. Zahvalnost svima, ali ovaj transparent o kojem je govorio gospodin Martinović, zahvalnost EU sigurno ne dolazi od strane vladajuće koalicije, bar ne od SPS, a reći ću i zašto. Dakle, ne želim da kritikujem, zahvalnost svim državama koje su pomogle Srbiju u periodu pandemije, ali, prosto, hajde da govorimo ono što je činjenično, a vi me ispravite ako grešim.

Evropska unija je donela propis da ograničava pravo trećim zemljama da u periodu pandemije dođu do medicinske opreme. Izvinite, mi nismo članovi EU, ali pretendujemo da budemo članovi EU, ispunjavamo obaveze daleko više od nekih drugih koji pretenduju da budu članovi EU i mogli su bar u ovom periodu da nas tretiraju kao ravnopravne članove. Posle su to ukinuli, ali ukinuli su onog trenutka kada predsednik Srbije izađe i kaže da u EU nema solidarnosti, kada ministar Dačić kaže da se očekivala daleko brža pomoć od EU, e onda je nakon toga ukinut propis i onda je nakon toga kritikovan, između ostalog, i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Maločas je bilo reči o nekakvim trzavicama na lokalnom nivou i o tome ću samo nekoliko rečenica. Svaka lokalna sredina ima svoje specifičnosti. Socijalistička partija Srbije nikada nije i neće koristiti nasilje u političke svrhe. Na lokalnom nivou izlazimo sa ljudima, sa programom, sa ljudima koji su garant realizacije programa i to se pokazalo kao veoma poznato i prepoznatljivo u Kladovu, gde smo osvojili 31%. Nismo deo opozicije i, kažem, nije ništa tragično. Ali, lokalni odnosi ne utiču na republičke odnose i nema tu trzavica između republičkih partnera, jer postoji jedno dugoročno i strateško partnerstvo između predsednika naših stranaka, a to dugoročno i strateško partnerstvo je vidljivo kroz rezultate koje će i građani prepoznati 21.

Malo čas je bilo reči o nečemu što jeste interesantna tema. Neko je zagovarao da bi bilo dobro, pošto je ministar državne uprave i lokalne samouprave tu, zato govorim o tome, malo čas mislim da je gospodin Jovanović govorio o tome, da bi bilo dobro da u Srbiji imamo većinski sistem. Većinski sistem odgovara većinskim političkim strankama i većinskim političkim opcijama. Ako bi imali većinski sistem, ja sam potpuno ubeđen da bi jedan deo opozicije rekao da radimo na njihovu štetu.

Mi smatramo da je proporcionalni sistem koji trenutno imamo politička realnost u Srbiji, a takođe želim da vas podsetim da je proporcionalni većinski sistem, ispravite me ako grešim, ima ovde starijih poslanika, izmenjen 1992. godine, na inicijativu opozicije. Tada je Slobodan Milošević prihvatio da promeni većinski u proporcionalni izborni sistem i tada je jedan deo opozicije inicirao i insistirao da cenzus bude 3%, a vrlo je interesantno da onda kada smo govorili o snižavanju cenzusa sa 5% na 3% bili su protiv cenzusa od 3%.

Mislim da je proporcionalni izborni sistem politička realnost. Postoji više modela proporcionalnog izbornog sistema, o tome možemo da razgovaramo. Možda bi još veća realnost bila i možda bi dobro bilo da u perspektivi razgovaramo o, recimo, proporcionalno personalizovanom izbornom sistemu, gde bi svako znao za koga glasa, gde ne bi nijedan glas bio uzaludan i gde bi jedan deo poslaničkih mandata konkretno pripadao političkim strankama, a drugi deo bi sa izborne liste išao shodno rezultatu, koliko je kandidat ostvario na svojoj izbornoj jedinici. Ali, to su sve stvari o kojima možemo razgovarati nakon ovih izbora i svakako treba da razgovaramo o suštinskoj reformi izbornog zakonodavstva.

Mi smo, gospodine ministre, sa vama razgovarali o dve ključne teme, za nas važne. Složili ste se da zajedno radimo na tome u narednom vremenskom periodu. Mi smo to pitanje postavili i evropskim parlamentarcima, ali nismo mi očekivali da od njih dobijemo odgovor. Naime, šta je za nas važno pitanje?

Za nas je jedno od ključnih pitanja u ovom trenutku - kako sprečiti da nakon ovih izbora, mislim da to nećemo uspeti sada, ali o tome razmišljati u perspektivi, da poslanički mandat bude predmet političke trgovine? Rekli smo da u ovom trenutku imamo oko 25 samostalnih poslanika, 14 poslaničkih grupa. Mislim da to nikada nije bilo u istoriji parlamentarizma u Srbiji.

(Narodni poslanik Vjerica Radeta dobacuje.)

Ja sam uvek glasao za vaš predlog, kao što ste i vi glasali za moj predlog.

Ne, ja znam zašto vi to pitate.

Dakle, kako da sprečimo da poslanički mandat bude predmet političke trgovine? Uvek se postavljalo pitanje šta je starije - volja birača ili poslanički mandat? Znate, mi smo bili u situaciji u ovom mandatu da smo imali političke stranke u parlamentu koje, dovoljno je da imate novca, kupite nekoliko poslanika, pa čak neću da kažem da je kupljeno, ali, jedan poslanik je otišao iz poslaničke grupe SPS u neku nepostojeću stranku koja nije učestvovala na izborima i oni imaju svoj poslanički klub.

Upravo to gorko iskustvo smo imali i 2003. godine, kada je SPS, gospodine Obradoviću ispravite me ako grešim, oteto sedam poslaničkih mandata i kada zbog jedne pravne i političke anarhije koju je DOS uveo nismo znali u jednom trenutku koliko imamo poslanika, da li 250 ili 350 u parlamentu, jer se više nije znalo ko je poslanik a ko nije poslanik. E, upravo iz tog razloga smo inicirali da dođemo do načina, zakonski, kako da onemogućimo da mandat ne bude predmet političke trgovine, jer smatramo da je to važno za političku stabilnost Srbije, a politička stabilnost Srbije je preduslov svakog daljeg napretka Srbije.

Takođe, predložili smo još jednu izmenu i to pitanje smo takođe postavili evropskim parlamentarcima. Ja sam lično to pitanje postavio gospođi Fajon, pitao sam je da li vi u Evropskom parlamentu imate Poslovnik o radu i ako imate Poslovnik o radu, da li taj Poslovnik o radu predviđa sankcije za one poslanike koji ne učestvuju u radu parlamenta? Izvinite, preuzeli ste odgovornost. Dobili ste mandat i poverenje građana da obavljate jedan odgovoran i ozbiljan posao. Između ostalog, primate platu u ovom parlamentu, ne odričete se ni putnih troškova, putujete po inostranstvu, red je da učestvujete, to je valjda vaša obaveza i odgovornost prema građanima da učestvujete u radu parlamenta.

Naravno da nisam dobio odgovor, ali smatram da to treba da bude deo Poslovnika o radu, koji, uzgred rečeno, takođe treba da bude tema već na početku narednog skupštinskog zasedanja, jer ne postoji idealan Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Kada je usvajan ovaj Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, vi gospodine Ružiću jako dobro znate, tada ste bili šef poslaničke grupe, mi smo rekli da ovo sagledavamo kao prelazno rešenje ali da su brojna otvorena pitanja da poštujemo savete stručne javnosti, da poštujemo savete Ustavnog suda, ali da postoje brojna otvorena pitanja o kojima treba da razgovaramo i da iznađemo konačna rešenja.

Malo čas je bilo reči i o medijima, oko zastupljenosti medijima. Gospodin Jovanović, žao mi je što nije tu, ali mi smo u parlamentu vodili takođe, između ostalog to je bio deo razgovora koji smo vodili na relaciji vlasti i opozicije ali u ovom trenutku smo uključili i predstavnike medija, a pre svega medija sa nacionalnom frekvencijom jer smatramo da je potpuno logično da neposredno pred izbore imate takvu vrstu dijaloga vlasti, opozicije i predstavnike medija sa nacionalnom frekvencijom.

Razgovarali smo o zastupljenosti političkih stranaka u medijima i mi smo tada rekli da nam je potpuno jasno da nam se čini da jedan deo opozicije želi da se bavi uređivačkom politikom medija i da polaze od teze da ukoliko su prisutni u medijima, medijska scena je dobra, a ukoliko nisu prisutni u medijima, medijska scena je loša i da je više dosta te kuknjave o medijima u medijima. Izvinite, strategija o privatizaciji medija je doneta posle 2000. godine. Želeli ste kapitalizam – dobili ste kapitalizam. Odakle danas potreba da želite da učestvujete na privatni sektor? Dakle, interes vlasništva medija je primaran, a mediji moraju i trebaju da budu autonomni u odlučivanju.

Podsetiću vas, 2011. godine, iako smo bili deo vladajuće koalicije, SPS nije glasala za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju upravo zato jer bi to bio korak unazad, kada je SPS bila izložena na stub srama upravo zbog medija. Smatrali smo da su te izmene i dopune 2011. godine bile udar na objektivno i na profesionalno novinarstvo.

Takođe, na tom dijalogu, mislim da smo se u potpunosti složili, niko nije imao ništa protiv. Gospodin Đukanović je čak rekao – evo vam sav prostor na medijima, pojavljujte se što češće. Ni mi sa tim apsolutno nemamo nikakav problem. Nemamo apsolutno nikakav problem.

Rekli smo – ravnopravnost medija. Tematske debate, u tome, naravno, želimo da učestvujemo, jer to je prilika da pokažete svoj program, ali i da pokažete ljudi koji su garant za realizaciju tog programa.

Naravno, ono što je ključno, REM je saopštio svoj stav, da će dati pravilnik, kada je reč o medijima sa nacionalnom frekvencijom, a kada je reč o privatnim medijima, oni ne mogu imati pravilnik, već preporuke, jer ipak su predstavnici privatnog sektora.

Sve vreme dok mi ovde govorimo o važnim temama, o dva važna zakona, i ja se slažem i mi ćemo glasati, naravno, za ove zakone, ne zato da bi omogućili nekim manjinskim strankama koje ne mogu da skupe potpise, da skupe potpise, već pre svega, zbog bezbednosti građana. To je suštinski razlog, a verujte da i neke parlamentarne stranke su u problemu da skupe potpise. Želim da kažem da i mi, kao i kolege iz opozicione stranke, kao i SNS, nismo imali razloga i nismo imali problema, već smo putem notara skupili potpise na vreme i predali svoje izborne liste.

Ali, dok mi vodimo ovde dijalog, u holu Narodne skupštine Republike Srbije se nastavlja politički monolog predstavnika ljotićevske ideologije, koji kaže da mi činimo državni udar ovde, svi zajedno, četrdesetak dana pred izbore, da ako usvojimo ove zakone, oni će se naći pred Ustavnim sudom. Mi nemamo ništa protiv, neka Ustavni sud kaže svoje mišljenje, koji poziva na prekid izbornih radnji. Pa, njemu odgovara prekid izbornih radnji, jer ja sam rekao, jedini cilj koji želi da postigne je da se nekako, bez izbora, bez demokratski izražene volje građana, dokopa vlasti i privilegija. Neće mu to poći za rukom.

Ponavljam, imaćemo fer i demokratske izbore i poštovaćemo volju građana. Kaže – 21. juna ćemo imati antidemokratske izbore. Ponavljam – imaćemo fer i demokratske izbore.

Potpuno je jasno, dakle, potreban im je i dalje prostor da bi kroz incidentne situacije bili prisutni u javnosti, da bi kroz incidentne situacije pokušali politički da profitiraju i da dođu do nekih političkih poena.

Ako se sećate, koliko mene pamćenje služi, možda se varam, eto, neka to bude kao da postavljam pitanje, da li su nastali tako što su na Hilandaru rekli – mi nemamo stranku i mi nemamo lidera i bavimo se porodicom? Jesu li to na kraju učinili? Definitivno nisu.

Znate kako, naš narod kaže da nagradu uglavnom dobija onaj koji jaše, a ne konj. Ovde neće dobiti nagradu ni onaj koji jaše, a ni konj. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, složiću se sa svim onim što ste rekli tokom malopređašnjeg obrazloženja i ponoviću još jednom da konačno moramo da stavimo tačku i da osnovna norma društvenog ponašanja u Srbiji ne sme da bude nasilničko i siledžijsko ponašanje i da Tužilaštvo i nadležni organi i nadležne institucije moraju konačno da odreaguju. Tu u potpunosti podržavamo stav kolega iz SNS.

Sa druge strane, danas na početku sednice ste bili potpuno u pravu kad ste gospodina Ševarlića pitali – šta vi zapravo želite da kažete? Četiri godine ste u ovom parlamentu, vi ne poznajete ni Poslovnik, zapravo pokušavate da ga zloupotrebite, a ne znate da ga zloupotrebite, a sa druge strane ne znate ni šta želite da kažete.

Onda, na sve to, on pokušava na jedan politički način, pošto je definitivno više politički minoran, nebitan, znate, dođete iz jedne poslaničke grupe, pa onda napustite tu poslaničku grupu, budete nekakav samostalan poslanik, neprepoznatljiv, nevidljiv u javnosti, nevidljiv u parlamentu, potrebni su vam politički poeni, ne znate kako da dođete do tih politički poena i onda osmislite – štrajkovaću glađu. Zbog čega štrajkujete glađu? Zato što je neko izdao Kosovo i Metohiju. Ko je izdao Kosovo i Metohiju?

Onda mu se Boško Obradović prikači kao politička pijavica, kao što su se prikačili na ovaj protest u 20 časova. Zapravo ne protest, oprostite, nego 20 časova kada smo svi trebali da izađemo i da aplaudiramo herojima Srbije, pre svega zdravstvenim radnicima, ali i svima onima koji su pomogli da ovaj sistem funkcioniše u jednom najtežem trenutku, pa se jedan deo opozicije se, kao političke pijavice, prikače u 20,05 časova misleći da na taj način politički profitiraju.

Tako Boško Obradović, pošto je verovatno istrošio sve političke ideje, on se prikačio nekom nazovite protestu ili štrajku glađu, kako već to definišu, jer nema više ideja, nema više načina kako da dođe do incidenata, jer postaje politički previše minoran.

Šta je to predsednik Srbije rekao i na koji način je to predsednik Srbije izdao Kosovo i Metohiju? Zato što je rekao nešto što je istina, nešto što pripremaju drugi i zato što je rekao da je pozivao u Srbiji na unutrašnji dijalog i zato što je postavio pitanje – dobro, recite mi sada šta je rešenje? I zato što je na insistiranje jednog dela opozicije, koji jedan od njih sedi danas na stepenicama i štrajkuje glađu, insistirali su, ispravite me ako grešim, da se održi sednica Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj će se razgovarati o pitanju Kosova i Metohije, zapravo podneti Izveštaj o Kosovu i Metohiji?

Sve što su imali da kažu mogli su da dođu na tu sednicu i da saopšte, apsolutno sve. Vlada Republike Srbije i predsednik pokazuju spremnost da idu u susret problemima, da daju odgovore na teška pitanja. Pitanje Kosova i Metohije je veoma teško pitanje i predsednik i Vlada shvataju da je veoma važno da se dijalog nastavi i da dijalog nema alternativu, ali za to što nema dijaloga nije kriva Srbija i niko ne može da okrivi Srbiju. Srbija čini sve da dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

I predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije ne vode, po pitanju Kosova i Metohije, politiku sa maskama, već politiku bez maski. Istina mora da bude osnov za iznalaženje kompromisnog rešenja po pitanju Kosova i Metohije. I predsednik se pojavio pred parlamentom i vrlo otvoreno o tome govorio.

Mi smo tada vrlo jasno rekli – ma koliko je taj put težak i ma koliko je taj put za nas i emotivno težak i ni malo lak mi taj put moramo da nastavimo, jer ne postoji drugi put i ne postoji drugi pravac. Ali, u svemu tome moramo da budemo realni sami prema sebi, pre svega, i da prihvatimo greške onda kada su te greške počinjene.

Nije Kosovo i Metohija izgubljeno onako kako bi to drugi želeli, ali nije ni naše onako kako bi mi to želeli, ali je pitanje – zašto su oni koji u tom trenutku nisu bili u sali Narodne skupštine Republike Srbije duži vremenski period krili mnoge stvari baš upravo po pitanju Kosova i Metohije?

Dozvolite, jesu li lica sa poternica politički lideri sa kojima se moralo razgovarati? Jesu li se rezolucije menjale u avionu? Zašto su pitanje Kosova i Metohije iz Njujorka prebacili u Brisel? Zašto su pred Međunarodnim sudom pravde postavili pogrešno pitanje? Zašto su granični prelazi?

Sve oko graničnih prelaza, dame i gospodo narodni poslanici, je završeno do 2011. godine i zna se koje stavio paraf i potpis na to, a pošto su izbori bili 2012. godine, znalo se da će to sniziti rejting. E, da ne bi govorili o tome, onda se prećutalo, pa se to ostavilo na odgovornost narednoj Vladi.

Ali, ne vredi danas da govorimo o tim i o takvim kukavicama, jer kukavice su oni koji se u tom trenutku nisu pojavili u parlamentu da otvoreno o tome razgovaraju. Sve što imate da kažete, dozvolite, dođite u salu, saopštite svoj stav, saopštite svoje mišljenje. Dajte da čujemo šta je konačno njihova alternativa po pitanju Kosova i Metohije, naša je jasna. Nema danas rešenja, rešenja bez kompromisa, bez Srbije. Za razliku od nekih prethodnih perioda, Srbija danas može nešto da kaže i da traži, a ne da samo gleda kako od nje otimaju deo po deo teritorije. Ali, da bi došli do toga bilo je potrebno mnogo rada, mnogo truda, mnogo energije i mnogo posvećenosti, pre svega.

Koliko ćemo benefita izvući u narednom vremenskom periodu to opet zavisi od naše realnosti, koliko mi možemo da budemo realni sami prema sebi. Građani, kada govorimo o pitanju Kosova i Metohije, pre svega od nas očekuju istinu, ali očekuju od svih nas odgovoran i ozbiljan odnos. Ta realnost znači – da li mi možemo konačno da sagledamo realno situaciju na prostoru Kosova i Metohije i da shodno tome imamo realna očekivanja?

Dozvolite, na jednoj strani zapad insistira da Srbija prestane sa diplomatskim aktivnostima, jesam li u pravu? Priština kaže da ih to iritira i da je to jedan od razloga zašto ne žele da nastave dijalog. Nije problem, mi smo to znali. To je opšte poznato, ali znate šta je problem? Albanci ili šiptari, nazovite ih kako god hoćete, ma koliko se politički razlikovali, o jednom misle svi isto, a to je o nezavisnosti Kosova i Metohije, imaju potpuno identičan stav. Ovde u Srbiji tog konsenzusa nema, dok mi pokušavamo sa kolegama koje su tog dana učestvovale ove u raspravi i svaka čast i kolegama iz SRS koji su tada pozvali građane, ako se sećate, tada su bili izbori, pozvali građane da izađu i da glasaju za „Srpsku listu“. To je jedinstvo. Uvek smo jaki onoliko koliko smo jedinstveni i treba da po pitanju Kosova i Metohije uvek težimo da izgradimo taj konsenzus. To je važno.

Sa druge strane, imate onaj deo opozicije koji se nije opredelio da dođe u salu i kaže šta misli, već je to govorio iz skupštinskog hola. A šta su govorili iz skupštinskog hola? Šta su rekli za diplomatsku aktivnost? Nije, zaboga, etički, nije u skladu, nije moralno, za to se uzimao novac. Čekajte, mi smo iz skupštinskog hola slušali reči prištinskih političara. Dakle, reči prištinskih političara smo slušali iz skupštinskog hola i danas oni imaju puno pravo da nama spočitavaju pitanje Kosova i Metohije.

Mislim da je bolje da ćute. Mislim da je najbolje da po pitanju Kosova i Metohije zaćute, jer onda kada su trebali da pričaju, nisu našli za shodno.

Dakle, mi smo potpuno ubeđeni, predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije čine sve da iznađu kompromisno, pravično rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane. Čine sve upravo zbog generacija koje dolaze, jer nemamo tu odgovornost da ovo pitanje prebacujemo na generacije koje dolaze.

Kako vreme bude prolazilo, ovo pitanje će postajati sve teže i mi na kraju nećemo imati o čemu da razgovaramo. Za razliku od svih ostalih i predsednik i Vlada otvoreno govore istinu pred građanima Srbije. Istinu i onda kada odu i u SAD i u bilo koju drugu državu, samo istinu. Ne jedna priča o Briselu, ne jedna priča o SAD, a treća priča ovde u Srbiji kako se dešavalo u nekom vremenskom periodu.

Moguć je kompromis, moguć je dogovor, na čemu se insistira, kako je do sada činio i predsednik i Vlada, i insistiraju na dijalogu, i sve dok, kao i do sada što su činili, dosledno i odlučno brane nacionalne i državne interese.

Sve ostalo je sramno. Sve ostalo je licemerno. Sve ostalo je nemoralno i sve ostalo samo dovoljno govori od strane onih koji su hteli da navodno protestuju zbog toga, govori o njihovom i moralnom i političkom karakteru. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.

Poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, ministre spoljnih poslova, znate, Dimitrije Ljotić je govorio da nama trebaju borci, a ne glasači. To je danas gospodin, ako tako mogu da kažem, Boško Obradović i pokazao, da kroz ovaj incident zapravo još jednom potvrđuje da traga za načinom kako da bez izbora dođe do vlasti i privilegije.

Želim da čestitam, pre svega, predsednici Narodne skupštine na načinu na koji je odreagovala, ali i svim narodnim poslanicima na jednom dostojanstvenom načinu na koji su odreagovali na ovakav incident. Inače, na ovakve incidente, kojima se samo teži i koji imaju za cilj da se dođe do medijske pažnje i nekih jeftinih političkih poena, upravo ovako i treba odreagovati.

Da se vratim na ono što je tema današnjeg skupštinskog zasedanja. Mi smatramo da je Srbija ostvarila izvanredne rezultate u borbi protiv negativnih posledica virusa. Državno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Republike, predsednicom Vlade, celokupna Vlada Republike Srbije, celokupna zdravstvena struka jesu odradili jedan ozbiljan i važan posao. Rezultati tog posla su vidljivi i prepoznatljivi i zahvaljujući tim rezultatima ovu fazu smo uspeli da prebrodimo.

Međutim, u narednoj fazi, nažalost, Korona će i dalje biti prisutna u našim životima. Državno rukovodstvo, kao što je i rekao prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, je pokazalo da ima i sposobnost i spremnost i znanje da upravlja krizom i da upravlja u kriznim situacijama.

Kao što sam govorio pre nekoliko dana, reagovalo se brzo, reagovalo se daleko brže u odnosu na neke države. Jesu nam vrlo često zamerali da su neke mere koje uvele Vlada Republike Srbije oštre, a onda su i pojedine države EU koristile potpuno identične mere, jer šta to može da bude toliko strogo ako imate cenu ljudskog života? Na jednoj strani imate cenu ljudskog života, na drugoj strani imate, kako kažu, nekakve preterane mere, pa, valjda, u takvim okolnostima uvek birate da sačuvate ljudski život. Nemoguće je da imate 100%, kao što sam to rekao pre nekoliko dana, nemoguće je da imate 100% slobodu kretanja i da imate mogućnost da u ovakvim okolnostima sačuvate 100% ljudske živote.

Ono što je važno i što je pokazao ovaj period koji je iza nas - sistem funkcioniše kada je najteže, a imamo, kao što je to i predsednica Vlade u uvodnom izlaganju rekla, dobre ekonomske rezultate i dobre ekonomske pokazatelje. Uspeo se izbeći onaj najgori scenario koji se desio u nekim državama, nažalost, poput Italije i Španije, upravo zahvaljujući rigidnim i rigoroznim merama koje je uvela Vlada Republike Srbije.

Tačno je da je ovaj period teško pao jednom broju građana, i to je za nas u potpunosti razumljivo, ali važno je da, i ja sam ubeđen da to građani shvataju, ovo je bila borba za ljudske živote. Mi uvek treba da se sećamo onih koji su preminuli, da izrazimo saučešće porodicama preminulih tokom ovog perioda, ali, takođe, uvek treba da se sećamo i toga i da se setimo toga koliko je ljudskih života sačuvano.

Logično je da je bilo i nestrpljenja, logično je da je bilo i straha, jer strah je prirodna pojava, ali ovo je bila borba za budućnost Srbije, ovo je bila borba za život Srbiju. U takvim okolnostima i u takvoj situaciji nikada nikoga nećete moći u potpunosti da zadovoljite, ali važan je ishod, a ishod je pozitivan i to je ono što je suštinski najvažnije. Veliko hvala za disciplinovano, odgovorno i ozbiljno ponašanje naših građana, pre svega, uz dužno poštovanje svih građana, ali pre svega mislim na stariju populaciju.

Srbija je pokazala da onda kada je solidarna i jedinstvena da je najjača, zapravo Srbija je uvek jaka onda kada je jedinstvena. Kao što je predsednica Vlade Republike Srbije rekla, ispunjeni su epidemiološki uslovi da se ukine vanredno stanje. To što se ukida vanredno stanje ne znači da će neke mere biti stavljene van snage, to prosto nije ni logično, ni prirodno. Šta to znači? To opet zahteva jedan visok stepen naše lične odgovornosti i odgovornosti građana u narednom vremenskom periodu, upravo da ne bi došlo do širenja pandemije.

Potreban je, dakle, stepen lične odgovornosti, ali ono što želim još jednom posebno da istaknem, jeste da i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije i celokupan zdravstveni sistem u periodu koji je iza nas, koji nije bio ni malo lak, veoma težak. Okolnosti, nove okolnosti, nova situacija, ne znamo sa čime su suočavamo i protiv čega se borimo pokazali su spremnost da donose teške odluke u teškom vremenskom periodu i ono što je suštinski najvažnije, da budu uz svoj narod onda kada je teško.

Vrlo često se postavljalo pitanje od strane pojedinih opozicionih političkih stranaka, ne mislim na sve, kažem, od strane pojedinih opozicionih političkih stranaka, pitanje odgovornosti. Ja postavljam pitanje – šta je to odgovornost predsednika, Vlade, svih ministara, ako ne da onda kada je teško budu uz svoj narod? Kritika je uvek bilo i biće, šta god da se uradilo imali bi kritike od strane opozicije, da je predsednik radio od kuće, da je Vlada zatvorila zgradu i nije funkcionisala, sačekala da se završi vanredno stanje, opet bi imali kritike.

Oni koji su pokušavali da tokom ove pandemije politički profitiraju samo, zapravo, najbolje govore o sebi, govore o svom moralnom, političkom i ljudskom karakteru. To je nehumano, to je licemerno i to je nemoralno i nemam više ni jednu drugu reč da kažem za takav vid ponašanja.

Imamo novu situaciju pokušaja političkog profiterstva. U 20 časova, umesto svi da izađemo i da, ako ništa drugo, bar aplauzom pozdravimo heroje Srbije, zdravstvene radnike, pre svega, ali i sve one koji su učestvovali i koji su doprineli da sistem u veoma teškim okolnostima funkcioniše, imamo političke pijavice koje su se prikačile u 20.05 časova i pokušali i pokušavaju da na taj način politički profitiraju. Sada, zamislite kakva je odgovornost političara iz redova opozicije, iz jednog dela opozicije, najvažnije u ovom trenutku za njih je ko je patentirao to, ko je patentirao izum da se lupa u šerpe? Potreban je bio visok stepen inteligencije da bi neko nešto takvo patentirao.

Ali, ja sam potpuno ubeđen, jedan deo građana ne lupa iz političkih razloga, manji deo građana lupa iz političkih razloga i to apsolutno nije sporno, Srbija je slobodna zemlja i svako ima pravo da protestvuje, to je legitimno pravo svakog građanina, da na taj način izrazi svoje stav bilo da je političke prirode, bilo neke druge prirode, sve dok to ne ugrožava pravo drugih, sve dok to ne ugrožava funkcionisanje države i sve dok je to u skladu sa zakonom.

Mali broj, u to sam potpuno ubeđen građana lupa u šerpe iz političkih razloga. Jedan deo lupa zato što verovatno ne shvata još uvek mere, smatra da su mere preoštre iako je to bio jedini odgovoran i ozbiljan pristupa, jedan deo iz straha, a strah je prirodna pojava i to svakako treba razumeti. A onaj manji deo, verovatno lupa iz političkih razloga. U zabludi su ovi kvazi lideri opozicije koji smatraju da je to njihova politička podrška, ali neka ih, neka žive u zabludi.

Sa druge strane, ako i lupaju iz političkih razloga. Kažu, lupaju protiv diktature. Ako i lupaju iz političkih razloga i ako podržavaju te kvazi političare i kvazi lidere opozicije, pa čekajte protiv čega lupaju i za šta lupaju. Lupaju za bojkot? Pa, demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene politički kurs Srbije, ništa drugo. Ja ne znam drugačiji način, ulica svakako ne. Ta politička prošlost iz 2000. godine se više nikada u Srbiji neće vratiti. Ali, kažem, neka ih neka žive u zabludi. Kada nemate politiku, kada nemate političke ideje, kada nemate program, onda pokušavate da kroz incidentne situacije kao što je ova danas dođete do medijske pažnje i pokušate da politički profitirate.

Najbolji odgovor na takav vid i takav način ponašanja u četvrtak su upravo tom delu opozicije dali građani Srbije, penzioneri koji su šetali onda kada su oni odlučili da mimo zakona organizuju nekakav protest ispred Narodne skupštine Republike Srbije. Nije potrebno ništa više mi da kažemo, osim toga od onoga što su sami građani u tom trenutku poručili tim predstavnicima opozicije.

Želim da izrazim veliko zadovoljstvo kada je reč o našem zdravstvenom sistemu. Mislim da je naš zdravstveni sistem dao najbolji mogući odgovor na situaciju u kojoj smo se našli, da je naš zdravstveni sistem pokazao i vitalnost i brzinu prilagođavanja i spremnost i stručnost i sposobnost, da Srbija ima veliki broj zdravstvenih eksperata. Tačno je, mi jesmo podigli plate zdravstvenim radnicima. Danas se potvrdila potpuna opravdanost ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu.

Predsednice, mislim da u narednom vremenskom periodu treba da razmišljamo da još više podignemo plate zdravstvenim radnicima, kako bi eksperte zadržali u Srbiji, i da još više ulažemo upravo u zdravstvenu infrastrukturu, poučeni iskustvom koje je, nadam se, iza nas.

Vojska i policija su odgovorno, ozbiljno i posvećeno radili svoj posao. Uneli su jednu psihološku sigurnost među građanima.

Diplomatija je, gospodine Dačiću, obraćam se vama kao ministru spoljnih poslova, pokazala da nije samo politika, da je svrha zapravo zaštititi građane svoje zemlje. To je Ministarstvo spoljnih poslova, zajedno sa predsednikom Republike, pokazalo. To znaju građani koji su se u trenutku kada je proglašena pandemija nalazili van granica naše zemlje.

Dakle, virus ne poznaje državne granice. I dobro je da se uvek apelovalo na zajedništvo, dobro je da se uvek apelovalo na zajedničkom delovanju, na potrebi zajedničkog delovanja i na podršci.

Ovaj period je pokazao da mi kada je teško možemo da se oslonimo na dve osnovne stvari, dve suštinske stvari. Prva stvar su sopstveni resursi. Kada kažem sopstveni resursi, između ostalog, sve ono o čemu sam govorio, mislim i na poljoprivredu, mislim i na poljoprivrednike, jer mi smo agrarna zemlja, agrarna država. Jer, da nije bilo poljoprivrednika, i oni su heroji danas, da nije bilo njih, ne bi bilo snabdevenosti.

Druga stvar jeste ono o čemu ste govorili, gospodine Dačiću, a to su tradicionalno prijateljski orijentisane države. Zahvaljujući spoljnoj politici, zahvaljujući politici Vlade, Ministarstva spoljnih poslova, predsednika Republike, Srbija je ojačala svoj međunarodni ugled i imidž. Srbija je danas postala siguran, pouzdan i stabilan partner i zahvaljujući tome Srbija je dobila podršku i pomoć u prethodnom vremenskom periodu.

Ne bih ja izdvajao nikoga. Tačno je da smo očekivali da neki daleko brže odreaguju u odnosu na trenutak kada su odreagovali, ali da ne bih kritikovao, da ne bih bio pogrešno protumačen, želim samo da uputim zahvalnost svima.

Velika zahvalnost, naravno, i novinarima, koji su u jednom teškom vremenskom periodu, teškim okolnostima, zaista profesionalno radili svoj posao. Žao mi je što su prošli kroz jednu torturu od strane jednog dela opozicije, što su u ovom teškom periodu morali opet da slušaju kvalifikacije da ih dele na one koji su novinari, one koji nisu novinari, na one podobne i na nepodobne, umesto da imaju veliko poštovanje za ljude koji u teškim okolnostima profesionalno i stručno obavljaju svoj posao. Jer, izvinite, informacija u danima iza nas je za građane Srbije bila od izuzetne važnosti i značaja.

Nastavljamo tamo gde ste stali, kao što ste rekli. Mislim da su tri stvari suštinski najvažnije.

Prva stvar je visok stepen lične odgovornosti. Moramo da nastavimo da se ponašamo odgovorno, ozbiljno, disciplinovano, racionalno, da poštujemo preporuke struke, da bi sačuvali živote.

Druga stvar jeste ekonomija, sačuvati srpsku privredu. Srbija nikada nije bila ekonomski stabilnija i jača. Moramo da sačuvamo fiskalna dostignuća koja smo postigli u prethodnom vremenskom periodu zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije, da na pravi način koristimo benefite iz svega toga u periodu koji je pred nama, da prihvatimo sve ono što jesu podsticaji koji mogu da omoguće rast i razvoj. Evo, građevina je krenula. Krenulo se sa infrastrukturom. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, i to je jako dobro. Mere Vlade Republike Srbije upravo su usmerene ka najugroženijim kategorijama. Dakle, sačuvati nivo zaposlenosti, sačuvati srpsku privredu, pre svega privatni sektor koji je budućnost i sačuvati egzistenciju i životni standard građana.

Kažu - Vučić i Vlada ne razumeju privredu. Pa, dobro je da postoji razlika između nas i tog dela opozicije. Jer, za nas je konačan cilj da ojačamo srpsku privredu i da zadržimo da Srbija ostane finansijski stabilna i jaka, a ne da nađemo put kako da dođemo do enormnog i ličnog bogaćenja.

Treća stvar koja je važna jesu izbori. Tu se u potpunosti slažemo. Naš stav je - nema odlaganja izbora. Vrlo je važno da se izbori održe što pre. Slušali smo predloge pojedinih opozicionih poslaničkih grupa. Najpre su govorili tokom pandemije da vlast koristi pandemiju da bi odložila izbore, da bi realizovala političke ciljeve. A onda su se zalagali za odlaganje izbora. A pri svemu tome se zalažu za bojkot. To mi baš i nije najjasnije. Mesecima su nas zavaravali, i nas i javnost, pravili farsu, nekakve izborne uslove, izborne zahteve, iako su jako dobro znali da jedino što im preostaje kao očajnički i gubitnički potez je bojkot i ništa drugo, prikazujući sebe kao evropejce, patriote, demokrate. Niti su evropejci, niti su patriote, niti su demokrate.

Pozivajući svoje prijatelje iz Evropskog parlamenta, pa, evo, i gospođa Fajon i gospodin Bilčik su našli za shodno pre nekoliko dana da nam kažu kako parlament treba da funkcioniše. Jedna novinarka me pitala - kako to komentarišete? Ja sam rekao - ne osećam apsolutno nikakvu potrebu da to komentarišem, ali mi je drago da su i gospodin Bilčik i gospođa Fajon konačno shvatili da u Srbiji postoji parlament, kao najviši organ zakonodavne vlasti i da nijednog trenutka razgovore koje smo vodili mesecima nisu imali razloga da vode u hotelskim lobijima, nego upravo u institucijama sistema, upravo u parlamentu. Hvala im što misle o Srbiji, ali mi ćemo nastaviti da radimo u najboljem interesu naših građana.

I na samom kraju, samo još nekoliko stvari.

Žao nam je svakog deteta u Srbiji, moram to da kažem. Žao nam je svakog deteta u Srbiji. O tome smo više puta govorili. Ali, deca i suze postaju deo političke kampanje. Mislim da moramo da se bavimo uzrokom svega onoga što se dešavalo od samog početka.

Od samog početka smo govorili da manjak političke moći, manjak političkog uticaja, dovodi do najprimitivnijeg mogućeg ponašanja i da to pravazilazi više granice političkog vokabulara. Kada nemate ideju, kada nemate program, kada nemate ljude koji su garant za realizaciju tog programa, onda koristite incidente. Ko je prvi koristio decu? Ko je prvi koristio patente? Ja sam o tome govorio pre nekoliko meseci ovde u parlamentu.

Dame i gospodo poslanici, ovo su fotografije. Ove fotografije, ovde ste i vi, gospodine Dačiću, sa vašim sinom, ovde je i predsednik Republike sa svojim sinom, nažalost, ove fotografije nisu izbacili i nisu napravili predstavnici vladajuće koalicije. Ovo je učinio neko drugi.

Pa, nemojte danas da očekujete sažaljenje jer vašu decu niko nije nijednog trenutka prozvao. Od političara se očekuju rešenja. Kada ste ulazili u politiku, niste pitali svoju decu. Građani od političara očekuju rešenja, a ne sažaljenja.

Ako ste želeli nešto da promenite, onda ste trebali da kažete - Boško Obradoviću, uputi izvinjenje predsednici Narodne skupštine što si fizički nasrnuo na nju, uputite izvinjenje što ste fizički nasrnuli na novinare televizije "Pink", uputite izvinjenje što ste fizički nasrnuli na predsednika Administrativnog odbora. Sergeju Trifunoviću, uputi izvinjenje na način kako si se obratio penzionerima. E, onda bi bili drugačiji od drugih. Ovako, nemojte da pokušavate da izazovete sažaljenje kod građana, jer to više ne prolazi, ta politička magla ne prolazi.

Što se tiče vakcinacije, gospodine Dačiću, mi smo protiv politizacije, kao što ste i rekli, čitave priče. Vakcina mora biti međunarodno verifikovana. Vakcina mora da bude opšte prihvaćena, efikasna i bezbedna i to nije nikakva teorija zavere, to je život.

Na samom kraju, još samo par sekundi. Imam nekoliko pitanja. Imaju li, gospodine Dačiću, EU, malopre ste o tome govorili, imaju li EU i UN, meni je drago da je predsednica Vlade učestvovala u donatorskoj konferenciji i da je Srbija uložila dva miliona evra u vakcinu, ponosni smo na to, zaista, ali imaju li EU i UN jedinstven pristup kuda dalje? Šta je put? Kojim to putem treba da idemo dalje? Jer, kao što sam rekao, korona će biti prisutna i u narednoj fazi u našim životima.

Sledeća stvar, hoće li se posle pandemije menjati spoljna politika Srbije i kako će sve ovo funkcionisati na jednom globalnom planu? Zahvaljujem još jednom.
Zahvaljujem, kolega Đuriću.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović. Izvolite.
Zahvaljujem, kolega Parezanoviću.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.
Izvolite.
Zahvaljujem koleginice Stamenković.
Reč ima predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Koleginice Stamenković, osnov javljanja?
(Branka Stamenković: Replika.)
Replika? Niste pomenuti tokom izlaganja. Dobili ste odgovor na pitanja koja ste postavili.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Izvolite.
Zahvaljujem, koleginice Filipovski.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
Zahvaljujem, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Žarko Obradović.
Zahvaljujem, kolega Obradoviću.

Reč ima narodni poslanik Vojin Biljić.

Izvolite.
Zahvaljujem kolega.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.
Samo trenutak. Da li ste vi hteli reč?
Oprostite kolega Đukanoviću, pre vas reč ima prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.