Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Zukorliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da, pre nego što postavim pitanje, čestitam godinu dana rada Vlade Republike Srbije, koju je parlament izabrao 28. oktobra 2020. godine, a koja je Vlada kontinuiteta. Vlada koja je nastavila privredne i društvene reforme u Srbiji i treba da dovede Srbiju u svet i dovešće Srbiju u svet razvijenih zemalja.

Ovo je svakako reformska Vlada, kako smo rekli prilikom konstituisanja i formiranja Vlade Republike Srbije, reformska Vlada za teško vreme, Vlada koja je pokazala da onda kada je najteže sistem može da funkcioniše i da ostvaruje dobre rezultate. Svakako je danas prioritetan cilj i rukovodstva Srbije i Vlade da se odbranimo od neprekidnih i sve brutalnijih napada na naš državni integritet i suverenitet, pre svega.

Ovih dana od strane Prištine, ali i iz drugih delova regiona, orkestrirano se vrši pritisak na Srbiju kako bi se odrekla dela svoje teritorije i dopustila albanskim separatistima, koje vodi jedino neopisiva mržnja prema svemu što je Srbija danas i što će Srbija biti u perspektivi. Po ko zna koji put oglasila se Vjosa Osmani, koja više ni u jednoj izjavi ne može da prikrije svoju mržnju. Ona je juče izjavila da je Srbija kancer Evrope i da njihovoj improvizovanoj državi Kosovo ne pada na pamet da menja svoj ustav kako bi se osnovala zajednica srpskih opština i da zajednica srpskih opština može eventualno da bude nevladina organizacija.

Osmanijeva u svom brutalnom verbalnom pohodu na sve što je srpsko ide i dalje. Ratno-huškačkom retorikom javno poziva NATO pakt i druge evropske saveznike da kosmetske Albance odbrane od Srba i Rusa, govoreći kako region treba odbraniti od uticaja Ruske Federacije. Jasno je da Osmanijeva ovakvim predstavama želi da se predstavi kao najvažniji branjenik interesa zapada na ovom prostoru. Valjda misli da bilo kakvu odluku o Srbiji može da donese bez Srbije koja kao suverena država ima, naravno, svoje interese.

Koliko god sve ovo Priština radi samo radi skretanja pažnje sa svih zločina koji su prema Srbima činjeni u celom regionu, ovo je nedopustivo i ne može se dopustiti niti prećutati ovakvo svakodnevno atakovanje na Srbiju i na srpski narod. Albanski mediji takođe orkestrirano preko medija napadaju Srbiju.

Najsvežiji primer za to je događaj vezan za, recimo, izbor za mis sveta, kada su predstavnici Albanije, Srbije i lažne države Kosovo pokazali znak albanskog dvoglavog orla albanska štampa nije reagovala, ali kada su pokazali tri prsta kao srpski simbol, tamošnji mediji su ih osudili rekavši da su tri prsta simbol mržnje prema Hrvatima, Albancima i prema Bošnjacima.

Tako nešto mogu da smisle samo bolesni umovi. Zato mi moramo da u svakom momentu pokažemo složnost i da tamo gde predstavljamo Srbiju to bude dostojanstveno i patriotski.

Pre dva dana sam govorio o današnjem skupu Albanaca, Hrvata i Bošnjaka ispred Konzulata Republike Srbije u Njujorku, koji je svojevrstan diplomatski skandal. Ni o ovom skupu, niti o ratnohuškačkim izjavama Osmanijeve niko se, nažalost, iz međunarodne zajednice nije do danas oglasio.

Nedopustivo je da prećutimo i novu jučerašnju provokaciju Hrvatske, odnosno vlasti u Vukovaru, koja juče ponovo nisu srpskoj manjini dozvolili upotrebu ćirilice. Istovremeno se od strane navijača Fudbalskog kluba „Dinamo“ iz Zagreba čuje pesma „Oj, hrvatska mati, Srbe ćemo klati“. Nažalost, ni Hrvatska se nije oglasila povodom današnjeg protesta u Njujorku, čiji ćemo ishod videti u toku dana.

Sve ovo je nedopustivo, posebno što se povodom ovih povoda ne oglašava ni međunarodna zajednica i spreči ovakva divljanja, koja samo vraćaju nazad sve naše pokušaje da vodimo miroljubivu politiku u regionu, da sačuvamo mir i stabilnost u regionu, a često smo radi mira i stabilnosti u regionu pravili kompromise, koje drugi narodi ne bi pravili.

S druge strane, od Srbije se otvoreno i bez skrivanja traži da odustane od svojih nacionalnih interesa, da dozvoli rušenje sopstvenog državnog integriteta i suvereniteta, što Srbija nikada kao ucenu neće prihvatiti. Mi jesmo za dijalog, drugi nisu. Ono što je vidljivo je da što je Srbija jača, to su napadi na Srbiju brutalniji. A kome to smeta država koja, uprkos svim udarima sa svih strana u regionu, još uvek pruža ruku pomirenja i otvoreno jača regionalnu saradnju, pre svega, u svim segmentima društva, što se potvrđuje u zakonodavnoj aktivnosti našeg parlamenta.

U vezi sa ovim orkestriranim napadima na Srbiju, postavio bih Vladi sledeće pitanje – da li se planiraju diplomatske i druge aktivnosti Vlade, kako bi se reafirmisalo poštovanje međunarodnih dokumenata, pre svega mislim na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, koju bi mnogi da zaborave, ali naravno, i Briselski sporazum, koji jedino Srbija za sada ispunjava? Koji bi to bili politički koraci i da li se može još energičnije tražiti od međunarodne zajednice i UN i EU, odnosno Brisela, da stane na stranu međunarodnog prava i pokaže snagu i mogućnost da privoli drugu stranu, odnosno Prištinu, da prestane sa ratnohuškačkom politikom, sa otvorenim napadima na Srbe i ucenama?

(PREDSEDAVAJUĆI: Kolega Milićeviću, imajte obzira na vreme, molim vas.)

Završavam, samo još jedna rečenica. Zahvaljujem.

Ovo pitam u kontekstu najava Prištine da će 6. novembra preuzeti trafostanicu „Valač“, što bi bila crvena linija za Srbe, posle terorističkog upada na sever Kosmeta pre desetak dana. Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih najpre iskoristio priliku da Skupštini Republike Srpske čestitam 30 godina od konstituisanja a tim povodom je i predsednik našeg parlamenta Ivica Dačić juče boravio u Banjaluci. Ova poseta je dokaz jačanja parlamentarne saradnje između Srbije i Srpske i dobro je što će jedan od ishoda biti i održavanje zajedničkih sednica naših parlamenata.

Predsednik Dačić je juče u ime svih nas ponovio naš državni stav da će Srbija garantovati sve što proizilazi iz Dejtonskog sporazuma i specijalnim vezama između Banjaluke i Beograda. Jasno je, moramo čuvati jedni druge jer napad na Srbiju i Srbe gde god da žive su sve brutalniji.

Dobro je da postoje dobri odnosi između Bošnjaka i Srba u Priboju, Sjenici, u Novom Pazaru ali najnoviji napad stiže od strane Albanske zajednice iz Amerike, koja je zajedno sa Bošnjačkom i Hrvatskom zajednicom u Americi je dala sramno i uvredljivo saopštenje u kojem optužuju našu zemlju za navodne zločine i etničko čišćenje.

Tim povodom, ove organizacije pozivaju svoje istomišljenike da 28. oktobra dođu ispred Konzulata Republike Srbije u Njujorku na protest koji organizuju pod nazivom „Podizanje glasa protiv Srbije koja je počinila zločine na Balkanu kroz etničko čišćenje, ubistva i silovanja, pokušavajući da izgradi dugogodišnji hegemonistički stav o velikoj Srbiji“. Tako oni kažu i navode da svetsku pravdu za prolivenu krv, za nevine žrtve, zločine fašističke Srbije.

Na ove monstruozne navode ne smemo nikako ostati nemi, jer činjenice govore sasvim suprotno. U vezi sa najavom ovog skupa koji želi da nas Srbe osudi po našem mišljenju da bi prikrili sopstvene zločine i nepočinstva, činjenice su suprotne.

Da krenemo od stanovništva. Prema podacima austrijskog kartografa Hajnija Banhauza, po popisu iz 1846 godine na teritoriji tadašnje Hrvatske koja je pripadala Austrougarskom carstvu živelo je 2.643.000 Srba a Hrvata tri puta manje, svega 836.000 a prema podacima istog kartografa teritorije tadašnje Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore koje su bile pod Osmanskim carstvom živelo je 99% Srba.

Ovo nisu naši podaci već podaci austrougarskog kartografa. Pitanje je šta se u narednih 150 godina desilo sa Srbima? Jasno je da je izvršena asimilacija i etničko čišćenje nad Srbima.

U 20. veku, to je bio genocid u Jasenovcu i drugim logorima smrti, to je bio raspad Jugoslavije, to je bila NATO agresija. Podaci su jasni i potpunu demantuju morbidne navode da je Srbija ta koja je vršila etničko čišćenje.

Pitamo se gde je nestalo 250.000 Srba iz Hrvatske posle „Bljeska“ i „Oluje“ gde je isto toliko Srba nestalo sa prostora Kosova i Metohije i kako Albanci, Hrvati i Bošnjaci mogu da govore da smo mi vršili etničko čišćenje kada je njih više a Srba manje u tim krajevima.

Da podsetim samo na neke podatke. Tako u Hrvatskoj 1991. godine živelo je 580.762 Srbina, odnosno 12,2% a 2011. godine svega 201.631 što je 4,54%. Na Kosovu i Metohiji situacija je još gora, naravno po Srbe, prema popisu iz 1981. godine u Prištini je živelo 50.290 Srba a 2011. godine svega 430 Srba, u Uroševcu 1981. godine živelo je 18.285 Srba, danas svega 32. U Gnjilanu je 1981. godine, prema popisu, 19.212 Srba a 2011. svega 322 Srbina. U Podujevu 1981. godine živelo je 2.242 a 2011. svega 12 Srba. U Đakovici je 1981. godine živelo 1.898 Srba a 2011. svega 17. U Peći 1981 živelo je 3.837 a trenutno živi svega 9 Srba.

Da ne nabrajamo dalje, jer u svakoj sredini na KiM osim na severu je slika ista. Onda se mi pitamo - ko je ovde vršio etičko čišćenje? Da ne pominjemo "žutu kuću", izmišljeni Račak ili da se vratimo na slučaj Đorđa Martinovića iz 1986. godine.

Danas se sve više u međunarodnoj javnosti, koja je bila decenijama dezinformisana, govori otvoreno o stradanju Srba na teritoriji svoje države ili države čija je Srbija bila članica. Taj proces proterivanja, pokrštavanja, asimilacije i ubijanja Srba je dug i vešto politički planiran proces. Uprkos tome, Srbija i dalje nastoji da budi faktor stabilnosti u regionu i da povezuje sve narode, pa i one koji nam kroz istoriju nisu bili naklonjeni.

Moje pitanje je sledeće. Država Srbija na ovaj sramni protest koji prekosutra Albanci, Hrvati i Bošnjaci organizuju ispred konzulata Srbije u Njujorku ne sme da odćuti. Mudra spoljna politika Vlade Republike Srbije jeste naš temelj, ali isto tako smatramo da na teške uvrede izrečene na račun srpskog naroda i Srbije u najavi navedenog skupa ne smemo ostati nemi. Moje pitanje je da li će Vlada ili Ministarstvo spoljnih poslova preduzeti potrebne preventivne diplomatske mere kako bi sprečili ovakav vid političkog pritiska na naš narod i državu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani ministre, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je izmena Zakona o budžetu za 2021. godinu i na samom početku moram da se složim sa profesorom Mijatovićem - jedan kontinuitet ekonomske stabilnosti, jer Srbija je i 2021. godinu ušla jaka i ekonomski stabilna sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati projektovanu stopu BDP od 6%, a dolazimo do projektovane stope BDP od 7%. Mi smo ubeđeni i preko 7%.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2021. godinu, šta reći, pozitivan, razvojni, ali moram posebno naglasiti i, pre svega, socijalno odgovoran. Socijalno odgovoran je pored razvojne politike kroz infrastrukturne projekte, kapitalne investicije. Dakle, država nastavlja da vodi jednu ekonomsko-socijalnu, odgovornu politiku u čijem sedištu je običan čovek, građanin Srbije i životni standard građana Srbije.

Država u ovom trenutku, kao što je ministar rekao na Odboru za finansije ima više od 300 milijardi dinara i nastavlja sa politikom podizanja životnog standarda i ulaganja u infrastrukturu.

Ostvarili smo rezultat. Mi danas ne razgovaramo o rebalansu budžeta zato što imamo rashod, već zato što smo ostvarili dobar rezultat. Ostvarili smo rezultat bolji nego što smo očekivali za 183 milijarde dinara. Dakle, mi vršimo promenu Zakona o budžetu, jer smo postigli rezultate koji su bolji od onih koje smo planirali. U odnosu na aprilski rebalans fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi dinara, a u najvećoj meri zbog značajno bolje realizacije prihoda. Samim tim, predloženim rebalansom predviđen je i deficit republičkog budžeta i, umesto 6,9% BDP, sada iznosi 4,9% BDP, što je veoma značajan rezultat.

Sa ovako planiranim deficitom javni dug će na kraju 2021. godine, kao što ste rekli, iznositi 58,2% BDP, što je manje od nivoa Mastrihta od 60%, a da ne objašnjavam ponovo šta je Mastriht i od koje godine je uveden Mastriht i iz kojih razloga.

Pandemija izazvana korona virusom jeste uticala na ekonomsku politiku zemlje, ali zahvaljujući, pre svega, merama Vlade Republike Srbije na umanjenju negativnih posledica pandemije na ekonomski sistem, država je spasila privredu, održala je na stabilnim nogama, sačuvali smo proizvodne kapacitete, sačuvali smo radna mesta, obezbeđena je likvidnost i održan životni standard građana, što je suštinski najvažnije. Dakle, država je reagovala pravovremeno i na vreme sprovela prvi i drugi paket ekonomske pomoći građanima i privredi, a trenutno se sprovodi i treći paket.

Dakle, država je, podsetiću, izdvojila 961,1 milijardu dinara za pomoć građanima i privredi od početka pandemije korona virusa do danas. To je otprilike, ispravite me ako grešim, negde oko 17,2% BDP. Postavlja se pitanje da li je jedna država u svetu, da li je jedna država u Evropi prihvatila ovoliki teret krize na sebe. Dakle, Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije pokazali su jednom odgovornom i ozbiljnom ekonomskom politikom, opreznom ekonomskom politikom, mada nam ovi, kako da kažem, predstavnici nezavisnih regulatornih tela vrlo često govore da smo neoprezni, ali jednom opreznom politikom uspela da pokaže da sistem funkcioniše onda kada je najteže i ne samo da sistem funkcioniše, već da ostvaruje dobre ekonomske pokazatelje.

U 2020. godini, osim 100 evra pomoći svim punoletnim građanima Srbije, penzioneri su, podsetiću, u nekoliko navrata dobili dodatni novac od države, najpre 4.000 dinara, potom 5.000 dinara. Ove godine će svi punoletni građani naše zemlje dobiti po 60 evra, odnosno dva puta po 30 evra, a uz to u decembru biće isplaćeno dodatnih 20 evra pomoći. Penzioneri su i ove godine dobili dodatnih 50 evra pomoći, a nezaposleni 60 evra, a svi vakcinisani po 3.000 dinara. Pomoć od 100 evra, ono što posebno treba naglasiti, dobili su i Srbi sa prostora Kosova i Metohije, uključujući i decu, dok su nezaposleni dobili dodatnih 100 evra.

Pomenuću samo neke od mera Vlade za ublažavanje posledica korona virusa, a to je isplata tri minimalne zarade za više od milion zaposlenih, odlaganje poreza i doprinosa na zarade za tri meseca, povoljniji krediti preko garantne šeme sa komercijalnim bankama i preko Fonda za razvoj, stavljen je i moratorijum nad otplatom kredita, najpre za tri meseca, a zatim za još dva, što je iskoristilo čak 90% zaduženih građana.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu omogućilo je da se danas kroz rebalans obezbede sredstva za dodatno finansiranje, pre svega infrastrukturnih i kapitalnih projekata. Svako ulaganje u infrastrukturu podstiče, naravno, rast ekonomije, zapošljava privredu, otvara i održava nova radna mesta. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Izgradnja infrastrukture je preduslov za dolazak investitora.

Srbija je prošle godine privukla strane investicije u iznosu od tri milijarde evra, a u periodu od januara do jula meseca, čini mi se, negde oko 1,902 milijarde evra.

Srbija je u vrhu evropskih zemalja po stranim investicijama, a upravo od stranih direktnih investicija zavisi napredak zemlje, finansijski rast ali i isplata plata i penzija.

Rebalansom budžeta za 2021. godinu za kapitalne investicije izdvojeno je čak 3.088,094 milijarde dinara. Podsetiću javnost pre svega, ne govorim ovo zbog vas gospodine ministre i zbog kolega, ali prethodnim rebalansom izdvojili smo 330, zapravo budžetom smo izdvojili 333 milijarde dinara, što je bilo 5,5% BDP a potom još 88 milijardi dinara.

Najveći deo sredstava opredeljen je za povećanje državnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo. Kada je, konkretno, reč o saobraćajnoj infrastrukturi, vi ste o tome govorili, novac je izdvojen za izgradnju puta E 761 deonica Pojate-Preljina, autoput E 763 deonica Novi Beograd – Surčin, zatim za izgradnju brze saobraćajnice petlja Požarevac – Golubac, kao i za beogradski metro.

Čujem od nekih nazovite opozicionih političkih stranaka, danas u dnevnoj štampi konkretno, pišu da je beogradski metro predizborno obećanje. Pa, kako može biti nešto predizborno obećanje ako ovim rebalansom umesto tri milijarde izdvajamo pet milijardi i 10 miliona dinara. Uostalom, rezultati će na kraju pokazati ovakav način ophođenja i koliko su u pravu sa ovakvim konstatacijama.

Srbija je infrastrukturno razvija. Gradimo autoputeve više nego ikada. Urađeno je 350km autoputeva, gradi se 370km autoputeva i još 300km je u pripremi. Važno je da infrastrukturno povezujemo zemlju.

Rebalans predviđa, naravno, i nastavak velikih ulaganja u zdravstvo. Značajnije povećanje sredstava planirano je za realizaciju izgradnje fabrike vakcina, potom za izgradnju i opremanje Kovid bolnice u Novom Sadu, tu je i rekonstrukcija KC Srbije, kao i KC Beograd.

Ulaganje u izgradnju saobraćajne infrastrukture, kao i ulaganje u izgradnju i opremanje novih bolnica i fabrika vakcina višestruko je korisno. Time se razvija i unapređuje sama infrastruktura, unapređuje se kvalitet javnih usluga, pa samim tim i kvalitet života građana. Rebalansom je izdvojen novac za izgradnju gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, izgradnju Data centra u Kragujevcu, kao i za isplatu dodatnih 20 evra pomoći građanima u decembru.

Uspeh ekonomskih paketa pomoći građanima i privredi potvrđeni su pre svega kretanjima na tržištu rada. Ne samo da sačuvana radna mesta, već smo uprkos pandemiji, uprkos ogromnim problemima u ekonomiji povećali minimalnu cenu rada i povećali plate i penzije. Minimalna cena rada prošle godine povećana je za 6,6%. Podsetiću da je Ministarstvo finansija, Vlada Republike Srbije i ove godine donela odluku o povećanju minimalne cene rada i to za čak 9,4%. Plate su povećane za oko 5%, dok je povećanje penzija shodno švajcarskom modelu iznosilo 5,9%.

U okviru Programa „Srbija 2025“ cilj države je prosečna plata u Srbiji do 2025. godine 900 evra, a prosečna penzija 470 evra. Mislim da ovakvim rebalansom i ovakvom ekonomskom politikom se trasira put koji vodi ka realizaciji ovog cilja.

Srbija je prošle godine imala jedan od najmanjih padova BDP u Evropi i siguran sam da će na kraju ove godine realizovati projektovanu stopu BDP od 7%. Mi bi želeli da to bude i preko 7%, ali sasvim je dovoljno i 7% s obzirom da smo krenuli od 2021. godine, ponavljam, sa potpunim poverenjem da ćemo realizovati projektovanu stopu BDP od 6%. Potvrdili smo našu dominantnu poziciju u regionu, kada je privreda i ekonomija u pitanju. Naša ekonomija se brže oporavlja. Pokazali smo da smo otporniji na krizu i da je država na pravi način reagovala sa sva tri paketa pomoći.

Država kontinuirano radi na merama koje imaju za cilj dalje ubrzavanje privredne aktivnosti, očuvanje radnih mesta, ali i kao što ste rekli u uvodnom izlaganju održavanje ukupno makroekonomske stabilnost.

Međutim, da bi omogućili nastavak pozitivnih kretanja na tržištu neophodna je imunizacija stanovništva. Potrebno je što pre da dođemo do kolektivnog imuniteta kako bi se ekonomija otvorila u potpunosti.

Podsetiću vas da smo budžetom za 2021. godinu definisali tri stuba razvoja da bi došli do onog konačnog cilja. Prvi stub jeste svakako borba protiv kovida, drugi stub jeste životni standard građana i treći stub jeste izdvajanje za kapitalne investicije.

Kada je reč o borbi protiv korona virusa mi smo jedna od retkih država koja raspolaže sa svim vakcinama. Država je izdvojila ogroman novac na zdravstvo, na izgradnju i opremanje kovid bolnica, na fabriku vakcina, kao što sam rekao, i ako je država pokazala ovako odgovoran pristup na građanima je sada da pokažu minimum stepena lične odgovornosti. Da bi konačno izašli iz ove situacije potrebno je da se svi vakcinišu. Na taj način zaštitićemo sebe, zaštitićemo svoje najbliže, zaštitićemo one sa kojima se svakodnevno suočavamo, sa kojima radimo i čijem se okruženju nalazimo. Raduje me što je Evropska komisija, zapravo Poslaniku grupu SPS raduje to što je Evropska komisija u svom izveštaju o napretku Srbije je konstatovala da je Srbija uspela da očuva privredu uprkos teškim okolnostima koje izaziva pandemija virusa korona.

Posebno je istaknuto da smo zahvaljujući izuzetno rastu u periodu pre izbijanja same krize uspeli da znatno ublažimo posledice pandemije. Evropska unija je prepoznala napredak koji je napravila Srbija i aktuelna Vlada na čelu sa predsednikom Republike zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije čiji su temelji postavljeni 2014. godine, a to su rast, reforme, razvoj, napredak i prosperitet. Pokazalo se da sistem funkcioniše, kao što sam rekao, i onda kada je najteže.

Naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o budžetu za 2021. godinu i potpuno smo sigurni da će Srbija u 2022. godinu ući jaka, ekonomski stabilna sa privredom koja je naravno kao i u 2021. godini bila na stabilnim nogama.

Još nekoliko reči na samom kraju obzirom da smo nedavno imali prilike da razgovaramo sa predstavnicima nezavisnih regulatornih tela kroz razmatranje izveštaja o radu nezavisnih regulatornih tela, a i da su predstavnici nezavisnih regulatornih tela prisustvovali sednici Odbora za finansije, nemamo mi apsolutno nikakvu nameru da vršimo pritisak na rad nezavisnih regulatornih tela. Naša je obaveza da ojačamo rad nezavisnih regulatornih tela, ali i da pratimo da li nezavisna regulatorna tela rade shodno zakonu.

Imao sam prilike da pogledam izveštaj Fiskalnog saveta kada je konkretno reč o izmenama i dopunama Zakona budžeta za 2021. godinu i moje prvo pitanje, da su prisutni, bilo bi da li su uopšte održali sednicu na kojoj su sačinili ovaj izveštaj? Jer, znate, teško je u ovim uslovima pandemije okupiti tri člana i održati sednicu i napraviti jednu analizu kada je reč o Izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2021. godinu. Ja razumem te teškoće, ali ne razumem određene sugestije i predloge koje su dali, a konkretno se tiču netransparentnosti. Poslanička grupa SPS smatra da ako je ikada bilo transparentno, danas je, i od perioda pandemije pa do danas je najtransparentnije.

Druga sugestija, 20 evra koji se dele svima, kao i 3.000 dinara za vakcinisane. Dakle, ovo je slična sugestija i kritika koju smo imali i prilikom podele svim punoletnim licima od po 100 evra. Najbolji odgovor na tu kritiku je da je 6,2 miliona građana prihvatilo pomoć od 100 evra i da zapravo ta pomoć pokušava da smanji najpre siromaštvo u Srbiji, a sa druge strane da na jedan psihološki način utiče na građane Srbije u ovom teškom vremenu, ali i da poveća potrošnju.

Lično sam pitao profesora kojeg veoma uvažavam - kako su se osećali njegovi zaposleni u Fiskalnom savetu kada su primili tih 100 evra, odnosno kada su prihvatili i uzeli tu podršku od 100 evra, a oni su ti koji su sačinili izveštaj koji navodno kritikuje ovu meru? Nije ovo mera koju je izmislila Srbija, ovo je mera koju su koristile velike svetske ekonomije, poput Japana i SAD. Ali, dobro, na nezavisnim regulatornim telima je da rade svoj posao.

Ono što je za nas važno je samo da razgraničimo nivo odgovornosti. Naša odgovornost je velika, kao i Vlade Republike Srbije, kao i predsednika Republike Srbije, a to je odgovornost prema građanima. Odgovornost onih koji predstavljaju nezavisna regulatorna tela jeste samo to da podnesu izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili o budžetu, da daju određene sugestije i predloge, da se slože ili ne slože i tu se završavaju njihova ovlašćenja. Ali, kažem, nadam se bar da je održana ta sednica Fiskalnog saveta, iako razumem tešku situaciju pandemije, da je zaista teško okupiti tri člana i organizovati maksimalne mere predostrožnosti, kao što mi to činimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zahvaljujem, uvaženi ministre, i još jednom ponavljam - poslanička grupa SPS u danu za glasanje svakako će podržati ovaj predlog.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Orliću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre bih iskoristio priliku u ime poslaničke grupe SPS da čestitam na izbornim rezultatima koje je ostvarila Srpska lista na Kosovu i Metohiji.

Smatramo da je ovo veoma važno za srpski narod na prostoru Kosova i Metohije, koji je uprkos nezapamćenim pritiscima koje doživljava svih ovih godina od kada su Albanci samoproglasili državu „Kosovo“, želi da ostane na svojim vekovnim ognjištima.

Već smo govorili o nezapamćenom teroru koji se prošle nedelje desio na severu Kosova i Metohije, kada su naoružani pripadnici ROSU, uz borna kola, gasne bombe i suzavce, upali u severni deo Kosovske Mitrovice i Zvečan, pod izgovorom da samo sprovode zakon, da je reč o borbi protiv kriminala i korupcije. Očigledno da im je zakon bio u topuzu i ono što brine sve nas, jeste pitanje - šta se dalje može očekivati o Prištine koja očigledno želi da sprovede etničko čišćenje Srba i to metodama čistog aparthejda?

Međutim, naš narod je čvrst u nameri da ostane na svojim ognjištima, da se bori za opstanak na svom ognjištu. Srpski narod na Kosovu i Metohiji za to ima punu podršku državnog rukovodstva i čitavog srpskog naroda, jer su Srbi sa Kosmeta više od dve decenije najugroženiji deo našeg naroda, ali i najugroženija nacionalna zajednica u Evropi, a Evropa se o to nažalost oglušuje.

Srpski narod na Kosovu i Metohiji je svoju odlučnost da se bori za svoju budućnost na KiM pokazao izašavši na izbore i podžavši Srpsku listu koja je u prvom krugu osvojila devet od deset mesta predsednika opštine. Za deseto mesto se bore u drugom krugu. Čestitamo Srbima na KiM na pokazanom jedinstvu, jer samo kada smo jedinstveni onda smo jaki, na pokazanoj slozi, a slobodno možemo reći da su oni trenutno najhrabriji deo našeg naroda.

Ovaj rezultat je izuzetno važan za nastavak borbe za ispunjenje Briselskog sporazuma od strane Prištine koja izbegava bilo kakvu obavezu i uporno krši sve što je u Briselu dogovoreno.

Gospodin Goran Rakić, predsednik Srpske liste, je nakon izbora u nedelju poručio i Prištini i međunarodnoj zajednici da u koliko se do kraja godine ne formira Zajednica srpskih opština Srbi sa KiM će napustiti sve prištinske institucije. Srbi sa KiM imaju nespornu podršku svoje države Srbije i obećanje predsednika Republike da nećemo dopustiti da naš narod na prostoru KiM bude zlostavljan, proterivan i ubijan, da mu se puca u leđa.

Danas želim da u vezi sa svim događajima na KiM, koji su prethodili lokalnim izborima i stavom našeg rukovodstva, jasnim stavom našeg rukovodstva, državnog rukovodstva da smo uvek i po svaku cenu uz svoj narod, da pitam Vladu Republike Srbije - da li Vlada razmišlja o drugim i novim aktivnostima i merama u slučaju da Brisel ne obezbedi nastavak dijaloga, a Priština odbije formiranje Zajednice srpskih opština u roku koji su dali Srbi sa Kosmeta, a to je do kraja ove godine? Da li u slučaju neispunjenja ovog dela Briselskog sporazuma posredovanje Brisela i nastavak dijaloga uopšte ima smisla kada Priština odbija sve, a Brisel je nemoćan da natera Prištinu da sede za sto? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Jevđić, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da iskoristim vaše prisustvo na današnjoj sednici, i da u ime poslaničke grupe SPS, vama i vašem Ministarstvu i predstavnicima BIA, čestitam na jednoj organizovanoj neselektivnoj beskrupuloznoj borbi protiv kriminala i korupcije, jer ovo što danas imamo kao rezultate tužilaštva, su zapravo rezultati vašeg rada u prethodnom vremenskom periodu, a oni su to samo sistematizovali i konačno kreću u jedan vid realizacije.

Mi smatramo da je ovo samo mali deo onoga što će se dešavati u periodu koji je pred nama i očekujemo da u narednom vremenskom periodu otvore još dve značajne teme, a znamo da ste predano, odgovorno i ozbiljno i posvećeno radili na tome. Tu pre svega mislimo na temu prisluškivanja predsednika Srbije, ali i na temu koja se tiče pokušaja kriminalizacije porodice predsednika sa samo jednim jasnim ciljem, a to je destabilizacija Srbije, što naravno i u čemu neće uspeti, ali je dobro da konačno dođemo do imena počinioca, do imena onih koji su bili spremni da to urade, pa makar to bili i predstavnici nekakvih ambasada, jer sigurno je da čitava ova priča, ne znam da li ćete se složiti sa mnom, ali sigurno je da čitava ova priča ne bi mogla biti ni započeta ni realizovana bez podrške neke od ambasada, ne želim zaista nikoga da optužujem, prepuštam to nadležnim organima i nadležnim institucijama i verujemo kao poslanički klub da ste vi svoj deo posla odradili kao što sam rekao odgovorno, ozbiljno i posvećeno.

Što se tiče današnje sednice, gospodine ministre, reč je dakle o pet sporazuma, tri sporazuma su sa BiH, jedan sa Austrijom i jedan sa Egiptom.

Pre nego što krenem da govorim o sadržaju samih sporazuma, želim da kažem jedan stav poslaničke grupe SPS, a to je, obzirom da ću govoriti najpre o tri sporazuma koja se tiču BiH, a to je da nam je žao što čitav region nije shvatio poruku Srbije u periodu pandemije, kada je Srbija donirala vakcine, jer nije tu reč bila samo o donaciji, tu je reč o obnovi poverenja i kada je vrlo jasno rečeno, mnogo smo mali da bi loše govorili jedni o drugima, i da bi pojedinačno realizovali nekakve interese.

Zar nije logičnije da svi zajedno nastupamo pred velikim silama i pred Briselom, i pred SAD. Tačno je, mi pretendujemo da budemo članovi i članica , punopravni član EU.

Ali, dozvolite, najveća trgovinska razmena se obavlja u regionu i to ne treba zaboraviti, to je od 70 do 80%, prema nekim podacima i zar nije logično bilo da umesto što smo govorili loše jedni o drugima, a Srbija to nikada nije učinila, jer Srbija danas jeste simbol novih vrednosti u regionu, i Srbija ima jasan stav da se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država, a ukoliko postoje otvorena pitanja i ukoliko postoje sporovi, Srbija je uvek spremna da ih rešava kroz dijalog, da iznađe kompromisno i pravično rešenje, nikako jednostranim aktima, nikako jednostranim potezima, jer to gledajući prošlost i gledajući prethodni period nije donelo apsolutno ništa dobro.

Umesto da smo se okrenuli regionalnim projektima, poput Ekonomskog samita u Beogradu, Turski tok, ogroman značaj za našu industriju i za našu privredu, mini šengen i Otvoreni Balkan, o čemu ću nešto kasnije govoriti.

Sam Vašingtonski sporazum koji smo trebali da iskoristimo sa ekonomskog aspekta i ekonomske normalizacije. Srž Berlinskog procesa je takođe privreda, ulaganje u oblast digitalizacije, inovacije, investicije, industrije.

Nismo se na žalost, time bavili, bavili smo se, ne mi, nego drugi, da li Srbija vodi jalovu politiku ili ne, da li treba vršili prtisak na određene države, zapravo 5 država koje nisu priznale KiM, Kosovo kao državu, ili ne.

To da li Srbija vodi jalovu politiku ili ne to ćemo videti u decembru kada podvučemo crtu. Znate, kada je ekonomija u pitanju tu ne možete da varate, oni su jasni, oni su vidljivi i tada će se videti jasan i vidljiv napredak Srbije, kao što se vidi danas kada je reč o organizovanoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Velika je razlika kada, recimo, predsednik Srbije ode u Bosnu i Hercegovinu, čini mi se da je to bio dan kada je dobio ključeve od grada Banjaluke i kada vrlo jasno kaže da mi želimo dobre odnose sa Bosnom i Hercegovinom i njenim entitetom u Republici Srpskoj i da nam ne pada na pamet priča da pričamo o ratu, i da nam ne pada na pamet da izričemo uvrede na račun drugih naroda.

Banjaluka, eto, gde su postojale velike razlike, u tom trenutku je postao grad bez razlika, bez obzira na različita politička uverenja jednoglasno je doneta odluka.

Kada je rečeno da će preko 100.000.000 evra biti uloženo u projekte Republike Srpske, izgradnja mosta preko Save i 100.000.000 evra pomoći, zatim izgradnja 17km autoputa od mosta do Bijeljine, procenjena vrednost radova je bila 136.000.000, a Srbija da će uložiti 100.000.000 evra. Time se pokreće ceo region i pripadnici različitih naroda.

Zatim, izgradnja aerodroma Trebinje. Početna vrednost je 98.000.000 do 100.000.000 a Srbija će uložiti između, citiram, 73.000.000 do 75.000.000 evra. Milion evra za četiri lokalne samouprave.

Znate, kada predsednik Srbije poseti Memorijalni kompleks u Donjoj Gradini on kaže da će poštovati istoriju i da ne želi da raspiruje mržnju, već poštuje kulturu sećanja i vodi računa o našoj istoriji i da našu istoriju nikada ne treba da zaboravimo. U tome je razlika između Srbije i drugih država u regionu.

Nema veze, Srbija se opredelila za jednu mudru i racionalnu politiku. Srbija je danas faktor političke stabilnosti u regionu, želeli to da prihvate ili ne.

Ovi sporazumi o kojima danas govorimo jesum zapravo akt saradnje. Srbija želi saradnju. Srbija želi saradnju sa svima, jer Srbiju svi sagledavaju kao pouzdanog, sigurnog, stabilnog i korektnog partnera.

Na saradnju Republike Srbije sa Federacijom Bosne i Hercegovine odnose se tri sporazuma, a u pitanju je sticanje pravnog osnova za saradnju u oblasti regulisanja graničnih prelaza i pograničnog saobraćaja. Njihovim potpisivanjem, kao što je rečeno, pokazuje se otvorenost za dalje jačanje veza sa susednom Bosnom i Hercegovinom, konkretno ovim sporazumom treba da se doprinese bržem protoku ljudi, roba i usluga, što je od važnosti za privredni i društveni razvoj obe zemlje.

Intenzitet pogranične saradnje potvrđuje otvaranje čak devet graničnih prelaza prema BiH. Srbija kao inicijator više značajnih regionalnih projekata profilisala se kao nesporni lider i faktor stabilnosti Zapadnog Balkana, što na svakom koraku iskazuje intenzivnom i bilateralnom i multilateralnom saradnjom sa zemljama u regionu, a koje u krajnjoj liniji imaju za cilj jačanje pozicije i konkurentnost čitavog regiona u odnosu kako na evropsko, tako i na svetsko tržište.

Svaka od zemalja regiona ima svoje komparativne prednosti, ali je sigurno da udruživanjem resursa možemo postići bolji ekonomski efekat i biti konkurentniji sa trećim tržištima, što valjda i jeste suština.

Kada je u pitanju saradnja sa Bosnom i Hercegovinom jako smo u mnogo čemu različiti i po nekim ključnim pitanjima imamo različite stavove. Srbija nastoji da svojim politikom afirmiše sve integrativne procese, posebno u oblasti privrede i posebno u oblasti ekonomske saradnje.

Sporazumi sa Federacijom Bosne i Hercegovine odnose se na granične prelaze i pogranični saobraćaj, a njihov cilj jeste upravo svojevrsna granična liberalizacija na dobrobit obe zemlje, jer mi smo dve susedne države koje su veoma upućene jedna na drugu, bez obzira na bolne događaje iz bliske prošlosti koje su u jednom istorijskom trenutku udaljavale i naše politike, udaljavale i naše narode.

Ono što danas činimo je za budućnost naših dobrosusedskih odnosa, a verujemo da će vreme i činjenice istorijski objektivizirati događaje iz tih devedesetih godina.

Srbija i sa ostalim zemljama u regionu, posebno sa bivšim republikama Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije uspostavila diplomatske odnose u cilju stabilizacije regiona, ali zbog činjenice da su svi narodi Balkana isprepleteni i upućeni jedni na druge.

Tako i sa Federacijom Bosne i Hercegovine, bilateralni odnosi uspostavljeni 2000. godine, i uprkos povremenim oscilacijama koje su posledice upravo istorijskih događanja možemo reći da između Srba i Bosne i Hercegovine postoje aktivni politički dijalog i sve bolja ekonomka saradnja.

Srbija poštuje integritet, ponavljam, Federacije Bosne i Hercegovine, uz poštovanje integriteta Republike Srpske kao posebnog identiteta, jer Republika Srpska jeste tekovina Dejtonskog sporazuma i ustavna je kategorija u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Što se Srbije tiče to je nesporna i nepromenljiva činjenica. Uostalom, to se jasno vidi iz politike Republike Srbije prema Republici Srpskoj sa kojom imamo i Sporazum o specijalnim vezama i mnogobrojne bilateralne sporazume o saradnji u gotovo svim sektorima života.

Srbija nastoji da unapređuje bilateralne odnose sa Bosnom i Hercegovinom upravo polazeći od navedenih činjenica. Danas je Bosna i Hercegovina jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a međusobna trgovinska razmena u konstantnom porastu, jer imamo komplementarna tržišta i privredu.

Recimo, tako je u 2019. godini, Bosna i Hercegovina bila treća izvozna destinacija za naše robe, a po ukupnoj robnoj razmeni bila je na petom mestu. Negujemo korektne odnose.

Srbija je u prošloj godini kovida pokazala koliko drži do regionalne saradnje i koliko je u ovim vanrednim okolnostima značajna solidarnost, koliko je u ovim vanrednim okolnostima značajno razumevanje.

Da podsetim, prošle godine je Srbija donirala medicinski materijal i vakcine svim zemljama u regionu, i Bosni i Hercegovini, i Crnoj Gori i Makedoniji. Na taj način smo pokazali ne samo svoju ekonomsku i političku snagu, već pre svega humanost na delu.

Kada su u pitanju konkretna tri sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom važno je istaći da oni treba da doprinesu ne samo većoj spoljnotrgovinskoj razmeni, bolje organizovanom tranzitu i efikasnijem upravljanju granicom, već i jačanju naše bilateralne saradnje u borbi protiv prekograničnog kriminala ilegalnih migracija koje su, nažalost, zbog položaja i Srbije i Bosne i Hercegovine na migrantskoj ruti jedna od važnih oblasti bilateralnih odnosa. Srbija je na udarnoj evropskoj migratskoj ruti od 2015. godine. Kroz našu zemlju prošle su desetine hiljada migranata. Njihov cilj je Zapadna Evropa, ali su oni u Srbiji prihvaćeni i zbrinuti na najbolji način.

Najnovija migratska kriza vezana je za događaje u Avganistanu. Važno je istaći da kako je predsednik države kazao – Srbija neće biti parking za migrante.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o pograničnom saobraćaju graničnim prelazima, zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, kao i Aneks Sporazuma za zajedničku lokaciju na graničnom prelazu Bratunac (Novi most) - Ljubovija (Novi most) potpisani su 27. jula 2021. godine u Zvorniku.

U fokusu ovih sporazuma, pored olakšanja privredne saradnje, jeste i bolji i lakši svakodnevni život građana koji žive u pograničnim opštinama. Ovi sporazumi su pravni osnov koji omogućava svim građanima iz pograničnih opština, bilo da je u pitanju Ljubovija, bilo da je u pitanju Priboj, bilo da je u pitanju Bajina Bašta ili da su u pitanju opštine koje se nalaze sa druge strane Drine, kao što su Rudo ili Bratunac, da na jednostavniji način, brže i lakše, bez potrebe da imaju dokumenta koja su potrebna za prelazak iz jedne države u drugu, mogu da prelaze sa teritorije jedne na teritoriju druge države. To umnogome olakšava život. Dakle, suština je u tome da vodimo računa o životima građana a ne da se bavimo samo politizacijom.

Iskoristio bih prisustvo ministra Vulina i pitao ga, imajući u vidu sporazume koji su danas na dnevnom redu, da li se zna datum otvaranja mosta Bratoljub, koji povezuje opštine Ljubovija i Bratunac?

Podsetiću da je ovaj most država Srbija izgradila 2017. godine i da je za njegovu izgradnju izdvojeno 13 miliona evra. Ovaj most ima ogroman značaj za privredu, stanovništvo i razvoj Bratunca i Ljubovije, a saradnja zemalja regiona preduslov je napretka za sve zemlje zapadnog Balkana, jer samo ako budu oslonjene, kao što sam rekao, jedna na drugu, ako unapređuju saradnju, ako grade regionalno tržište, mogu napredovati na putu ka EU.

Ne treba zanemariti činjenicu da region zapadnog Balkana sa 18 miliona stanovnika predstavlja važno tržište za sve kompanije u regionu, a isto tako i odskočnu dasku za pristup tržištima EU.

Da podsetimo i na Berlinski proces, koji je kao regionalna inicijativa pokrenut 2014. godine, sa ciljem jačanja regionalne saradnje i boljeg povezivanja zapadnog Balkana u kontekstu bržih evropskih integracija. Zato Srbija svoju poziciju ekonomskog lidera regiona koristi upravo za ekonomsko jačanje regiona i regionalne inicijative koje tome doprinose. Jedna od tih regionalnih inicijativa jeste svakako "Otvoreni Balkan", a cilj je upravo otvorenija i intenzivnija privredna saradnja, olakšavanje međudržavnog prometa i nesmetano kretanje ljudi i roba na tom prostoru. Dakle, tri države su odlučile da zanemare prošlost, ne da zanemare prošlost, već da se ne osvrću na prošlost i da gledaju sadašnjost i da budu okrenuti pre svega ka budućnosti.

Bosna i Hercegovina, isto kao što su Srbija i Albanija članice "malog Šengena", čija primena već daje rezultate u praksi, što je dobar putokaz i za ostale zemlje u regionu koje do sada nisu to uradile da se priključe ovoj inicijativi. Treba shvatiti činjenicu da je brži i ujednačen razvoj regiona uslov pozicioniranja svake zemlje ponaosob, kao što treba shvatiti da svaka zemlja koja ostane usamljena i nepovezana neće moći da bude respektabilna, pre svega u ekonomskom smislu.

Danas niko ne može ostati ako je izolovano i usamljeno ostrvo u globalnom svetu, u kome velike ekonomije jedu male. Upravo zato je "Mini Šengen" ili "Otvoreni Balkan" lansiran sa ciljem unapređenja međusobne ekonomske integracije. Dakle, ovo svakako jeste vizionarski potez, ideja da se olabave granice u svakom smislu, da se stvori jedinstveno tržište radne snage, kao i da se zemlje bez ikakve zadrške i prepreka pomažu u slučaju elementarnih nepogoda.

Svi ovi projekti i investicije su od velikog značaja za stanovništvo naših zemalja, kojima će na taj način da se omogući bolji i kvalitetniji život, narodi će moći lakše i jednostavnije da se povezuju, a najveću korist, ponavljam, imaće građani iz pograničnih naselja i opština i to će biti novi kvalitet života.

Ulaganje u infrastrukturu je i u kontekstu regionalne saradnje veoma značajno. Uz sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima i Aneks sporazuma o zajedničkoj lokaciji na graničnom prelazu Ljubovija-Bratunac, pored ovoga, ove godine smo na dnevnom redu imali i potvrđivanje Sporazuma o izgradnji 11 mostova između Srbije i BiH, čiji je značaj višestruk i nemerljiv.

Suština svega je ubrzani razvoj regiona koji je, nažalost, u poslednjih 30 godina tavorio zbog, pre svega, nažalost, istorijskih događaja koji su za posledicu imali stvaranje novih država, razdvajanje naroda koji su suštinski uvek bili i biće upućeni jedni na druge.

Zato danas treba ponovo da gradimo nove mostove, nove puteve, zajedničke projekte, na kojima će se zapošljavati ljudi iz naših država, pre svega. Na ovaj način razvija se infrastruktura, kao jedna od najznačajnijih privrednih grana svake, pa tako i naše dve države, a krajnji cilj je dobrobit građana, u kontekstu "Otvorenog Balkana" ili "Mini Šengena", posmatran sa tri sporazuma, sa Bosnom i Hercegovinom, o kojima danas govorimo, a koji predstavlja celinu rešavanja pitanja graničnih prelaza, a time i značajan korak ka liberalizaciji granice protoka roba i usluga, što sve treba da olakša život građanima obe zemlje.

O ovim sporazumima će još više govoriti moje kolege u nastavku današnje sednice.

Kratko bih spomenuo i naredna dva sporazuma - Sporazum sa Austrijom o saradnji u oblasti prirodnih katastrofa i Memorandum sa Egiptom o vojnoj saradnji.

Kada je Sporazum sa Austrijom u pitanju, želim da istaknem gotovo viševekovnu saradnju sa ovom zemljom i da pohvalim intenzivnu saradnju koju danas ostvarujemo sa Austrijom. To da je Beč treći grad u svetu po broju Srba samo potvrđuje značaj naše međudržavne saradnje i značaj položaja koji Srbi u Austriji zauzimaju, ali…

Da, završavam.

Znači, privredne saradnje koju danas imamo sa Austrijom.

Reafirmacija prijateljstva sa nesvrstanima, i time završavam, neću nažalost moći da govorim, ali reći ću jednu rečenicu, kada je u pitanju sporazum sa Egiptom. Treba istaći kontinuitet višedecenijske saradnje sa ovom zemljom, sa kojom prijateljstvo potiče još od osnivanja Pokreta nesvrstanih, u čemu su lideri obe naše zemlje imali gotovo presudnu ulogu.

Reafirmacija prijateljstva sa nesvrstanima je velika zasluga i sadašnjeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Ivice Dačića, koji je kao ministar spoljnih poslova upravo sa ovim zemljama započeo proces, veoma važan nacionalni i državni projekat u koordinaciji sa predsednikom Republike, a to je proces povlačenja priznanja samoproglašenog Kosova.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, izvinjavam se zbog prekoračenja vremena i naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predložene sporazume.

Uvaženi gospodine ministre, obzirom da, kao što je kolega rekao, imamo prilike retko da se viđamo, a ne znam da li ste uspeli da stignete na početak sednice, mislim da niste, kada su poslanici postavljali pitanja, pa ste me inspirisali i iz tog razloga sam se javio.

U potpunosti se slažemo sa vama kada govorite o principu nepromenjivosti granica. Onaj koji je jednom promenio granicu, pa kako da mu verujete. Onaj koji je jednom odlučio da bombarduje Srbiju, pa kako da mu verujete da to neće učiniti ponovo i da sada govori o nekakvom miru i o stabilnosti.

Ali, ne brinu nas sada ministre velike sile. Mi znamo otprilike njihove namere, znamo otprilike šta je njihova intencija, znamo zašto dvostruki standardi i dvostruki aršini kada je reč o evropskom putu Srbije. Znate šta nas brine? Brine nas unutrašnjost, brine nas Srbija, brine nas ova Skupština. Ovde je danas postavljeno pitanje i koristi se svaki način i svaki trenutak za podrivanje i podele unutar Srbije.

Kolega može da se uvredi, kada pomenu Sandžak, za mene Sandžak ne postoji. Za mene po Ustavu postoji Raško upravni okrug. Imali smo ovde, jedan kolega je postavi pitanje na početku današnje sednice, da sve ekipe iz Novog Pazara treba da istupe iz takmičenja u Srbiji zbog rukometne utakmice na kojoj se skandiralo ratnom zločincu. Ako je to tako, ja to osuđujem. Ali, nisam primetio da su na takav način reagovali pre dve godine kada sam prisustvovao utakmici u hali u Novom Pazaru gde se skandiralo Naseru Oriću. Nisam primetio ni jednog trenutka da su odreagovali na ovakav način kako danas reaguju i između ostalog predlažući kao kompromisno rešenje, kao nešto što će da nas prosvetli, da usvojimo rezoluciju o Srebrenici koja je sramna.

Izvinite, gospodine ministre, ali morao sam da se javim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Kolega Tandir je verovatno iskoristio priliku da kaže javnosti da, ne znam, njegovi predstavnici političke opcije ili opcije koju predstavlja nisu na vlasti u Novom Pazaru.

Da, SPS jeste na vlasti i deo je vladajuće koalicije u Novom Pazaru, ali to nema apsolutno nikakve veze sa onim o čemu sam ja govorio. Ja sam govorio, to apsolutno nikakve veze nema o čemu sam ja govorio, ja sam govorio o skandiranju na utakmici i rekao sam, vrlo jasno, da mi iz SPS osuđujemo svako skandiranje, a naravno da su organizatori ti koji moraju da daju konačnu ocenu i konačan stav. Ne možete nekome manje, nekome više.

Moja diskusija je išla u jednom drugom pravcu. Da se ovo desilo pre dve godine, a ja sam lično prisustvovao, a ne verujem, vas nisam video, ne verujem da ste prisustvovali utakmici gde se skandiralo Naseru Oriću, nije se ovako odreagovalo. Znači, ovde je suštinsko pitanje nešto drugo.

Vi podržavate ovu rezoluciju koja je predložena ili ne? Ja kažem da je ona sramna, kažem da je ona licemerna i kažem da smo svih, 250, potpisali zakletvu da ćemo poštovati Ustav.

Ovakvom rezolucijom i ovakvim ponašanjem i stavovima u periodu koji je iza nas, ne mislim na vas, znate na koga mislim, ne poštujemo Ustav i ne poštujemo zakletvu koju smo potpisali. U tom pravcu je išla moja replika.

Da li ima nekoga iz SPS, to nema veze sa vlašću. Da li ima nekoga u nekom klubu? Možda i ima, ali će osuditi kao što i mi danas osuđujemo i nema tu dvostrukih standarda i dvostrukih aršina. Ja vas podsećam, pre dve godine sam lično bio na utakmici, lično bio na utakmici, i čuo to isto i nije bilo SPS, jer bi ih prepoznao. Zahvaljujem.

Obraćamo pažnju naravno na vreme, ali ovde govorimo o opštinskim odborima, da opštinski odbori treba da osude i da donesu odluku o tome da li je neko odgovoran ili nije odgovoran za skandiranje na utakmici. Kakve to veze ima? Znate li vi kako se organizuje jedna sportska manifestacija? Znate li vi ko snosi odgovornost za organizaciju jedne sportske manifestacije? Znate li vi ko treba da donese konačnu odluku?

Samo kažem nema dvostrukih standarda. Ja se slažem sa vama. Da li je Novi Pazar, Sjenica, Beograd, potpuno isto, potpuno isto, ali ne može nekome manje, nekome više. Ne može jedanput da pređemo preko toga, pa u redu je, nećemo.

(Samir Tandir dobacuje.)

Opet vi o koalicionim partnerima, da li mi ovde govorimo…

To je za vas suština, to za mene nije suština, to ćete vi i videti, pošto pokušavate da se usmerite ka istom biračkom telu. Ne otimamo vam mi biračko telo, prepuštamo mi to vama, ne mešamo vam se, ali ovde govorimo o suštini, a suština je u organizaciji sportske manifestacije i o tome da neko želi da zloupotrebi organizaciju sportske manifestacije da pozove sve klubove da napuste takmičenja u Srbiji. Šta to znači izvinite? Zahvaljujem.

Kolega Martinoviću, vi bar znate, maločas sam direktno pomenut i pomenuta je SPS kako želi da ubira nekakve benefite.

(Aleksandar Martinović: Pa zar ne ubira?)

Ne, meni nije namera da ubiram benefite, jer ovu priču, uvaženi kolega nisam započeo ja. Ovu priču nije započela SPS. Ne razlikuje se naš stav kada je reč o osudi, od vašeg stava. Ovu priču je započeo jedan od predstavnika poslaničke grupe koji je tokom pre podneva postavio pitanje i nisam ja želeo da ovaj problem politizujem i pretvorim ga u politikanstvo, već sam želeo da se to prekine i zato sam se obratio nadležnim institucijama i nadležnim organima, pre svega MUP-u. Ministar unutrašnjih poslova je vrlo jasno objasnio ko može prekinuti utakmicu i na koji način. To su delegat ili organizator, ali da ne ulazimo sada u sportske manifestacije i da se ne bavimo vi i ja sportskim manifestacijama, mada možemo. Koliko god hoćete, ja sam uvek spreman da pričamo o svemu, pogotovo o tome. O tome možete sa mnom da pričate koliko god želite. Da se takmičimo u tome, ako ste spremni.

Ali, to da li je Rasim Ljajić ili je Rasima Ljajića neko na čelu kluba, to nas apsolutno ne interesuje, niti amnestira od odgovornosti, klub sam, ukoliko je dozvolio organizaciju takve utakmice. A te benefite, ostavite te benefite u Novom Pazaru koje ima SPS. Možemo da vam ih poklonimo sve, ako je dotle došlo. Ako mislite da je to razlog moj javljanja.

Razlog mog javljanja je jer ovo pitanje nije pitanje sportske manifestacije, ovo pitanje je pitanje rezolucije i uvod zašto je neophodno usvojiti rezoluciju ovde u republičkom parlamentu. To je bio razlog mog javljanja. Protiv toga sam, a sa vama se slažem, osuda za svako skandiranje, i u Novom Pazaru i u Beogradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno da je danas centralno pitanje nacionalni i državni interesi, zaštititi Srbe koji žive na prostoru KiM, odgovoran i ozbiljan odnos države i Vlade prema ovom pitanju, kao i krajnje neodgovoran, rekao bih, neozbiljan odnos EU, NATO, ali i KFOR-a.

Jučerašnja dešavanja na severu KiM, kada su naoružane snage ROSU upale u Severnu Mitrovicu i Zvečan jureći oklopnim vozilima goloruke Srbe, bacajući suzavac i gasne bombe, predstavljaju direktan udar na sve napore Srbije i Srba sa KiM da dijalogom rešavamo sporna pitanja, da dijalogom dođemo do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Juče su pucali u leđa nenaoružanim Srbima, a sve pod obrazloženjem da sprovode zakon i bore se protiv šverca i kriminala. Pitamo se otkada se to i gde se to danas u 21. veku u Evropi i svetu sprovodi topuzom zakon, odnosno oklopnim vozilima i puškama? Juče je teško povređeno na desetina Srba, a teško je ranjen Srećko Sofronijević u koga je pucano s leđa i koji je zadobio tešku prostrelnu ranu i završio u bolnicu. Noćas je, prema nekim nezvaničnim informacijama suzavcem koji su joj pripadnici ROSU bacili u dvorište, preminula Verica Đelić iz Zvečana.

Jasno je svima da ovakvo nasilje nema nikakve veze sa sprovođenjem zakona, iako prištinski zvaničnici tako obrazlažu jučerašnji napad na Srbe. Jučerašnje slike iz Mitrovice, slike iz Zvečana su obišle svete i ne znamo kojim to pravnim argumentima Priština svetu danas može da objasni jučerašnje nasilje na prostoru severa KiM. Juče je predsednik Republike hitno otišao u Rašku gde je razgovarao sa Srbima sa KiM, rekavši da je stav Srbije jasan i čvrst. Srbija će braniti svoj narod na prostoru KiM.

Mi smo juče, poštovane kolege, u ovoj sali osudili nečuveno nasilje nad Srbima koje je očigledno najagresivniji politički marketing koji 21. vek pamti. Smatramo da je to odgovoran i ozbiljan odnos i da takav odgovoran i ozbiljan odnos građani upravo očekuju od nas, svojih predstavnika.

Kurti očigledno misli da će ubijanjem Srba dobiti lokalne izbore ili su ga naterali da tako misli. Njegovo paranoično ponašanje i nervoza su očigledni, on više ne bira sredstva, na red je došlo, na žalost, oružje. To što Kurti i Osmanijeva hoće silom da naprave svoju državu, ne mareći ni za kakve međunarodne akte, ponajmanje za Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, nas ne čudi. Zabrinjava činjenica da se o Rezoluciju 1244, o Briselskom sporazumu oglušuju upravo oni koji u ime međunarodne zajednice treba da čuvaju mir na prostoru KiM.

Juče saznajemo da su o ovoj operaciji, nesvakidašnjeg nasilja ROSU-a, bili obavešteni upravo ti predstavnici. Posebno zabrinjava izjava predstavnika NATO snaga na KiM kojom oni opravdavaju ovu operaciju ROSU, dakle i nasilje nad Srbima, zarad izmišljenog sprovođenja zakona. O ovom sramnom ataku na život i slobodu srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini još se nije oglasio ni specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine gospodin Miroslav Lajčak. Za sutra je zakazana sednica Saveta bezbednosti UN na temu poslednjih događanja na prostoru KiM.

Poslanička grupa SPS pruža nedvosmislenu podršku našem državnom rukovodstvu i predsedniku države koji je juče kazao da ćemo svi skupa čuvati mir, ali i da ćemo svoj narod na KiM braniti ako nas napadnu. Pružamo podršku našem narodu na KiM i verujemo u njihovu snagu koju su i do sada nebrojeno puta pokazali. Zato bih, imajući u vidu jučerašnji akt nezapamćenog nasilja nad našim narodom, uputio još jedan apel Vladi Republike Srbije da i zvanično zatraži reakciju EU koja je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine i njenog predstavnika Miroslava Lajčaka koji još uvek ćuti po ovom pitanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. i član 107.

Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine i to u kontinuitetu već nekoliko puta od strane predlagača, predsednika Fiskalnog saveta. Sa druge strane smatram da treba dase vratimo na ono što jeste tema današnjeg skupštinskog zasedanja i dozvolimo predstavnicima poslaničkih grupa da se izjasne o izveštajima.

Pre toga, gospodine Petroviću, nemojte da potcenjujete Narodnu skupštinu Republike Srbije, ne činite to prvi put. To ste radili sa Vladom Republike Srbije. Ja sam vam vrlo jasno rekao i tokom prethodne sednice, kada smo razgovarali o izveštaju Fiskalnog saveta. Ovde tačno svako ima svoju odgovornost. Zna se šta je vaša odgovornost, zna se šta je naša odgovornost.

Naša odgovornost je, dozvolićete, malo veća od vaše odgovornosti, jer nas biraju građani i odgovaramo građana zbog kojih sedimo ovde. Nemojte da govorite da je period pandemije razlog zašto nije održana sednica i zašto gospodin Dimitrijević, kao član, nije potpisao izveštaj. Da li smo svi mi ovde blesavi? Da li mi ne poštujemo mere pandemije? Hoćete da kaže da smo mi neodgovorni što sedimo ovde, nas 250 i što radimo? Time degradirate ove ljude koji sede ovde u skupštinskoj sali, čitavu Skupštinu, Vladu Republike Srbije.

Vas trojica niste mogli da se sastanete i da se ispoštujete mere pandemije i da sačinite i onako kako je to proceduralno definisano, usvojite izveštaj. Danas ga nudite gospodinu Dimitrijeviću da potpiše ili ne. Gospodine Petroviću, to je sramno. Nije učestvovao u 2020. godini. Pa šta to znači? Imamo danas problem Kosova i Metohije. Taj problem traje vekovima. Šta to znači? Došao je Aleksandar Vučić, nova Vlada, pa mi ne treba da se bavimo tim pitanjem. Zašto? Pa, nismo mi odgovorni. To je nasleđeno.

Gospodine Petroviću, molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine u nastavku današnjeg zasedanja, a vas predsedavajući molim da započnemo sa raspravom, kada je reč o ovlašćenim predstavnicima i šefovima poslaničkih grupa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, poštovani predstavnici odbora, najpre želim da zahvalim predstavnicima odbora na jednom uvodnom iscrpnom izlaganju i želim da kažem na samom početku da će Poslanička grupa SPS podržati sva četiri izveštaja. Ovde je maločas bilo pitanje, kolega Zukorlić mislim da je, žao mi je što nije tu trenutno, pitanje doslednosti. Ako ste dosledni, glasajte protiv. Nije suština u tome da mi glasamo protiv. Obaveza nas narodnih poslanika je da jačamo rad nezavisnih regulatornih tela, da naravno razgovaramo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, da svako ima svoj nivo odgovornosti, o tome sam maločas govorio, i da vidimo da li oni poštuju zakon. Ne da tražimo od nezavisnih regulatornih tela da ulaze u politički ring, jer oni su nezavisni i ne treba to da čine, i ne da tražimo da tumače zakon onako kako mi želimo jer to opet ne bi bilo korektno.

Ali, svakako ni nezavisna regulatorna tela sa druge strane trebaju uvek da imaju na umu svoj nivo odgovornosti i ono što proceduralno jesu vaše obaveze i da kroz vaše izveštaje i analize koje vrlo često rado sagledavamo i čitamo, i analiziramo ne definišete određene stvari kroz jedan vid politizacije. Ako neko želi da se bavi politikom neka izađe iz nezavisnog regulatornog tela, osnuje političku stranku i učestvuje na izborima. To je mnogo jednostavno. Onda vidite koliko vas građani vrednuju, a koliko ne. Ovako, odgovarate Skupštini, jer mi smo vas izabrali i ja ne mislim ni jednog trenutka, naprotiv, smatram da je ovo prilika kada razgovaramo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, da je ovo prilika i da razgovaramo i da analiziramo vaše izveštaje, da razmenimo mišljenja, stavove, određene sugestije i predloge, ali isto tako kažem ne želimo i nemamo nameru da vršimo pritisak na rad nezavisnih regulatornih tela.

Smatramo da su ovakve diskusije korisne i to ne samo na sednicama resornog odbora, jer mnogi od nas nisu članovi odbora, pa nisu u prilici da učestvuju u radu, već baš ovde u plenumu. To je naša obaveza, pre svega, i naša i vaša obaveza prema građanima Srbije. I ne moraju naravno, mišljenja uvek da nam se poklapaju, ne moraju stavovi uvek da nam budu identični, jer ako bi stavovi uvek bili identični onda bi se postavljalo pitanje, uopšte postojanja nezavisnih regulatornih tela.

Dakle, rekao sam četiri izveštaja danas su pred nama i postala je praksa i mi smatramo da je to dobro da Narodna skupština koja i bira nezavisne organe i tela redovno na plenarnim sednicama raspravlja o izveštajima o radu.

Ovu plenarnu raspravu smatram novim kvalitetom, pre svega u radu Narodne skupštine Republike Srbije, ali i u radu tela, jer otvorena dvosmerna komunikacija predstavlja, pre svega kontinuitet praćenja i kontrole rada ovih tela i organa, što obezbeđuje redovno i transparentno izveštavanje, kao što sam rekao, javnosti o onome što je važno. A, važno je da javnost izveštavamo, zapravo posebno onda kada govorimo o onome što jesu životna pitanja, a mnoge analize pojedinih nezavisnih regulatornih tela, koje se tiču 2020. godine odnose se upravo na životna pitanja, imajući na umu činjenicu da od marta meseca, nažalost smo suočeni sa najvećim zdravstvenim izazovom, kao i čitav svet.

Dakle, sve ono što se moglo sagledati u izveštaju, upravo se odnosi na životna pitanja građana pojedinih nezavisnih regulatornih tela. O tome ću naravno, govoriti.

Uvođenje regulatora i nezavisnih organa u pravni sistem Republike Srbije, dakle potvrđuje pre svega implementaciju međunarodni standarda i standarda Evropske unije za čije članstvo je potpuno opredeljena naša država. Regulatori su i deo demokratizacije, pre svega našeg društva i uslov daljeg jačanja pravne države, a time i otvorenosti državnih organa za svaki oblik javne kontrole, pre svega za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava, što je po mišljenju poslaničke grupe SPS od izuzetne važnosti, odnosno sredstava svih poreskih obveznika, čime se ojačava i obaveza države da usmerava ta sredstva u strateške prioritetne razvojne pravce i ostvarivanje pre svega što je za nas posebno važno, kao socijaliste socijalnu politiku i socijalnu funkciju države.

Sva četiri izveštaja koja su danas na dnevnom redu su od izuzetne važnosti i značaja. Njihova ocena i stanja predloga mera za sektor koji pokrivaju, Narodna skupština razmatranjem ovih izveštaja ostvaruje svoju, kao što sam rekao, kao kontrolnu funkciju, a svaka kontrola rada uvek može samo doprineti novom kvalitetu rada i nezavisnih regulatornih tela, a možda i nas predstavnika građana, narodnih poslanika.

Ja ću se ovoga puta kao predsednik poslaničke grupe SPS uz dužno poštovanje ostalih predstavnika nezavisnih regulatornih tela, ali s obzirom na vreme osvrnuti na dva izveštaja. Kolege će govoriti u nastavku današnje sednice o preostala dva izveštaja nezavisnih tela. Tu pre svega mislim na Fiskalni savet i na DRI, na izveštaje za 2020. godinu.

Što se tiče Fiskalnog saveta na početku smo jasno definisali neke stvari. Ja ne želim da se vraćam na to. Verujem da će svaki naredni izveštaj biti usvojen, ne elektronski, ne onlajn, nego onako kako je to proceduralno definisano. Ali, o tome smo već razgovarali. Ne želim ponovo o tome da govorim.

Sam izveštaj, pažljivo sam ga pročitao, jeste sveobuhvatan, počiva na zakonom utvrđenom delokrugu rada ovog nezavisnog organa, čija misija jeste da ocenjuje kredibilitet, pre svega fiskalne politike sa aspekta poštovanja fiskalnih pravila, da obezbedi javnost u vođenju fiskalne politike. To apsolutno nije sporno.

Da podsetimo i to da svojim nezavisnim analizama fiskalne politike i stručnim pristupom Fiskalni savet treba da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji. U tom smislu, Fiskalni savet, kako to stoji između ostalog u zakonu jasno, a o tome je govorio predstavnik Fiskalnog saveta, analizira makroekonomske i fiskalne pretpostavke na kojima se zasnivaju dokumenta, daje nezavisnu i kredibilnu ocenu ekonomske politike, procenjuje fiskalne rizike itd.

Dakle, Fiskalni savet ima značajna, rekao bih, ovlašćenja koja posledično podrazumevaju stručnost i odgovornost ovog organa. Iako se u ranijim raspravama o izveštaju nisam u svemu slagao i nismo se u svemu slagali sa ocenama Fiskalnog saveta, imali smo potpuno suprotne stavove, ne mogu da kažem da Fiskalni savet nije radio. To nećemo reći.

Sa jednim brojem ocena i konstatacija za izveštaj 2020. godine se mogu u potpunosti složiti. Tako recimo, Fiskalni savet je u izveštaju za prethodnu godinu pozitivno ocenio saradnju sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, konstatujući da je ona bila dobra, da se odvijala kroz rad Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Takođe saradnja sa predstavnicima Vlade, Ministarstvom finansija, po oceni Fiskalnog saveta je bila dobra. Tu se u potpunosti slažemo, bez obzira na stavove koje su u raspravi i u diskusijama izneseni.

Fiskalni savet je pohvalio i u praksi novog saziva Narodne skupštine koji se odnosi na usvajanje završnog računa budžeta republike, zaključujući da je ona važna karika u budžetskom procesu, što svakako jeste. Slažemo se, jer to je ključni oblik parlamentarne kontrole i načina trošenja planiranih budžetskih, odnosno javnih sredstava za finansiranje opšte države. Činjenica je da završni računi budžeta Republike Srbije nisu razmatrani u Narodnoj skupštini Republike Srbije još od 2003. godine i da je sadašnji predsednik parlamenta Ivica Dačić od početka ovog saziva vratio obavezu razmatranja i usvajanja završnih računa budžeta republike.

Završni računi su veoma važni, jer su slika ostvarenih prihoda, ali i rashoda budžeta u toku godine. Oni egzaktno pokazuju da li su budžetirana sredstva trošena u skladu sa Zakonom o budžetu, odnosno u skladu sa rebalansom. Razmatranje završnih računa budžeta jeste značajan, ali i zakonski vid parlamentarne kontrole fiskalne politike koju sprovodi Vlada. Sa druge strane i razmatranje završnih računa i izveštaja o radu nezavisnih organa i regulatora pojačava pre svega kontrolnu funkciju parlamenta i potvrđuje da Skupština nije mesto gde se samo glasa, već je mesto gde se vode ozbiljne debate o značajnim društvenim i državnim temama i pitanjima.

Kao pozitivnu budžetsku tendenciju u 2020. godini, Fiskalni savet je izdvojio to što javne investicije u infrastrukturu nisu smanjivane pod naletom krize izazvane Kovidom. U potpunosti se slažemo sa ovom konstatacijom. Ekonomska je premisa da bez kapitalnih investicija infrastrukturnih projekata nema ekonomskog razvoja. Srbija, uprkos svemu, ulaže dosta u putnu infrastrukturu, grade se autoputevi, rekonstruišu pruge, izdvojen je novac za izgradnju kanalizacione i vodovodne mreže u mnogim gradovima i opštinama. Pri tome, ne možemo a da ne afirmišemo zdravstvenu politiku Vlade, imajući u vidu pre svega globalno zdravstvenu krizu izazvanu Kovidom – 19.

Kada govorim o zdravstvu, za vakcine je izdvojen ogroman novac, a Srbija je izdvojila značajna sredstva i za zdravstvenu infrastrukturu. Tu, pre svega, mislim na bolnicu u Batajnici, u Novom Sadu, takođe, novac za rekonstrukciju kliničkih centara, kako u Beogradu, tako i u Vojvodini. Pored toga, aktuelna investicija je izgradnja fabrike vakcina. Sve ovo je od nemerljivog značaja u borbi protiv pandemije, jer zdravlje građana nema cenu i iskoristio bih priliku da pozovem još jednom sve građane, koji to do sada nisu učinili, da se vakcinišu. To je jedini način da izađemo i da se zajednički izborimo sa zdravstvenim izazovom sa kojim smo suočeni.

Posebno, dakle, kada je reč o infrastrukturnim projektima, Vlada je izdvojila budžetom za 2020. godinu nikada više, 330 milijardi dinara, a rebalansom još 88 milijardi dinara. Tih 330, to je kada saberete negde otprilike 17,2% bruto društvenog proizvoda. Ne, oprostite, grešim, 335,5% bruto društvenog proizvoda. Moja greška, oprostite.

Ja sam potpuno ubeđen da će Vlada uspeti da realizuje, iako ste vi bili malo pesimisti kada smo govorili o onoj projektovanoj stopi bruto društvenog proizvoda od 6%, Međunarodni monetarni fond sada kaže da će to biti oko 6,5%, a ja sam ubeđen u ono o čemu je govorio ministar finansija, da ćemo uspeti da realizujemo projektovanu stopu od oko 7%.

Slažem se u potpunosti sa ovom vašom konstatacijom što se tiče infrastrukture, jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Ali, zamislite sada, da napravimo jednu paralelu, da je sve u Srbiji stalo u periodu pandemije i da je život stao u periodu pandemije, da smo zatvorili Skupštinu, da smo radili on-lajn, da smo zatvorili Vladu, da je predsednik države radio iz svog kabineta ili od kuće, da li bi imali realizaciju infrastrukturnih projekata?

Zašto ovo pričam? Pa, vi ste imali tri člana i niste mogli zbog pandemije da organizujete sednicu, a mi ovde govorimo o sredstvima od januara do novembra meseca prošle godine i realizovano ukupno investicija 146,7 milijardi dinara, što je 14,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, ne može i ne sme život u Srbiji da stane.

Potpuno iskren da budem, sa platama koje primaju nezavisna regulatorna tela mogli ste da organizujete ekstremno kvalitetne uslove, daleko bolje od onih koje mi imamo ovde u Skupštini, da napravite sednicu od tri člana. Ali, dobro, kažem, o tome smo već govorili. U ovim ocenama, dakle, u potpunosti se slažem sa Fiskalnim savetom.

U prethodnim raspravama o izveštajima bilo je i neslaganja nas parlamentaraca sa ocenama pojedinih nezavisnih organa, datim u njihovim izveštajima. To sam lično video kao razmenu mišljenja koja treba da doprinese novom kvalitetu uređenosti našeg društva, a ne kao isključivost i netoleranciju.

Postoje razlike u našim stavovima i kada je u pitanju ovaj izveštaj Fiskalnog saveta. Naveo bih ključne kritike koje je Fiskalni savet izneo u svojim analizama, a sa kojima se ne slažemo u potpunosti kao poslanički klub. Razloge ću pokušati i da argumentujem.

Kao najveću kritiku Fiskalni savet je u svojoj analizi izneo meru Vlade 100 evra svakom punoletnom građaninu. Naravno, legitimno je pravo da imamo drugačije mišljenje, suprotan stav od Fiskalnog saveta. Ovog puta mislimo da je ova vladina mera bila u potpunosti ekonomski i socijalno opravdana. Naime, Vlada Srbije definisala je tri stupa razvoja, a jedan od tih stubova jeste upravo životni standard građana, koji je takođe u proteklom periodu bio ugrožen pandemijom Kovid 19. Kao što su podsticajnim merama države značajno ublažene posledice Kovida po privredu, pa i po najmanje preduzetnike, tako je država vodila računa i o svojim građanima.

Država Srbija je ne samo u prethodnih godinu izdvojila 100 evra, već je i ove godine penzionerima isplaćena jednokratna pomoć od 50 evra, a potom svi građani koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dobili su 60 evra jednokratne pomoći, i da ne navodim dalje. Početkom naredne godine penzioneri će dobiti još 20.000 dinara.

Kritika Fiskalnog saveta se odnosila i na povećanje plata i penzija, ali ne možemo se u potpunosti složiti ni sa ovim ocenama. Dakle, zašto smatramo da su ove mere koje utiču na povećanje životnog standarda građana opravdane? Prosto, veća plata znači veću potrošnju, veća potrošnja inicira proizvodnju, čime se poboljšava ekonomska situacija u državi Srbiji, jer se u budžet uplaćuje više novca kroz poreze.

Navešću konkretne statističke podatke koji govore u prilog vladinim kovid merama. Najpre, uprkos zdravstvenoj krizi, i prošle i ove godine povećana je minimalna cena rada. Od 1. januara minimalna cena rada je 6,6%, tj. za oko 2000 dinara, tako da minimalna cena rada za 2021. godinu iznosi 32.126 dinara. Minimalna cena rada u 2022. godini iznosiće 35.012 dinara, što je povećanje od 9,4%. Država je povećala plate i penzije, penzije po švajcarskom modelu za 5,9%, plate u javnom sektoru najpre za 3,5%, a potom za 1,5%. Ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. godine iznosilo je 30,9%.

E, sada, kada govorimo o povećanju plata i penzija, kada govorimo o merama od 100 evra, ovu meru nije izmislila Vlada Republike Srbije, ovo je mera koju su koristile velike svetske ekonomije poput SAD, a mislim da je i Japan koristio takođe. Sa druge strane, ovo je mera koja, prema Međunarodnoj organizaciji rada, doprinosi smanjenju siromaštva. Izvinite, ali usko stručna politika nije čarobni štapić i lako je sedeti u udobnoj fotelji, analizirati, praviti izveštaje, baviti se ciframa, ali kada siđete među narod i kada vidite šta je živa politika, to je onda nešto drugo. Kada vidite da li je narod, da li su građani zadovoljni ili ne, to je onda nešto drugo.

E, to je ono na čemu radi ova Vlada Republike Srbije i ima punu podršku Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. Dakle, vodi pre svega ekonomsku politiku, ali ekonomsku politiku koja je socijalno odgovorna i ekonomsku politiku koja u središtu ima čoveka, običnog građanina Srbije, da obezbedi građanima Srbije život dostojan u 21. veku.

Prekoračio sam vreme, je li tako? Neću stići da govorim o Izveštaju DRI, ali nema veze, samo ću završiti ovom rečenicom.

Što se tiče konkretno plata u javnom sektoru, vrlo često govorimo o tome, nalazite se u Narodnoj skupštini Republike Srbije i vidite ove momke koji raznose dokumentaciju. Da li ste se nekada zapitali kolika je njihova plata? Sramno je da uporedite vašu platu sa njihovom platom. Sramno!

Zato se mi u potpunosti zalažemo da se svaki dinar koji je ušteđen upravo usmeri na povećanje plata i penzija. Stalno govorimo o tome kako nam odlaze stručnjaci. Pa koji stručnjak će da ostane u lokalnoj samoupravi i da se bavi konkretno najodgovornijim poslom, a to su trenutno javne nabavke, da se bavi javnim nabavkama za platu od 45.000 ili 50.000 dinara? Neće niko, verujte. Zato se u potpunosti zalažemo za povećanje plata i penzija, sa jedne strane.

Sa druge strane, nije ovo neodgovoran, neozbiljan potez i neoprezan potez Vlade Republike Srbije. Nije se Vlada zadužila da bi isplaćivala plate i penzije kako je to rađeno u nekom prethodnom periodu, već je zahvaljujući pre svega reformskom kursu Vlade, čiji su temelji postavljeni 2014. godine, došlo do jednog zdravog sistema koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Izvinjavam se što sam prekoračio vreme. Izvinjavam se predstavnicima nezavisnih regulatornih tela, ali 20 minuta je ograničenje. Svakako ćete imati našu podršku u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Orliću.

Moram da reagujem, bez obzira što je kolega Arsić iz druge poslaničke grupe. Dakle,106. dostojanstvo Narodne skupštine.

Mi smo danas ovde da razgovaramo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, a ne da nam predstavnici nezavisnih regulatornih tela drže predavanja i da govore poslanicima kako poslanici nešto ne znaju. Najblaže rečeno to je degradacija i diskreditacija poslanika.

Gospodine Petroviću, Vama niko ni jednog trenutka nije rekao da nešto ne znate. Ako želite da vodite argumentovanu raspravu onda ukrstite argument, ukrstite činjenice. Da li je kolega Arsić u pravu ili ne, on će verovatno se javiti kasnije za repliku, pa će o tome govorite, ali mene ste pomenuli u kontekstu 100 evra. Za mene je najbolji pokazatelj 6,2 miliona građana je dobilo podršku i uzelo podršku od 100 evra.

Govorio sam o tome da usko stručna politika nije čarobni štapić i ja ne znam da li nekada prošetate Beogradom, da li razgovarate sa građanima i da li pitate građane kako se osećaju kada dobiju tih i 100 evra.

Socijalna karta, u redu slažem se, treba Vlada da uradi socijalnu kartu, ali pitajte građane. Prošli put sam vam rekao – pitajte vaše zaposlene, imate ih tridesetak, ja imam spisak ko je uzeo 100 evra, pa pitajte ih kako se osećaju, a oni su sačinili izveštaj. Pitajte ih kako se osećaju kada su dobili tih 100 evra.

Što se tiče toga, ovde je reč da se održi nivo potrošnje, ali se unela i jedna doza optimizma kod građana Srbije u jednom izuzetno teškom vremenskom periodu. Zato je podeljeno svima. Ponavljam, nije mera koju je izmislila Srbija, već su i druge svetske ekonomije koristile ovu meru.

Što se tiče subvencija koje su usmerene ka preduzećima, potpuno opravdana mera Vlade Republike Srbije da pomogne privatnom sektoru, da pomogne privredi, jer to je krvotok Srbije. Ali, sa druge strane, imajte na umu i činjenicu da su i strane direktne investicije nešto što je pomoglo da se smanji nivo nezaposlenosti u Srbiji. Recimo, 2020. godine strane direktne investicije su bile 2,902 milijarde evra, a u periodu od januara do jula 2021. godine iznosile su 1,950 milijardi evra.

Dakle, ne samo subvencije koje je izdvajala Vlada Republike Srbije, za koje vi smatrate da nekim preduzećima nisu bile potrebne, ja ne smatram da je tu trebalo imati selektivan pristup, već se slažemo u potpunosti, odnosno poslanička grupa SPS se u potpunosti slaže sa stavom Vlade Republike Srbije.

Ali, još jednom vas molim, na početku sam govorio o tome da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Niste ga poštovali time što na način na koji ste predstavili da je usvojen izveštaj o kojem danas govorimo, sada se na ovakav način obraćate narodnom poslaniku, molim vas da to ne činite u nastavku današnje rasprave. Zahvaljujem. Izvinjavam se.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Povreda Poslovnika, dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Ne mislim da ste to učinili vi, niti prethodni govornik, ali ono što se danas dešava na prostoru severne Kosovske Mitrovice je svakako narušavanje dostojanstva i Narodne skupštine Republike Srbije, jer svako od nas je potpisao, svako od nas 250 je potpisao jednu istu zakletvu u kojoj se kaže da ćemo poštovati Ustav Republike Srbije, a onim što se danas dešava na prostoru Kosova i Metohije je blago rečeno narušen Ustav Republike Srbije. Mislim da treba povodom toga i da se oglasimo.

Naime, u Severnoj Mitrovici, u toku je akcija kosovske policije koja koristi šok bombe i suzavac a nekoliko stotina građana je blokiralo više ulica i čuju se sirene za uzbunu. Navodno, reč je o akciji za sprečavanje krijumčarenja robe, a u Severnoj Mitrovici i Zvečanu stigli su i pripadnici ROSU.

Jedan Srbin, prema poslednjim informacijama, danas prilikom nasilnog upadanja jedinice ROSU u Kosovskoj Mitrovici je ranjen. Prema nezvaničnim informacijama za sada nepoznati muškarac pogođen je u leđa, a metak mu je izašao na grudi. Hitno je primljen u bolnicu i njegovo stanje je zabrinjavajuće. U gradu se čuju rafali i situacija je dramatična.

Tim povodom, naravno, odmah se oglasila premijerka Ana Brnabić, zahtevajući da na ovakav zločin hitno reaguju međunarodna zajednica NATO i KFOR sa čime se mi u potpunosti slažemo i pozivamo kao poslanička grupa, a nadam se da će to učiniti i ostale poslaničke grupe, pozvati međunarodnu organizaciju i EU da prestanu sa dvostrukim standardima i dvostrukim aršinima i zauzdaju Kurtija.

Predsednik Vučić, kao pravi državnik, se hitno uputio u Rašku na sastanak sa Srbima na prostoru Kosova i Metohije, što u potpunosti podržavamo i dajemo apsolutnu podršku.

Premijerka Ana Brnabić je, kao što sam rekao, reagovala danas posle jutrašnje akcije, pozvala policiju i pozvala na reakciju. Ovakvo ponašanje, definitivno, prevršilo je svaku meru i za svaku je osudu.

Mi socijalisti, PG Socijalističke partije Srbije osuđuje ovo nasilje koje se svakodnevno dešava Srbima na Kosovu i Metohiji, to je nedopustivo i ne vodi rešavanju problema. Ovo je izazivanje nemira, mogao bih reći sa sigurnošću i predratno stanje.

Pitam i to dokle će Međunarodna zajednica da ćuti? Pitam nije li to patološki strah od ugleda Srbije ili njihove potrebe da silom dođu do boljih rezultata na lokalnim izborima ili možda od strah od Konferencije nesvrstanih na kojoj je Srbija okupila preko 105 država i međunarodnih organizacija? Misle li da ovakvom silom mogu da dođu do svojih ciljeva?

Ovo sam samo želeo da učinim kao apel, jer smatram da je to obaveza nas kao predstavnika građana i koji žive na prostoru Kosova i Metohije.

Zahvaljujem predsedavajući.