Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Najpre ću koristiti vreme predsednika poslaničke grupe, a ukoliko to potrošim koristiću vreme poslaničke grupe.
Poštovana ministarko gospođo Atanasković, dame i gospodo narodni poslanici, najpre nekoliko reči, s obzirom da se govorilo tokom današnje rasprave dosta toga o vakcinaciji, o potrebi kolektivne imunizacije. Naravno da svako od nas treba da uputi apel građanima, naravno da svako od nas ima podjednaku odgovornost u svemu tome, ali se slažem sa koleginicom koja je maločas uputila jednu sugestiju i vama, gospođo ministarka. To što neko nije vakcinisan ili jedan grad ili opština koji možda u određenom trenutku predstavlja žarište pa nisu vakcinisani, nije razlog da bilo ko od nas zbog posla koji obavlja ne poseti taj grad. Ne mislim pri tome ništa loše. Želim samo da kažem to u smislu da je Srbija pokazala, i predsednik i Vlada Republike Srbije, ali i Narodna skupština Republike Srbije, da sistem funkcioniše i onda kada je najteže. Ne samo da sistem funkcioniše, već ostvaruje dobre ekonomske pokazatelje i rezultate.
Znate, vi možete da pokušate da prevarite, možete da pokušate da slažete, ali kada su brojke i cifre u pitanju, tu nema laganja. To je činjenično. Činjenično je da je Srbija jedina država u svetu koja je najveći teret krize u periodu pandemije upravo preuzela na sebe, sagledavajući čitav paket mera od početka marta meseca do danas, to je negde oko 8,5 milijardi evra, čini mi se.
Činjenica je da su danas u Srbiji tri ključna pitanja. To je da li je bilo otpuštanja u Srbiji, da li su sačuvana radna mesta i da li su odustale strane direktne investicije. Odgovor na sva tri pitanja je – ne, i to upravo zahvaljujući odgovornoj i ozbiljnoj politici i predsednika i Vlade Republike Srbije. Niti su zatvarane fabrike, niti su otpušteni radnici. Naprotiv, pomoglo se i privatnom sektoru pre svega i mikro i malim preduzećima, ali i velikim preduzećima drugim paketom mera. Upravo zbog svega toga mi u 2021. godinu ulazimo sa privrednom koja je na, rekao bih, stabilnim nogama, sa privrednim rastom, o tome sam tokom jučerašnjeg dana govorio, koji je najviši u Evropi, a to je od 1%, odnosno najmanjim padom privrednog rasta. Ulazimo sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati ono što jeste naš cilj, a to je da realizujemo projektovanu stopu BDP-a od 6%.
Neki kvazistručnjaci koji su navikli da se politikom bave salonski, onako, zapravo ne bave se politikom, već sebe nazivaju stručnjacima, da se bave iz udobnih fotelja, primaju visoke novčane nadoknade i daju sebi za pravo da nam upućuju kritike i da analiziraju ono što rade, ne shvataju da uskostručna politika nije čarobni štapić i ne shvataju šta je to živa politika. Jedno su cifre, a drugo je kada siđete i kada razgovarate sa građanima Srbije i kada sagledate da li su građani Srbije zadovoljni i kada sagledate kakav je životni standard građana Srbije.
Maločas sam rekao, treće ključno pitanje u Srbiji su strane direktne investicije. Ne da su odustali, koliko je nama poznato iz poslaničke grupe SPS, nijedan strani investitor nije odustao, prolongirane su realizacije određenih projekata, što je normalno i logično u okolnostima u kojima se nalazimo, ali direktne strane investicije u prethodnoj godini su bile oko dve milijarde evra. Nije slučajno što „Fajnenšal tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava upravo u jednu od lidera u regionu po privlačenju, i ne samo u regionu, već i šire, po privlačenju stranih direktnih investicija.
Dakle, bez obzira koliko je teško i bez obzira što se od marta meseca suočavamo sa jednim od najtežim zdravstvenih izazova čiji se kraj još uvek, nažalost, ne nazire, ali sam potpuno ubeđen da ćemo u tome zajedno uspeti, da ćemo zajedno pobediti, Srbija postiže izvanredne rezultate i to govore ekonomski pokazatelji, to govore činjenice. Na svaku kritiku koja je upućena na račun rada i predsednika i Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije ne treba se obazirati, ne treba odgovarati, dovoljno je samo pokazati rezultate i dovoljno je samo sagledati šta građani misle, a građani šta misle uvek kažu na demokratskim izborima.
Izbori su bili i građani su vrlo jasno rekli šta misle o radu vladajuće koalicije i vrlo jasno rekli šta misle i o onom delu koji je smatrao da ne treba da učestvuje na izborima, jer su imali nekakav drugačiji scenario, najpre bojkot, pa su mislili da će im biti neverovatno mala izlaznost, jer su smatrali da neverovatno imaju ogromnu popularnu među građanima, pa je bojkot propao, pa su onda zamislili da ukoliko bojkot uspe, da nakon bojkota izazovu vanredne parlamentarne izbore, pa su i u tome propali, e sada imaju novi scenario, a taj novi scenario je da opet pokušaju da izvrše pritisak preko evo sada i evropskih parlamentaraca, kako bi pokušali na bilo koji način da slome Srbiju.
Izgleda da definitivno nije tačna jedna stvar, a to su mogli da zaključe, ako ništa, bar nakon Vašingtonskog sporazuma i nakon razgovora u Vašingtonu, da svako ko pokuša da izvrši pritisak na Srbiju, na predsednika Srbije, na Vladu, na bilo koji način, da konkretno kada je reč o tački 10, recimo, prihvati nezavisnost Kosova i Metohije, samoproklamovane države Kosovo, samo gubi vreme. Dakle, mi možemo da razgovaramo o svemu, možemo da razgovaramo o ekonomiju, možemo da razgovaramo o zajedničkom prosperitetu, o zajedničkom nastupu pred Evropskom unijom, pred Briselom, pred svetskim silama, ali postoje otvorena pitanja oko kojih mi želimo da vodimo dijalog, ali svakako imamo jasan principijelan stav i u tom smislu i predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije vodi jednu mudru i racionalnu politiku.
Dakle, i pored toga što je situacija teška, sistem nije stao, sistem funkcioniše. Verovatno su predstavnici opozicije zamislili da će Vlada da zatvori svoju zgradu i da će svi da rade od kuće, da će predsednik da radi onlajn, to bi im verovatno najviše odgovaralo, a ovako rezultati im definitivno ne odgovaraju. Znate kako, jedan zaključak možete da izvučete iz svega toga, takvim predstavnicima nazovite političkih stranaka odgovara samo jedno, zapravo oni polaze od jedne teze, a to je – što gore po Srbiju, to bolje po nas.
Složio bih se da je upravo spoljna politika, uspešna spoljna politika koja je vođena od 2012. godine do danas i u toj spoljnoj politici pored predsednika Republike učestvuje naravno i ministar spoljnih poslova, tada ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, jednom važnom državnom projektu, a to je otpriznavanje Kosova, 18 država je povuklo odluku o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Složio bih se da to jeste svakako doprinelo da se ojača međunarodni ugled i međunarodni imidž Srbije. Jer hajde da uporedimo 2008. godinu, kada već pominjem Vašingtonski sporazum, 2008. godine Srbiju apsolutno niko ništa nije pitao. Preko 110 država je prihvatilo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, Vašington bio jedan od mentora i ako ste želeli da razgovarate o suštinskim pitanjima koja se tiču Kosova i Metohije u tom periodu, vi ste u Beloj kući mogli da razgovarate na nivou stafer.
Sada, hajde da napravimo jednu digresiju i poređenje sa 2020. godinom, gde predsednik Srbije odlazi i upravo suštinskim pitanjima, o statusu, o toj famoznoj tački 10 koja se naprasno nalazi u predlogu sporazuma, razgovara ravnopravno sa predsednikom svetske sile, tadašnjim predsednikom SAD i odlučno mu kaže, ne, kad je reč o nacionalnim i državnim interesima Srbije. To samo govori o međunarodnom ugledu, i koliko je ojačan i osnažen međunarodni ugled i međunarodni imidž Srbije i koliko Srbiju danas svi sagledavaju kao pouzdanog, sigurnog, stabilnog i korektnog partnera.
Naravno, da je period pandemije pokazao da kada je najteže, vi zapravo možete da se oslonite na dve ključne stvari. Prva stvar su uvek sopstveni resursi, ono što sami proizvodimo, a druga stvar su dobri odnosi sa tradicionalno orijentisanim državama. Jako je dobro što će se vakcine proizvoditi u Srbiji, ali, i to je rezultat dobrih odnosa sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.
Dakle, da me ne shvati javnost pogrešno, jer me vrlo često citiraju, a meni je drago kad me u tim eminentnim emisijama citiraju, pa ostavljaju mogućnost da se glasa, za ne znam, predloge, ne znam ni kako se zove ta emisija profesore ne jednoj od ovih emisija. Nije ni važno, ja obožavam kad sam sastavni deo tih predloga, ali da me javnost pogrešno ne shvati, mi nikada nismo bili protiv EU. Mi smo imali vrlo jasan stav, i taj stav smo saopštili i prilikom razmatranja Izveštaja Komisije, kada je reč o evropskom putu Srbije, mislim na poslaničku grupu SPS.
Članstvo u EU jeste naš strateški i jedan od ključnih spoljno-političkih ciljeva, interes, ali to da li ćemo mi biti član EU, ili ne, ne zavisi samo od Srbije, ne zavisi samo od onoga što čine i rade institucije u Srbiji, to zavisi, pre svega, od Brisela, zavisi od ostalih članica EU i zavisi od njihovog odnosa, njihovih međusobnih odnosa, jer imaju oni mnogo više problema od onoga što smatraju da je danas ključni problem, navode ključni problem, pod znacima navoda, izborni uslovi. Imaju oni mnogo važnijih problema, o kojima treba da razgovaraju.
Mislim da EU - da, ali zavisiće i od toga kakav će biti odnos prema našim, vitalnim, odnosno, nacionalnim i državnim interesima. Konačno moraju da shvate da se Srbija nikada pregovora nije plašila, ali da Srbija takođe, nikada nije pregovarala iz straha. A da bi imali korektan dijalog potrebno je pre svega, dobronamerno partnerstvo, a ne dvostruki standardi, dvostruki aršini, pa ćete Prištini uvek progledati kroz prste, a za Srbiju ćete imati drugačije aršine. Pa, ćete dati sebi za pravo, jedan od evropskih parlamentaraca recimo, daće sebi za pravo da kaže, da joj je drago, neću ni ime da joj izgovorim, jer ne zaslužuje ni ime da joj bude izgovoreno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da joj je drago što Srbija u prethodnoj godini nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Srbija je bila u potpunosti spremna za otvaranjem pregovaračkih poglavlja. Imam i vreme poslaničke grupe, ne govorim vama ministarka, nego predsedavajućoj.
Dakle, zašto evroparlamenarce ne pitaju ili kažu, što već sedam godina Briselski sporazum nije sproveden, recimo, jedno od pitanja. Zašto nije realizovana zajednica srpskih opština. Ne postoji stavka Briselskog sporazuma koja nije ispoštovana od strane Srbije, ali oni moraju da shvate da Srbija u čitav proces nije ušla da bi bila potcenjena i ponižena već da bi došla do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.
Sada da se vratim, zašto sam pomenuo EU, da me ne shvate pogrešno da smo protiv EU ali činjenično je, evo, profesor dr Žarko Obradović je predsednik Odbora za spoljnu politiku, on neka me ispravi ako grešim. U martu mesecu je EU, čini mi se, vrlo jasno rekla, da medicinsku pomoć neće upućivati trećim licima, pa makar ona bila i pretendenti na status da budu punopravni članovi EU. Je li tako? Pa, je ta odluka brzo, odnosno kasnije promenjena jer su verovatno uvideli da nije ni diplomatska, nije ni politički korektna. Hvala na pomoći. Mi se zahvaljujemo na pomoći EU ali to je činjenično stanje.
Sa druge strane nismo imali te dileme kada je reč o našim tradicionalnim prijateljskim odnosima sa Kinom, i kada je reč o našim tradicionalno prijateljskim odnosnima sa Rusijom. Takvih dilema u tom trenutku nije postojalo. Dakle, mi želimo sa svima dobre odnose ali dajte da govorimo konkretno, da nas građani razumeju.
Danas kada čitamo izveštaj Evropskog parlamenta, ja hajde mogu da shvatim zabrinutost evropskih parlamentaraca za zaštitu životne sredine, pošto je i to jedan deo izveštaja ali kako baš nađoše Smederevo, Bor i Kolubaru, sasvim slučajno tamo gde su Kinezi. Nikada im nećemo dozvoliti da kažu da iz oblasti zdravstva sve ono što je dobro odlazi iz Srbije, a sve ono što je loše ostaje u Srbiji. Ne, mi imamo odličan zdravstveni sistem. Mi imamo zdravstveni sistem koji se na najbolji mogući način pokazao u periodu pandemije, koji je sačuvao mnogo ljudskih života i nikada to nećemo dozvoliti u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zato smo između ostalog inicirali da na taj njihov licemeran stav kada je reč o izveštaju Evropskog parlamenta, stav najpre da naš Odbor za evropske integracije, a onda ako je potrebno, znate, koliko imaju oni pravo toliko imamo i mi pravo, jer mi smo predstavnici građana, mi smo glas naroda. Građani od nas očekuju da kažemo ono što oni misle, a mnogo gore misle od onoga što ja danas saopštavam. Ja pokušavam samo da budem kulturan. Dakle, ako procenimo taj izveštaj i ta rezolucija će svakako biti predmet razgovora i ovde unutar Narodne skupštine Republike Srbije. Pa, i mi da napravimo našu rezoluciju. Ne može Srbiji niko ništa da nameće. Nisu nama evropski parlamentarci ni mama ni tata. Nema nametanja. Želite konstruktivan dijalog, tu smo ale ne dozvoljavamo da nam bilo ko, bilo šta nameće.
Slažem se u potpunosti da je Srbija jaka, ekonomski stabilna. Srbija ima svoj jasan stav, misli svojom glavom. Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu i to je potpuno vidljivo. Vodi spoljnu politiku samostalno, nezavisno i samostalno vodi spoljnu politiku koja je u najboljem interesu naših građana. Ne želi i neće kvariti prijateljstvo sa tradicionalno prijateljski orjentisanim državama, ali takva Srbija definitivno nekome ne odgovara. Taj neko nas ne interesuje, jer mi koji smo izabrani od strane građana Srbije, nikada nećemo raditi u interesu tog nekog, uvek ćemo raditi u najboljem interesu građana Srbije.
Mislim da imamo u tom smislu, ministarka istorijsku šansu, da imam ogromno poverenje i podršku građana Srbije i da svako od nas sa daleko više i entuzijazma i elana treba da nastavi da radi posao za koji je preuzeo odgovornost, da ne razmišlja o tome koliko će trajati mandata.
Dakle, apsolutno je nebitno ko će šta biti posle aprila meseca, koliko je važno da iskoristimo podršku i poverenje građana, da ih ne razočaramo i koliko je važno šta je to što ćemo još dodatno uraditi do tih parlamentarnih izbora, a ja sam potpuno ubeđen, u ovom parlamentu, u još većem broju, i nakon parlamentarnih izbora koji se očekuju u aprilu mesecu 2022. godine.
Maločas je neko govorio o tome, pre nego što pređem na amandmane, preraspodela odgovornosti oko toga, oko vakcinacije. Ne može odgovornost da ima samo predsednik, ne može odgovornost da ima samo ministar zdravlja, ne može odgovornost da ima samo Vlada. I predsednik i Vlada su pokazali jedan odgovoran i ozbiljan odnos. Mi smo jedina država koja ima četiri vakcine, država u kojoj će se proizvoditi vakcine. Ali, svako od nas ima podjednaku odgovornost, svako od nas ko se bavi javnim poslom ima podjednaku odgovornost i svi treba da shvatimo da i ovaj zdravstveni izazov sa kojim se suočavamo, ja ne znam državu, nisam bar čuo da postoji država u kojoj se danas političke stranke nadmeću, političke stranke opozicije, sa svojim predsednikom ili sa vladama ili sa strankama vladajuće koalicije oko toga ko će doći jeftinije do političkih poena na ovoj temi.
Mi smatramo da je u ovom periodu politizaciju trebalo smestiti tamo gde joj je mesto, a to je u karantin. Biće prostora i vremena da se politički nadmećemo. Sada imamo samo jedan zajednički cilj i jednu zajedničku bitku koju moramo da pobedimo i zato je potrebna solidarnost i jedinstvo. Zato kažem – nema pojedinačne odgovornosti. Vi ste malo čas dobru sugestiju uputili i ja se u potpunosti slažem sa vama, svako od nas treba da apeluje, svako od nas treba da kaže – građani Srbije, molimo vas, da bi pobedili, moramo imati kolektivnu imunizaciju. Ja nisam stručnjak, ali ja slušam savete struke.
Moramo da apeluje da se građani Srbije ponašaju odgovorno, ozbiljno, disciplinovano, racionalno i da poštuju savete struke, da veruju našoj državi Srbiji, jer to je jedini način da pobedimo u svemu ovome.
Predsednik Srbije je u najtežem trenutku, kada je Novi Pazar bio žarište, posetio Novi Pazar, ne da bi prikupio političke poene, već da bi pokazao da podjednaku važnost i značaj pridaje svakom gradu i opštini u Srbiji, bez obzira što u Novom Pazaru ima i Bošnjaka i Muslimana i Srba, ali sve su to građani koji prihvataju Srbiju kao svoju državu i uvek su dobro došli u našu zajedničku demokratsku Srbiju.
Što se tiče popisa stanovništva, najpre nekoliko uopštenih stvari, pre nego što pređem na amandmane, mada smo u raspravi u načelu rekli da su amandmani za nas potpuno opravdani, da ćemo ih svakako podržati i da podržavamo stav i obrazloženje Vlade Republike Srbije kada je reč o amandmanima. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova, statističko istraživanje koje se sprovodi sa periodom od 10 godina, u Srbiji prvi popis je sproveden 1934. a poslednji 2011. godine, po nama, izuzetno važan i zahtevan proces, a na osnovu prikupljenih podataka dobijamo odgovore na to ko smo, koliko nas je, kakve su projekcije stanovništva za budući vremenski period.
Na poslednjem popisu, pre 10 godina, po zvaničnim statističkim podacima u Srbiji je živelo sedam miliona 200 hiljada građana, od kojih je 51,3% žena a 48,7% muškaraca, na naše veliko zadovoljstvo. Prema nacionalnoj pripadnosti, kao Srbi, izjasnilo se 83,3% osoba, a još 20 etničkih zajednica imalo je više od 2.000 pripadnika. U odnosu na versku pripadnost, pravoslavlje je dominantna religija sa 84,6% građana, zatim sledi katolicizam, pa islam, itd.
Zakon o popisu stanovništva 2021. godine usvojen je u ovom domu u februaru mesecu prošle godine. Novine koje su predviđene ovim zakonom u odnosu na popis iz 2011. godine su da će popis trajati mesec dana umesto uobičajenih 15 dana, za rad na terenu biće angažovano 15.500 popisivača umesto 36.000, koliko je bilo u prethodnom popisu, podaci će se prikupljati kao što je malo čas rečeno putem lap topova i ovo bi trebalo da bude poslednji popis koji će se sprovesti na terenu. Sledeći popis predviđen je za 2031. godinu i trebalo bi da bude realizovan na bazi registra.
Procena broja stanovništva iz 2019. godine ukazuje na nastavljen trend depopulacije sa negativnom stopom rasta stanovništva. Prema ovim statističkim pokazateljima, broj stanovnika je bio manji od sedam miliona, što je pad veći od 200 hiljada ljudi u odnosu na popis iz 2011. godine. Zabrinjavajući je taj podatak, da nas je svake godine sve manje, prosečno oko 35.000 ljudi godišnje. Nestane, dakle, jedan grad, veličine Bora, Vršca, Jagodine ili Zaječara. Najveća stopa depopulacije je u seoskim sredinama i slabo razvijenim opštinama, posebno na jugu Srbije.
Zato je veoma važno da smo neposredno pred konstituisanje Vlade i formiranje Vlade Republike Srbije, upravo je predsednik Republike i predsednik SNS predložio dva ministarstva koja će se isključivo baviti ovim veoma važnim i značajnim pitanjem.
Što se tiče samih amandmana, već sam rekao da se amandmani odnose na pomeranje roka za sprovođenje popisa za oktobar 2022. godine, dok se amandman na član 3. odnosi na rok za objavljivanje konačnih rezultata popisa, koji će zajedno sa meto podacima o izveštaju o kvalitetu biti sukcesivno objavljivani do 30. juna 2024. godine. Odlaganje popisa neće imati svakako negativne posledice po rezultate popisa.
Rekao sam kada je poslednji popis završen, pored budžetskih sredstava, koja su predviđena, popis će biti finansijski podržani preko nacionalnog programa IPA 2018. Evropske Unije, i za razvoj statistike u Srbiji, ovim programom, planirano je sufinansiranje još tri, treba istaći, značajna statistička istraživanja, a to je popis poljoprivrede 2021. godine, istraživanje o višestrukim pokazateljima, položaj žena i dece i istraživanje o zdravlju stanovništva.
Naravno, da kada je reč o nacionalnim manjinama, o tome smo vodili raspravu u Narodnoj Skupštini Republike Srbije i tu smo imali određene sugestije i predloge, kolega koji su predstavnici nacionalnih manjina, kako u tom delu komisije neće biti predstavnika nacionalnih manjina, što naravno nije tačno i to potvrđuje današnja rasprava. I to potvrđuje i konstatacija koju sam tada izrekao da su sa takvim izjavama i sa takvim stavovima izašli da bi došli do političkih poena, a ne da bi saopštili ono što je istina, i što je činjenično, jer da je to istina i da je to činjenično, evo danas raspravljamo o amandmanima, legitimno pravo svakog poslanika je da podnese amandman, pa izvolite mogli su podneti amandman ukoliko smatraju da toga nema u zakonu i taj amandman svakako bi bio prihvaćen.
Još jednom, na samom kraju, poslanička grupa SPS prihvatiće predložene amandmane, i svakako će podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.