Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iako smo poslednjih 30-ak godina Sulejmana Ugljanina mogli da vidimo u različitim ulogama, od toga da je 90-ih godina napadao državu Srbiju, jasno izražavajući separatističke težnje kada je u pitanju Raška oblast, nazivajući Srbiju tada maćehom, do učešća u vlasti posle 2000. godine, kada je imao ministarsko mesto, kada je Srbija postala majka, sve do njegovih postupaka ovih dana kojima otvoreno izražava svoje težnje, po našem mišljenju, da Rašku oblast, deo ove oblasti nazivaju Bošnjaci Sandžak, otvoreno, zajedno sa Albinom Kurtijem, pripoji lažnoj državi Kosovo. O tome je otvoreno bilo reči prilikom susreta Ugljanina i Kurtija nakon izbora na Kosovu i Metohiji za privremene institucije.

Ugljanin ide još dalje. On faktički lobira za interese Albanaca, to je takođe naše mišljenje, sa Kosova i Metohije, čiji je projekat albanizacija Raške oblasti, Raškog upravnog okruga, uveliko u toku, a taj projekat predvodi Ismet Azizi. Ugljanin na taj način radi protiv svog bošnjačkog naroda, koji svakako ne pripada istim nacionalnim korenima, u želji da postane lider nečega ili vođa nečega, pri čemu ne bira sredstva.

Njegova otvorena separatistička politika kojom želi da odvoji Raški upravni okrug i pripoji ga nekoj nepostojećoj državi ili čak velikoj Albaniji otvoreni je poziv na rušenje državnog poretka i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, a takva delatnost, prema našem krivičnom zakonodavstvu, smatra se protivustavnom i protivzakonitom i to je krivično delo. Dobro zna to, siguran sam, i gospodin Ugljanin.

I pored svega, on u provociranju države Srbije nastavlja i dalje. Pre dva dana je zajedno, kako mediji izveštavaju, sa poslanikom Narodne skupštine Republike Srbije otišao da obiđe grob Adema Jašarija, osnivača i pripadnika UČK, koja je proglašena terorističkom organizacijom i koja je krajem 90-ih godina, tokom i posle bombardovanja Srbije, vršila zločine nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, sa glavnim ciljem - stvaranje još jedne albanske države na teritoriji Republike Srbije.

Ugljanin, ne samo da se divio Ademu Jašariju i veličao njegovu ličnost, nego je otvoreno pozivao, opet kažem, kako mediji prenose, na oružani ustanak u Sandžaku po ugledu na pobune UČK na Kosovu i Metohiji, koje je Jašari predvodio.

Sramno je da jedan političar, nazovite političar, koji poziva na rušenje ustavnog poretka Srbije po ugledu na oružane pobune kakve je organizovao Jašari, vređajući time i svoj bošnjački narod koji poštuje svoju državu i uživala sva građanska i ljudska prava, ovako ponašanje bilo kog građanina, a ne jednog, nazovite lidera, političke stranke i do jučerašnjeg učesnika u vlasti je plod njegovih nerealnih ambicija da se kao lider nametne Bošnjacima, što, naravno, ne može da postigne bez nečije podrške.

On se opredelio definitivno za podršku od strane nekih albanskih lidera sa Kosova, po svaku cenu, pa i po cenu da Bošnjake na predstojećem popisu koji će se u Republici Srbiji održati u oktobru mesecu, ja mislim, natera da se izjašnjavaju kao Albanci, ne bi li tako Albanci postali uticajniji u Raškoj oblasti i to sve nas podseća na „zelenu transverzalu“.

U vezi sa ovim, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije. Imajući u vidu i oblike protivustavnog i protivzakonitog političkog delovanja Sulejmana Ugljanina, a opet kažem, tako prenose mediji i to treba proveriti, to treba da provere nadležni organi i nadležne institucije, posebno njegov poziv na oružani ustanak u Sandžaku, kako bi se silom obezbedio specijalni status Sandžaka, čemu su prisustvovali i njegovi narodni poslanici u Narodnoj skupštini, koji su pred Narodnom skupštinom položili zakletvu, a vrlo je jasan tekst zakletve koju smo svi položili ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Da li ima osnova za preduzimanje zakonskih mera prema ovim političarima koji otvoreno učestvuju u aktivnostima protiv ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti Republike Srbije?

S druge strane, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, završavam, usvojili smo etički kodeks. Taj etički kodeks podrazumeva jasna pravila ponašanja poslanika i u parlamentu i u van parlamenta. I van parlamenta, mi smo poslanici Narodne skupštine Republike Srbije i kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije položili smo, ponavljam, zakletvu koja je vrlo jasna i koja je vrlo precizna. Usvojili smo etički kodeks i ja vas molim da, ukoliko je ovo sve tačno, primenite etički kodeks. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Elvira Kovač.

Uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, ja nisam pravnik i verovatno da je danas tu moj uvaženi kolega Toma Fila, koji je odsutan iz opravdanih razloga, on bi kvalifikovanije i stručnije govorio na ovu temu. Siguran sam da će i moj kolega uvaženi kolega prof. dr Aleksandar Martinović, koji je vrstan pravnik, govoriti o ovoj temi, ali ja ću pokušati da govorim iz jednog drugog ugla i sa jednog drugog aspekta, kao neko ko je narodni poslanik, ko je legitimno izabran predstavnik građana, znate, parlament je glas naroda, a mi smo predstavnici građana i šta je to što građani očekuju od srpskog pravosuđa, šta je to što građani u Srbiji očekuju od sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i šta je to što uopšte očekuju od celokupnog pravosuđa. Naravno, kada kažem – celokupno pravosuđe, mislim i na Visoki savet sudstva.

Moje izlaganje će biti nešto drugačije naspram ostalih, jer želim da napravim jednu retrospektivu urušavanja pravosuđa u Srbiji u periodu od 2000. do 2012. godine. Mislim da je to jako važno i da svi treba da se toga podsetimo iz jednog prostog razloga, da napravimo jednu paralelu kako danas biramo sudije prvi put na sudijsku funkciju, a kako su sudije birane nekada.

Dakle, najpre želim da kažem da je jasna procedura za izbor sudija. Dakle, procedura izbora sudija utvrđena je Zakonom o sudijama, a u skladu sa Ustavom, Zakonom o sudijama donet je 2008. godine. Dve godine nakon donošenja Ustava menjan je više puta. Ustavom iz 2006. godine utvrđeno je da je sudijska funkcija stalna, ukinut je reizbor sudija, osim kod sudija koji se prvi put biraju, čiji mandat traje tri godine.

Narodna skupština vrši izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Visoki savet sudstva bira sudije na stalnu sudijsku funkciju, ukoliko po isteku od tri godine pokažu tražene rezultate. Narodna skupština vrši izbor i predsednika sudova, uključujući i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva. Predsednici se biraju iz redova sudija koji su na stalnoj sudijskog funkciji.

Takođe, u skladu sa Zakonom o sudijama, broj sudija za svaki sud, osnovni, prekršajni, viši, utvrđuje Visoki savet sudstva. Na osnovu iskazane potrebe za popunom mesta, sudija Visokog saveta sudstva, oba objavljuju oglas sa uslovima i rokovima za prijavu, ovo naglašavam posebno, obzirom da ću ono govoriti kasnije, dakle, sa uslovima i rokovima za prijavu, vrlo precizno i jasno definisano. Oglas se objavljuje u „Službenom glasniku“ i drugim sredstvima oglašavanja, na osnovu prijava pre predlaganja, sa svim kandidatima koji ispunjavaju uslove Visoki savet obavlja razgovor. Opet naglašavam, Visoki savet sudstva obavlja razgovor. Reći ću vam zašto je to važno. Nakon toga Visoki savet formira predlog kandidata za svaki sud za koji je raspisan oglas.

Kada su pitanju sudije koje se prvi put biraju, Visoki savet sudstva svoj predlog upućuje Narodnoj skupštini u formi predloga odluke, Narodna skupština, kao danas, vrši izbor sudija koji se prvi put biraju, pri čemu predlog Visokog saveta sudstva razmatra, naravno, nadležni skupštinski odbor, Odbor za pravosuđe i on upućuje Narodnoj skupštini predlog odluke o izboru sudija. I nadležni odbor i nadležna skupština mogu da ospore nekog kandidata ukoliko ocene da on ne ispunjava sve uslove, posebno u pogledu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata. Dakle, vrlo jasno i precizno definisana procedura.

Nisam pravnik, pa sam iščitao. Dakle, jedan sistemski pristup, koji omogućava samo onima koji znaju, koji umeju i koji žele da budu izabrani. Danas govorimo o onima koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju.

Znate, kada neko kaže da je pravda spora, ali dostižna, to sagledavam kao građanin, pre svega, kao narodni poslanik, kao predstavnik građana, da kažem, kao krajnju ideju. Ali, suštinski, mišljenje poslaničke grupe SPS je da pravda mora da bude brza i efikasna.

Dakle, danas govorimo o sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i želim samo da kažem da je najvažnije da ovo nije partijsko biranje, u partijskoj državi, kao što se nekada činilo.

To su nekada, podsetiću vas, činili lokalni odbori za pravosuđe određenih stranaka van uobičajenih proveravanja. Da bih vam to ilustrovao kako je izgledalo, ukazaću vam na jedan primer. Evo, imam ga pred sobom, dokument, nisam ga izmislio, niti sam ga falsifikovao, tu su potpisi. Vrlo interesantno kako se predlažu sudije i kako se predlažu tužioci. Potpis i pečat predstavnika jedne političke stranke sa jedne strane, a potpis predsednika opštine i pečat opštine sa druge strane.

Neću govoriti o ljudima, ne bi imalo smisla, ali ću vam reći, recimo, šta stoji u tom dopisu. Između ostalog, za jednog kandidata kažu ovako – predsednik suda od 2000. godine, lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-ovcem, u principu, pošten, ali nekomunikativan i nepreduzimljiv, zaslužuje šansu.

Za sledećeg kandidata se kaže – simpatizer, supruga član DS, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS-u, verovatno najbolji u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju, nesporan.

Za sledećeg kandidata kažu – povučen, miran, vredan, verovatno pošten, iskusan, simpatizer, nezainteresovan za politiku, bivši socijalista, sarađivao bez pogovora, nesporan opet. Kažu za sledećeg – neukaljan, nekompromitovan, verovatno pošten, druželjubiv, uvek spreman na saradnju, apolitičan, simpatizer, nesporan.

Onda kažu za sledećeg kandidata – mirna, pravedna, povučena, poštena, apolitična, jedina mana suprug bivši predsednik JUL-a, sada apolitičan, direktor elektrodistribucije u toj opštini, nespornih sudskih kvaliteta.

Sledeći kandidat – trenutno izvršni sudija, ne brani interese društva, korumpirana, gramziva supruga advokat, rade tu i tu, zlo za sudstvo. To su kvalifikacije na osnovu kojih su birane sudije.

Sledeći – nestručan, osoba bez ugleda, verovatno korumpiran i to i za sitnije poslove, zalutao među sudije, radikalno raspoložen. Pa kažu za sledećeg – predsednik suda do 2000. godine, okoreli neprijatelj DS, zbog smene, neprincipijelan, koruptivan, usiljen, danas radi tu i tu, presuđivao od 1996. godine kao predsednik Veća izbornu krađu u toj opštini, pred penzijom, nesporno negativan.

Onda na kraju za jednog kažu - izvršni sudija bez autoriteta, pošten, ali neupotrebljiv zbog alkohola, i sam se nada penziji.

E, tako su predlagali sudije na sudijske funkcije.

Ima ovde i dva tužioca koje su predlagali. Za tužioce kažu - pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS, odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS iz te opštine, sin član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika apelacionog tužioca ili starešine Višeg tužilaštva.

Sledeći – zamenik opštinskog javnog tužioca, simpatizer stranke, sigurni glas, pošten, nekorumpiran, nedovoljno preduzimljiv, u senci tužioca, upotrebljiv, nesporan za zamenika osnovnog tužioca u Leskovcu.

To su preporuke na osnovu kojih je neko biran za sudiju, a neko biran za tužioca, a te preporuke daju predsednici lokalnih odbora zajedno sa potpisom predsednika opština.

Zato kažem da je važno da danas kada govorimo o sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, da se ne biraju u partijskoj državi po partijskoj pripadnosti.

Međutim, sunovrat srpskog pravosuđa, ja sam o tome već govorio i ponoviću to i danas, kreće najpre proglašavanjem pobede na predsedničkim izborima 2000. godine, koja nije ostvarena u prvom krugu, jer politički proces nije završen. Jel neko za to odgovarao?

Sledeće, nastavlja se 5. oktobra i paljenjem Skupštine, iz Gradskog sekretarijata unutrašnjih poslova Stari grad, tada nestaje 200 komada oružja. Da li je neko odgovarao? Pa, upad sa dugim cevima u NBS. Bez krajnje odluke državne saglasnosti istražnog sudije otet, nema ni saglasnosti odluke ministra pravde i Haškom tribunalu isporučen predsednik države Slobodan Milošević. Da li je i na osnovu čega predsednik izveden iz pritvorske jedinice?

Sada taj koji je bio zadužen da vodi računa o toj pritvorskoj jedinici, a to je tamo neki gospodin Blanuša, piše neke knjige. Ne treba on da piše knjige, nego da snosi odgovornost, kako je mogao da dopusti da izađe neko iz pritvorske jedinice bez dokumentacije koju sam pomenuo.

Država koja je dozvolila da premijer bude ne ubijen nego streljan i nikada nije došlo do političke pozadine niti do svih učesnika u ubistvu, potom vanredno stanje, protivustavno, lišena su slobode lica koja su se ne samo bavila kriminalom već su bili i politički nepodobni, korišćeni podaci iz „Bele knjige“, čak su postojali razrezi – ko više uhapsi, taj je uspešniji, postavlja se pitanje da li je ova akcija plod odluke države ili je ova akcija plod odluke jedne druge akcije koja nosi naziv – „Mač“?

Nezvanično, tada su bile dobro poznate informacije i ocene instituta SAD i Velike Britanije da je do 2000. godine država bila jača i u situaciji da kontroliše podzemlje, a od 2000. godine podzemlje kontroliše državu. Onda sledi ta „uspešna“, nazovite reforma srpskog pravosuđa, u kojoj od 3.000 sudija 900 ostaje bez posla.

Sve ovo govorim iz jednog prostog razloga, da bih ukazao da je pred vama, da je pred srpskim pravosuđem, kad kažem srpskim pravosuđem mislim na Visoki savet sudstva, mislim na one koje danas biramo prvi put na sudijsku funkciju, ozbiljan i važan posao. Mreža sudova je bila totalno pogrešna, nije bila prilagođena pravnom sistemu i u potpunosti devalvirala prethodnu mrežu sudova koja se u organizacionom smislu pokazala kao dobra.

Neposredno pre reforme, uložena su velika sredstva u zgrade sudova, u prethodnu mrežu, a onda te opštine ostaju bez sudova.

Sistem Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda, po našem mišljenju, nije konzistentan. Vrhovni kasacioni sud koji je najviši ne sudi, izuzetno postupa, dođe nekako kao savetodavni sud. Sa druge strane, Apelacioni, koji nije rangiran, koji meritorno postupa, a svaki od tih sudova formira sudsku praksu i naravno da postoje posledice – nesklad u nadležnostima i funkcijama, sistemski loša mreža sudova, prekinut kontinuitet napredovanja kroz prethodnu karijeru, kroz čudne reforme – mnogi koji nisu zaslužili su napredovali, devalvirano je ono što je suštinski najvažnije ne samo za pravosuđe već za svaku oblast društva u Srbiji, a to je znanje i iskustvo, razoren sistem, pravna tradicija, veoma dobri sudovi. Nakon mreže i kadrova, lako je bilo i kreirati sudske postupke, nažalost.

Krenulo se sa izmenama i dopunama zakona i to je bilo, po našem mišljenju, jedna puka imitacija modela anglosaksonskog prava, koji nisu mogli biti primenjivi u našoj zemlji. Napravljen zakonski surogat koji su imali mnoge manjkavosti – nema objektivnosti i nema neutralnosti u postupcima.

Sve ovo sam naveo iz jednog prostog razloga, jer želimo kao poslanička grupa da ukažemo da je pred vama zaista ozbiljan, odgovoran, važan i značajan posao za čitavo društvo, da bi se građani Srbije, pre svega, osećali sigurno.

Mi ćemo, naravno, podržati predlog o kome danas govorimo, to apsolutno nije sporno, jer je taj predlog prošao jedan sistem, jednu proceduru koja je jasno i precizno definisana. Takođe očekujemo da u periodu koji je pred nama otklonimo sve one nedostatke i manjkavosti koje su učinjene tokom prethodnog vremenskog perioda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje, predsedniče, je upućeno vama. Mi smo danas na Kolegijumu razgovarali o tome, ali mislim da je važno da na ovo pitanje odgovorite i ovde u plenumu, pre svega zarad javnosti, da se, znate, ne bi pojavljivali komentari od jednog dela kvazi opozicije kako se ništa ne čini i ne radi po tom pitanju.

Obzirom da ste tokom jučerašnjeg dana na neki način i formalno započeli drugu fazu međustranačkog dijaloga razgovorom sa predsednikom Odbora za spoljnu politiku, Dejvidom Mekalisterom, pitanje je – šta je konkretno i da li postoji konkretan rezultat i nekakav dogovor za nastavak međustranačkog dijaloga?

Drugo pitanje je takođe veoma važno. Naime, vi ste uveli nešto što je praksa i što će biti praksa u Narodnoj skupštini Republike Srbije u narednom periodu. Mi iz SPS smatramo da je to jako dobro, a to je da u periodu kada nema zasedanja Kolegijumi Narodne skupštine Republike Srbije se održavaju van sedišta parlamenta, dakle van Beograda.

Na moje lično zadovoljstvo prva sednica je bila u Valjevu, u mom rodnom gradu i ja želim da zahvalim i vama i rukovodstvu Skupštine i svim kolegama i koleginicama koji su prisustvovali Kolegijumu.

Mislim da je to jako važno iz jednog prostog razloga jer na taj način stvaramo jedan partnerski odnosi između zakonodavne vlasti i organa lokalne samouprave. Upravo pitanje koje ću postaviti je rezultat tog razgovora koji smo imali sa gradonačelnikom i sa predsednicima opština.

Dakle, Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu članom 74. kao naknade za korišćenje voda, izvađeni rečni nanos, odvodnjavanje, korišćenje vodnih objekata i sistema, kao i naknade za ispuštanje vode. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP.

Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture, poput habanja lokalnih puteva, koja se često mora sanirati iz budžeta jedinica lokalne samouprave. Kao primer navodim opštinu Mionicu, jer je to bilo, između ostalog, i pitanje predsednika opštine Mionica na čijoj teritoriji se nalaze tri fabrike za flaširanje vode koje godišnje flaširaju preko 200 miliona litara vode, što republici donosi oko 240 milion dinara prihoda. Sa druge strane, usled velikog prometa teretnih kamiona za potrebe rada fabrika opština Mionica morala je da sanira puteve koji prolaze pored fabrika svega nekoliko godina nakon njihove izgradnje.

Konkretno pitanje za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – da li u cilju rešavanja ovog problema, koji nije samo problem Mionice, se razmišlja o izmeni člana 98. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara tako da se omogući da deo prihoda od naplate naknade za vodu pripada budžetima jedinica lokalnih samouprava na čijim teritorijama se i vrši eksploatacija vode?

Pre izmene zakona takođe potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškovi koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda sa ciljem predlaganja tačne raspodele naplaćenih prihoda.

Dodatno, potrebno je razmotriti da prihodi koje jedinice lokalnih samouprava dobiju na ovaj način treba da budu namenski za izgradnju ili neophodnu obnovu infrastrukture. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, poslanička grupa SPS u danu za glasanje, naravno, podržaće predloženi sporazum, jer, podržavajući ovaj sporazum, mi želimo da podržimo cilj koji se postiže ovim sporazumom, a to je revitalizacija infrastrukture u oblasti kulture.

Pre nego što budem govorio o samom zajmu, želeo bih da se osvrnem na ukupni značaj kulture za kulturni identitet našeg naroda. Pri tome ističem činjenicu da je Srbija multikulturalno društvo u kome sve nacionalne manjine koje žive sa srpskim narodom imaju pravo da neguju svoj kulturni identitet i da razvijaju raznolikosti kulturnih sadržaja. To preplitanje sa druge strane potvrđuje univerzalnu vrednost kulture i njen značaj za opštini napredak svakog društva.

Kultura naše zemlje je upravo određena tim bogatstvom kulturne raznolikosti današnjice, ali i bogatim kulturnim nasleđem koje potvrđuje da su se na ovim prostorima ukrštale i smenjivale različite civilizacije.

Ono što Srbiju čini značajnom na kulturnoj mapi sveta jeste istorijska činjenica da se na teritoriji Srbije nalaze ostaci najstarije ljudske civilizacije u Evropi. To je doba još od pre, ispravite me ako grešim, 9.500 godina. Svedok toga je arheološko nalazište „Lepenski vir“, koje treba da posmatramo kao izuzetno vredno nasleđe i da ga predstavljamo svetu, jer zavređuje da bude uvršteno u Svetsku kulturnu baštinu UNESKO.

Znate, država koja na pravi način ne vodi računa i na pravi način ne neguje svoju prošlost ne može imati sadašnjost i budućnost, ali isto tako ta prošlost ne može i ne sme da nam bude jedina sadašnjost i budućnost. Ako se oko te prošlosti i politički razilazimo po nekim pitanjima, mi to danas ne možemo da promenimo, ali treba da izvlačimo pouke i treba da afirmišemo ono što je dobro, a posebno u oblasti kulture i da to gradimo danas i da na osnovu toga gradimo temelje neke nove budućnosti, jer istorija je satkana od činjenica koje apsolutno niko ne može promeniti, ma koliko se to drugi trudili i mi na tome treba da istrajemo i u tom kontekstu vidimo i ono što čini i radi, vi ste ministar omladine i sporta, ali ono što čini i radi ministar kulture Maja Gojković. Biću subjektivan, imao sam prilike sa njom jako dugo da sarađujem, verujem u njen entuzijazam, energiju i verujem da će u tome i uspeti.

Deo bogatog i vrednog kulturnog nasleđa Srbije vredno je i za čitavo čovečanstvo, što potvrđuje upravo naša baština koja se već nalazi na listi Svetske kulturne baštine UNESKO.

Sa druge strane, upravo je ta bogata i vredna srpska kulturna baština koja svedoči o kontinuitetu i istoriji našeg trajanja na ovom prostoru, o prvim srpskim državama, njihovim tvorcima, danas je, nažalost, predmet čestih pokušaja falsifikata, a o pokušajima prisvajanja naših najvrednijih srednjovekovnih spomenika kulture od strane nekih koji bi da od naše istorije prave svoju, ja danas ne bih govorio.

Upravo je ta tema aktuelna ovih dana i ovih meseci kada je u pitanju srednjovekovna baština na Kosovu i Metohiji, koju su gradili najveći srpski vladari. Zašto govorim o ovome u kontekstu zajma za revitalizaciju u najvažnijim institucijama kulture? Upravo zato što institucije kulture moraju čuvati našu kulturnu i istorijsku baštinu, materijalno i ne materijalno nasleđe koje svedoče o nama kroz vekove.

Srbija danas ima mrežu kulturnih institucija širom zemlje, ali moramo priznati da je u jednom periodu odnos prema kulturi, prema institucijama kulture i prema kulturnim stvaraocima, poslenicima bio prilično nezavidan. Kultura je nekako bila na repu drugih dešavanja koja su sasvim poremetila sistem vrednosti. Otuda danas ovolika poplava nekulture ili antikulture, a za kulturu, i onu modernu i onu koja predstavlja čuvanje kulturnog nasleđa, potreban je uvek novac.

Kada smo tražili kao poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 1% budžeta za kulturu, znali smo da se kulturno stvaralaštvo u zaštitu kulturne baštine i revitalizaciju infrastrukture mora uložiti daleko više novca. To više od 1% ovoga puta predstavlja i ovaj projektni zajam od 20 miliona evra koji ima jasno definisane finansijske elemente i definisane ustanove i objekte kojima je zajam i namenjen. Vi ste, gospodine ministre, o tome govorili u uvodnom izlaganju.

Kulturna politika Vlade i samog Ministarstva kulture upravo je zasnovana na Strategiji razvoja kulture u Republici Srbiji za period od 2020. do 2029. godine, u kojoj se prioriteti strateškog razvoja kulture sagledavaju kroz dva područja. Prvo područje je kulturno nasleđe i drugo područje je savremeno stvaralaštvo.

U tom smislu vidim i zajam o kojem govorimo, da prati upravo realizaciju tih strateških ciljeva, da tako definišem, jer ako nema investicija koje mogu da očuvaju kulturno nasleđe, a to su muzeji i galerije, ako nema institucija savremenog stvaralaštva, a to su pozorište i kulturni centri, onda o kulturnom razvoju jednog društva ne može, nažalost, biti ni govora.

Ova i prethodna Vlada od 2013. godine se vraćaju kulturi koja je, uz očuvanje jezika i pisma, temelj identiteta jednog naroda. Da podsetim da je Narodni muzej, recimo, doživeo svoj puni sjaj rekonstrukcijom koja je završena u vreme prethodne Vlade. To se desilo i sa Muzejom savremene umetnosti, a sada je red da se istinski posvetimo i drugim institucijama kulture od nacionalnog značaja, ali i onim koji su od regionalnog, a ono što mene posebno raduje, i lokalnog značaja, jer sve te institucije čuvaju nasleđe ili stvaraju nove kulturne sadržaje.

Tako oko stotine muzeja u kojima se čuva bogato kulturno nasleđe, najveći broj njih smešten je u veoma starim zgradama koje i same predstavljaju kulturno nasleđe, ali višedecenijska jako skromna ulaganja, starost građevina su ove zgrade dovele u veoma loše stanje i vi to jako dobro znate.

Ovaj zajam je upravo usmeren na nekoliko ključnih, rekao bih, institucija koje je neophodno obnoviti kako bi bile istinski u funkciji kulture. Pomenuću neke koje su obuhvaćene ovim sporazumom, iako ste vi o tome govorili. Dakle, Narodno pozorište u Beogradu, nacionalna ustanova kulture koja je osnovana još davne 1868. godine, a u današnjoj zgradi koju je sagradio knez Mihajlo, nalazi se od 1869. godine. Zatim, Muzej Jugoslavije u Beogradu, Narodno pozorište u Nišu, obnova zgrade i izrada male scene, Umetnički paviljon „Cvete Zuzorić“. Posebno me raduje što će deo zajma biti usmeren i na obnovu i na pretvaranje stare Železničke stanice u istorijski muzej, tako da će na prostoru Savskog trga postati jedna kulturno-istorijska celina koju će činiti spomenik Stefanu Nemanji i upravo ovaj muzej.

Sama zgrada je kulturno dobro pod zaštitom države, izgrađena još 1884. godine, što će muzeju dati poseban značaj i posebnu lepotu. Drugi objekat na prostoru stare Železničke stanice, koji će se rekonstruisati, jeste zgrada ložionice stare Železničke stanice u Beogradu, koja će biti pretvorena u atraktivan prostor namenjen različitim kulturnim i različitim sadržajima. Iz zajma će se graditi i Galerija umetnosti na Kosančićevom vencu u Beogradu, čime će se ova kulturno-istorijska celina upotpuniti i svedočiti o prošlosti i istorijskom značaju ovog prostora.

Nisu zaboravljeni ni centri kulture širom Srbije, kao što sam rekao. Ovim zajmom planirana je digitalizacija 11 centara kulture u čitavoj Srbiji. Moramo priznati da su u pitanju sveobuhvatni infrastrukturni objekti kojima bi ove ustanove kulture dobile novi sjaj, primereno ulozi i značaju koji imaju za kulturnu politiku Srbije.

Sve ovo govori da se Srbija vraća svojim kulturnim korenima, a to je kulturna politika koju sprovodi ova Vlada i, naravno, Ministarstvo kulture, na čelu sa gospođom Majom Gojković, koja je od početka svog mandata odmah počela da pokreće važna pitanja srpske kulture i da otvara vrata kulturi i poslanicima kulture. Na tome želim da joj zahvalim u ime poslaničke grupe, kao što želim da zahvalim svim našim umetnicima koji su u godini Kovida na neki način svima nama bili lek.

Da ne zaboravimo međunarodnu ulogu kulture, koja povezuje i toleriše različitosti, koja kroz svedočenje o istoriji jednog naroda o kulturnom identitetu i nasleđu predaka može da nas predstavi u svetu na način na koji nas svetska politika ne vidi i ne želi videti.

Ne može se zanemariti jedna istorijska činjenica. Recimo, nakon 75 godina neko se setio da uradi jedno umetničko delo od velike važnosti i značaja, a to je film "Dara iz Jasenovca". Istinita priča, kažem, umetničko delo koje je veoma važno i značajno, pre svega za mlađe generacije, jer čini mi se da mlađe generacije veoma malo znaju, nažalost, o dešavanjima iz Drugog svetskog rata, a mislim da čak i ne znaju da je u Jasenovcu postojao logor za decu.

Sve kritike koje su se mogle čuti na račun ovog filma su bile neutemeljene, neistinite, neprimerene, političke i nisu one usmerene bile na račun filma. Ove kritike su zapravo usmerene i imale su za cilj da ospore pravo Srba da govore i da prikažu istinu o stradanju Srba, Roma i Jevreja u Jasenovcu nakon 75 godina. Svet mora da sazna istinu o ovim monstruoznim zločinima.

Znate, ima jedna izreka koja kaže, ja ću je citirati: "Istina je najuzvišenija stvar koju čovek može imati, da bismo došli do istine, ne treba da poželimo nikakve muke, niti da ih drugima pričinimo. Svađa nikada ne donosi napredak, a gonjenjem se niko ne da ubediti. Čini drugima ono što želiš da drugi tebi čini. Prekor, zapravo, ubija, a duh daje život." Ovo je samo jedna priča. "Dara iz Jasenovca" je jedna priča. Postoji mnogo drugih priča.

Na naše veliko zadovoljstvo u poslaničkoj grupi SPS je takođe jedna žena koja danas ima 94 godine, Smilja Tišma. Preživela je Jasenovac, tada je imala 12 godina, izgubila roditelje i svoje najbliže. Nadam se da će Srbija i svet biti u prilici da čuju i njenu priču, jer ona to svakako zaslužuje.

Dakle, ne može se zanemariti jedna istorijska činjenica, niti prevideti ko je gde i kada postojao, ko je gde i šta gradio i stvarao. To je uloga kulture, a možemo je definisati kao kulturnu diplomatiju koja može otvoriti mnoga zatvorena vrata.

Verujem da će srpski kulturni centri, koji postoje ili će biti formirani u svetu, ovu svoju ulogu shvatiti ozbiljno.

Na kraju da kažem da svima nama želim više kulture, više tradicije, više očuvane baštine, više brige za naše kulturno nasleđe, više brige za naš nacionalni identitet. Bez toga mi nismo mi. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, zahvaljujem.

Imao sam nameru da postavim drugo pitanje, zapravo da uputim vama molbu i da izrazim određeni niz konstatacija lično vama, ali počeću sa onim što je malopre rečeno – genocid u Srebrenici.

Ja želim da podsetim da je ovo jedini parlament u regionu koji je izrazio jasan stav po pitanju Srebrenice i usvojio Rezoluciju o Srebrenici. Donošenjem Deklaracije o Srebrenici mi smo izvršili i moralnu i međunarodnu obavezu. Da li je to učinio bilo koji parlament u regionu?

Da li znate šta je genocid u Srebrenici? To kada predsednik države ode da se pokloni žrtvama, a za uzvrat pokušaju ubistvo predsednika države.

Kada već postavljate pitanje tužilaštvu, onda postavite pitanje da li je neko to osudio, da li je neko bilo šta uradio po tom pitanju? Ali, da se vratim na ono što sam želeo da pitam danas.

Uvaženi predsedniče, film „Dara iz Jasenovca“ poslanička grupa Socijalističke partije Srbije smatra da je veoma važan za naš narod, jer govori o mestu najvećeg stradanja našeg naroda. To nije propaganda, to je glas žene koja priča o stradanju i logoru koji je bio jedinstven po tome što je u svom sistemu imao logor smrti, nažalost, za decu. Ne postoji nijedno više i veće stratište i stradanje srpskog, romskog i jevrejskog naroda.

Nakon 75 godina, država, predsednik i Vlada su se setili da bi trebalo da se učini nešto što će da govori o našim žrtvama u Drugom svetskom ratu. Kritike koje su upućene na račun ovog filma su neutemeljene, neistinite, neprimerene i političke.

Kritike nisu upućene konkretno na račun filma. Ove kritike su upućene kako bi se osporilo pravo Srbiji da priča o žrtvama i o stradanjima Srba, Roma i Jevreja u Jasenovcu.

Sada želim da napravim jednu paralelu. Predsednik i Vlada su učinili svoje. Poslanički klub Socijalističke partije Srbije je razmatrao, analizirao, razmišljao na koji način mi kao najviši organ zakonodavne vlasti možemo da pomognemo u svemu tome da se žrtve Drugog svetskog rata ne zaborave i ja želim da vas podsetim, predsedniče, da mi imamo Komisiju za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije sa Državnom dumom i sa Kinom i da je to najviši oblik bilateralne saradnje koji ima Narodna skupština Republike Srbije.

Na poslednjem zasedanju Komisije za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Državne dume povodom 75. godišnjice obeležavanja Drugog svetskog rata i pobede nad fašizmom, na inicijativu upravo predsednika Državne dume, usvojena je, zapravo prihvaćena je inicijativa za stvaranje jednog instituta za očuvanje istorijskog sećanja.

Mi smatramo da je to od izuzetne važnosti i izuzetnog značaja. Mislim da je ovo predlog od ogromnog značaja za Srbiju i za srpski narod, jer svi smo svedoci pokušaja revizije istorije i pokušaja da se minimiziraju žrtve.

Naš zajednički zadatak, zadatak svih nas je da sačuvamo naše zajedničko nasleđe, jer važno je i da se nauka uključi sa ciljem da se sačuva prava istina o kreiranju slobodne Evrope.

Gospodine predsedniče, ja znam da vi imate komunikaciju sa predsednikom Državne Dume, gospodinom Vjačeslavom Volodinom i moja molba, nije pitanje, moja molba upućena vama je da u narednom razgovoru sa predsednikom Državne Dume postavite pitanje dokle se stiglo sa realizacijom ove inicijative, jer znam da je ova inicijativa prihvaćena i od srpske strane, učestvovao sam u tom sastanku, smatram da je od velike važnosti i značaja za Srbiju i za srpski narod. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, poštovani predsedniče resornog Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, pokušaću da budem relativno kratak obzirom da smo ograničeni sa vremenom, kako bi ostale kolege mogle da govore.

Dakle, politika konkurencije, kako je danas poznajemo, relativno je nova pojava, mada su njeni elementi poznati još od antičkih vremena. Razvoj moderne politike konkurencije započeo je na severno američkom kontinentu dok je u Evropi moderna antimonopolska politika počela da se primenjuje između Drugog svetskog rata.

Politika konkurencije oslanja se na sledeća četiri postulata - zabrana dogovora o cenama, kontrola spajanja firmi, ograničavanje dominantnog položaja i na državnu pomoć.

Politika konkurencije je veoma značajna za građane i ima određene pozitivne efekte - obara cene, poboljšava kvalitet cena i usluga i povećava, pre svega, slobodu izbora, što je od velike važnosti i značaja. Naša vizija je da se uspostavi tržište na kome će svi učesnici pod ravnopravnim uslovima boriti se za naklonost i lojalnost potrošača i kvalitetom i cena, poštujući pri tome obaveze koje su utvrđene, pre svega, zakonom, koje su definisane zakonom.

Naša zemlja je prešla dug puta u pogledu razvoja politike konkurencije. Prvi propisi, podsetiću su u ovoj oblasti doneti su pre nepunih stotinu godina, tačnije mislim 1922. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, zatim za vreme Jugoslavije, SFRJ, Savezne Republike Jugoslavije.

Komisije za zaštitu konkurencije osnovana Zakonom o zaštiti konkurencije. Taj zakon je usvojen 2005. godine. Počela je sa radom 2006. godine kao nezavisna i samostalna organizacija i ima status pravnog lica. Za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu o kojem mi danas i govorimo.

Komisija takođe ima finansijsku nezavisnost. Finansira se, to je veoma važno istaći, iz sopstvenih prihoda i donosi godišnji finansijski plan na koji saglasnost daje Vlada Republike Srbije. Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi Komisije veći od ostvarenih rashoda, razlika se nakon izdvajanja sredstava za rezerve uplaćuje u budžet Republike Srbije.

Oblast zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije u cilju ekonomskog napretka društva i potrošača, zatim osnivanje položaja i ovlašćenja Komisije utvrđena je Zakonom o zaštiti konkurencije. Poslednje izmene i dopune mislim da su donete 2013. godine, nizom vladinih uredbi. Komisija, takođe, ima obavezu da na odgovarajući način primeni kriterijume koji proizilaze iz pravila kojima se reguliše konkurencija na tržištu EU.

Zakon definiše povrede konkurencije, kao akte ili radnje učesnika na tržištu koji za cilj ili posledicu ili mogu imati značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Oblici povreda konkurencije su restriktivni sporazum definisani članom 10. Zakona i zloupotrebe dominantnog položaja, definisane članom 16. Zakona.

Komisija u svom radu sarađuje sa regulatornim telima, državnim organima, organizacijama, civilnim sektorom, fakultetima i sa njima ima zaključene sporazume.

Danas razgovaramo i razmatramo Izveštaj o radu Komisije konkurencije za 2019. godinu. Komisija je shodno Izveštaju koji smo imali prilike da sagledamo sprovela brojne aktivnosti u vezi sa harmonizacijom propisa i usklađivanja prakse sa EU, dala je mišljenje na predloge propisa i važeće propise koji imaju uticaj na konkurenciju na tržištu, sarađivala sa međunarodnim institucijama i drugim telima za zaštitu konkurencije.

Komisija je u 2019. godini ostvarila pozitivan finansijski rezultat, što posebno pohvaljujemo. Ostvareni prihodi u 2019. godini, kao i prethodnih godina bili su dovoljni za finansiranje rada Komisije, ali i za prenos viška prihoda, ono o čemu sam maločas govorio, u budžet Republike Srbije.

Komisija za zaštitu konkurencije ima značajnu ulogu u pogledu harmonizacije našeg zakonodavstva sa pravom EU, pre svega za Poglavlje osam – politika konkurencije, ali je bila aktivan učesnik i za niz drugih poglavlja, ona koja se odnose na politiku transporta, energetike, javne nabavke, pravosuđe i osnovna prava.

U Izveštaju Evropske komisije stoji da su preporuke za 2019. godinu delimično sprovedene i da postoji izvestan nivo primenjivosti. U toku 2019. godine radilo se na izradi Nacrta zakona o zaštiti konkurencije, kojim bi se uveli novi instituti, prava konkurencije u naše zakonodavstvo, da se otklone upravo nejasnoće i teškoće koje postoje u primeni postojećeg zakona i nastavio proces harmonizacije našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

Zadatak Komisije za zaštitu konkurencije je da štiti konkurenciju, odnosno omogući da se stvore jednaki uslovi za sve na tržištu i mi smo u potpunosti sigurni da će Komisija ovaj cilj i realizovati kao i do sada, tako i u narednom vremenskom periodu. Poslanička grupa SPS u danu za glasanje će podržati ovaj Izveštaj. Zahvaljuje.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Uvažena premijerko, dame i gospodo ministri, pokušaću da budem relativno kratak i da omogućim i najvećoj poslaničkoj grupi da postavi pitanje i zato vas samo molim da produžite ovaj prvi deo, jer neću se drugi i treći put javljati, da bi i kolege imale priliku …

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine ministre mislim da je vama potpuno jasno nakon današnje rasprave i rasprave, zadovoljstvo nam je da ste ponovo u parlamentu. Mislim da je potpuno jasno da i nakon današnje rasprave i nakon rasprave koju smo po pitanju zakonskih predloga koje ste vi branili u ovom parlamentu u prethodnom vremenskom periodu potpuno jasno da imate punu podršku Narodne skupštine Republike Srbije u jednom ozbiljnom i odgovornom poslu koji obavljate, a to je ne selektivna kontinuirana borba protiv kriminala i korupcije.

Kada imate podršku parlamenta, a parlament je glas naroda, a ovaj parlament predstavlja ogromno poverenje i podršku građana Srbije, onda računajte da i vi i Vlada u jednom veoma značajnom poslu imate ogromnu podršku građana Srbije.

Takođe, mi smo tokom jučerašnjeg dana, gospodine ministre, i o tome je bilo reči, razgovarali o jednom važnom zakonskom predlogu koji treba da doprinese realizaciji jednom od šest ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana Vlada Republike Srbije, a to je odlučna borba protiv kriminala i korupcije. Reč je o zakonu koji se tiče porekla imovine. Na taj način mi jasno stavljamo do znanja. Ja sam to rekao i tokom jučerašnje rasprave i ponoviću ponovo, ali namerno insistiram na tome.

Kada god stigne onaj izveštaj Evropske komisije kaže se – ne postoji politička volja za borbom protiv korupcije. Evo, ja ponovo kažem – mi potvrđujemo, postoji jasna politička volja Vlade Republike Srbije da nastavi borbu odlučnu, ne selektivnu, efikasnu, kontinuiranu borbu protiv kriminala i korupcije. To smo potvrdili i tokom jučerašnjeg dana razgovarajući o jednom izuzetnom važnom zakonskom predlogu.

Veoma je važan cilj, da građani Srbije shvate taj cilj. Dakle, na jednoj strani Vlada kao što je uvaženi kolega profesor Marinković rekao – ima nulti stepen tolerancije, ali sa druge strane ovaj parlament zajedno sa vama predstavnicima izvršne vlasti, zajedno sa Vladom Republike Srbije u jednoj sinergiji normativno i praktično, odlučno radi na realizaciji ovog cilja.

Vidim da postoji, gospodine ministre, bojaznost i da se javljaju nekakvi kritičari. Vrlo su mi interesantni tekstovi u natpisima pojedinih medija kako je neko došao do imovine, da li ne znam čišćenjem prozora ili već kako. Ja to ne sporim i nikoga ne želim unapred da okrivim i nikoga ne želim unapred da osudim, ali je vrlo interesantna nervoza koja je izazvana usvajanjem zakona o kojem smo juče razgovarali. Čemu ta nervoza i čemu te kritike.

Ja ću ponoviti. Ako predsednik Republike kaže da je spreman da bude prvi predmet provere, ako svako od nas, a oni kažu treba krenuti, znate kako oni kažu – treba krenuti od gore, verovatno misle od vlasti. Pa, ako svako od nas kaže – nemamo problem, krenućemo od gore. Svako od nas je spreman da bude predmet provere. Odakle tolika nervoza kod tih kritičara osim ukoliko ima nešto što mi ne znamo ili nešto što je prikriveno.

Šta je to što njima smeta? Smeta im uređena i pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema, smeta im država u kojoj su svi jednaki pred zakonom i niko nije iznad zakona, smeta im što niko nije jači od države ili im smeta konačno to što jedna politika koja je oličena pre svega u mržnji, konačno će da bude ogoljena, demistifikovana, a to je ta politika koja je trebala kroz jedno fabrikovanje afera, jedan jeftin politički marketing da donese nekakve političke poene. Bar se neko nadao da će doći do politički poena. Ako su se tome nadali i tome je konačno došao kraj i na to ćemo konačno staviti tačku.

Ne treba oni da brinu. Nema ovde apsolutno nikakvih selektivnih meta. Mi ovde govorimo o pravnoj sigurnosti građana i mi ovde govorimo o jednakosti svih građana pred zakonom. Ako je neko stekao imovinu neregularno, nezakonito, država to mora da sankcioniše i mora da zna i to je suština delovanja onog zakona o kojem smo govorili tokom jučerašnjeg dana.

Izvinite, ali sam imao potrebu da iskoristim vaše prisustvo i da kažem i ovo.

Što se tiče sporazuma o kojima danas govorimo, naravno velika važnost i značaj sporazuma, reč je o saradnji u oblasti borbe protiv, već je bilo o tome reči, trgovine ljudima, granične i obalske straže do kulturne i sportske saradnje.

Nemojte zameriti, ali ja ću krenuti najpre od jednog sporazuma, a to je Sporazum sa Meksikom, a i reći ću razlog zašto krećem najpre od ovog sporazuma.

Sporazum sa Meksikom, koji se odnosi na saradnju u oblasti prosvete, kulture i sporta potpisan je u Beogradu, juna 2020. godine. Sporazum je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova, danas predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić. Diplomatski odnosi ove dve zemlje uspostavljeni su još 1946. godine i ove godine mi obeležavamo 75 godina bilateralnih odnosa i verujem da će odnosi dve zemlje da se kreću uzlaznom putanjom u budućnosti.

Između dve zemlje ne postoje otvorena pitanja, već duga tradicija prijateljskih odnosa i bliski stavovi u svim oblastima saradnje. Meksiko je, zato sam namerno posebno krenuo od ovog sporazuma, jer Meksiko je jedna od država koje nisu priznale nezavisnost tzv. samoproklamovane države Kosovo, ali isto tako Meksiko je glasao protiv prijema Kosova u UNESKO. Mi treba da to poštujemo i da pozdravimo i da negujemo odnose sa tim državama.

Ako se sećate, pre izvesnog vremenskog perioda smo razgovarali o Lesotu i govorili smo o jednom sporazumu sa Lesotom. Tada smo rekli da je saradnja veoma važna, u međuvremenu, u Lesotu je promenjena vlast i rekli smo da zbog svega toga je važno da nastavimo bilateralnu saradnju kroz ovakve sporazume da bi uspostavili dobre odnose i nastavili dobre bilateralne odnose sa novom aktuelnom vlašću u Lesotu. I sa svakom državom koja je otpriznala, sa svakom od 18 draža koja je otpriznala jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Srbija i Meksiko dele stav kada je reč o neprikosnovenosti međunarodnog prava. Imaju izuzetne političke odnose i Srbija izražava veliku zahvalnost povodom ove podrške o očuvanju teritorijalnog suvereniteta i integriteta Republike Srbije. Svaki korak u saradnji sa državama koje nisu priznale ili su povukle priznanje Kosova je veoma važan i značajan što pokazuje da je Srbija otvorena za saradnju u svim oblastima i da vodi računa o svojoj spoljnoj politici.

To što nekome ne odgovara jaka i ekonomski stabilna Srbija, to što nekome ne odgovara Srbija koja misli svojom glavom i koja ima svoj stav, to što nekome ne odgovara Srbija koja vodi samostalnu spoljnu politiku koja je u najboljem interesu naših građana i što ne želi da kvari odnose sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama, to nije naš problem. Važno je da Vlada i ova Narodna skupština rade u najboljem interesu naših građana.

Potpisivanje ovog sporazuma doprineće saradnji Srbije i Meksika u oblastima obrazovanja, kulture i sporta i biće omogućeno zaključivanje periodičnih programa saradnje koji bi dodatno učvrstili bilateralne odnose.

Meksiko je, dakle, velika zemlja, mislim preko 120 miliona stanovnika, prva turistička destinacija u Latinskoj Americi, koliko je meni poznato. Jako je važno da negujemo dobre odnose na parlamentarnom, vladinom, ali jako je važno da negujemo dobre odnose i na univerzitetskom planu.

Srbija je tržište koje privlači sve veću pažnju meksičkih preduzetnika, ne znam koliko je to poznato građanima Srbije, ali nastavićemo i dalje da radimo na privlačenju investicija i trgovinskoj razmeni. Jedna od najvećih inostranih kompanija u Srbiji je u vlasništvu upravo investitora iz Meksika, a nadamo se dolasku i novih kompanija u Srbiju, jer Srbija je danas atraktivna investiciona destinacija.

Sporazum između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije, kolege su mnogo toga rekle, ne znam šta bih mogao da dodam, saradnja u oblasti protiv trgovine ljudima, potpisan je 2019. godine. Nedavno smo u ovom domu takođe govorili o jednom sporazumu sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata. Naime, postoji bitna razlika između pojmova trgovine ljudima i krijumčarenja migranata. Kod krijumčarenja migranata postoji pristanak osobe koja se krijumčari, cilj krijumčara je da zaradi, zaradu ostvari tako što će ovo lice ilegalno prebaciti preko međunarodne granice. Kod trgovine ljudima ne postoji pristanak žrtve, i to je bitna razlika, već se ove radnje ostvaruju mučenjem, nasiljem, putem prinude, pretnje, prevare i slično.

Trgovina ljudima je veliki problem u regionu zapadnog Balkana, gde se pojavila osamdesetih godina prošlog veka. Tadašnja SFRJ u regionu se izdvajala po višem ekonomskom standardu, a Srbija u najvećem broju slučajeva bila krajnja destinacija žrtava, nažalost, trgovine ljudima. Situacija se promenila devedesetih godina usled raspada zemlje, brojnih ratova, dolaskom stranih vojnih trupa, zbog povoljnog geografskog položaja teritorije Srbija je bila pogodna za tranzit žrtava, nažalost, iz Moldavije, Rusije, Bugarske, odakle su žrtve dalje odlazile ka Španiji, Francuskoj ili ka zemljama Bliskog istoka. Usled potrage za poslovima u inostranstvu žrtve su često prihvatale poslovne ponude, što je najgore, često su ove ponude dolazile od strane onih koji su bliski okruženju.

Danas je ovaj problem još veći i teži zbog sve češće potražnje i ponude putem interneta. Ne postoji profil, tj. karakteristike po kojima se žrtve trgovine ljudima izdvajaju, mada se najčešće radi o osobama iz marginalizovano socio-ekonomskog okruženja. Trgovina ljudima je nesporno rodni problem. Čak 80% počinilaca čine muškarci, dok je u slučaju žrtava obrnuto, 80% čine žene i devojčice koje su najčešće izložene seksualnoj eksploataciji.

Od velikog značaja je da se kontinuirano radi na sprečavanju i na suzbijanju problema trgovine ljudima, kako na nacionalnom, tako i na regionalnom, međunarodnom planu. U skladu sa tim, Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju prevencije o suzbijanju trgovine ljudima, posebno ženama i decom, i zaštite žrtava za period od 2017. do 2022. godine.

Ono što takođe želim da istaknem, a kolege su o tome govorile, gospodine ministre, poslanička grupa SPS želi, po ko zna koji put, potpuno jasno da kaže da Srbija danas, ma šta govorili, jeste simbol novih vrednosti u regionu, da Srbija danas jeste faktor stabilnosti u regionu, da su jasni ciljevi koje Srbija želi da postigne kada je reč o državama u regionu, a to je mir, prosperitet, dobrosusedski odnosi, saradnja.

Srbija ima principijelan stav, Srbija se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država ali bi bilo dobro da takav principijelan stav imaju i druge države prema Srbiji. Srbija je pokazala da je simbol novih vrednosti, da je prijateljski nastrojena, solidarna, u najtežim trenucima i nesebično pomaže svojim susedima u pribavljanju neophodnih vakcina za imunizaciju stanovništva i zdravstvenih radnika, podsetiću, 4.680 doza Fajzer vakcine.

Što se tiče, veoma kratko, Sporazuma između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Srbiji, zaključen 2019. godine. Saradnja naše zemlje i ove evropske agencije započeta je 2009. godine. Sporazum koji nije imao pravno obavezujuću prirodu, ali od tog dana postavio je okvir saradnje između granične policije i Republike Srbije i Fronteksa na osnovu kog su sprovodile različite aktivnosti. Donošenjem Uredbe o evropskoj graničnoj i obalskoj straži 2016. godine otvorene su pravne pretpostavke za produbljivanje saradnje agencije Fronteks sa zemljama zapadnog Balkana, uključujući naravno i Srbiju.

Ove zajedničke aktivnosti usmerene su pre svega na rešavanje problema ilegalnih migracija, njihovih tokova, prekogranični kriminal, a uključuju, između ostalog i operativnu i tehničku pomoć na granicama. Danas su ovi problemi prepoznati kao jedni od najvećih i najznačajnijih kako na regionalnom ali tako i na međunarodnom nivou tako i na međunarodnom planu. S tim u vezi ova saradnja je od velikog značaja u pogledu efikasnijeg, bržeg, lakšeg rešavanja ovih kriza i ovih problema.

Na samom kraju ukazao bih na činjenicu da je potvrđivanje Sporazuma sa Makedonijom i Fronteksom jako važno u zajedničkoj borbi država, regiona, kao i celog starog kontinenta protiv krijumčarenja migranata i generalno sa migrantskom krizom koja traje već par godina i koja će sasvim izvesno trajati i narednom vremenskom periodu.

Kao što su moje uvažene kolege rekle u uvodnom delu, prepodnevnom delu današnje sednice, naravno poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće predložene sporazume. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, koliko je nama poznato danas će biti održana sednica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta kojim predsedava Dejvid Mekalister. Na toj sednici će biti razmatrani amandmani na Izveštaj gospodina Bilčika, a sednica na kojoj će se odlučivati o kompletnom izveštaju biće održana krajem marta meseca.

Moje pitanje je upućeno vama i reći ću iz kog razloga. Pitanje, konkretno, glasi – da li postoji mogućnost da, nakon današnje sednice, u nekom doglednom vremenskom periodu, ali je važno da to bude pre početka međustranačkog dijaloga, jer mi, kako ste vi sami najavljivali, početkom marta treba da započnemo međustranački dijalog, čiji je inicijator, između ostalog, Evropski parlament i Dejvid Mekalister, dobijemo Predlog izveštaja gospodina Bilčika sa usvojenim amandmanima?

Znamo mi da oni za nas nisu obavezujući. Uobičajeno je za nas da imamo dvostruku praksu i dvostruke aršine, ali želimo da analiziramo taj izveštaj i da na osnovu tog izveštaja zauzmemo određene stavove i odnos kakav ćemo imati tokom samog dijaloga.

Mi sve vreme slušamo, jedan deo opozicije ima jednu platformu, drugi deo opozicije ima drugu platformu. Dozvolite, želimo i mi unutar poslaničke grupe da analiziramo ono što rade evropski parlamentarci i da shodno tome imamo našu platformu.

Ako je tačno, ne želimo o tome da se informišemo putem medija. Ali, ako je tačno ono što se tokom jučerašnjeg dana moglo čuti u medijima, Za nas su, gospodine predsedniče, brojna otvorena pitanja. Ovde se govori o dve države kada je reč o Briselskom sporazumu. Nama nije poznato da Briselski sporazum podrazumeva dve države, već normalizaciju odnosa i jednu državu koja je međunarodno priznata.

Opet se govori o slobodi medija i funkcionerskoj kampanji. O slobodi medija, sloboda izražava, sloboda govora su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakvo Srbija dana jeste. Vrlo je interesantno, mi smo o tome govori sa evropskim parlamentarcima da po ko zna koji put govore o slobodi medija danas, a nisu se setili da o tome govore 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj i ozbiljnu zabrinutost izrazila kada je reč o slobodi medija.

Kada je reč o funkcionerskoj kampanji, vrlo interesantno da o tome govore danas, a nisu o tome govorili od 2012. godine. Ponovo se govori o izborima. Kaže se da nismo u izbornoj godini mogli da usvajamo izborne zakone. Čekajte, da li mi bolujemo od amnezije, mi koji smo učestvovali u međustranačkom dijalogu?

Evropski parlamentarci su inicirali zajedno sa nevladinim sektorom, neka me isprave učesnici međustranačkog dijaloga, da izmenimo konkretno u parlamentu u izbornoj godini četiri ili pet zakonskih predloga koji se tiču izbornog zakonodavstva. To što smo cenzus smanjili sa 5 na 3%, samo smo želeli reprezentativni uzorak javnog mnjenja u parlamentu i da politiku sa ulice vratimo u parlament.

Kada već govore o Narodnoj skupštini Republike Srbije, gospodine predsedniče, demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima, a parlament je glas naroda. Ne dozvoljavamo više, apsolutno nikome, da spočitava nekakvu političku kulturu ili kako mi ne poznajemo termin političke kulture u parlamentu, jer na taj način degradiraju i devalviraju i rad parlamenta, ali i potcenjuju građane Srbije.

Kažu – nekakve kozmetičke promene. Mi smo implementirali sve ono što je bilo sadržano u izveštaju Evropske komisije. Kažu - pritisak na parlamentarce koji dolaze iz opozicionih redova. Na koji to pritisak misle? Na teror i tirade koje smo mi trpeli ovde u parlamentu, slušajući to na njihovom jeziku? Na insinuacije? Pritisak na pravosuđe i na lažne optužbe? Da li na to konkretno misle? Postavlja se pitanje po ko zna koji put, šta bi se desilo da predstavnici Srpske liste, kojima čestitam, osvojili su deset poslaničkih mandata, tako govore u Prištini? Da li bi izazvalo negodovanja i na koji način bi se odreagovalo na njihov govor?

Nismo mi apsolutno ni jednog trenutka govorili ništa loše ni o jednom evropskom parlamentarcu, niti ste vi kao predsednik parlamenta bilo koga diskvalifikovali iz razgovara, ali smo insistirali samo na jednom, a to je objektivan i nepristrasan pristup i da se ne svrstavaju na bilo koju stranu opozicije.

Postavlja se pitanje – ko je izvestilac za Srbiju, Bilčik ili Kramon, pošto neki više citiraju gospođu Kramon? Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, gospođo Popović, gospodine Mali i poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Popović nadam se da nećete zameriti, ali pre nego što pređem na ono što jeste tema današnjeg skupštinskog zasedanja i važan zakonski predlog, dozvolićete mi da iskoristim prisustvo ministra finansija, jer potpuno je logično, ovaj zakon jeste vezan za Ministarstvo pravde, jer po prvi put utvrđujemo institut i ustanovljavamo institut porekla imovine u pravni sistem Srbije. Isto tako je važan i za poreski postupak i bilo je logično da ministar finansija bude prisutan.

Nadam se da mi ni kolege, a ni vi, a ni predsedavajući neće izreći opomenu i neće zameriti, ako u ovom uvodnom izlaganju najpre čestitam ministru finansija i Vladi Republike Srbije na jednom kontinuiranom odgovornom i ozbiljnom odnosu prema građanima Srbije, prema privredi u periodu pandemije koja je izazvana Kovidom – 19. Mislim na treći paket mera koji je najavljen i koji je usmeren ka građanima, koji je usmeren ka privredi, koji je usmeren ka mikro, malim i srednjim preduzećima, ali ovoga puta i velikim preduzećima.

Do sada, podsetiću, Srbija je izdvojila 700 milijardi dinara, što je šest milijardi evra ili 12,7% BDP-a. Ne znam da li postoji država u svetu koja je prihvatila veći teret krize na sebe. Uspeli smo da izbegnemo onaj najcrnji scenario, imamo najveću stopu privrednog rasta, odnosno stopu pada i mislim da su mere usmerene u najboljem mogućem pravcu, a to je da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, životni standard građana, egzistencija građana, ali i da se pomogne privreda, privatni sektor, kao što sam rekao, mikro, mala, srednja preduzeća ovim trećim paketom i velika preduzeća.

Dakle, Vlada Republike Srbije nastavlja da vodi jednu ekonomsko socijalno odgovornu politiku u čijem središtu pre svega jeste čovek, ali u čijem središtu jeste i privreda, jer i država živi od privrede i država živi od poreza i dažbina koje ubira upravo od privatnog sektora.

Želeo sam da iskoristim, ministre, vaše prisustvo i da kažem da je Srbija u 2021. godini ušla jaka i ekonomski stabilna i sa potpunim uverenjem da će realizovati ono kako su neki definisali, nerealnu i visoku stopu rasta BDP-a od 6%. I, ma šta govorili kritičari, ali Srbija je jedina država koja je u proteklom vremenskom periodu od trenutka pandemije do danas uspela da podigne plate i penzije, plate u javnom sektoru, uspela da izdvoji 100 evra za svakog punoletnog građanina.

Iako smo kritikovani od onih, kako da kažemo, stručnih krugova, nezavisnih regulatornih tela koji su navikli da sede u udobnim foteljama i da se bave analizama, uspela da izdvoji, najpre četiri hiljade, pa pet hiljada dinara za penzionera, 10 hiljada za zdravstvene radnike, a ovaj novi paket mera, treći paket mera koji pohvaljujem i smatram odgovornim odnosom, upravo se odnosi na milion i po preduzetnika, odnosi se na novčanu pomoć od 250 milijardi dinara za građane, odnosi se na penzionere, uz tih 60 još dodatnih 50 evra, 1,7 miliona evra penzionera, odnosi se na gradske hotele, odnosi se na sektor prevoznika putnika, drumskog saobraćaja, autobuskih stanica, što smatramo da je od velike važnosti i značaja.

Sve ovo, ministre ispravite me ako grešim, dobilo je pohvalu MMF-a, dobilo je pohvalu i Svetske banke. Prosto ovo naglašavam da ne budem, kada smo govorili od onih, ako se sećate 100 evra punoletnim građanima, pa kada smo razgovarali sa gospodinom Petrovićem koji je uporno tvrdio da Evropska banka, Investiciona banka i Međunarodna organizacija rada nisu pohvalile tu meru i nisu ukazale da ta mera vodi ka siromaštvu.

Mi smo mu jasno rekli - pa definitivno, shodno vašoj konstataciji, vi ste protiv siromaštva. Da rezimiram, ta usko stručna politika nije čarobni štapić i oni ne razumeju ono što jeste živa politika. Ja sam im postavio samo jedno konkretno pitanje i sa time završavam ovim uvodnim delom - gospodine Petroviću, kako su se osećali vaši zaposleni koji su sačinili ovaj izveštaj o kojem smo mi pričali, kada su uzeli tih sto evra kao punoletni građani? Dakle, niste uspeli da ubedite vaše zaposlene da to nije dobra mere, a želite da ubedite građane Srbije.

Postoji i onaj deo kritičara, sada se vraćam na zakonski predlog, oprostite što sam na kratko samo napravio osvrt. Postoje oni kritičari koji predstavljaju taj deo elitne opozicije za koje je malo i 60, i 50, i 100 evra. Oni su verovatno navikli na znatno veće cifre.

Zakon o kojem danas govorimo je potpuno jasan. Poreklo imovine ne možete da dokažete, morate krivično da odgovarate, ali postoje i oni koji poreklo imovine nisu stekli na nelegalan i nelegitiman način, a ne mogu da dokažu njegovo poreklo. Morate da platite porez, poseban oblik poreza. Dobro je da je to visoka stopa poreza, jer ona će da motiviše one koji su to učinili da pribave ono što je neophodno kako bi dokazali poreklo imovine.

Mislim da zakonski predlog o kojem danas govorimo je zapravo još jedna potvrda političke volje, posebno naglašavam političke volje, jer u izveštaju Evropske komisije, vrlo često slušamo kako nema političke volje Vlade Republike Srbije. Ja ponovo naglašavam, jasna potvrda političke volje Vlade Republike Srbije da nastavi jednu efikasnu, odlučnu, kontinuiranu i neselektivnu borbu protiv korupcije.

Veoma je važno za Srbiju, veoma je važno za građane Srbije ono što Vlada radi, a to je prvi cilj nulti stepen tolerancije kada govorimo o korupciji sa jedne strane, a sa druge strane jednom, rekao bih, sinergijom praktično i normativno se nastavlja borba protiv korupcije.

Ovaj zakonski predlog, kao što je rečeno u uvodnom izlaganju, je usvojen krajem februara prošle godine i ostavljeno je otprilike godinu dana. Njegova primena počinje 12. marta, ali je ostavljeno godinu dana da se prilagode institucije, da se izvrše one neophodne obuke, da se urade određeni podzakonski akti, jer mi ovde govorimo o jednom novom poreskom modelu, jednoj novoj kategoriji poreskih obveznika i to je bilo potpuno logično.

Sa druge strane, znate, kada slušamo ove kritičare koji kažu da ovaj zakon predstavlja prostor da se gone politički neistomišljenici. To je politički populizam koji treba da dovede do jeftinih političkih poena i to je politički marketing. To je u neku ruku i razumljivo, ali nije ovde reč o selektivnim metama. Nema ovde selektivnih meta ako predsednik Republike kaže da želi da bude prvi predmet provere, gospodin Marković je maločas govorio, svako od nas kaže da želi da bude predmet provere, pa čemu onda strah od ovih koji kritikuju ovakav zakonski predlog osim ukoliko postoji nešto što mi ne znamo, nešto što je skriveno.

Šta je to što im smeta? Smeta im uređena i pravna država u kojoj će funkcionisati institucije sistema?

Šta je to što im smeta? Što niko nije iznad zakona i niko, ali apsolutno niko nije jači od države i što će konačno biti demistifikovana i ogoljena ona politika mržnje koja je sve vreme pokušala da fabrikuje navodne afere kako bi došli do političkih poena. E, na sve to ćemo konačno institucionalno kroz ovaj zakonski predlog, nadam se, staviti tačku.

Inače, izmene i dopune zakona o kojima danas govorimo mi, pre svega, shvatamo kao jasnije definisanje određenih odredaba usled nedostataka koji su uočeni tokom izrade podzakonskih akata, kako bi ovaj zakon bio primenjiv od 12. marta i zarad poštovanja pravne sigurnosti građana i jednakosti svih pred zakonom.

Suština izmene koja se predlaže jeste, recimo, zamena pojma: „nezakonito stečena imovina“ pojmom: „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“. Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije na ovaj način smatra da se eliminiše pogrešno tumačenje i precizira kvalifikacija imovine fizičkog lica koja ne treba apriori da bude prihvaćena kao imovina stečena nezakonito, niti iz nekog krivičnog dela, ali svakako da poreklo ove imovine mora i treba da bude utvrđeno. Dakle, ovaj zakon je upravo utvrdio efikasnije mehanizme za utvrđivanje porekla imovine, a time i za naplatu posebnog poreza na tu imovinu.

Osvrnuo bih se na značaj ovog zakonskog predloga jer, kao što sam rekao o uvodnom izlaganju, ovde imamo utvrđivanje i ustanovljen je po prvi put u pravnom sistemu Republike Srbije institut utvrđivanja porekla imovine i obaveze plaćanja posebnog poreza. Kao poslanički klub koji se zalaže, pre svega, ideološki za socijalnu pravdu, za socijalno pravedno društvo, za život od svoga rada, naročito smatramo da je važno da se utvrdi poreklo imovine svakoga i nemamo apsolutno nikakav problem, neka se krene od političara. Kritičari su govorili – pa, zašto nema devedesetih? Ne plašimo se mi ni devedesetih ako je to moguće. Neka se ispita poreklo imovine i devedesetih, apsolutno nemamo ništa protiv.

Naravno, ovo pitanje je mnogo puta postavljeno u Srbiji, a posebno je postavljeno u periodu posle 2000. godine, u periodu tranzicije, kada smo imali mnogo malo bogatih, a mnogo siromašnih i kada smo imali ljude koji su imali nesrazmernu imovinu njihovom ekonomskom i socijalnom statusu. Naravno da su građani sa punim pravom postavljali pitanje odakle, kako, na koji način. Ne želimo mi nikoga unapred da osudimo, ne želimo mi nikoga unapred da optužujemo, ali za svaku uređenu i pravnu demokratsku državu veoma je važno da se zna poreklo bilo čije i svake imovine i da se na tu imovinu plati porez. Time se postiže jednakost svih pred zakonom.

S druge strane, mi verujemo da će posebne jedinice u poreskoj upravi, koje su imale godinu dana da se osposobe, pokazati spremnost i sposobnost za primenu ovog zakona. Postavljalo se pitanje od određenog broja kritičara da li je to dovoljan broj? Pa, mislim da je taj broj definisan shodno evropskim modelima. Ali, ukoliko nije dovoljan, uvek postoji mogućnost da se taj broj ljudi koji će raditi na tom poslu poveća.

I na službenike se odnosi jedna od izmena zakona kojom se utvrđuje zakonska obaveza da se podaci do kojih se dođe čuvaju kao tajni podaci. Smatramo da je i ovo veoma važno kako se ne bi zloupotrebljavali podaci o imovini i neko unapred javno medijski osuđivao, a njegova imovina unapred dobijala negativnu konotaciju i kvalifikaciju.

Pri tome, ovaj zakon predviđa i drugu stvar koja štiti pravnu državu, a to je odredba kojom se predviđa da poreska uprava prilikom utvrđivanja porekla imovine ustanovljava, na osnovu postojećih poreskih evidencija, na koji način je stečena imovina i, ukoliko se utvrdi da je imovina stečena na nezakonit način, prema vlasniku i toj imovini se postupa u skladu sa ovim zakonom i drugim shodnim zakonima, shodnim propisima koji se primenjuju.

Ono što je za svaku demokratsku i pravnu državu važno, jeste da procedure budu takve da se ne narušava ustavno prao ni jednog građanina, ali takođe i da se ne dozvoli da se baci senka na ono što država želi da postigne ovim zakonskim predlogom, a to je da se uvede red u poresku politiku, ali i da se afirmišu tekovine pravne države koja vodi računa o svim aspektima društva. Dakle, država ne sme da dozvoli da se neko bogati na nezakonit i neregularan način, protivpravno, a da to niko ne registruje i ne sankcioniše. U tom smislu mi vidimo suštinu zakonskog predloga o kojem danas govorimo.

Zakonom je, što je takođe važno po mišljenju poslaničke grupe SPS, utvrđena dvostepenost u dokazivanju porekla imovine. Dakle, najpre poreska uprava ima obavezu da dokaže da je lice u roku od tri godine steklo imovinu u protivvrednosti od 150.000 evra, odnosno dinarskoj protivvrednosti, a onda fizičko lice, vlasnik te imovine mora u određenom postupku da dokaže da je tu imovinu steklo na regularan i na zakonit način. Na ovaj način se greške u postupku, po našem mišljenju, svode na najmanju moguću meru, što je za pravnu sigurnost građana izuzetno važno.

Takođe, poreska uprava ima zakonsku obavezu da, ukoliko utvrdi da je imovina stečena ne nezakonito, da je stečena na neregularan način, da podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv vlasnika takve imovine, što podrazumeva i krivičnu odgovornost tog vlasnika. Dakle, potpuno je jasno, i to je stav poslaničke grupe SPS, da je ovakav zakonski predlog bio neophodan i potreban pravnom sistemu Srbije.

Da se razumemo, ne može se sva imovina za koju vlasnik nema dokaz o poreklu uvek smatrati imovinom koja je stečena na neregularan i na nelegitiman i na nezakonit način. Dakle, ne može se sva imovina smatrati da je stečena na neregularan i na nezakonit način, ali ukoliko je ona veća od zakonom utvrđene visine, na nju se po ovom zakonu plaća porez i to, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, po posebnoj stopi. Dobro je da je ta stopa visoka, smatramo da je to u potpunosti opravdano jer će motivisati ta lica da iznađu način da dokažu da su na legitiman način stekli tu imovinu.

Ovaj zakon svojim mehanizmima omogućava i bolju vidljivost svake imovine i naplatu poreza na tu imovinu, kao što sam rekao. Istovremeno, treba da podstakne sve vlasnike da izvršavaju svoje poreske obaveze. Dakle, možemo reći da ovaj zakon podstiče i ukupnu poresku disciplinu države i zato sam na početku rekao da je važno prisustvo danas i ministra finansija Siniše Malog.

Verujemo da će primena ovog zakona, kao i izmene i dopune Zakona o kojima danas govorimo, dati odgovore na brojna pitanja koja su se do sada postavljala, razrešiti brojne dileme i omogućiti pravedniji odnos prema oporezivanju imovine. Uostalom, nakon početka primene, ako se i uoče nekakvi problemi, ovaj zakon se svakako može izmeniti, dopuniti kroz zakonske procedure, jer zakonske procedure tome i služe. Zakoni su tu da se menjaju, ali da se menjaju uvek u interesu da se obezbedi i sačuva pravna sigurnost građana.

Na samom kraju, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, naravno, u Danu za glasanje podržaće ovaj zakonski predlog, kao i sporazume o kojima, nažalost, nisam imao vremena da govorim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine predsedniče, moje pitanje je upućeno vama i molim vas da ukoliko ste u mogućnosti, kao i do sada odgovorite odmah na to pitanje, jer mislim da je važno, pre svega, zbog javnosti, jer u medijima svi možemo tokom proteklih dana videti različite natpise i tekstove različitih sadržaja, a istinu, upravo treba da čujemo ovde u parlamentu.

Reč je, naime, o međustranačkom dijalogu. Mislim da je važno da upravo tu istinu čujemo ovde iz parlamenta, jer parlament je institucija sistema u koji se vodi takva vrsta razgovora i u koji će se voditi takva vrsta razgovora.

Ja sam o ovome govorio i na sednici Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, gde je jedan od kopredsedavajućih, pored gospodina Orlića, bila i gospođa Tanja Fajon, predstavnik Evropskog parlamenta.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje termina, zapravo, od samog formata i teme dijaloga.

Dakle, apsolutno je nesporno da vladajuća koalicija želi nastavak dijaloga, ali ovde je sada pitanje samog formata i teme dijaloga. Obzirom da se 1. mart bliži i da treba da usledi druga faza međustranačkog dijaloga, ono što želim da vas pitam jeste da li ste sa gospodinom Mekalisterom definisali sam sadržaj dijaloga, jer od tog sadržaja dijaloga će zapravo i zavisiti koliko će biti uspešan međustranački dijalog?

S druge strane, kada je reč o opoziciji, pre svega onoj vanparlamentarnoj opoziciji, a mnogo ih je, mislim da je za opoziciju jako važno da pokušaju da iznađu zajednički imenitelj, da pokušaju da iznađu ono što su konkretni predlozi, ukoliko takvi predlozi i takve sugestije uopšte i postoje koje bi mogle da poprave izborne uslove. Stav koji smo do sada imali od jednog dela opozicije, 42 zahteva ili bojkot, prosto, nije prostor da se dođe do nekakvog dogovora i do nekakvog razgovora.

Mi smo odgovorno i ozbiljno pristupili kada je reč o međustranačkom dijalogu. Nismo ga posmatrali formalno i dekorativno. Želim još jednom da istaknem da ono što je bio rezultat prve faze međustranačkog dijaloga je više od 90% implementirano od perioda završetka međustranačkog dijaloga, kada je stav i evropskih parlamentaraca bio da je napravljen kvalitativan iskorak napred, koji vodi upravo ka demokratskom duhu.

Kada je reč o opoziciji, mislim da vlada jedna apsolutna konfuzija, i znam da je i vama teško, jer, prosto, ne možete nikoga ograničiti da učestvuje u dijalogu. U opoziciji jedan ne želi da učestvuje sa predstavnicima evropskog parlamenta. Postoji deo opozicije koji ne želi sa antibojkotašima. Ima jedan deo opozicije koji ne želi da učestvuje sa onima koji su učestvovali na izborima. Jedan deo opozicije sebe smatra elitnim delom opozicije. Sada se javio i jedan deo opozicije koji smatra da i vi ne treba da budete kopredsedavajući, jer ste deo vlasti, pa se postavlja pitanje sa kime bi oni, zapravo, želeli da razgovaraju?

U javnosti evo i danas, u medijima i danas imamo nekakve natpise da su izašle određene platformom razgovora od strane opozicije, a moje sledeće pitanje je da li ste te platforme vi uopšte dobili, da li ste imali prilike da ih sagledate, jer krajnje je neozbiljan stav tog dela opozicije da opet o međustranačkom dijalogu razgovaramo, do sada je bilo u hotelskim lobijima, a izgleda da ćemo to sada činiti putem medija?

Treće pitanje. Nedavno sam u jednom od dnevnih listova pročitao naslov da ste započeli razgovore sa predstavnicima opozicije. Ja znam da niste, da ste samo primili jednog predstavnika jedne političke opcije, koji su želeli da vam upute određenu inicijativu, što je legitimno pravo, a što je odgovoran i ozbiljan odnos vas kao predsednika parlamenta, bez obzira što su oni vanparlamentarna stranka.

Na kraju, ako neko iz opozicije misli da će rezultat ovog međustranačkog dijaloga biti nekakva prelazna vlada, koja treba da zameni Skupštinu, koja treba da zameni Vladu, onda apsolutno ne treba da započinjemo takvu vrstu međustranačkog dijaloga. Demokratija se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije. Ako se vladajuća koalicija ne plaši izbora, ne znam odakle potreba opoziciji i odakle razlog opoziciji da se plaši izbora? Pa, valjda im je stalo da što pre dođu na vlast.

Na samom kraju još jedna konstatacija. To je moje lično mišljenje, a evo i vi možete da potvrdite i to je provejavalo u medijskim naslovima i sadržajima, da ste vi nekoga diskvalifikovali u ovom dijalogu. Mišljenje poslaničke grupe SPS je da apsolutno niste nikoga diskvalifikovali, već samo preneli stav gospodinu Mekalisteru, najvećeg dela političkih stranaka koji je učestvovao u dijalogu, a to je objektivnost od strane evropskih parlamentaraca i da evropski parlamentarci ne budu pristrasni, da ne stanu na stranu jednog dela opozicije.

Na samom kraju još jedna rečenica, koristim priliku pošto se danas više neću javljati, u ime poslaničke grupe SPS da pozovem sve one koji žive na prostoru Kosova i Metohije, smatraju Srbiju svojom državom, da pozovem sva ona interno raseljena lica da 14. februara glasaju za Srpsku listu, jer ovde je reč o budućnosti, ovde je reč o opstanku srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego započnem priču o sporazumima koji su danas tema današnjeg zasedanja, sporazumi koji imaju, kako ste rekli u uvodnom izlaganju i tu se u potpunosti slažem i praktični i politički značaj, dozvolite mi da iskoristim vaše prisustvo današnjem zasedanju i da ispred poslaničke grupe SPS još jednom iskažemo punu podršku vama, Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike na jednoj odlučnoj, ne selektivnoj i kontinuiranoj borbi protiv kriminala i korupcije.

Poslanička grupa SPS, a mi smo o tome već govorili smatra da su naše bezbednosne strukture i MUP i BIA i Tužilaštvo za organizovani kriminal odradili odličan posao i verujemo kada kažete da će ta borba biti nastavljena. U tome svakako imate podršku poslaničke grupe SPS.

Ovo jeste ozbiljan udarac organizovanom kriminalu u Srbiji. Znate, u trenutku neposredno pred konstituisanje Narodne skupštine Republike Srbije i formiranja Vlade Republike Srbije, predsednik Republike je govorio o šest ključnih tačaka koje će biti sadržane u ekspozeu, zapravo koji će biti stubovi ekspozea premijerke Vlade Republike Srbije i tada je rekao da je jedan od tih šest ključnih tačaka upravo borba protiv kriminala i korupcije. Tada se čulo od jednog dela opozicije da je to sezonska predstava predsednika Republike.

Na ovaj način Vlada Republike Srbije pokazuje delima a ne rečima da ovo nije sezonska predstava i da zapravo jedan od šest ključnih principa i načela na bazi kojih je formirana Vlada Republike Srbije upravo jeste organizovana borba protiv kriminala i korupcije.

Ovo svakako jeste i potvrda sposobnosti i spremnosti države da kod građana Srbije uliju jedan osećaj samopouzdanja da su građani bezbedni, da su građani sigurni i da, kao što je koleginica koja je predsednica Odbora za ustavna pitanja rekla, niko u Srbiji nije iznad zakona i niko ne može biti jači od države. U svemu tome, ponavljam još jednom, uvaženi ministre, imate punu podršku poslaničke grupe SPS.

Dakle, kao što sam rekao, danas su dva sporazuma, sporazumi koji govore o veoma važnim oblastima u uspostavljanju saradnje sa Kraljevinom Lesoto i Republikom Severnom Makedonijom, sporazumi koji imaju i praktični i politički značaj. Ključna reč za oba sporazuma upravo jeste saradnja, upravo jeste izgradnja boljih bilateralnih odnosa, dobrih odnosa sa državama, bez obzira na njihovu udaljenost i bez obzira na njihovu veličinu. Nije bitno da li je Lesoto velika ili mala država, ona je međunarodno priznata država i država koja je imala hrabrost kada je malo ko imao hrabrost da vrlo jasno i principijelno izađe sa stavom, odnosno da promeni svoj stav po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti KiM i naravno da u znak te zahvalnosti mi pružamo punu podršku ovakvom sporazumu.

Naime, Sporazum između Republike Srbije i Kraljevine Lesoto u oblasti odbrane zaključen je i potpisan u Beogradu, u oktobru 2019. godine i on otvara put za dalju saradnju u bezbednosnoj politici, vojnoj, ekonomskoj saradnji, kao i u vojnom obrazovanju.

Iako ove dve zemlje odlikuje blisko prijateljstvo, o tome je već bilo reči, još iz vremena Josipa Broza Tita i Pokreta nesvrstanih, odnosi između Srbije i Lesota započeti su pre sticanja nezavisnosti Lesota koje se desilo 1966. godine. Dakle, zvanični diplomatski odnosi uspostavljeni su 1972. godine i u ovom periodu zaključeno je samo par sporazuma u oblasti naučne, tehničke saradnje, spoljnih poslova, poljoprivrede i šumarstva.

Kao što sam rekao, Kraljevina Lesoto je jedna od 18 država koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova i veoma smo zahvalni na bezuslovnoj podršci i očuvanju našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ali, obzirom da je došlo do promene vlasti u Kraljevini Lesoto, upravo treba nastaviti sa produbljivanjem saradnje i izgradnje novih odnosa u novim oblastima i pratiti, naravno, aktuelna politička dešavanja u ovoj državi.

Veliku zahvalnost izražavamo i povodom toga što je Lesoto na Generalnoj skupštini Interpola glasao protiv pokušaja prištinskih vlasti da se tzv. Kosovo učlani u tu međunarodnu organizaciju.

Pored navedenih sporazuma, naravno, zainteresovani smo i za unapređenje saradnje u brojnim drugim oblastima, kao što su obrazovanje i kultura. Strani studenti, o tome je govorio i kolega Zukorlić, su već desetinama godinama prisutni na univerzitetima u Srbiji, na kojima stiču diplome i iskustvo, sa kojima se vraćaju u svoje zemlje, kao najbolji promoteri našeg društva, ali i kulture, kulturnog nasleđa i tradicije.

Godinama unazad, dakle, sprovodi se projekat „Svet u Srbiji“, koji pruža studentima iz svih delova sveta da upoznaju našu zemlju, nauče naš jezik, stiču znanje na upravo našim visokoobrazovnim institucijama, odnosno fakultetima. Realizacija ovog programa kojim bi se obezbedile stipendije za studente iz Lesota koji bi studirali u Srbiji bio bi, po našem mišljenju, jedan dobar podsticaj za dalji razvoj saradnje.

Drugi sporazum koji je danas na dnevnom redu jeste Sporazum sa Severnom Makedonijom. I tu se u potpunosti slažem sa vašom konstatacijom kada kažete da migrantska kriza koja je započela 2011. godine, čiji je vrhunac bio 2015. godine, njen kraj se nažalost još uvek ne nazire. Velike sile i EU nemaju odgovor na migrantsku krizu i zato je u ovoj oblasti važna saradnja Srbije, posebno sa državama u regionu.

Što se tiče Severne Makedonije, od vremena raspada SFRJ pa do danas republika Severna Makedonija je jedina država od svih naših bivših republika sa kojom Srbija ima dobre odnose, koji nisu opterećeni nekim ratnim nasleđem.

Takođe, da podsetimo i na činjenicu da Severna Makedonija za vreme napada NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju nije dopustila da se njena teritorija koristi za vojne akcije usmerene ka našoj teritoriji, što je plod naših dobrih odnosa koje danas unapređujemo.

Nakon raspada Jugoslavije, kada su sve bivše republike formirale svoje države, bilateralni diplomatski odnosi između naše dve zemlje uspostavljeni su 1996. godine i ocenjeni su kao prijateljski i srdačni. Imamo dobre političke, bezbednosne, ekonomske odnose, a narodi dve zemlje sebe doživljavaju kao dobre prijatelje, zahvaljujući pre svega dugogodišnjoj tradiciji zajedničkog života.

Severna Makedonija je značajan trgovinski partner naše zemlje.

Imamo otvorenih i spornih pitanja kada su u pitanju odnosi naše dve zemlje, ali mi smo uvek bili za to da ih rešavamo kroz dijalog i kroz saradnju.

Rezultat dobrih odnosa su i brojne bilateralne i regionalne inicijative o sporazumima o saradnji u različitim oblastima. Tokom 2019. godine, recimo, ratifikovan je Sporazum između Srbije i Severne Makedonije kojim se uspostavlja integrisani granični prelaz Preševo-Tabanovce, čime je kontrola na ovom graničnom prelazu objedinjena, što omogućava brži prelazak granice teretnim vozilom i to je još jedan signal za ohrabrenje regionalne saradnje i robne razmene i bolju kontrolu.

Takođe, rezultat regionalne saradnje je i mini Šengen. To je svakako vizionarski projekat, vizionarski potez, kojim je dogovoreno da se omogući putovanje samo sa ličnom kartom između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Takođe, postignut je i dogovor oko jedinstvenih radnih dozvola, međusobne pomoći kao što su elementarne nepogode i bržeg carinskog rada.

U poslednjih par godina cela Evropa se suočila sa jako važnim međunarodnim pitanjima, a to je pitanje migracione krize. O podacima kada je reč o migracionoj krizi govorio je maločas kolega iz Jedinstvene Srbije. Sporazum sa Republikom Severnom Makedonijom o sprečavanju krijumčarenja migranata, o kome danas govorimo, ima poseban značaj, rekao bih i težinu, jer se i Srbija i Severna Makedonija nalaze na glavnoj migrantskoj ruti.

Ovaj prostor je za migrante često tranzitni ka zemljama EU. Migranti, nažalost, ne žele uvek da budu identifikovani i registrovani i pribegavaju ilegalnim prelascima sa jedne u drugu zemlje. Te ilegalne transporte migranata organizuju neki pojedinci, a sve češće su u pitanju i organizovane kriminalne grupe koje koriste ilegalne prelaze između Srbije i Severne Makedonije. Na taj način zarađuju novac od migranata i ne vodeći računa o tome da se radi o krivičnom delu.

Nažalost, migranti koji se na ilegalan način prebacuju iz Severne Makedonije iz drugih okolnih država u Srbiju, nisu registrovani, nisu u mogućnosti da koriste svoja migrantska prava.

Naša država je kao članica UN potpisala Konvenciju UN koje se odnose na azilante i migrante, što je uneto i u naše nacionalno zakonodavstvo, što upravo omogućava različite vidove socijalne podrške migrantima koji regularnim putem ulaze u našu državu.

Međutim, krijumčareni migranti sa ilegalnim putevima kreću kroz našu državu, a bilo je i više ekscesa i problema koje je naše domaće stanovište imalo upravo sa tom grupom migranata.

Srbija je zemlja koja razume probleme i motive migranata, ali isto tako ima obavezu da od eventualnih ekscesa zaštiti svoje građane i Srbija to uspešno čini. Poznato nam je iz medija više različitih problema koji su migranti izazvali.

S druge strane, većina migranata za koje je Srbija izgradila i opremila migrantske centre i omogućila integraciju sigurno poštuju odnos naše države prema njima.

Hteo bih da napomenem i to da je 2020. godina bila godina velikih izazova zbog pandemije, pre svega, korona virusa i da je naš sistem uspeo, nije izostavio migrante u smislu zaštite, već je postupio veoma odgovorno i veoma ozbiljno.

Na kraju želim da istaknem da je naš azilni sistem jedan od najorganizovanijih i jedan od najhumanijih u Evropi. Srbija je pokazala da je sigurnija od mnogih zemalja Evropske unije kada je u pitanju migrantska kriza. Zato je saradnja nadležnih organa Srbije i Severne Makedonije još jedan dragocen prostor za rešavanje pitanja krijumčarenja migranata, a po svemu sudeći ovaj problem nije jednostavan, niti će biti kratkog roka, kao što ste i rekli, za njegovo rešavanje. Zato je svaka aktivnost na praćenju i suzbijanju ilegalnih migrantskih ruta od velikog humanog, ali i bezbednosnog značaja za obe zemlje.

Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati oba sporazuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana gospođo Kisić Tepavčević, poštovani predstavnici ministarstva, naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Predlog zakona o socijalnim kartama, jer podržavajući ovaj zakonski predlog mi zapravo želimo da podržimo cilj koji se želi postići njegovim usvajanjem, a to je da se unapredi jedno značajno područje društvenog života, a to je područje socijalne zaštite. Dakle, da se ustanovi efikasniji i kako ste i vi u uvodnom izlaganju naveli, pravedniji sistem sprovođenja mera socijalne zaštite.

U vezi s tim, najpre bih se osvrnuo na socijalnu funkciju države koja je važna za razvoj svakog demokratskog i socijalno-pravnog društva u kome svi treba da imaju jednake šanse i pristup svim uslugama države. U ovom slučaju govorimo o uslugama socijalne zaštite.

Obezbeđenje socijalno pravednog, humanog i zdravog društva je preduslov svakog napretka, ali, sa druge strane, to jeste ispit zrelosti jedne države. Zato svaka uređena država ozbiljno sagledava i gradi sistem socijalnih prava koji svim građanima i društvenim grupama omogućava i pristojan život, ali i prosperitet i bolji životni standard.

Srbija je država koja upravo svoj prosperitet vidi u boljem životu svojih građana i nastoji da gradi što pravedniji i što širi okvir za uspostavljanje socijalno pravednog društva. Pokazatelj toga jeste, između ostalog, i današnji zakonski predlog, odnosno zakonski predlog o kojem danas vodimo raspravu.

Socijalna politika Srbije je zasnovana na strateškim dokumentima različitih sektorskih politika koji zajedno čine jednu, rekao bih, razvojnu osnovu, odnosno osnovu društva. Socijalnu politiku bi mogli definisati i kao široku i raznoliku oblast javne politike, čiji je osnovni cilj da obezbedi upravo ekonomski održiv ali istovremeno i socijalno prihvatljiv nivo zaštite svih građana i osetljivih grupa od raznih vidova društvenih i individualnih štetnih efekata raznih vidova društvenih pojava i društvenih procesa.

Zadatak socijalne politike jeste da promoviše, po našem mišljenju, jednakost, društvenu koheziju i uključivanje, da doprinosi modelu ravnomernog socijalnog razvoja. Ona mora imati nediskriminatorski karakter, a kada su u pitanju ranjive grupe, kada su u pitanju nevidljive i socijalno osetljive grupe, primenjuje se i pravilo pozitivne diskriminacije, kao deo međunarodnih standarda kojima Srbija, između ostalog, i teži.

Sektor socijalne zaštite kao deo socijalne politike je taj koji preuzima odgovornost za odnos države prema ovim kategorijama stanovništva. Srbija, rekao bih, ima veliko iskustvo u oblasti socijalne zaštite, koja se bazirala upravo na principu obezbeđenja socijalne sigurnosti za svakog građanina, pogotovo u situacijama koje su uzrokovale teške posledice po socijalni status naših građana. Pomenuo bih samo nekoliko aspekata.

Prvi je tranzicija, odnosno proces privatizacije, drugi elementarne nepogode – poplave, požari, klizišta, ali, nažalost, i pandemija koja još uvek traje i koja je izazvana Kovidom 19.

Srbija kao država još uvek nije izašla iz tranzicije, mada je taj proces pri kraju, ali kao predstavnik poslaničke grupe SPS moram da podsetim da je posebno u prvoj deceniji ovog veka potpuno promenjena socijalna slika društva, upravo zbog talasa pljačkaške privatizacije čije se posledice i danas, nažalost, leče.

Sa svim tim izazovima pljačkaške privatizacije i brzog bogaćenja jednih, suočila se i ova i prethodne vlade u kontinuitetu od 2012. godine do danas, kao i sa velikim socijalnim i razvojnim izazovom i potrebom da se socijalna funkcija države pažljivije planira, ostvaruje na pravedniji način, vodeći računa pre svega o ekonomskim parametrima razvoja, sa jedne strane, jer socijalna prava se mogu ostvariti jedino ukoliko imate realne izvore za finansiranje, odnosno stabilne izvore finansiranja, a to se postiže razvojem realnog sektora.

Socijalni i ekonomski razvoj su međusobno uslovljene kategorije. Kako bi se u tome uspelo, neophodno je, dakle, da socijalnu politiku prati i efikasan sistem socijalne zaštite, koji mora biti institucionalno sposoban da efikasno i pravedno odgovori na socijalne potrebe ranjivih, socijalno osetljivih grupa i pojedinaca kojima je neophodna pomoć društva i države u rešavanju socijalnih problema i pre svega pitanja egzistencija.

Srbija je u tom pogledu donosila višegodišnje strateške dokumente, odnosno strategija razvoja socijalne zaštite, kojima su definisani pravci razvoja ove delatnosti, kako bi se mreža ustanova, mere i obim zaštite približio građanima koji su u stanju socijalne potrebe.

Koliko nam je poznato, sada se radi na donošenju strategije za period do 2025. godine i nova strategija sadrži tradicionalne socijalne ciljeve koji su baza socijalne funkcije države. Tu pre svega mislim na garantovanje određenog nivoa socijalne zaštite svim građanima, posebno građanima u stanju socijalne potrebe, zatim podsticanje zapošljavanja kao proaktivne i preventivne mere uz neophodnu zaštitu radničkih prava na koja je zaboravljeno u vreme tranzicije i „burazerske“ privatizacije, kada su stotine hiljada radnika ostajali bez posla, socijalno uključivanje, odnosno inkluzija osetljivih i marginalizovanih grupa, sprečavanje i zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, društvena briga o porodici i deci kao prioritetan cilj, promocija jednakih šansi za sve i otvaranje prostora za prevenciju siromaštva.

Posebno bih želeo da istaknem značaj mere socijalne zaštite, koja se odnosi na porodice sa decom, na samohrane roditelje, na osobe sa posebnim potrebama, na njihove porodice, na decu bez roditeljskog staranja, na mlade nezaposlene, na teško zapošljive kategorije. Dakle, ovo je nešto što želimo posebno da istaknemo kao pozitivno.

Sistem socijalne zaštite mora biti dobro institucionalno postavljen i organizovan, stručan, efikasan, nepristrasan i iznad svega human, jer ne postoji socijalna zaštita, niti ustanove socijalne zaštite sebe radi, već radi građana i moraju raditi u interesu građana, na njima je da obezbede dostojanstven život u slučaju da građani nisu sposobni za rad, bolesni su ili o njima nema ko da brine.

Zakonodavni okvir u sektoru socijalne zaštite, kao što je bilo reči, obuhvata više zakona, krenuvši od krovnog Porodičnog zakona, Zakona o socijalnoj zaštiti, Zakona o zabrani diskriminacije i niza drugih kojima se tretiraju različite sektorske politike koje na ukupnom nivou daju sliku o socijalnom položaju stanovništva.

Srbija kao kandidat za članstvo u EU ima dosta obaveza, kada je u pitanju Poglavlje 19 – socijalna politika i zapošljavanje, a u smislu unapređenja zakonskih rešenja kojima bi se ubrzao put socijalnih reformi i došlo do socijalno-zaštitnih mera koje podrazumevaju prevenciju siromaštva. To bi bile mere lakšeg zapošljavanja, teško zapošljivih, mladih, žena, edukacija, ono o čemu ste već govorili i profesionalna prekvalifikacija, zaštita zdravlja na radu, sprečavanje rada na crno, jer jedini realni način poboljšanja socijalnog položaja jeste upravo rad.

Evropska komisija je u svom izveštaju za 2020. godinu posvetila posebnu pažnju sektoru socijalne politike u Srbiji, ukazujući na rizike od siromaštva i dalje socijalne isključenosti, posebno usled Kovida-19 koji je, nažalost, ostavio posledice po socijalni status stanovništva.

Ovde ne mogu a da ne pomenem mere Vlade Republike Srbije. Dakle, mislim da je Srbija jedina država u svetu koja je izdvojila 700 milijardi dinara, govorim o paketu mera koji je do sada sproveden, a ne paket mera koji će se sprovoditi u narednom vremenskom periodu, ili šest milijardi evra, što je negde oko 12,7% BDP. Postavlja se pitanje – da li je i jedna država u svetu preuzela ovoliki teret krize na sebe?

Kada čujemo kritike na račun mera Vlade Republike Srbije, onda te kritike treba sagledavati samo kao kompliment, jer vi možete da varate, možete da govorite neistinu, ali kada govorite o ekonomiji, kada govorite o brojkama, to su činjenice, one su neumoljive. Dakle, sistem funkcioniše onda kada je najteže, ne samo da funkcioniše, već ostvaruje dobre, najbolje pokazatelje. Imamo privrednu stopu rasta najveću u Evropi, odnosno najmanji pad i izbegli smo onaj najcrnji scenario koji se desio u brojnim državama sveta.

Mere Vlade Republike Srbije su u potpunosti opravdane i usmerene su u dobrom pravcu, pre svega, da se održi nivo zaposlenosti u Srbiji. Došli smo od katastrofalnih 25,9%, koliko smo imali 2012. godine, na istorijski minimum od 9% u ovom trenutku, zatim usmerene su ka privredi, ka privatnom sektoru, jer privatni sektor je budućnost i, treća stvar, ka životnom standardu građana, ka boljem životnom standardu građana kroz povećanje plata i penzija.

Dakle, možemo sagledati i analizirati kako god kritike, ali mislim da je Srbija jedina država u svetu koja je uspela da u periodu pandemije poveća plate i penzije, penzije povećane za 5,9%, plate medicinskom osoblju za 5%, u javnom sektoru 3,5%, u aprilu mesecu za još 1,5%. Minimalna cena rada mislim da je 6,6%.

Sa druge strane, dakle, imamo i dva stuba koja su od izuzetne važnosti, ali pre toga, dakle, izdvajanja koja su bila jednokratna, ali koja su veoma važna i značajna za građane Srbije. Dakle, 100 evra svakom punoletnom građaninu, pa onda penzionerima, najpre pet hiljada, pa četiri hiljade dinara, 10 hiljada dinara svakom zdravstvenom radniku. Dakle, to je odgovorna, kako bih rekao, ekonomska politika koja je socijalno odgovorna i takva politika će uvek imati podršku poslaničke grupe SPS.

Slušali smo ovde i stručnjake, nazovite stručnjake, koji su kritikovali takav vid politike, ali znate, ta usko stručna politika nije čarobni štapić i ono što je suština i živa politika, a živa politika je politika koju vodi Vlada Republike Srbije, to je politika koja u središtu upravo ima čoveka, običnog građanina Srbije i koja teži da omogući što bolji životni standard svakom građaninu Srbije. I zato smo budžetom za 2021. godinu definisali dva ključna stuba.

Prvi stub jeste, dakle, uz povećanje plate i penzija, da dođemo do boljeg životnog standarda građana i mi se u potpunosti slažemo, svaki ušteđeni dinar treba da ide ka povećanju plata i penzija, a drugi stub je da kroz kapitalne investicije podstaknemo rast BDP-a koji je projektovan na 6% i nikada nisu izdvojena veća sredstva za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara mislim da je izdvojeno, jer se pokazalo da kroz podsticanje kapitalnih investicija podstiču se i strane i domaće investicije u Srbiji.

Znate koja su danas ključna pitanja u Srbiji, ne ove kvazi političke teme, politički populizam, politički pamfleti, to apsolutno nikoga više ne interesuje? Danas je nekoliko ključnih pitanja – da li su sačuvana radna mesta, da li je bilo otpuštanja, da li su zatvarane fabrike tokom pandemije i da li su strani investitori otkazali realizaciju svojih ciljeva? Naravno da nisu. I to govori pokazatelj da je od januara do novembra prošle godine izdvojeno 1,9 milijardi evra upravo pristiglo od stranih direktnih investicija, a strane direktne investicije su pokazatelj, zapravo „Fajnenšl Tajms“ je u pravu kada kaže da Srbija jeste magnet i lider u privlačenju stranih direktnih investicija i nije slučajno što nas svrstava i rangira kao lidera ne samo u regionu, već i šire.

Da se vratimo na zakon. Dakle, naravno svesni smo toga da Kovid mere predstavljaju mere sanacije koje su se primenjivale uz redovne mere socijalne zaštite i sve ovo govori o kompleksnosti sistema socijalne zaštite koji osim stalnih socijalnih potreba građana mora da reaguje i u vanrednim situacijama.

Želeo bih da nekim podacima o korisnicima mera socijalne zaštite ilustrujem to stanje. Nedostatke aktuelnog sistema socijalne zaštite možemo posmatrati, recimo sa više aspekata. Mi smo razgovarali ovde i sa predstavnicima DRI. Oni su u izveštaju za 2019. godinu konstatovali da ih više od polovine korisnika socijalne pomoći u Srbiji radno sposobno i da Centri za socijalni rad o kojima je već danas bilo reči zbog nepovezanosti sa službama za zapošljavanje ne preduzimaju mere da se smanji broj radno sposobnih korisnika socijalne zaštite.

Pri tome se ukazuje na važan problem, a to je nedostatak adekvatnog nadzora. Naime, mere socijalne zaštite po zakonu sprovode Centri za socijalni rad. To apsolutno nije sporno, kao organ starateljstva koji u suštini nose teret celog sektora socijalne zaštite.

Oni imaju veoma velika ovlašćenja i veliki obim aktivnosti, ali praksa potvrđuje da je potrebno njihovo i osavremenjavanje i bolje kadrovsko i tehničko opremanje, kako bi mogli da odgovore izazovima sa kojima se susreću građani Srbije.

Takođe, imamo primere kada je u pitanju naplata alimentacija od roditelja, o tome danas nije bilo reči. Ona je zakonom utvrđena. Ima primera da se po 10 i više godina ne naplati alimentacija. Za to vreme samohrani roditelji, dete o kome se stara, su u stanju socijalne potrebe.

Svo ovo, dakle, ukazuje na potrebu da se ustanove, sve ovo o čemu smo danas slušali ukazuje na potrebu da se ustanove socijalne zaštite i socijalno zakonodavstvo osavremene, tako da svaki pojedinac i svako dete ili svaka porodica, u stanju socijalne potrebe bude prioritet.

Prema podacima od pre godinu dana, dakle to su podaci za 2019. godinu u Srbiji je oko 212 hiljada korisnika socijalne pomoći trenutno, o trenutnoj visini socijalne pomoći govorile su kolege. To svakako nije mali broj niti zanemarljiv iznos sredstava koje država izdvaja.

Pronašao sam izjavu Zaštitnika građana, gospodina Pašalića, iz februara 2020. godine koji ukazuje, govori o riziku od siromaštva i govoreći o tome rekao je da su najviše izloženi mlađi od 18 godina, porodice sa troje ili više izdržavane dece, stariji, bolesni, nezaposleni u Srbiji, često su, kako je tada rekao, u posebno teškom položaju i ovi podaci nas svakako obavezuju.

Dakle, centrima za socijalni rad koji su najisturenija služba socijalne zaštite, nemamo mi ništa protiv, treba pružiti sve oblike državne podrške uključujući i reformisanje, kako bi se moglo i brzo i odgovorno, stručno i u skladu sa zakonom, dakle, da se iznese teret i odgovore svakodnevnim izazovima i susretima sa najugroženijim kategorijama stanovništva.

S druge strane, nameće se i potreba adekvatnije i kontinuirane, kao što sam rekao, kontrole korišćenja socijalnih fondova, kako bi se sprečile zloupotrebe i pomoć otišla u prave ruke. Iz te potrebe dogradnja socijalnog zakonodavstva upravo je proistekao i Predlog zakona o kojem danas govorimo, a to je Predlog Zakona o socijalnoj karti.

Ovaj zakon je dobar put, po našem mišljenju, da se u narednom periodu definišu prioriteti socijalne politike u oblasti socijalne zaštite, da se identifikuju ciljne grupe i pojedinci i oblikuju mere kojima se na najbolji način izlazi u susret njihovim socijalnim potrebama. Da bi slika bila realna moraju se koristiti i realni i integrisani podaci, što će upravo obezbediti zakonski predlog o kojem danas govorimo.

Sve dileme koje postoje treba da razreši Zakon o socijalnoj karti kojim se uvodi, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, jedinstven registar, odnosno elektronska baza sa integrisanim podacima o korisnicima, o ispunjenosti uslova, vrstama pomoći, periodu korišćenja, a ono što je najvažnije, baza podataka pod nazivom „Socijalna karta“.

Donošenjem ovog zakona je između ostalog i definisano kao prioritet u Ekspozeu mandatarke, odnosno premijerke Vlade Republike Srbije, kako sa aspekta reforme, sektora socijalne zaštite u pravcu pravednije podrške korisnicima, tako i sa aspekta digitalizacije javne uprave.

Socijalne karta, kao jedinstvena elektronska baza na nivou sektora, će omogućiti upravo da građani koji su u stanju socijalne potrebe postanu vidljivi u sistemu, kako bi im se blagovremeno efikasno pružila podrška socijalne zaštite.

Ono što želim da istaknem je moje uverenje i uverenje poslaničke grupe SPS da će Srbija koja je danas ekonomski prosperitetna zemlja sa ogromnim brojem investicionih i infrastrukturnih aktivnosti moći da intenzivnim merama socijalne politike, politike zapošljavanja mladih, stambenom gradnjom pod povoljnim uslovima, aktivnim merama populacione politike, ali i kroz, kao što sam rekao, povećanje plata i penzija, kao i drugim aktivnim merama ekonomske i socijalne politike učiniti sve da njeni građani žive bolje, da bude više ljudi u svetu rada, nego na spiskovima centara za socijalni rad.

Istovremeno, Srbija kao zemlja u kojoj je socijalna pravda ustavni postulat mora svima koji ne mogu sami da obezbede svoju socijalnu egzistenciju garantovati sve potrebe i oblike socijalne zaštite.

Još jednom, na samom kraju, apsolutno je nesporna podrška poslaničke grupe SPS kada je reč o ovom zakonskom predlogu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani predstavnici RATEL-a, poštovani predstavnici Komisije za hartije od vrednosti, naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati oba predloga. Oprostite, poštovani predstavnici Odbora, obzirom da je Odbor predlagač, uvažena koleginice Tomić, naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati oba predloga.

Prosto smatramo da Narodna skupština nastavlja sa nečim što je dobra praksa, a to je a u plenumu raspravlja o radu regulatornih tela, o radu nezavisnih direktnih organa i mislimo da je ovaj i ovakav pristup rada parlamenta višestruko važan. Pre svega, sa jedne strane, on doprinosi transparentnosti rada ovih organa pred građanima i bliže se građani mogu upoznati sa nadležnostima svih regulatora, a sa druge strane Narodna skupština Republike Srbije razmatrajući na ovakav način izveštaje o radu, finansijske izveštaje obavlja neposredno i ostvaruje neposredno svoju kontrolnu funkciju.

Krajem 2020. godine mi smo u plenumu takođe raspravljali o izveštajima većine regulatornih tela i nezavisnih organa kada je predstavnicima ovih organa omogućeno da se obrate narodnim poslanicima, obraćajući se narodnim poslanicima zapravo se obraćaju i građanima Srbije jer parlament je glas naroda.

Govorili smo o radu, govorili smo o rezultatima koji se postižu i čini mi se da je u javnosti, u jednom delu javnosti postojala jedna pogrešna percepcija kako mi kao poslanici želimo da utičemo i vršimo pritisak na rad nezavisnih tela i regulatornih tela. Ne, mi samo vodimo jedan otvoren dijalog, otvorenu debatu o temama koje su važne, naročito o temama koje se tiču, životnim kada su u pitanju građani Srbije i smatramo da to, kao što sam rekao, može biti višestruka korist. Nije nemoguće da nezavisna regulatorna tela nekada imaju i drugačiji stav od stava vladajuće koalicije, od stava stranaka koje čine vladajući koaliciju, ali ja u tome ne vidim apsolutno ništa sporno. Zato smo tu da upravo u plenumu o tome razgovaramo i debatujemo, ali nikako da mi vršimo, nije naš cilj da vršimo pritisak na rad nezavisnih organa i regulatornih tela. Naprotiv, naš cilj je da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih organa i regulatornih tela, jer to je naša obaveza kao narodnih poslanika i da zajedno sa svima vama sagledamo poštovanje određenih zakonskih procedura.

To što nekada postoje različita mišljenja i različiti stavovi, pa znate šta, sa druge strane se može postaviti pitanje – ako bi uvek svi mislili isto, ne bi mislili dovoljno, a čemu onda i postojanje nezavisnih i regulatornih tela.?

Mislim da ovakva vrsta rasprave u plenumu, ne samo na sednicama odbora je višestruko korisna i za građane i za vas, ali i za nas kao narodne poslanike jer i vi i mi imamo različiti nivo, ali opet određeni nivo odgovornosti i obaveza prema građanima Srbije.

Kada je u pitanju Predlog finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu na koji Narodna skupština daje saglasnost, kratko ću se osvrnuti, odnosno podržaću predlog nadležnog Odbora. Inače, o radu ovog nezavisnog organa govorili smo iscrpno na jednoj od prethodnih sednica Narodne skupštine Republike Srbije, razmatrajući Izveštaj za 2019. godinu.

Poslanička grupa SPS, kao što sam rekao, podržaće predlog ovog finansijskog plana, ali danas je na dnevnom redu parlamenta još jedan izveštaj. U pitanju je izveštaj Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, skraćeno RATEL za 2019. godinu sa Predlogom zaključka Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije koji je kao nadležan Odbor unutar Narodne skupštine Republike Srbije razmatrao ovaj izveštaj.

Imali smo izveštaj REM-a kao regulatora u segmentima elektronskih medija. RATEL ima nešto širi spektar javnih ovlašćenja jer pokriva čitavo područje elektronskih komunikacija. RATEL je kao nacionalni regulator prvi put osnovan 2003. godine Zakonom o telekomunikacijama, ali je tokom vremena bilo više izmena kojima je proširena ili precizirana, kako bih rekao, nadležnost RATEL-a. Tako je od 2014. godine RATEL kao regulator dobio i regulaciju poštanskih usluga, a od 2016. godine obavljao poslove Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima u skladu sa Zakonom o informacionoj bezbednosti, odnosno da koordinira pre svega prevenciju i zaštitu od bezbednosnih rizika ovih sistema u Republici Srbiji na nacionalnom nivou, što je od velike važnosti, jer nove komunikacione tehnologije zahtevaju upravo ono o čemu je kolega maločas govorio, zahtevaju visok nivo zaštite od neovlašćenog korišćenja i od eventualnih zloupotreba.

Tako da RATEL sada obuhvata tri segmenta regulatornog rada, elektronske komunikacije, oblast poštanskih usluga i kao treću oblast – informacionu bezbednost. Jedan od najvažnijih zadataka RATEL-a svakako jeste upravljanje radiofrekvencijskim spektrom, a u tom kontekstu i raspodelom radiofrekvencija. U tom smislu RATEL je odgovoran za upravljanje i kontrolu spektra, izdavanja dozvola za korišćenje frekvencija vodeći računa pre svega kako je to jasno precizirano, o racionalnosti, evidenciju korisnika radiofrekvencija, radiodifuziju, radiokomunikacije, tehnički pregled radio stanica itd, sve ono što je definisano zakonom.

Dakle, u pitanju je upravljanje veoma značajnim, rekao bih nacionalnim resursima. Da podsetimo, da politiku u oblasti elektronskih komunikacija utvrđuje Vlada, a ta politika je upravo definisana Strategijom razvoja elektronskih komunikacija. Trenutno je u primeni strategija za period od 2010. do 2020. godine, pa pretpostavljam da će uslediti novi strateški dokument za naredni vremenski period.

Inače, možemo reći da je važeća strategija operativno pretočena u digitalnu agendu, kako nazivamo strateške pravce razvoja elektronskih komunikacija i informatičkog društva. Sada na kraju perioda primene ove strategije možemo reći da je Srbija zakoračila u svet progresivnijih digitalnih društava, sa sigurnošću možemo izneti ovakvu konstataciju.

Kada analiziramo rezultate implementacije strategija, a verujem da će ishode prethodnog desetogodišnjeg perioda analizirati i ostali nadležni organi, mislim da možemo biti zadovoljni. Jedan od rezultata je proces digitalizacije, pre svega prelazak sa analognog na digitalno emitovanje TV programa, zatim postignut je zavidni nivo dostupnosti i pokrivenosti teritorije Srbije sa internetom i mobilnom telefonijom, porastao broj kablovskih operatera i usluga koje oni pružaju, dostignut je solidan nivo implementacija elektronskih komunikacija i usluga javnog sektora e-uprava, ali i u domaću industriju.

Razvoj elektronskih komunikacija kao strateški cilj podrazumeva i uvođenje novih multimedijalnih usluga, izgradnju telekomunikacione infrastrukture i postizanje veće konkurentnosti Srbije u sektoru elektronskih komunikacija, uključujući i domaću proizvodnju telekomunikacione opreme, ali krovni cilj je pre svega formiranje nacionalne mreže elektronskih komunikacija.

Ovaj sektor funkcioniše u veoma složenom pravnom prostoru, jer je u pitanju multidisciplinarna oblast, tako da se osim krovnog Zakona radio difuziji i Zakona o poštanskim uslugama, na oblast elektronske komunikacije primenjuju i mnogi drugi propisi koji su u prethodnom periodu usklađivani, harmonizovani sa evropskim zakonodavstvom.

Polazeći od strateških opredeljenja, RATEL kao regulatorno telo, ima javna ovlašćenja koja upravo treba da doprinesu i podsticanju konkurencije elektronskih komunikacionih mreža, unapređenju njihovog kapaciteta i kvaliteta, razvoja tržišta elektronskih komunikacija kao i zaštita interesa korisnika.

Kada analiziramo izveštaj RATEL-a za 2019. godinu, vidimo da je veliki deo aktivnosti u okviru obavljanja regulatornih aktivnosti bio posvećen upravo praktičnoj realizaciji ciljeva i sprovođenju zakonskih ovlašćenja kao nacionalnog regulatora.

U izveštaju se navodi da je u 2019. godini započela faza testiranja, uvođenja 5G mreže, dakle, peta generacija mreže, da je izdata i privremena dozvola za testiranje 5G mreže operatoru „Telenoru“ i „Telekomu Srbije“. Prema informacijama u junu 2019. godine, u naučno istraživačkom parku na Zvezdari čini mi se, puštena je u rad prva 5G bazna stanica u Srbiji koja je bila namenjena i domaćim i stranim kompanijama. Tada je rečeno da će Srbija biti jedan od lidera u regionu na polju razvoja digitalne komunikacije, jer 5G mreža predstavlja preduslov za četvrtu industrijsku revoluciju koja podrazumeva globalno povezivanje sveta elektronskim komunikacijama, mobilnom telefonijom pre svega.

O dobrim ili lošim stranama globalne telekomunikacione povezanosti sada ne bih govorio, ali sam želeo da iskoristim prisustvo pre svega predstavnika RATEL-a ovde u Narodnoj skupštini i da zamolim da nam razjasni dilemu u vezi sa 5G

mrežom koja je privukla veliku pažnju javnosti radi naših pre svega građana čiji smo mi predstavnici, o čemu sam već i govorio.

Molio bih vas da se stručno razjasni da li je i koliko je po zdravlje našeg stanovništva i uopšte živog sveta, jer je postojala takva dilema, opasna 5G mreža i o kojim eventualnim negativnim posledicama može biti reči ukoliko uopšte ima negativnih posledica?

Još nekoliko detalja iz izveštaja RATEL-a za 2019. godinu. Dakle, RATEL je između ostalog odgovarao i rešavao po prigovorima potrošača, a bila je vidi se i intenzivna koordinacija sa administracijama drugih zemalja u vezi sa korišćenjem radiofrekvencijskih prostora, RATEL je izdao blizu 12.500 pojedinačnih dozvola za korišćenje radio frekvencija, što govori o velikoj iskorišćenosti radiodifuznog prostora. U toku 2019. godine je potpisan i Sporazum o snižavanju cena usluga rominga u javnim, mobilnim komunikacionim mrežama u regionu zapadnog Balkana, sa ciljem postizanja visokog nivoa zaštite potrošača, konkurencije i transparentnosti na tržištu elektronske komunikacije, što je takođe pozitivno i dobro.

Takođe u toku 2019. godine obavljeno je po mom mišljenju veoma važno uporedno merenje i analiza parametara kvaliteta usluga koje mobilni operateri u Republici Srbiji pružaju krajnjim korisnicima. Izveštaj je iscrpan, ne bih se zadržavao na određenim detaljima.

Ono što bih na kraju želeo da podvučem, da RATEL ima velika ovlašćenja, a time i veliku odgovornost kao regulatorno telo za ukupno stanje u oblasti elektronskih komunikacija i naravno da treba dati podršku RATEL-u da još odgovornije, stručnije, posvećenije obavlja poslove koje mu je država poverila.

Još jednom ponavljam na samom kraju, imate podršku poslaničke grupe SPS za predloge o kojima danas razgovaramo. Hvala.