Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici nezavisnih tela, gospođo Janković, zahvalni smo vam na iscrpnom izlaganju, ali dobro nam je poznato. Da nam nije dobro poznato, ne bi svakako dobili podršku za reizbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nadam se da predsednik neće mene opomenuti za vreme, jer nekako kad god dođe do mene, onda nekako skraćujemo vreme. Sada imam tih 20 minuta pa ću…

Dakle, zadovoljstvo je razgovarati sa predstavnicima nezavisnih tela, naročito nakon razgovora koji smo imali pre izvesnog vremenskog perioda, a, evo, reći ću i zašto.

Dakle, imali smo prilike ovde u Skupštini da razgovaramo konkretno sa predstavnicima Fiskalnog saveta, a onda je krenula jedna negativna kampanja na Narodnu skupštinu Republike Srbije, na poslanike, kako poslanici vrše pritisak na nezavisna tela, kako su poslanici protiv Fiskalnog saveta kako bi u najnegativnijem kontekstu predstavili rad ovog parlamenta. To je samo jedan u niz kontinuiranih pokušaja da se minimizira i umanji rad parlamenta i da se na najnegativniji način medijski predstavi rad parlamenta.

Ne, mi smo vodili jedan otvoren dijalog, otvorenu raspravu, postojala su određena neslaganja, ali tokom te rasprave smo rekli da takva vrsta rasprave može biti veoma korisna.

Naravno, istakli smo da mi nijednog trenutka ne želimo da vršimo pritisak ni na jedno nezavisno telo. Naprotiv, mi znamo šta je uloga poslanika, da ojačamo i da osnažimo rad nezavisnih tela da poštuju zakon, ali moramo znati šta je čija odgovornost, šta je odgovornost nezavisnih tela, šta je odgovornost nas poslanika. Morate priznati, naša odgovornost je nešto veća, uz dužno poštovanje, jer nas su birali građani i mi odgovaramo građanima.

Dešava se vrlo često da nezavisna tela imaju suprotna mišljenja od stavova poslanika, od stavova vladajuće koalicije i to apsolutno nije sporno, mi to ne dovodimo u pitanje. Kažem, ne vršimo apsolutno nikakav pritisak, ali želimo o tome da diskutujemo, želimo o tome da razgovaramo, jer ako bi bilo drugačije, ako bi nezavisna tela uvek imala identičan stav sa predstavnicima vladajuće koalicije ili sa Vladom Republike Srbije, onda bi moglo, recimo, da se postavi i pitanje čemu onda postojanje nezavisnih tela?

Dakle, mislim da je ovakva rasprava, da je ovakav razgovor veoma koristan. Koristan je i vama kao predstavnicima nezavisnih tela, koristan je i nama poslanicima koji možemo da postavimo pitanja, a koristan je i za građane Srbije, jer građani Srbije treba da budu upoznati sa onim šta nezavisna tela rade.

Tokom današnje rasprave, konkretno, govorio je gospodin Marković, kao čovek koji već duži vremenski period vodi jednu uspešnu lokalnu samoupravu i postavio vrlo praktična pitanja i zahtevao odgovor od predstavnika Državne revizorske institucije. Dobio je odgovor i mislim da tu nema ništa loše.

S druge strane, postavio je i pitanje Zaštitniku građana. Meni je zadovoljstvo što mi imamo Zaštitnika građana koji se ne bavi politikanstvom, već poštuje Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer ako bi se vratili u period iza nas, imali smo Zaštitnika građana, iako smo sve vreme ukazivali da su izjave političke, koji je najmanje poštovao Narodnu skupštinu i koji je najmanje poštovao poslanike Narodne skupštine. Nije ih poštovao ni toliko da dođe na sednicu Odbora i da odgovara na pitanja narodnih poslanika, a kamoli da podnosi izveštaj.

Da li znate kada se pojavio u Narodnoj skupštini? Kada je krenula predsednička izborna kampanja i kada je održao konferenciju za štampu u holu Narodne skupštine kao predsednički kandidat.

Dakle, nemamo mi ništa protiv, mi smo to rekli i predstavnicima Fiskalnog saveta. Ako su oni rešeni da se bave politikom, samo neka napuste udobne fotelje i neka izađu sa političkim programom i neka učestvuju na izborima i onda smo mi potpuno ravnopravni. Dakle, sva ostala vrsta rasprave naravno da dolazi u obzir.

Zahvalni smo što ste danas ovde. Naravno da ćemo podržati kao poslanički klub Socijalističke partije Srbije vaše izveštaje i to je potvrda da mi poštujemo rad nezavisnih tela. Imamo određene sugestije na koje ću tokom rasprave ukazati.

Naravno, danas imamo četiri nezavisna tela – Državnu revizorsku instituciju, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenica za ravnopravnost.

Dakle, da podsetimo, nezavisni državni organi i regulatorna tela predstavljaju jedan oblik izmeštanja ranijih nadležnosti pojedinih državnih organa, odnosno ministarstava na nezavisne organe i regulatorna tela, što je evropski model smanjenja nadležnosti pre svega u stubu izvršne vlasti, koja je bila preregulisana i preopterećena brojnim nadležnostima.

Ja ne mogu da se složim da su nezavisna tela četvrta grana vlasti. U Srbiji postoje tri grane vlasti, a nezavisna tela imaju svoju odgovornost i svako u tom smislu treba da radi svoj posao i Vlada i mi koji smo narodni poslanici i nezavisna tela.

Danas možemo reći da imamo značajno iskustvo u radu nezavisnih državnih organa i tela, posebno u radu regulatora. O jednom broju regulatornih tela, kao što sam rekao imali smo prilike da razgovaramo, uputili određene sugestije i predloge vrlo dobronamerno, nekritički, vrlo konstruktivno, vrlo demokratska rasprava, demokratsko sučeljavanje mišljenja. Nismo se u nekim stvarima složili, ali to ne menja ništa. Tu smo da razgovaramo, u interesu pre svega građana, u javnom interesu.

Ono što je za njih jedinstveno jeste da sve bira Narodna skupština i da za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Najneposredniji oblik kontrole njihovog rada Narodna skupština ostvaruje kroz razmatranje godišnjih izveštaja o njihovom radu. Zato danas i razmatramo izveštaje navedenih nezavisnih tela za 2019. godinu. Najpre veoma kratko o Državnoj revizorskoj instituciji kao nezavisnoj vrhovnoj revizorskoj instituciji koja se stara o svrsishodnom i zakonitom upravljanju finansijama od strane svih direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.

Državna revizorska institucija pomaže Republici Srbiji da mudro upravlja i adekvatno koristi sve svoje resurse, pre svega finansijske resurse.

Državna revizorska institucija je za 15 godina svog postojanja i rada razvila i unapredila, moram priznati, svoju ulogu revizora, što pokazuje očigledan napredak u načinu trošenja budžeta na svim nivoima vlasti i kod najvećeg broja neposrednih i posrednih korisnika javnih sredstava.

Danas svi korisnici znaju da će njihovo upravljanje javnim sredstvima Državna revizorska institucija kontrolisati, bilo da se radi o budžetima ministarstava, javnih preduzeća na republičkom nivou ili javnih preduzeća na lokalnom nivou.

Istovremeno, pored kontrolne funkcije, Državna revizorska institucija ima i svoju misiju, a to je razvijanje svesti o potrebi transparentnog upravljanja javnim sredstvima, što je takođe od izuzetne važnosti i značaja.

Državna revizorska institucija ima i svojevrsnu preventivnu ulogu, jer korisnicima javnih sredstava daje i prethodne instrukcije o načinu upravljanja javnim sredstvima i ukazuje na propuste.

Naravno, prilikom revizije trošenja sredstava drastičnim slučajevima kršenja zakona DRI je dužan da preduzima zakonske mere prema neodgovornim korisnicima budžeta.

Danas raspravljamo o Izveštaju DRI za 2019. godinu. Možemo biti zadovoljni učinkom, govorim u ime Poslaničke grupe SPS, kada je reč o radu ove nezavisne institucije, čiji je rad odgovoran i dinamičan, što potvrđuju podaci izneti u ovom godišnjem izveštaju.

Izveštaj obuhvata četiri dela – revizija finansijskih izveštaja, revizija pravilnosti poslovanja, revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja i revizija svrsishodnosti poslovanja korisnika javnih sredstava.

Neću govoriti o podacima, uvažavajući da i ostale kolege treba da govore. Evo, to je moja ušteda vremena kao predsednika poslaničke grupe, uvaženi predsedniče. Govoriće o tome kolege u nastavku, vi ste govorili u uvodnom izlaganju, nema potrebe da ponavljam, o rezultatima koje ste postigli, u potpunosti ih podržavamo.

Dakle, da se ne bavimo brojkama, zaključak koji se nameće jeste da DRI odgovorno radi svoj posao, kojim štiti zakonitost trošenja javnih sredstava kod svih korisnika, a moglo bi se reći i da je DRI svojevrsni čuvar zakonitog upravljanja budžetskim sredstvima, jer svojim radom doprinosi i transparentnom i odgovornom ponašanju javnog sektora i osnaživanju njihovih službi interne revizije.

Iz tih razloga, Izveštaj DRI za prethodnu godinu treba pohvaliti i želimo javno da ga pohvalimo, prihvatiti i dati im zeleno svetlo da i dalje odgovorno kontrolišu sve korisnike javnih sredstava, bez izuzetaka. Dakle, nema izuzetaka o bilo kojem korisniku javnih sredstava da se radi.

Kada je reč o Zaštitniku građana, Zaštitnik građana je nezavisna kontrolna institucija, odnosno nezavistan organ koji u pravnom poretku Srbije postoji od 2005. godine, kada je donet Zakon o Zaštitniku građana. Donošenjem Ustava 2006. godine postaje i ustavna kategorija, tako da ima garantovanu ustavnu nezavisnost i ne pripada ni jednoj od tri grane vlasti. Ponavljam, ni jednoj od tri grane vlasti, zato nemojmo da formiramo četvrtu, pa makar i teorijsku, granu vlasti. U potpunosti se sa tim ne slažemo. Često Zaštitnika građana, kao i ostale nezavisne organe, nazivamo upravo tom četvrtom granom vlasti.

Zaštitnik građana štiti građane od nezakonitog, nepravilnog i neefikasnog postupanja uprave i ostalih delova javne vlasti koje imaju upravna ovlašćenja i pred kojim građani ostvaruju svoja prava.

Upravo smo prethodnih dana u Narodnoj skupštini govorili o sektoru javne uprave, o značaju njenog unapređenja, profesionalizaciji, govorili smo o modernizaciji, govorili smo o efikasnosti javne uprave. Kada budemo potpuno izgradili takav upravni sistem, verovatno će za Zaštitnika građana biti i samim tim manje posla. Ali, za građane ni jedan vakuum ne sme biti prepreka u ostvarivanju prava.

Svedoci smo da se na globalnom nivou od kraja prošlog veka sve više pažnje posvećuje razvoju ljudskih prava i njihovoj zaštiti, tako da je osim klasičnih državnih mehanizama, koji su često kruti i birokratizovani, u velikom broju zemalja uspostavljen institut Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana kao dodatnog mehanizma zaštite. U tom pogledu Srbija ide u korak sa svetom.

Govoreći o Izveštaju Zaštitnika građana za 2019. godinu, u radu ovog organa označio bih kao jednu svojevrsnu prekretnicu, jer je izborom gospodina Pašalića za Zaštitnika građana dobijen, sa sigurnošću ću reći, to je moje lično mišljenje ali i mišljenje Poslaničke grupe SPS, jedan novi kvalitet u radu ovog nezavisnog organa. Lično sam imao priliku i čast da sarađujem sa gospodinom Pašalićem, na svoje lično zadovoljstvo, nadam se i na obostrano, učestvujem u međunarodnim aktivnostima ovog organa, u pitanju je bio niz susreta sa ombudsmanima iz nekoliko zemalja i mogu reći da je njegov doprinos međunarodnom pozicioniranju srpskog zaštitnika dragocen, a međunarodni aspekt rada unapređen. To se u Izveštaju i prepoznaje.

Primena iskustava drugih zemalja važan je aspekt rada unapređenja, to se u Izveštaju prepoznaje, i primena iskustava drugih zemalja važno je iskustvo i posebno bih na tome zahvalio gospodinu Pašaliću, koji je u potpunosti posvećen oplemenjivanju i unapređivanju rada, a time i bržem i efikasnijem sprovođenju zakona koji su pravni okvir rada ovog organa koji, možemo uvek reći, radi između dve vatre – između građana sa jedne strane i između države, sa druge strane, a spektar delovanja doseže do svakog područja života.

Iz Izveštaja za 2019. godinu vidimo da se Zaštitniku građana obratilo oko 11 hiljada građana, a primljeno je više od 3.200 optužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Najviše pritužbi je bilo na kršenje ljudskih prava u ekonomsko-imovinskoj oblasti, socijalnih i kulturnih dobara i u oblasti uprave.

Dakle, možemo zaključiti da se radi o nezavisnom organu, koji deluje u veoma osetljivom i kompleksnom području društvenog života, a to su građanska, ljudska i manjinska prava, sa značajnom društvenom misijom, a to je unapređenje sektora javnih usluga u svim segmentima društva, što našim građanima treba da olakša ostvarivanje prava i vrati poverenje u prava države.

Gospodine Pašaliću, mi smo veoma zadovoljni vašim radom, ali, isto tako želim da podržim sugestiju gospodina Markovića sa početka današnjeg zasedanja, kada je rekao da na neki način Zaštitnik građana mora da odreaguje i na svakodnevne napade opozicije, ali ih ne bih nazvao opozicije, hajde da ovo ne politizujemo, pojedinaca iz tzv. opozicije na institucije sistema, na predsednika Srbije, na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, na Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je u potpunosti u pravu kada je rekao. Mi smo pre nekoliko dana razgovarali ovde u republičkom parlamentu o etičkom kodeksu. On će regulisati pravila ponašanja narodnih poslanika u plenumu i van plenuma, jer mi smo i van plenuma narodni poslanici. Ali, potreban je jedan etički kodeks, politički etički kodeks, dakle, kako i na koji način zaštititi svakodnevne napade i na predsednika države i na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i na nas narodne poslanike, jer svakodnevno smo izloženi jednoj negativnoj kampanji.

Nije suština u tome što smo mi izloženi. Mi smo odlučili da se bavimo politikom i mi kada smo ulazili u politiku, pa nismo mi pitali našu decu da li ćemo se baviti politikom ili ne. Na nas mogu da sruče sve fekalije, neka sruče kofu fekalija na nas, ali nemojte, mora da postoji jedan prag tolerancije i ne smeju da diraju porodice. Ne smeju da diraju porodice. I u tom kontekstu mora da odreaguje i Zaštitnik građana. I to je ono što mi od vas očekujemo u narednom vremenskom periodu.

Što se tiče Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ja moram malo tu da budem i lokal patriota, kako neko ko je iz Valjeva može da radi loše, nemoguće je.

Dakle, ovaj samostalni državni organ, koji u našem pravnom sistemu postoji više od 15 godina, ima značajna ovlašćenja u pogledu unapređenja dostupnosti podataka od javnog značaja, kao i u oblasti zaštite podataka o ličnosti, što je pre desetak godina sastavni deo izveštaja Poverenika, a od 2018. godine, to stoji i u nazivu ovog organa. Iskustva i praksa Poverenika su veoma dragoceni za unapređenje opšte transparentnosti u radu svih državnih organa, jer je zakonom propisana obaveza organa javne vlasti da omogućavaju pristup informacijama od javnog interesa, kao i da se zakonito postupa sa podacima o ličnostima u postupcima ostvarivanja prava pojedinaca, grupa i pravnih lica.

Ovaj organ svojim radom doprinosi demokratizaciji društva, jačanju odgovornosti javne vlasti prema građanima i posebno bih istakao da se o izveštaju Poverenika do prošle godine nije raspravljalo na plenarnoj sednici Narodne skupštine, tako da je nastavak ove prakse stavljanjem izveštaja na dnevni red ove sednice dragocen i za parlament i za Poverenika, ali pre svega, i za građane, koji se na ovaj način mogu upoznati sa radom ovog nezavisnog organa i sudbinom svojih zahteva i predstavki.

Ukratko se i iz izveštaja poverenika 2019. godine mogu izvesti sledeće ocene. Institucije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti se može smatrati tekovinom otvorenosti naše države i društva da se menja stanje odgovornosti javne vlasti prema zaštiti prava građana, pravnih lica omogućavanjem pristupa informacija od javnog značaja. Sledeća stvar, same brojke, opet neću govoriti o brojkama, govore o intenzitetu aktivnosti poverenika i njegovog tima.

Ono što se iz izveštaja može videti uočeno je da se pravo na slobodan pristup informacija od javnog značaja u Srbiji i u 2019. godini koristilo u velikoj meri, ali se i dalje veoma teško ostvarivalo bez intervencije Poverenika.

Korisnici ovog prava su bili najčešće građani, zatim udruženja, predstavnici medija, organi vlasti, politike, strani subjekti, stranke i njihovi članovi, advokati, privredni subjekti itd. Podnosioci zahteva su najteže dolazili do informacija u vezi sa trošenjem budžetskih sredstava javnih nabavki i drugim raspolaganjima javnim sredstvima, evidencijom javne imovine. Ovo je sve sadržano u vašem izveštaju, ja samo ističem onaj segment za koji smatram da je važan.

Dakle, istini za volju, veliki broj primljenih predmeta govori o sve većem stepenu poverenja u instituciju Poverenika i očekivanjima građana i drugih podnosilaca zahteva da će rad Poverenika uticati i na odgovorniji rad nosilaca javne vlasti i javne uprave. Naravno, da će i ovaj izveštaj imati našu podršku.

Isteklo je vreme i ja ću na samom kraju…

(Predsednik: Ja znam da ste vi iz Valjeva, ali Poslovnik je Poslovnik.)

Poslovnik je Poslovnik. Slažem se u potpunosti.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, predložili ste jedan izuzetno važan i značajan dokument koji će doprineti radu parlamenta i period koji je pred nama i sama primena ovog dokumenta će najbolje potvrditi ovakvu konstataciju.

Naravno da će poslanički klub SPS podržati svaki predlog koji će ojačati ugled Narodne skupštine Republike Srbije, koji će sačuvati dostojanstvo parlamenta i koji će osnažiti poverenje građana u najviše zakonodavno telo.

Naravno da imamo Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, imamo i pravilnike kojima je definisan, jasno su definisane procedure, pravila ponašanja unutar parlamenta u plenumu.

Poslovnik o radu koji je usvojen 2011. godine i kojeg je, mogu slobodno reći, i pregazilo vreme, jer i taj Poslovnik o radu smo usvojili kao jedno prelazno rešenje te 2011. godine poštujući i stav i Ustavnog suda i stručne javnosti i Evropske komisije, ali evo to prelazno rešenje je ostalo aktuelno i do 2020. godine, i ja verujem da ovaj Saziv ima spremnosti, volje i snage da se bavi i ovim važnim aktom i da ćemo u periodu koji je pred nama raditi na izradi novog Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Dakle, imamo Poslovnik o radu, imamo pravilnik, njima jesu uređena pravila ponašanja i jasne procedure unutar plenuma, ali etički kodeks ima jedan, rekao bih, širi kontekst. Osim toga što ovo jeste kvalitativan iskorak u smislu poboljšanja i jasnijeg preciziranja pravila ponašanja unutar parlamenta, on se bavi i pitanjem i ponašanjem narodnih poslanika van ove zgrade.

Dozvolite, mi nismo narodni poslanici samo u ovom plenumu, mi nismo narodni poslanici samo u ovoj zgradi, mi smo narodni poslanici i legitimno izabrani predstavnici građana i van ove zgrade i van ovog parlamenta i građani od nas očekuju i odgovoran i ozbiljan odnos.

Ovo je, rekao bih, potvrda da smo naučili i da možemo da menjamo sebe. Oni koji ne žele da se pokaju za ono što su uradili i koji pokazuju da im nije žao, oni uvek ostaju na dnu. Oni uvek ostaju u mulju, mogu sa sigurnošću reći. Mislim da je ovo naša obaveza ukoliko želimo da živimo u zemlji u kojoj ne samo da ćemo mi poštovati sve druge, već i u zemlji u kojoj će drugi poštovati i nas.

Pred Srbijom su velika iskušenja i ovo nije šansa i nije prilika za političku demagogiju, nije prilika za politikanstvo, već prilika da damo jedan zajednički doprinos, kao legitimno izabrani predstavnici građana.

Ovo je novo vreme, nije referendumsko pitanje, ne izjašnjavamo se za i protiv, već je potreba da se promeni kultura rada, potreba da se promeni kultura življenja.

Licemerno je reći ono što se moglo čuti tokom proteklih dana na račun etičkog kodeksa, važnog dokumenta, da je ovo pokušaj ograničavanja slobode i izražavanja i da je ovo nekakav politički sud da zapreti poslanicima da misle drugačije. Naprotiv, dame i gospodo narodni poslanici, pa mi želimo demokratsku raspravu, mi želimo demokratsku sučeljavanje mišljenja, argumentovanu demokratsku raspravu, ali ne snaga sile, već snaga argumenata.

Poslanik, to smo mnogo puta do sada rekli, nije snažan onoliko koliko je fizički jak, pa može da unese pištaljku ovde u parlament ili da lupa u poslaničke klupe, poslanik je jak onoliko koliko su mu snažni argumenti sa kojima nastupa.

Etički kodeks, ono što je rekao kolega iz JS, baštini istinu, kao temeljnu vrednost, pa valjda je istina i interes svih nas. Ovakva konstatacija izrečena na račun etičkog kodeksa je istinita taman onoliko koliko je istinito i to da je razlog za bojkot parlamenta u prethodnom sazivu bio taj što je neko želeo da onemogući demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja.

Zar neko veruje u to? Ne, razlog bojkota parlamenta u prethodnom sazivu je upravo bio suprotan. Mi smo sve vreme čekali da čujemo šta je to alternativa. Nismo je čuli. Razlog za bojkot parlamenta je bio nespremnost za demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja, jer jedan deo opozicije nije bio spreman da kroz tako argumentovanu raspravu pokaže svoju snagu, već je pokazivao nešto drugo. Jednu vrstu političke anemičnosti i jednu vrstu političke impotentnosti.

Za nas je ključno pitanje danas, kada govorimo o etičkom kodeksu, zašto etički kodeks nije usvojen u prethodnom vremenskom periodu? Mi smo na ovome radili skoro dva saziva i imali smo gotovo finalno izrađen dokument. Nije usvojen.

Naš stav, stav vladajuće koalicije je bio jasan, dakle, mi želimo etički kodeks, ali smo želeli da napravimo što širi konsenzus, jer kada govorimo o etičkom kodeksu, kada govorimo o Poslovniku o radu Narodne skupštine, o usvajanju novog Poslovnika o radu Narodne skupštine, to nikako ne sme i ne treba da bude odraz aktuelnog političkog trenutka, već treba postići što širi konsenzus. Treba napraviti jedan univerzalan model, univerzalan pristup koji će biti prihvatljiv i za neke naredne parlamentarne većine, a ne svaka parlamentarna većina da donosi novi etički kodeks i da donosi novi Poslovnik o radu.

Setite se 2000. godine, gospodin Atlagić se seća 2000. godine. Ništa tada nije valjalo zato što je crveno, nije valjao ni Poslovnik o radu, a bilo bi im bolje da su ostavili taj Poslovnik o radu od 2000. godine, jer taj Poslovnik je unosio i odgovornost i ozbiljnost u radu. On je insistirao na tome da u svakom trenutku u sali bude 126 poslanika, a o svakoj povredi Poslovnika su se poslanici istog trenutka izjašnjavali.

Dakle, potpuno je jasno, ako napravimo jednu retrospektivu i vratimo se unazad, događaja iz prošlosti zašto nekome nije bio interes da se usvoji etički kodeks, pa onda ne bi mogli da unose kamen u Skupštinu, pa ne bi mogli fizički da upadnu u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, pa ne bi mogli fizički da nasrnu na predsednika Administrativnog odbora ili fizički da nasrnu na poslanike koji žele samo odgovorno, ozbiljno da rade svoj posao ili da pokušaju nasilno da uđu u Narodnu skupštinu, pa ko je još bilo kada u bilo kojem trenutku zabranio bilo kojem poslaniku da uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije?

Dakle, manjak političke moći, manjak političkog uticaja, nedostatak ideja, nedostatak programa dovodi do onog najprimitivnijeg ponašanja koje se može okarakterisati kao nasilničko i kao siledžijsko ponašanje, dovodi do vokabulara koji odavno prevazilazi granice političkih okvira. Niti je to politika, niti je ovo suština postojanja politike i to ne sme nikako da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji. Evo prilike da se svi zajedno odupremo tome i nisu ovo samo politički problemi, već moralni imperativi. Oni koji su se opredelili za ovakav put, za drugačiji put, nisu oni uživali u plodovima, već u trnu. Mi smo želeli da im pomognemo, oni nas nisu razumeli, želeli smo da im pomognemo tako što smo kroz izmene izbornih zakona spustili cenzus na 3%, želeli da napravimo reprezentativan uzorak javnog mnjenja ovde u parlamentu, da politiku vratimo u parlament, da oživimo parlament i vrlo jasno rekli – politika treba da se vodi u parlamentu, a ne na ulici. Nisu mogli da dostignu ni tih 3%, nisu imali ni hrabrosti, ni snage da učestvuju na tim parlamentarnim izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ključna reč kada govorimo o radu parlamenta, ključna reč …

Završiću.
Čini mi se da je ključna reč kada govorimo o radu parlamenta – pristojnost. Pristojnost je nešto što moramo da pružimo državi i njenim građanima. Ruzvelt je rekao da je pristojnost najpraktičniji način vođenja politike, a istovremeno da je to i okvir čitavom društvu. Definitivno na različite načine sagledavamo reč i značenje reči pristojnost.
Govorimo o potrebi da se iz javnog diskursa izbaci sve ono negativno, sve ono što bi moglo okarakterisati kao nasilje, kako bi imali normalnu i pristojnu komunikaciju, kako bi imali normalan i pristojan parlament. Ova vladajuća koalicija je delima, a ne rečima pokazala da joj je stalo do pristojnosti, ali ujedno uvažavajući i princip odgovornosti. Nije se bežalo od odgovornosti, nisu se skrivale greške, nisu se plasirale laži da bi se prikrile bilo čije brljotine.
Dakle, to i jeste suština pristojnosti. Pošteno raditi, biti odgovoran za svoje greške, imati odgovornost za ono što je učinjeno. Važno je imati snage i hrabrosti, priznati grešku i prihvatiti konsekvence za te greške.
Srbiji vrsta nepristojnih podela u ovom trenutku nije potrebna i sve ovo je bio ozbiljan napredak na političkoj sceni Srbiji, gde godinama unazad apsolutno niko nizašta nije bio odgovoran i apsolutno niko nizašta nije kriv.
Ne treba da budemo samo predstavnici političkih stranaka i ne treba da budemo predstavnici samo građana, već treba da budemo primer za čitavo društvo. Cilj da se bez izbora dođe na vlast u Srbiji definitivno neće proći.
Građani su na izborima jasno rekli šta misle o političkim partijama, šta misle o izbornim listama. Ovaj parlament je glas naroda i na samom kraju, predsedniče, reći ću, ovo je Narodna skupština Republike Srbije i mi ne želimo da diskriminišemo bilo koga. Poštujemo prava nacionalnih manjina.
U ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije, mislim da to ranije nije bila praksa, ali imate dva potpredsednika iz redova nacionalnih manjina, imamo poslaničke grupe koje predsedavaju Narodnom skupštinom, imamo poslaničke grupe nacionalnih manjina, imaju prirodan prag, a ne neophodan cenzus od 3%, ali isto tako nacionalne manjine moraju da znaju jedno, da moraju poštovati Ustav i zakon države u kojoj živimo.
Kako odgovoriti na samom kraju na sve one negativne tendencije i pojave, dakle na pokušaj da se minimizira i u najnegativnijem kontekstu predstavi rad parlamenta u narednom vremenskom periodu. Svaki komentar treba shvatiti kao kompliment i treba da nastavimo da radimo onako kako smo radili od trenutka konstituisanja do danas. Dakle, odgovorno, ozbiljno, posvećeno, u najboljem interesu građana, da parlament i u narednom periodu bude ono što je danas, a to je simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu. Zahvaljujem predsedniče.

Zahvaljujem predsedniče.

Kolega Samir me je pomenuo imenom i prezimenom.

Naravno da sam imao svoje razloge kada sam govorio o poštovanju Ustava Republike Srbije i nisam smatrao da kolega Samir ima razloga u tome da se prepozna. Kada je već pomenuo, ne mislim da je to učinio zlonamerno, ali kada je već pomenuo želim da pojasnim.

Ja sam o tome više puta govorio ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Svako od nas je onog trenutka kada su verifikovani mandati potpisao zakletvu, a ta zakletva podrazumeva i poštovanje Ustava i da ćemo raditi u najboljem interesu građana Srbije.

Ustav kaže da je Srbija jedinstva i nedeljiva. I onda je za mene nezamislivo da predsednici, kao predsednici poslaničkih grupa Narodne skupštine Republike Srbije odlaze, recimo, u Prištinu i šalju zapaljive poruke upućene Vladi Republike Srbije, samo zato što incidenti koji su želeli da izazovu ovde u parlamentu i da skrenu pažnju javnosti nisu uspeli, jer su od strane predsednika naišli na jedan prag tolerancije i rasprava nastavljena u demokratskom duhu.

Dakle, to što oni imaju osećaj manje vrednosti to je njihov problem. Srbija ne želi da diskriminiše nikoga, a to što oni diskriminišu predstavnike svoje nacionalne zajednice to je već njihovo pitanje. Ja nemam problem lično sa integritetom tih narodnih poslanika, ali imam žestok problem sa onim što oni govore u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To sam jasno rekao i uvek ću skrenuti pažnju kada neko kaže da se u Gračanici slobodno viori srpska zastava. To je bio moj razlog zašto sam rekao da se mora poštovati Ustav Republike Srbije. Zahvaljujem predsedniče.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu i, rekao bih, faktor stabilnosti. Srbija se jasno zalaže za mir, dobrosusedske odnose, stabilnost, prosperitet i saradnju. Srbija ima jedan jasan i principijelan stav, a to je da ukoliko postoje otvorena pitanja, onda se ta otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog, nikako jednostranim aktima, jednostranim potezima, jer vreme iza nas je pokazalo da jednostrani akti, jednostrani potezi ne donose apsolutno ništa dobro.

Srbija takođe ima stav da se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država. Zašto sam napravio ovaj kraći uvod? Da bih postavio konkretno pitanje ministru spoljnih poslova, ili predsednici Vlade Republike Srbije, a tiče se našeg doskorašnjeg ambasadora u Crnoj Gori. Pitanje je da li se uspostavio kontakt i da li se razgovaralo sa novim vlastima i novom vladom Crne Gore oko pokretanja eventualne inicijative da se gospodin Božović vrati u Crnu Goru i ako jeste, kakav je ishod tih razgovora? Jer, pomalo mi je zabrinjavajuća izjava novoizabranog premijera Crne Gore u Briselu. Naime, u kampanji je kritikovao odluku o poništavanju Podgoričke skupštine 1918. godine o prisjedinjenju Srbiji, a sada tvrdi da ona vređa suverenitet Crne Gore.

Ne želim da verujem, ali se nameće pitanje da li je ovo nastavak politike koju je demonstrirao i bivši režim? Da vas podsetim, taj bivši režim je upravo predsednika Srbije i Srbiju okrivio da se mešala direktno u izbore u Crnoj Gori, iako predsednik Republike Srbije nije pozivao građane da glasaju za nekoga, za bilo koju političku opciju u Crnoj Gori. To su radili Rama i drugi. Ali, to za njih nije direktno mešanje, jer im to verovatno odgovara.

Srbiju nije interesovala vlast u Crnoj Gori, Srbiju interesuju ključne stvari, a to su naši građani koji žive u Crnoj Gori, status naših građana koji žive u Crnoj Gori i kojih ima 29%. Ja lično mislim da ih ima više, a videćemo koliko je kad se završi novi popis, nadam se da će doći do novog popisa stanovništva u Crnoj Gori. Nas interesuje imovina SPC koja je bila predmet napada bivšeg režima i to ne može da nam ospori nijedna međunarodna konvencija da branimo naše svetinje.

Kada kažu da se neko direktno meša u unutrašnja pitanja jedne države, konkretno Crne Gore, postavlja se pitanje da li je priznanje Kosova od strane Crne Gore, recimo, mešanje Crne Gore u unutrašnje pitanje Srbije?

Mislim da je zaista dosta više plašenja Crne Gore sa srpskim hegemonizmom i mislim da na to konačno treba da se stavi tačka. Iz tog razloga smatram da je važno da dobijemo konkretan odgovor na ovo pitanje, kako bi se, po mišljenju Poslaničke grupe SPS, otklonila jedna nepravična, nekorektna i nedolična odluka. Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem gospodine Orliću.

Poštovana gospođo Obradović, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.

Iako su izmene i dopune zakona, zapravo u pitanju izmene i dopune kojima se produžavaju rokovi za primenu odredaba krovnog zakona kojima se tretiraju plate u pojedinim delovima javnog sektora.

Dozvolite mi da u ovom uvodnom izlaganju akcenat pre svega stavim na nešto što poslanički klub SPS smatra da je jako važno, a to je reforma javne uprave. Reforma javne uprave kao jedan opšti društveni cilj, reforma javne uprave kroz čiju realizaciju ćemo stvoriti i nastaviti da stvaramo i ekonomski jaču Srbiju i uređeniju državu, ali i socijalno pravedniju državu.

Naravno važan deo te reforme jeste i sistem plata koji treba da omogući da se reformiše u cilju dobijanja jednog platnog modela kojim se obezbeđuje pravednije vrednovanje rada sa aspekta i obrazovanja i kvaliteta i efektivnosti na radu, ali pre svega polazeći od one teze za isti posao ista plata.

Plate u javnom sektoru su još uvek, na žalost uređene sa čitavim nizom zakona i zbog različitog platnog modela dovode do neujednačenosti u pravima, dovode do neusaglašenosti, do nemogućnosti jedne efektivne kontrole, ne transparentnosti, rekao bih sa sigurnošću do jednog ne pravičnog sistema. Zato uređenje sistema plata u javnom sektoru predstavlja značajan zadatak za Vladu Republike Srbije, značajan zadatak za vas ministarko i za vaše ministarstvo, jer jedino pravednijim modalitetom možemo računati na stručnu, kreativnu, ali i na ne koruptivnu upravu čemu svi zajedno, nadam se težimo.

Ovim izmenama zakona, kao što je i bilo reči u uvodnom izlaganju, prolongiraju se rokovi primene odredaba jednog dela koji se tiče upravo plata za jedan deo javnog sektora. Navedeni su razlozi. Ti razlozi za nas jedu opravdani. Prvi razlog, kao što je maločas kolega govori jeste ovo jedna nepredvidiva godina, godina puna izazova, pandemija izazvana kovidom i naravno da je to potpuno opravdan razlog jer pandemija je na žalost poremetila i nekako prolongirala sve procese, sve promene u ovom trenutku.

Drugi razlog je da upravo zbog svih tih izazova sa kojima smo se suočavali u ovoj godini smatramo i mi da treba napraviti jednu detaljnu analizu, jednu detaljnu studiju i sagledati koliko će taj novi model i na koji način će taj novi model uticati, pre svega na budžet Republike Srbije i koliko će uticati na makroekonomsku stabilnost. Dakle, u potpunosti podržavamo razloge koje ste naveli za prolongiranje primene odredaba ovog krovnog zakona.

Reforma javne uprave je jedan trajan proces koji je preduslov za sprovođenje važnih državnih reformskih ciljeva i za opšti napredak u svim oblastima društva. Javna uprava je ta koja mora biti i stručna, mora biti profesionalna, morati biti sposobna da iznese reformu društva. Javna uprava nije samo puka administracija.

Apsolutno je pogrešna percepcija posmatrati javnu upravu kao puku administraciju. Ona jeste i kreator i realizator brojnih društvenih promena i zato treba da ima dostojno mesto u državnoj infrastrukturi.

Svaka javna profesija počev od sudije, lekara, nastavnika, nameštenika, državnih službenika, pa i onih na lokalnom nivou koji su zaposleni u toplanama, javnim preduzećima, bilo kojem drugom javnom preduzeću, vodovodu, zapravo na jedan način predstavljaju biografiju naše države. Svi oni su deo sistema, svi oni predstavljaju važnu kariku u realizaciji cilja koji želimo da postignemo i svaka od ovih profesija mora imati svoje mesto koje joj pripada, ali naravno na drugoj strani mora postojati i jedan visok stepen odgovornosti za taj rad.

Ne možemo mi dame i gospodo, razvijati javnu upravu, a da jedan mlad visoko obrazovani, kvalitetan čovek u javnoj upravi prima platu od 40.000 dinara ili ispod 40.000 dinara. Ima takvih primera i u lokalnim samoupravama. Ima takvih primera i u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde staferi, ljudi koji rade, naši mladi ljudi, obrazovani ljudi koji rade u poslaničkim grupama vrlo vredno i predano i posvećeno, imaju platu od 40.000 dinara.

Pre nekoliko dana razgovarajući sa predstavnicima Fiskalnog saveta vodili smo ovde žestoku debatu. Upravo na temu povećanja plata u javnom sektoru. Mi smo sa jedne strane smatrali da je to potpuno opravdano i da je važno povećati plate i da je važno poboljšati životni standard građana i da povećanje plata u javnom sektoru podstiče i povećanje plata u privatnom sektoru. Sa druge strane, postavlja se jedno ključno pitanje, a to je, sve vreme imamo dežurne kritičare koji govore da mladi ljudi odlaze iz Srbije, da visoko obrazovni mladi ljudi odlaze iz Srbije, a mi postavljamo jedno jednostavno pitanje – kako ćete ih zadržati u Srbiji? Tako što ćete im omogućiti da rade u lokalnim samoupravama za 40.000 dinara? Konkretno recimo, da rade posao javne nabavke koji je ogromna odgovornost i da za taj posao imaju platu od 40.000 dinara? Nećete sigurno.

Dakle, u potpunosti smo bili saglasni i danas to ponovo želim da istaknem, slažemo se sa povećanjem plata u javnom sektoru i pozdravljamo tu opredeljenost i odlučnost Vlade Republike Srbije, 3,5% početkom naredne godine, a u aprilu mesecu, dodatnih 1,5%.

Ovde je takođe suštinsko pitanje, znate kako da zadržimo mlade ljude u državnoj administraciji i ko će sutra raditi u državnoj administraciji, ko će čuvati pravni okvir ove države? Jer, državna administracija je ta koja upravo sprovodi zakone. Od stručnosti, posvećenosti javne uprave, od njene lojalnosti državi i zakonu zavisi svaka reforma u društvu.

Naša vlada je reformu javne uprave utvrdila kao jedan od reformskih ciljeva, polazeći pre svega od njenog značaja za jačanje pravne države i za naš evropski put. Naš reformski cilj je efikasna i funkcionalna javna vlast u skladu sa međunarodnim standardima i prihvatajući one dobre primere evropske prakse, ali javna uprava koja će pre svega raditi na dobrobit građana. Dakle, na prvom mestu čovek, na prvom mestu građanin Srbije, na prvom mestu javni interes.

U tom smislu Srbija je usvojila strategiju reforme javne uprave 2014. godine. Tada je doneto niz drugih strateških dokumenata koji treba da doprinesu realizaciji glavnog cilja, jer bez kvalitetnog zakonskog okvira, to je polazni osnov da bi mogli da započnemo uspešno reformski proces, ali bez efikasnog sprovođenja javnih politika u svim vitalnim sektorima države, što je upravo zadatak čitavog javnog sektora, teško je postići bilo kakav razvojni cilj.

Dakle, javni sektor je upravo je onaj deo sistema koji je ogledalo jedne pravne i uređene države. To su službe i organi pred kojima građani ostvaruju svoja prava, ali to su službe i organi pred kojima građani i izvršavaju svoje obaveze, na različitim nivoima vlasti – republička, pokrajinska, gradska, opštinski nivo vlasti.

U tom smislu, potrebno je razvijati kapacitete javne uprave.

Kako razvijati kapacitete javne uprave? Na prvom mestu profesionalizacija i modernizacija, a drugi segment reforme – racionalizacija.

Kada kažemo profesionalizacija i racionalizacija, naravno mislimo, pre svega, na efikasnije primenjivanje propisa kako bi građani mogli da efikasno i kvalitetno ostvare svoje prava, a kada kažemo racionalizacija, nekako jednostavna reč, ali isuviše kompleksno i složeno pitanje. Racionalizaciju ne smemo svesti na puko smanjivanje zaposlenih u javnom sektoru. Ne sme se svesti na linearno, da kažem, smanjivanje zaposlih u javnom sektoru, jer onda ne dolazimo do onog suštinskog cilja koji želimo da postignemo.

Ne smemo to poistovetiti, ako se sećate, sa reformom pravosuđa od pre nekoliko godina kada je otpušteno ne znam koliko stotina sudija, pa smo onda imali i sporo i neprofesionalno i nedostižno sudstvo. Dakle, i ovde je potrebno napraviti jednu detaljnu analizu, i ovde je potrebno napraviti jednu studiju i onda na osnovu toga ući u efikasan proces racionalizacije. Dakle, to nikako ne sme i ne može biti na uštrb efikasnosti rada organa.

U potpunosti smo saglasni sa onim što je maločas kolega iz SNS govorio, a tiče se novog sistema zapošljavanja u javnom sektoru. Zapravo, mi nikada nismo ni imali zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, mi smo imali samo kontrolisani sistem zapošljavanja i koliko je meni poznato, shodno nekim podacima kojima raspolažem, lokalne samouprave su se uglavnom pridržavale svega toga. Ali, mislim da je metodologija i metod koji će se koristiti od početka naredno godine jako bolji.

Dakle, od 1. januara na svakoj instituciji je odgovornost koliko će ljudi zaposliti, ali taj broj ne može biti veći od 70% onih koji su iz različitih razloga napustili instituciju. Ukoliko je to preko 70%, onda je svakako neophodna saglasnost komisije, nadležne komisije.

Dozvolite mi da u nastavku izlaganja se posebno osvrnem na lokalnu samoupravu, na njene reformske procese, na značaj lokalne samouprave za svakog građanina, a samim tim i u vezi sa pitanjima finansiranja lokalnih samouprava, na plate zaposlenih u lokalnim samoupravama koje su deo, takođe, reforme plata u čitavom javnom sektoru.

Naime, setom zakona koji je usvojen u toku 2016. godine i narednih godina planirano je uvođenje platnih razreda za sve zaposlene u javnom sektoru kako bi se približili istoj plati za isti rad, bez obzira na nivo vlasti, dakle da li je reč o gradu, da li je reč o opštini, da li je reč o Republici. To bi za lokalne samouprave značilo da se njihove plate ujednačavaju sa platama za iste poslove koji se vrše u drugim opštinama ili drugim gradovima koji su možda i ekonomski moćniji.

Zašto? Pored ostalog i zato što se podjednako odgovorni poslovi u maloj opštini plaćaju manje nego u većim, razvijenijim sredinama čija je ekonomska moć veća. Ovde se mora primeniti, rekao bih, jedan princip funkcionalnosti i efikasnosti, a ne može se zaobići ni analiza budžetskih potreba i budžetskog opterećenja koje nosi primena ovog modela. Efikasna i delotvorna uprava mora biti i jeftinija, dakle manje opterećenja za građane lokalne samouprave, manje opterećenja za građane Srbije.

Lokalna samouprava je prvi dodir građana sa državom i važan stub svake države. Nekim građanima u manjim opštinama je Beograd daleko, daleko su im republička ministarstva, ali su im lokalne samouprave tu na dohvat ruke i oni su navikli svoja životna pitanja upravo da rešavaju preko lokalnih samouprava. U tome je i veći značaj i uloga lokalne samouprave.

Najveći broj zahteva se upravo rešava u lokalnim samoupravama. Međutim, kao digresiju i kao temu za razmišljanje, želim da nametnem jedan podatak. Recimo, opština Crna Trava koja hipotetički ima negde oko 1.500 stanovnika ili Novi Beograd koji ima preko, ja mislim, neka me neko ispravi, ne znam precizan podatak, ali preko sigurno 270.000 stanovnika, ima iste nadležnosti i ima iste ingerencije.

Crna Trava sa ljudskim resursima i sa finansijskim mogućnostima, uz dužno poštovanje, ali mislim da ne može da pruži iste mogućnosti. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostog razloga, jer mislimo da nam je potrebna jedna funkcionalna mreža lokalnih samouprava u pravcu podizanja pre svega kvaliteta, centralizacija i decentralizacija poslova na neki način.

Dakle, poslovi koji se adekvatno obavljaju na lokalnom nivou da ostanu, a sve ostalo prebaciti na jedan, rekao bih, srednji nivo. To može da bude tema za razmišljanje svakako u narednom vremenskom periodu. Dakle, uspostaviti srednji nivo vlasti na kojem bi se obavljalo više poslova za više opština na tom nivou.

Mislim da je sistem lokalnih samouprava zreo za jedan ozbiljan dokument, pokrenuti pitanje reforme lokalne samouprave, ali opet uvažavajući ono što je veoma važno, a to su demografska kretanja, jer veliki je odliv stanovništva iz manjih opština, manjih lokalnih samouprava ka većim gradovima. Potrebna je jedna moderna strategija lokalne samouprave, taj nivo zaslužuje i savremen i moderan pristup.

Takođe, uvažena gospođo Obradović, verujem da ćete zadržati trend digitalizacije i e-uprave, da se na jednom mestu obavi što više poslova, dakle raditi na implementaciji svega toga u što više gradova i opština. Znam da ste i tokom jučerašnjeg dana radili na tome, da ste imali aktivnost upravo usmerenu ka tome. Verujem da ćete u što više gradova i opština uspeti da digitalizujete, da obezbedite e-upravu, da građani prosto ne moraju da lutaju od šaltera do šaltera, već da na jednom šalteru obave sve one poslove koji su neophodni, a opet shodno mogućnostima.

Još jednom, na samom kraju, naravno da ćete imati podršku od poslaničke grupe SPS za ove predloge. Razumemo u potpunosti razloge koje ste naveli. Ponavljam, oni su opravdani, mogu samo na samom kraju da navedem još jedan, recimo kao treći razlog, recimo mnoge ozbiljne države koje su uvele platne razrede, radile su čak deset godina na tome kako bi taj sistem profunkcionisao. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Kada je reč o amandmanu koji su podnele kolege iz poslaničke grupe Ujedinjena dolina SDA Sandžaka, moram da kažem da ću se po prvi put složiti u jednom delu izlaganja kolege Imamovića, verovali ili ne. Složiću se, naravno, i sa onim što je uvaženi profesor Stojimirović govorio, a mislim da je dosta toga i kolega i iz JS rekao.

Dakle, u čemu su slaganja, a gde su neslaganja? Prva stvar, mislim da o programu RTS-a svakako možemo da razgovaramo i to jeste legitimno pravo svakog od nas. Legitimno je pravo da svako iskaže svoj stav. Znate, mi smo nakon međustranačkog dijaloga imali jedu otvorenu raspravu i debatu, javnu raspravu ovde u parlamentu sa predstavnicima medija nacionalne frekvencije. Tu je bio i RTS, tu su bili i ostali mediji. Naravno, sve one političke opcije koje su bile zainteresovane, i parlamentarne i vanparlamentarne, pa čak i predstavnici NGO sektora, i mi smo se tada zalagali za tri stvari.

Prva stvar, da se definiše pravilnik, to je bilo neposredno pred izbore, da se definiše pravilnik kada je reč o javnom servisu, preporuke kada je reč o komercijalnim emiterima, jer ne možete vi privatnom sektoru nešto nametnuti.

Druga stvar, da, ravnomerna zastupljenost parlamentarnih stranaka, u tom trenutku svih onih političkih opcija izbornih lista koje učestvuju na izborima, ali smo insistirali da to bude sučeljavanje, da to budu debate i da to bude prilika da svako ima mogućnost da izađe sa svojim programom i sa ljudima koji su garant za realizaciju programa, pa građani neka daju svoj sud na parlamentarnim izborima.

Treća stvar na koju smo sugerisali, a mislimo da je to važno ne samo za javni servis, mislimo da je to važno i za komercijalne medije, to je jedan novi izazov sa kojim se suočavamo u 21. veku, a to je „fejk njuz“. Dakle, kada imamo takvu pojavu, onda imamo mogućnost i da na drugoj strani čujemo kontra argumentaciju i kontra činjenice.

Mogu da se složim sa kolegom Imamović, zaista nemam problem sa tim, bez obzira što je to manjinska parlamentarna stranka, svaka parlamentarna stranka mora i treba da ima svoje pravo da bude predstavljena na javnom servisu. Nemojte misliti da smo i mi kao predstavnici većine i deo vladajuće koalicije zadovoljni. Još milion puta da gostujemo, evo, kolega Života je maločas govorio, još milion puta i Dragan Marković Palma i Ivica Dačić da govore, pa neće biti dovoljno koliko su govorili oni koji su vladali pre nas. Neće biti dovoljan broj puta. Ali, ne bavimo se time na taj način iz jednog prostog razloga, jer, ponoviću ono o čemu sam govorio tokom jučerašnje rasprave.

Dakle, mislim da ne smemo i ne treba da se bavimo uređivačkom politikom, politikom medija. Cilj onoga što radimo jeste da obezbedimo nezavisnost javnog servisa. Ali, isto tako, tu ću se nadovezati na diskusiju kolege Stojimirovića, sada je prilika i sada je na potezu javni servis i sada je na potezu i upravni odbor i programski savet da odaberu menadžment koji će napraviti jednu ravnotežu između poštovanja prava pozicije i poštovanja prava opozicije i svih relevantnih političkih činilaca na političkoj sceni Srbije. Dakle, o svemu tome se da razgovarati, i kada je reč o zastupljenosti poslaničkih grupa i kada je reč o zastupljenosti nacionalnih manjina.

Sam amandman, mislim da kada ga ovako pročitate, on ne govori ono o čemu je govorio kolega maločas. On, između ostalog, u obrazloženju kaže – zbog objektivnog informisanja svih građana. Nije baš najjasnije, rekao bih, precizirano, a pri tome je rečeno – po volji režima.

E sad, ovde se postavlja pitanje – a šta je to po volji režima? Šta je ovaj režim konkretno uradio kada je reč o RTS-u? Da li je ovaj, da ne kažem režim, nego vladajuća koalicija, jer režim je nešto što je nametnuto, a vladajuća koalicija dobija podršku na parlamentarnim izborima, kao što smo to mi dobili na parlamentarnim izborima. Dakle, šta je to što je vladajuća koalicija u Srbiji nametnula? Da li je promenila jednog urednika RTS-a? Da li je nametnula bilo koje kadrovsko rešenje na RTS-u? Nije.

Igrom slučaja, ja sam gledao jednu od emisija, mislim da je bila prošle nedelje, informativna emisija, neću navoditi naziv emisije, jer zaista ne želim nikoga da kritikujem, ali mi je drago da vidimo da u toj emisiji konkretno nije bilo predstavnika nikoga od vladajućih struktura, a bio je predstavnik vanparlamentarne opozicione stranke, predstavnik NGO sektora. Dakle, nije tačno da se ne pozivaju, ali ne treba i ne možemo mi na to da utičemo i ne treba da se bavimo uređivačkom politikom. To je posao za nekog drugog.

S druge strane, loša je poruka koju šaljemo iz parlamenta, pri tome pominjemo izveštaje Evropskog parlamenta i o tome ću nešto reći. Loša je poruka da uvek nekako dolazimo do toga – sloboda medija. Sloboda mišljenja, sloboda izražavanja i sloboda govora su osnovni postulati jednog demokratskog društva, kakvo Srbija danas u potpunosti i jeste. Ako polazimo od teze da ako smo prisutni u medijima, onda je medijska slika dobra, a ako nismo prisutni u medijima, onda je medijska slika loša, ja mislim lično da to nije dobro. Onda bi ulazili i bavili se uređivačkom politikom medija, što nije cilj vladajuće koalicije. Dakle, mediji moraju da budu autonomni u odlučivanju.

Nemojmo sve, kada je reč o RTS, da pratimo kroz prizmu informativnih emisija, kroz prizmu političkih emisija. Kolega je maločas govorio o jednom segmentu koji je važan kada govorimo o radu Javnog servisa. Nije RTS samo informativni program i nije RTS samo politika. Dakle, RTS je i naučni i obrazovni i kulturni i sportski program, ali i filmski, dokumentarni program. Na RTS-u su, između ostalog, i dopisništva. Mislim da RTS u ovom trenutku ima oko 25 dopisništava. Koliko redakcija ima RTS? Dopisnici u Americi, Briselu, Evropi. Dakle, oprema koja godinama nije obnavljana, a koja se konačno obnavlja i modernizuje. Zahvaljujući RTS-u, kao što je maločas kolega rekao, školski program se odvijao u periodu pandemije i to je poseban značaj.

S druge strane, ako govorimo o nacionalnim manjinama, znate li šta je Lajmet? To je nešto što se tri puta emituje dnevno na RTS-u i mi lično iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije apsolutno nemamo ništa protiv. Nemamo ništa protiv ni da ostale nacionalne manjine budu zastupljene. Ali, da li je ovaj predlog, kada kažete da izdvajamo dinar za RTS, za to dovoljan? Ili želite da pošaljete neku drugačiju poruku? Bez obzira slagali se ili se ne slagali sa uređivačkom politikom RTS-a, ali ja mislim da je istorija države u RTS-u i da je nacionalno blago u toj Takovskoj 10.

Slažem se što se tiče menadžmenta, ali ne podržavam to da na jedan perfidan način se pokušava izazvati makroekonomska nestabilnost. U kom smislu? Tako što ako vi prihvatite da dinar izdvajate za RTS, onda će teret pasti na budžet Republike Srbije. Automatski je jedan od načina da izazove makroekonomsku stabilnost u državi.

Što se tiče izveštaja Evropske komisije, o tome ćemo govoriti, nadam se do 29. decembra, tokom jučerašnjeg dana sam postavio pitanje predsedniku parlamenta i drago mi je da sam dobio pozitivan odgovor, da ćemo imati i sednicu na kojoj će i parlamentarci, kao legitimno izabrani predstavnici građana, moći da kažu šta misle o izveštaju, da ćemo zauzeti određene stavove. Rekao sam da je to naša obaveza i odgovornost prema građanima, ne samo da slušamo šta nam govore u regionu, ne samo da slušamo evropske parlamentarce, koji zbog prefiksa izvestilac, imaju pravo da nešto kažu, a mi nemamo pravo da kažemo, već moramo da slušamo. To nije stav čitavog Evropskog parlamenta, to je stav samo jednog evropskog parlamentarca koji je izvestilac i koji je, ponavljam, rekla, neću izgovoriti ni prezime ni ime, ali je rekla da dobra vest što se u Srbiji neće otvoriti nova poglavlja.

Što se tiče evropskih parlamentaraca, kada ih već pominjemo, o tome sam govorio i tokom jučerašnjeg dana, interesantno je, znate, tokom međustranačkog dijaloga smo uglavnom razgovarali oko 42 zahteva, to je bio ultimatum, ali, ključne stvari su bile REM, RTS, mediji. Regulatorno telo za elektronske medije, zato što je jedan deo opozicije po svaku cenu želeo da ima svoje ljude u REM, da bi mogao na taj način da kontroliše elektronske medije, RTS, da bi imali prisustvo na RTS-u. Mi smo im rekli - nemamo mi problem sa tim, što više budete prisustvovali na RTS, na javnom servisu, to je bolje za nas. Građani će videti koliko vredite, odnosno koliko ne vredite.

Imao sam muzičku pratnju, pa sam zamolio da ugase

(Predsednik: To možete još malo, dok se ne usvoji kodeks.)

Ne nisam ja pustio muziku.

(Predsednik: Ne mislim na vas. Martinović je pripremio, dostavio u proceduru.)

Nije ni kolega Šaip Kamberi, znam.

Dakle, nadam se da ćemo vrlo brzo i etički kodeks usvojiti i da će i on da definiše pravila i van parlamenta i u parlamentu, ali vraćam se na ono što je tema.

Dakle, interesantno je da su to bile ključne teme. Nisu njih interesovali izbori, jer su unapred znali, na izborima neće učestvovati. Mogli smo da imamo i prirodni prag, kao što su imale nacionalne manjine, opet ne bi učestvovali na izborima. Ne mogu oni ni taj broj birača da sakupe, nemaju ni to poverenje. Njih je interesovalo samo jedno, ako može bez izbora da se dođe do vlasti, privilegija, kroz nekakvu prelaznu vladu, koja se i danas provlači kao jedna od tema, što naravno ne dolazi u obzir, ako misle da o tome razgovaramo tokom međustranačkog dijaloga, to odmah mogu da odbace. Mi iz poslaničke grupe SPS i pre nego što počne dijalog odmah to poručujemo, odmah mogu to da odbace, a za sve ostalo smo spremni, na sve ostale teme smo spremni da razgovaramo. Njih je interesovalo samo to i samo mediji.

Kada smo završili, pošto su insistirali da u REM dozvolimo da opozicija ima svoje predstavnike, mi smo rekli, u redu, poštujemo evropske standarde, poštujemo evropsku praksu, ali, znate šta, mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije imamo jasno i precizno definisane zakone, imamo zakonske okvire kako i na koji način se biraju članovi REM. Pošto ste vi u Srbiji, a ovo je Narodna skupština Republike Srbije, naša obaveza kao poslanika je da poštujemo te zakone, i da na taj način biramo sastav REM, uz dužno poštovanje.

Kad smo sve to završili oni su tek onda našli za shodno da obiću REM i da se upoznaju sa radom REM. I onda su rekli, ponavljam, da postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije i paralelni mediji. Pa, kako nema slobode medija u Srbiji, ako postoje paralelni mediji u Srbiji? Kako nema onda slobode medija u Srbiji? Kako se čuje opozicija u Srbiji, pa i ona koja je vanparlamentarna ako nema slobode medija u Srbiji. Hajde danas pogledajte vesti, pa pogledajte jučerašnje vesti, da li ima predstavnika vanparlamentarnih stranaka? Ima. Kako onda nema slobode medija u Srbiji, nije mi jasno.

Sa druge strane, kaže, zabrinuti za demokratiju, uz slobodu medija zabrinuti i za demokratiju. Vrlo je interesantno da o slobodi medija govore danas, a nisu govorili 2011. godine.

Gospodine Dačiću, vi i ja smo jednom prilikom, ne znam da li se sećate, pravim digresiju, mislim da je bila jedna emisija upravo na javnom servisu, iako mene kao predsednika poslaničke grupe vrlo retko pozivaju, ali eto, desi se, bila je jedna emisija. Vi i ja smo analizirali koliko ste puta u vremenskom periodu, bio je kratak vremenski period, oko 2011. godine je bilo, koliko ste puta u negativnom kontekstu bili na naslovnim stranama određenih novina. Izračunali smo da je to bilo blizu 150 puta, a bili ste deo vladajuće koalicije. E, to je sloboda medija. Ali mi nismo, ni vi niste podizali optužbe, već ste pustili medije da rade svoj posao, jer ste znali šta je istina i znali ste da je istina interes svih nas.

Postavljam pitanje, kako se ne setiše te 2011. godine, da govore u Evropskom parlamentu o slobodi medija? Baš te 2011. godine, Verica Barać je sačinila izveštaj i u tom izveštaju izrazila ozbiljnu zabrinutost o slobodi medija u Srbiji. Pitao sam ja to i Tanju Fajon, tokom međustranačkog dijaloga. Ona mi je rekla da tada nije bila izvestilac. Ja kažem - čekajte, onda ste mogli kao evropski parlamentarac, ako ste bili evropski parlamentarac, pa mogli ste bar da tada postavite pitanje. Nažalost, njihova uobičajena praksa je kada nemaju šta da vam odgovore onda obično nastane zatišje i prećute.

Dakle, slažem se delimično sa izlaganjima koje sam maločas čuo od kolega, ali moram da kažem ko se danas bori za slobodu medija u Srbiji, ko danas govori o slobodi medija u Srbiji. Da li su to predstavnici onih političkih stranaka koji su fizički napali novinare, odnosno novinarke, što je još gore, i to ispred njihove medijske kuće. Da li su to predstavnici onih političkih stranaka koji su izbacivali novinare sa konferencije za štampu samo zato što im nisu odgovarala pitanja koja su im novinari postavljali. Da li su to oni koji su protivzakonito upravo bili vlasnici tabloida i preko svojih marketinških agencija ucenjivali medije, zarađivali na svakom sekundu nacionalne televizije, odnosno televizije sa nacionalnom frekvencijom. Da li su to isto oni koji su slali policiju, podsetiću vas i na taj period, kada god neki dnevni list nešto loše objavi o njima, isti oni u čije vreme je moglo da se čuje samo jedno mišljenje, a to je njihovo mišljenje.

Znate, oni imaju taman toliko hrabrosti da ili isteraju novinare, ili da ne odgovore na pitanje, ili taman toliko hrabrosti da dođu pred Oliveru Zekić, odnosno, Olivera Zekić ima hrabrosti da dođe pred njih i da im objasni šta je zakon, i kako zakon treba da se poštuje, znači imaju taman toliko hrabrosti da dođu pred REM i da traže da se zatvori televizija "Pink", i da traže javno na konferencijama za štampu da se pogase pojedini dnevni listovi.

Tragično je da lider opozicione političke opcije izađe na konferenciju za štampu i da predstavnicima televizije sa nacionalnom frekvencijom kaže da onog trenutka kada dođemo na vlast mi ćemo vas ugasiti. To su ljudi koji se danas zalažu za slobodu medija u Srbiji.

Za razliku od njih, kažem, razgovaraćemo o tome kada dođe izveštaj Evropske komisije, važan segment, posvetićemo mu posebnu pažnju, ali za razliku od njih Srbija je danas zemlja u kojoj se poštuje i sloboda mišljenja i sloboda govora i sloboda izražavanja.

U prilog tome, da ne bih prepričavao i govorio, govori između ostalog i izlaganje kolege Marijana Rističevića. Kolega Rističeviću, drago mi je da ste među nama, želim vam dobro zdravlje, i ja tu ne bih imao šta da dodam, već samo da napravim paralelu sa svim onim što je on govorio.

Dakle, samo iz tog razloga ovaj amandman je za nas neprihvatljiv, ali se slažemo da treba razgovarati o pravcu na koji način nacionalne manjine treba da budu zastupljene na javnom servisu i na koji način predstavnici parlamentarnih stranaka, bez obzira što su nacionalne manjine i bez obzira koliko imaju poslanika moraju i trebaju da budu zastupljene, takođe, na javnom servisu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Samo da pojasnim. Nije godinu dana, već manje od mesec dana, i to više od 150 negativnih, ali nije to tema, to je već vezano za dnevne listove. Rekao sam već da se ne bavimo uređivačkom politikom i da nijednog trenutka ni gospodin Dačić niti bilo ko iz SPS, pa ni kolega Zagrađanin koji je prolazio kroz jednu tiradu, dakle, niko iz SPS nikada nije podneo krivičnu prijavu ni protiv jednog medija. To je naša praksa. Dakle, mi dozvoljavamo, svako treba da radi svoj posao. Kako i na koji način je radio svoj posao, to neka odluče građani.

Nije suština u tome da se mi kao parlament bavimo uređivačkom politikom javnog servisa. Ja to ponavljam. Dakle, ne želimo mi da se bavimo uređivačkom politikom javnog servisa, niti je to naš posao. Zna se ko se bavi uređivačkom politikom javnog servisa. Na nama je da kroz ovakve zakone obezbedimo nezavisnost u funkcionisanju javnog servisa i da javni servis može nesmetano da funkcioniše. Ali, takođe, na nama je da ukažemo na ono o čemu je govorio kolega Stojmirović, kada je reč o menadžmentu, da menadžment i da programski odbor, koji se konkretno bavi programom, upravo usmeri pažnju na ono o čemu ste vi govorili.

Kolega Imamoviću, mogao bih ja da iznosim niz podataka. Vi ste naveli jedno istraživanje. Verujte, imam i ja mnogo. Ali se opet ne žalimo. Ne žalimo se jer smatramo da nije samo prisustvo u medijima jedino merodavno da bi dobili nečije poverenje. Jeste važno, ali nije jedino merodavno. Najvažniji je razgovor sa građanima i najvažnije je da vam građani veruju.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ove zakonske predloge, ali obzirom da o ovim zakonskim predlozima ima dosta da se priča, pokušaću da to uradim u jednoj ubrzanoj proceduri.

Gospodine ministre Vulin, vi ste govorili o jednom veoma važnom sporazumu, reč je o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana. Rekli ste u uvodnom izlaganju da je između Vlade Republike Srbije i Albanije o uzajamnom putovanju građana potpisan Sporazum 2011. godine. Takođe ste rekli da se ovim izmenama vrši dalja liberalizacija procedura za putovanje građana Albanije u Srbiju i iz Srbije u Albaniju tako što se kretanje omogućava i uz posedovanje biometrijske lične karte kojom se može ustanoviti identitet građana jedne ili druge države.

Ova promena je rezultat potpisivanja Deklaracije tri zemlje – Severne Makedonije, Republike Srbije i Albanije, u cilju većeg privrednog rasta, u cilju privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana u sve tri države. Ovu Deklaraciju u oktobru mesecu 2019. godine potpisali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednici vlada Severne Makedonije i Albanije.

Dozvolite da napravim jednu digresiju. Rezultat onoga o čemu mi danas govorimo je zapravo, i ne bi govorili o ovome da nije mini šengena, kao nečega što je vizionarski potez. Mini šengen je, rekao bih, lekovit i najbolji za čitavi region. Konkretnu korist od mini šengena će svakako osetiti građani. To potvrđuje Sporazum o kojem mi danas govorimo. Nema zatvaranja granica, već se zajednički borimo protiv kovid pandemije i unapređujemo našu trgovinsku razmenu.

Dodatnim uprošćavanjem procedura, saradnjom, olakšavanjem protoka robe, usluga i kapitala činimo, možemo da učinimo mnogo toga. Region može biti značajan faktor samo uz saradnju. Zajednički se mogu prevazići svi izazovi i to je, ponavljam, vizionarska inicijativa koja menja čitav region.

Ako ne sarađujemo, onda zaista jesmo premali da delujemo kao faktori i tu se u potpunosti slažemo sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, a ako sarađujemo, mnogo samo snažniji i važan smo i interesantan faktor za investitore.

Dakle, unapređuje sve aspekte života ljudi na ovim prostorima. Oni koji kritikuju Mini šengen mislim da ne razumeju samu suštinu, mislim da ne razumeju ciljeve koji se žele postići ovom vizionarskom inicijativom, jer tu nema ničega što je smetnja interesima Srbije kako to između ostalog oni navode.

Srbija ne može biti sama, Srbija ne može biti izolovana, mi smo deo sveta, mi smo deo Evrope, mi smo deo regiona i što više sarađujemo biće koristi za naše građane i biće bolji ekonomski i ukupan društveni rast.

Što se tiče Zakona potvrđivanju finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, malo sam se studioznije bavio ovim predlogom zakona. Ima dosta podataka koji su jako važni i koje želim danas da saopštim. Naime, kroz kredit Evropske investicione banke finansiraju se završne faze projekata „Povezane škole i digitalne učionice“, kao i početak projekata „Računarski kabineti“, dok će od strane banke biti dodeljen garant za tehničku pomoć koja treba da pruži podršku sprovođenju projekta „Digitalne učionice“ i evaluacije rezultata sprovođenja projekta.

Projekat „Povezane škole“, sprovodi ga Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, ima za cilj da u matičnim objektima, dakle svih osnovnih i srednjih škola razvede internet do svake učionice. To treba razlikovati od internet priključka škole koji Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije kroz akademsku mrežu Republike Srbije obezbeđuje skoro svim školama još od ranije. Internet priključak obezbeđuju škole internet na jednom mestu u školi.

Do sada je prema nekim podacima internet razveden u sve učionice u oko 880 škola i to uglavnom većih i škola srednje veličine što je urađeno iz budžeta kroz prve dve faze ovog projekta. Treća faza treba da obezbedi internet u svim učionicama, svih osnovnih i srednjih škola i u planu je da se finansira iz kredita Evropske investicione banke zajedno sa osnaživanjem infrastrukture na centralnoj lokaciji u akademskoj mreži Republike Srbije kako bi se proširili kapaciteti za povezivanje svih učionica, svih škola na internet.

U trećoj fazi biće obuhvaćeno blizu 900 škola i planira se da bude završena početkom 2022. godine. Takođe, iz kredita Evropske investicione banke je za ovaj projekat predviđeno i 28 miliona evra. Ovaj projekat čini osnov za uspostavljanje digitalnih učionica, a značajnu podršku obezbediće i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete u punom kapacitetu kroz obezbeđivanje preduslova za ažurno vođenje dnevnika u elektronskom obliku u svim školama, što je danas veoma važno. Projekat je veoma značajan i za računarske kabinete, jer će na ovaj način biti obezbeđen pristup internetu sa svih računara u računarskim kabinetima.

Drugi deo kredita namenjen je aktivnostima u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u ukupnom iznosu od 37 miliona evra, projekat "Digitalne učionice" i on ima za cilj da nastavni proces obogati digitalnim nastavnim sadržajima kako bi se u školi obezbedili svi uslovi koje određeni đaci imaju i tokom učenja u kućnim uslovima, a sve zarad podizanja nivoa kvaliteta nastavnog procesa kroz koji će učenici ovladati predviđenim gradivom na brži, na jedan efikasniji način i koji učenicima treba da obezbedi bolje razumevanje obrađenog gradiva. Sastoji se od tri komponente digitalnih nastavnih sadržaja, opreme i obuka za nastavnike.

Digitalni nastavni sadržaji se nabavljaju svake godine u skladu sa potrebama škola. Po zakonu, škole se opredeljuju za određene štampane ili digitalne udžbenike, a na osnovu toga nabavlja im se digitalni udžbenik koji upravo odgovara odabranom odštampanom udžbeniku. Odabrani udžbenici ukoliko se rada o digitalnim udžbenicima.

Do sada su se nabavljali iz budžetskih sredstava i tako je predviđeno, koliko je meni poznato, i za narednu školsku godinu, iz budžetskih sredstava. Dakle, tako je predviđeno za narednu školsku godinu. U sektoru za osnovno obezbeđeno je 675 miliona. U tekućoj školskoj godini prvi, drugi, peti, šesti i sedmi razredi rade po novim planovima i programima za koje postoje digitalni udžbenici, dok će u sledećoj školskoj godini postojati i za preostala dva razreda. U sledećoj školskoj godini se očekuje i da digitalni udžbenici budu obezbeđeni i za sva četiri razreda gimnazija.

Do sada je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja obučio preko 30 hiljada nastavnika i time im pružio neophodna znanja da u nastavnom procesu znaju da koriste savremene tehnologije i digitalne nastavne sadržaje, digitalne udžbenike. U planu je da Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u narednoj godini obuči dodatnih 20 hiljada nastavnika. Čitava aktivnost se sprovodi iz budžetskih sredstava, što je veoma važno istaći.

Do sada je obezbeđeno 10 digitalnih učionica i to sedam hiljada velikih, tri hiljade malih. Pomenute učionice su obezbeđene iz budžetskih sredstava, dve hiljade u „Pilot projektu“ i osam hiljada u prethodnoj školskoj godini. U planu je da u drugom polugodištu tekuće školske godine se obezbedi 10 hiljada digitalnih učionica, kao i da se za narednu školsku godinu obezbedi 11.500 digitalnih učionica, što su stvarno impozantni rezultati.

Obe nabavke planirane su iz kredita Evropske investicione banke, 944 miliona bez PDV-a za prvu i 1.144.108.333 bez PDV-a za drugu fazu. Ove dve nabavke će biti dovoljne da sve učionice u osnovnim školama i gimnazijama postanu digitalne, dok će i u srednjim stručnim školama veliki broj učionica biti digitalizovan, što naravno jeste krajnji cilj.

Kako bi se nastavnicima obezbedili dobri uslovi za pripremu nastave, kao i mogućnost da učenicima pruže i on-lajn deo nastave, predviđeno je da se iz kredita Evropske investicione banke u toku sledeće godine nabavi čak 18.500 dodatnih laptopova za nastavnike, čime će se steći uslovi da projektori stoje u učionici, a da nastavnici sa sobom nose laptop.

Projekat "Računarski kabineti" ima za cilj da zanovi računare u računarskim kabinetima koji su u velikom broju škola veoma stari ili su čak i pokvareni. Zadnje sistemsko opremanje urađeno je čak 2008. ili 2009. godine kroz tadašnji Projekat "Digitalni kabineti", kada je obezbeđeno 2000 kabineta sa multipoint serverima koji su u velikom broju škola i dalje u upotrebi, a čije su performanse izuzetno slabe u odnosu na savremene računare, što znatno ograničava njihovu upotrebljivost.

Određen manji broj škola je uspeo da obezbedi novije računare, što zahvaljujući sposobnosti direktora i zaposlenih, što igrom slučaja da školu pohađa dete nekog od imućnih roditelja, ali većina škola je i dalje oslonjena na zastarele računare ili su zbog kvara ostali bez računara. Za osnovne i srednje škole potrebno je blizu 50.000 računara, ne računajući potrebe za predmet digitalni svet koji je u tekućoj školskoj godini uveden u prvi razred osnovne škole, a koji će u narednim godinama biti sukcesivno uveden i u naredna tri razredna prvog ciklusa osnovnog obrazovanja, što će neznatno povećati broj računara koji su potrebni školama.

U planu je, i to nas raduje, da se za sledeću godinu obezbedi blizu 30.000 računara. Za tu namenu su u kreditu predviđena sredstva u iznosu od 1.406.953.265 dinara bez PDV-a, kao i 600 miliona dinara sa PDV-om u okviru budžeta za narednu godinu. U planu je i da ova aktivnost postane periodična, te da se računari u školama zanavljaju za svakih pet do šest godina. Naravno da ćemo podržati ovaj zakonski predlog.

Treći zakonski predlog o kojem danas govorimo je Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid 19. Srbija je, dakle, zemlja koja je u evropskom vrhu kada su u pitanju sredstva uložena u borbu protiv Kovida i sanaciju posledica, ne samo po zdravlje naših građana i zdravstveni sistem, već i po samu privredu. Kako bi još u toku vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije mogle da se spreče drastične posledice, Vlada je 10. aprila 2020. godine donela uredbu kojom su utvrđene mere ekonomske politike kojim se umanjuje efekat pandemije po privredni sektor. Ove mere obuhvatile su finansijsku podršku Vlade privrednim subjektima, između ostalog putem kredit pod povoljnim uslovima i finansiranja minimalnih zarada.

Prema ovom vladinom programu, banke su odobravale kredite za likvidnost mikro, malim i srednjim preduzećima, o čemu je već bilo reči, koje ova preduzeća zbog posledica Kovida nisu mogla sama da servisiraju, pa je država odlučila da preuzme garancije za deo tih kredita prema posebnoj šemi i pod posebnim uslovima koji su najpre bili utvrđeni uredbom, a sada su preneti u ovaj zakonski predlog. Za ovu podsticajnu meru Vlada je od ukupnih podsticaja namenjenih privredi izdvojila dve milijarde evra.

Imajući u vidu ukupnu privredni situaciju i nakon završetka vanrednog stanja u Republici Srbiji i stanja pojedinih privrednih subjekata kojima je potreban oporavak od ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije Kovida 19, procenjeno je da treba nastaviti sa merama podrške privredi kroz ovaj kreditni model. To je i razlog donošenja ovog zakona kojim su u stvari ozakonjene mere Vlade sadržane u uredbi iz aprila meseca ove godine, koje mi u potpunosti podržavamo.

Inače, ono što želim na samom kraju još jednom posebno da istaknem, a o tome smo govorili i tokom Predloga zakona o budžetu za 2021. godinu, dakle, 700 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra ukupna je pomoć države Srbije privredi i građanima od početka pandemije Kovida 19, od marta do danas, uključujući i nove mere. To je 12,7% BDP. Da li je neka država preuzela ovoliki teret krize na sebe? Ja mislim da nije. To je odgovoran i ozbiljan odnos države, predsednika Srbije, Vlade Republike Srbije prema građanima Srbije, prema privredi.

Sve mere koje su do sada preduzete išle su ka onim najosetljivijim kategorijama. Pre svega, tu mislim na životni standard građana, da se očuva nivo zaposlenosti u Srbiji, ali i ka privredi, pre svega, ka privatnom sektoru, jer kao što smo više puta do sada rekli privatni sektor je budućnost, privatni sektor je krvotok, privatni sektor na svojim leđima i plećima drži najveći deo državnog aparata.

Uvek se postavlja pitanje odakle prostor, odakle sredstva u budžetu? Upravo zbog reformskog kursa Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine, to su tada bile teške, nepopularne, ali hrabre političke mere. Dakle, nije se mislilo o rejtingu političkih stranaka koje su tada bile deo vladajuće koalicije, već se mislilo o građanima Srbije.

Zahvaljujući tim merama, mi već nekoliko godina unazad imamo suficit, iako su nam se smejali kada smo ovde u parlamentu govorili o suficitu, kada smo vršili jednu ravnomernu preraspodelu fiskalnog prostora, kada smo u drugoj polovini prethodne godine rekli da je proces fiskalne konsolidacije završen i da sada taj deo suficita, jedan deo suficita usmeravamo ka životnom standardu građana, drugi ka rastu i razvoju. Naravno da je pandemija poremetila sve, ali sam potpuno ubeđen da ćemo zajedno pobediti i ovaj zdravstveni izazov i nastaviti da sa realizacijom onih ciljeva koje smo tada zajedno postavili.

Dakle, ja sam već rekao da su danas ključna pitanja u Srbiji. Uvek imate dežurne kritičare, uvek imate one koji kritikuju, ali danas su ključna pitanja u Srbiji. Da li je bilo otpuštanja u Srbiji u periodu pandemije? Da li je bilo zatvaranje fabrika? Da li je došlo do odustajanja stranih, direktnih investicija? Nije bilo zatvaranje fabrika. Nije bilo otpuštanja.

Mi imamo rekordnu stopu nezaposlenosti u Srbiji u odnosu na period 2012. godine, kada je bilo, čini mi se 25,9%, a u trećem kvartalu ove godine, ispravite me ako grešim, je 9%, dakle, rekordna stopa nezaposlenosti i nije došlo do odustajanja stranih, direktnih investicija.

Gospodin ministar je izneo jedan podatak. Ja imam podatak da je za prvih devet meseci ove godine, da su strane, direktne investicije iznosile oko 1,9 milijardi evra, da nijedan strani investitor nije odustao. To što su neki planovi i programi pomereni, pa pomereni su iz opravdanih razloga, ali ne zato što su strani investitori odustali.

Gledao sam analize i podatke. Naravno da ste u potpunosti u pravu kada kažete da najveći deo direktnih investicija koje dolazi na Balkan, 60% je usmeren ka Srbiji i nije slučajno što „Fajnenšel tajms“, već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava u sam vrh po privlačenju stranih, direktnih investicija.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da su pred nama danas kadrovska pitanja i kadrovska rešenja. Reč je o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije, drugi je izbor člana Fiskalnog saveta, treći je izbor dva člana saveta REM-a, zapravo četiri predložena kandidata onako kako je to zakonom definisano. Mi treba da izaberemo dva i ja sam ubeđen da će Narodna skupština u danu za glasanje izabrati najbolje rešenje.

Imam naravno svoje lično mišljenje. Saopštiću ga. Nemam sa tim problem kada je reč o jednom od kandidata. Slažem se sa koleginicom koja je ovlašćeni predstavnik SDPS i mi se koleginice temeljno spremamo i pripremamo za raspravu kada je reč o svakoj sednici, ali to kako radimo ostavićemo naravno građanima da procene na nekim narednim parlamentarnim izborima. Ovde je reč o nezavisnim regulatornim telima.

Kolega Arsić i kolega Mijatović su govorili o Savetu guvernera NBS. Ja mislim da rezultati i pokazatelji najbolje govore u prilog konstataciji kako je ovaj savet radio i koliku podršku zaslužuje Narodne skupštine Republike Srbije.

Kada je reč o Fiskalnom savetu, ja budućem članu Fiskalnog saveta želim puno uspeha, bez obzira što postoje određena neslaganja sa stavovima Saveta. O tome uvek otvoreno govorim u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ne tako često nezavisna tela imaju drugačije mišljenje od Vlade Republike Srbije, ne tako često nezavisna tela imaju drugačija mišljenja i od nas narodnih poslanika. Da nije tako postavljalo bi se i pitanje suštine postojanja tih nezavisnih tela.

Dakle, nije problem da sučelimo mišljenja, nije problem da imamo jednu demokratsku raspravu, demokratsko sučeljavanje mišljenja ovde u parlamentu, mada čini mi se, ono što sam rekao i prilikom razgovora sa gospodinom Petrovićem i ovde u plenumu, ali i na sednici Odbora za finansije, da njegove izveštaje i analize i izveštaje i analize Fiskalnog saveta u celini vreme demantuje i rezultati demantuju.

To što se ne slažemo ne znači da vršimo pritisak na rad nezavisnih tela. Naprotiv, mi želimo da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, ali smatramo da ovakva otvorena rasprava, da ovakva debata u plenumu, ne ovakva jer danas nema tu predstavnika Fiskalnog saveta, ali debata kakvu smo imali kada smo razgovarali o izveštaju Fiskalnog saveta, debata kakvu smo imali kada smo razgovarali na sednici Odbora za finansije, na sednici kojoj je prisustvovao i ministar finansija i guvernerka NBS i gospodin Miladin Kovačević, predstavnici DRI, takva rasprava svakako može biti doprinos i kvalitativan iskorak u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Mi to svakako pohvaljujemo i uvek smo spremni da učestvujemo u takvoj raspravi.

Ponavljam, to ne znači da vršimo pritisak na rad nezavisnih regulatornih tela. Zašto ovo kažem? Iz jednog prostor razloga što mi se čini da šta god da kažem ovde u plenumu u javnosti će naići na neki način na kritiku. Onda ispada da je Narodna skupština Republike Srbije protiv nezavisnih regulatornih tela. Ne, mi shvatamo šta je uloga nas poslanika kao legitimno izabranih predstavnika građana, da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih regulatornih tela, da pratimo da li poštuju zakon. Ali, sa druge strane, ne znam da li određena nezavisna regulatorna tela, kada konkretno govorim o Fiskalnom savetu, znaju šta je njihova obaveza i šta je njihova odgovornost. Tu se slažem sa gospodinom Mijatovićem, da moramo da napravimo određene paralele, odnosno granice odgovornosti.

Dakle, Fiskalni savet treba da oceni budžet i tu ocenu da podnese nama narodnim poslanicima, da izađe sa određenim stavovima, podacima koji se slažu ili ne slažu sa stavovima Vlade Republike Srbije i tu se njihova priča završava. Svaka dalja konstatacija poput one – ogoljena je politika Vlade jer je Vlada gurala probleme, ostavljala probleme po strani, konkretno iz oblasti zdravstva, su neutemeljeni, su politički i ja nemam ništa protiv.

Mi smo imali Zaštitnika građana koji nije udostojio ovaj parlament čak ni da dolazi na sednice Odbora, koji nije udostojio da odgovara na pitanja narodnih poslanika. Sve vreme se bavio politikanstvom. Nemamo problem. Ako neko iz Fiskalnog saveta želi da se bavi politikanstvom. Vrlo je jednostavno. Izađete iz udobnih fotelja, sačinite nekakav program, napravite izbornu listu, učestvujete na parlamentarnim izborima i vidite otprilike koliko vredite.

To se, naravno, ne odnosi na kandidata o kojem danas govorimo. Ja želim da kažem da će poslanička grupa SPS podržati i predlog kandidata za Savet guvernera NBS i želimo mu uspeh u radu, da nastavi, naravno, intenzitetom kojim je do sada radio Savet guvernera. Naravno da ćemo podržati i predlog kandidata za člana Fiskalnog saveta i verujemo da će ovaj kandidat u mnogome uticati da se na neki način promeni rad Fiskalnog saveta, bar u onom kontekstu da nemamo određeni stepen politizacije i određeni stepen političkih kvalifikacija.

Mada, moram priznati, evo, kolega Kovačević, slučajno sam ga pogledao, je tu, na poslednjoj sednici Odbora čini mi se da je malo ublažena retorika, čini mi se da je malo ublažena retorika i čini mi se da je malo napravljena jedna ravnoteža, mada je izrečena jedna kvalifikacija na račun rada Vlade Republike Srbije, da Vlada nije bila oprezna prilikom izrade budžeta, sa čime se mi nismo složili jer ova Vlada nije neodgovorna. Ova Vlada se ponaša odgovorno, ozbiljno i posvećeno i čuva makroekonomsku stabilnost i ne pozajmljuje, zapravo, ne ulaze u kredite, skupe kredite kako bi finansirala plate i penzije, već plate i penzije finansira iz realnih izvora prihoda. Ali, da ne pričamo previše o Fiskalnom savetu, dakle, naravno, podržaćemo ova dva kadrovska predloga.

Što se tiče izbora dva člana Saveta REM-a, ja mislim da je ova današnja rasprava ujedno i prilika da mi porazgovaramo i o REM-u, da porazgovaramo o svemu onome što se dešavalo u proteklom vremenskom periodu kada je reč o REM-u, ali da porazgovaramo i o svemu onome što je vezano za REM, a to je i uređivačka politika medija, a to je, nažalost, i RTS bio u jednom vremenskom periodu, neposredno pred izbore, pa i danas, nažalost, a to su i komercijalni mediji.

Naravno, to sam zaboravio da kažem, poštujemo kada je reč o izboru članova, poštujemo da je Odbor i da su članovi Odbora odgovorno, ozbiljno i posvećeno odradili svoj posao, da su ispoštovali procedure i to jeste za pohvalu.

Kada je reč o REM-u, vraćam se na REM, šta je uloga REM-a? Mislim da je važno da i pored toga što govorimo o kadrovskim rešenjima govorimo i o ovom pitanju, jer može biti korisno. Šta je uloga REM-a? Da li je uloga REM-a da se bavi programskom šemom pojedinih medija? Naravno da nije. Da li je uloga REM-a da određuje koga će Javni servis ili komercijalni mediji, recimo televizija Pink, televizija Hepi, da se ne uvrede drugi, pozvati u debatu informativnih emisija? Naravno da nije.

Zašto ovo ističem? Zašto ističem ulogu REM-a? Zato što već duži vremenski period unazad traje jedna hajka, jedna histerija i jedan napad na REM. Tokom nazovite međustranačkog dijaloga koji nas očekuje tokom naredne godine, ja sam zato danas insistirao, odnosno tokom jučerašnjeg dana, ne znam da li danas ili tokom jučerašnjeg dana, ne znam više kada sam pričao, ali sam insistirao da u plenumu razgovaramo o izveštaju Evropske komisije jer i izveštaj Evropske komisije, između ostalog, ima jedan deo koji se odnosi na međustranački dijalog. Važno je da čujemo šta i vi, kolege i koleginice, mislite o tom međustranačkom dijalogu, jer vi ste glas naroda, vi ste predstavnici građana, a ne samo da čujemo neke izvestioce Evropskog parlamenta. Dajte da i mi imamo konačno neki odgovor. Dajte da i mi ne ostanemo nemi, nego da imamo jasan stav. Jasan stav koji će biti, kao što sam rekao, podrška i predsedniku Republike, ali koji će biti podrška i Vladi Republike Srbije.

Dakle, tokom međustranačkog dijaloga, tokom razgovora na Fakultetu političkih nauka smo imali samo nekoliko tema, da zanemarimo ova 42 zahteva, ovo što nam je postavljeno kao uslov – ili 42 zahteva ili bojkot izbora, dakle, hajde u ovom trenutku to ostavljam po strani, ali smo imali samo nekoliko ključnih stvari. Jedan je bila REM, druga je bila RTS i treća je bila uređivačka politika medija. Ispravite me ako grešim. Tu su kolege i koleginice koji su učestvovali na razgovorima i na Fakultetu političkih nauka i u okviru međustranačkog dijaloga. Imao sam to zadovoljstvo da učestvujem i u jednim i u drugim razgovorima.

Mi smo vrlo jasno rekli, da ostavim, neću danas da govorim o onome što je krajnji cilj bio svega. Naravno da su želeli da imaju svoje ljude u REM-u, da imaju svoje ljude u RTS-u, da vrate Srbiju u prošlost, u vreme kada se moglo čuti samo njihovo mišljenje o medijima i naravno da je krajnji cilj ono što smo čuli, ne znam da li ima ovde kolega, nema kolega, verovatno je kasno, nema kolega iz poslaničke grupe, ne znam, otišli su, otputovali, nema kolega iz poslaničke grupe koji su govorili o prelaznoj Vladi. To je bio konačni cilj. Prelazna ili kako oni kažu tehnička Vlada, a to vam je zapravo put da bez izbora dođete do vlasti i do privilegija, a da za sve to vreme kroz REM, kroz Javni servis, kroz uređivačku politiku medija uređuje medije u celosti i kreirate psihološku svest građana. Promašili ste trenutak i vreme i mesto. To vreme je pluskvamperfekat političke scene Srbije.

Dakle, mislim da smo izrekli jasan stavi tokom međustranačkog dijaloga, a ja želim da ga ponovim i danas. Mediji u Srbiji, mi ne želimo da se bavimo uređivačkom politikom medija i mediji u Srbiji moraju biti autonomni u odlučivanju. Interes vlasništva je svakako primaran.

Zašto ovo ističem? Mnogo puta do sada sam rekao, to sam govorio i u okviru međustranačkog dijaloga, oni koji se protive ovome su definisali strategiju o privatizaciji medija. Shodno toj strategiji privatizovali su medije. Jel ste želeli kapitalizam? Jel ste dobili kapitalizam? Sad postavlja se pitanje – odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom, kada konkretno govorimo o medijima? Nemojte da potcenjujete privatne medije, jer i komercijalni mediji prate istraživanja. I komercijalni mediji znaju ko ima 60% ili preko 60% podrške građana, ko ima 11% podrške građana, a ko nije u mogućnosti da dođe ni do onih famoznih 3% podrške građana, iako smo vam spustili cenzus na 3% da bi imali reprezentativno preslikano javno mnjenje u parlamentu, da bi vam omogućili da imate svoje predstavnike u parlamentu i da bi politiku vodili u parlamentu, a ne na ulici.

Vi niste imali hrabrosti ni da učestvujete ni na takvim izborima, pa ste se opredelili na očajnički i gubitnički potez bojkote izbora, a danas tražite opravdanje. Onda imate naknadnu pamet, pa kažete – mi smo protiv bojkota, ali smo zato za razgovore o izbornim uslovima.

Polako, razgovaraćemo o izbornim uslovima kada se svi zajedno izborimo protiv onoga što je danas najveći izazov, a to je korona.

Sa druge strane, nemojte da potcenjujete medije, jer mediji jako dobro znaju šta je vest. Ako niste prisutni u medijima prosto i jednostavno, pa niste vest. Ponavljate jedno isto, kao matricu, kao traku, kao kasetu kad vratite unazad, pa ponavlja. Niste vest. To više nikome nije interesantno, to više niko u Srbiji ne želi da čuje. Dakle, nemojte da potcenjujete novinare i nemojte da potcenjujete medije na taj način.

Nećete to uspeti i nemojte, između ostalog, znate, da degradirate novinare, umesto da im odate poštovanje što u jednom veoma teškom periodu rade odgovorno i ozbiljno svoj posao, a svi znamo koliko je u ovom periodu važna blagovremena i prava informacija. Oni rade u ovom periodu jedan odgovoran i ozbiljan posao i vi umesto da imate poštovanja za to, vi ih degradirate. Vi ih delite na one koji jesu novinare i one koji nisu novinari. Vi ih delite na podobne i na nepodobne. To je licemerno. To govori samo o vašem političkom, moralnom i ljudskom karakteru.

Dakle, stalna kuknjava o medijima u medijima i polazeći od teze da ako smo prisutni u medijima medijska scena je odlična, a ako nas nema u nekim medijima medijska scena je katastrofalna je krajnje licemerna. Dosta više sa tim.

Što se tiče RTS-a, mnogo puta sam rekao ovde u parlamentu. Hoćete da promenite urednike RTS, promenite ih, u čemu je problem? Ja ne znam da li je ova vladajuća koalicija postavila bilo kojeg urednika RTS.

Dakle, pazite sada tragičnu, tragikomičnu situaciju. Ne znam kako bih je nazvao. Dakle, u periodu kada se Srbija suočava sa najvećim zdravstvenim izazovom za predstavnike opozicije je najvažnije da oni obave razgovor sa menadžmentom RTS. To je najvažnije, jer oni imaju nešto mnogo važno da saopšte građanima Srbije, a u periodu kampanje kažu – borimo se za pet minuta na RTS.

Znate šta, ja da odlučujem, a to im je rekao i gospodin Đukanović, čini mi se, tokom međustranačkog dijaloga – poklanjamo vam svo vreme. Izvolite, pa gostujte na RTS. Onog trenutka kada ste gostovali, pa vaš rejting više nije bio ni 2%, on je bio neprepoznatljiv u biračkom telu. Što više gostujete građani će više prepoznati vašu bezidejnost. Nemate ni program, nemate ni kadrove, nemate ljude. Dakle, što više gostujte na Javnom servisu.

Mi smo tokom međustranačkog dijaloga ovde u parlamentu organizovali jedno Javno slušanje i to je bio deo Agende koji smo zajedno definisali sa predstavnicima Evropskog parlamenta i tu su bili prisutni svi oni koji su bili zainteresovani da učestvuju u tome.

Mi smo učestvovali u tome, učestvovao je i jedan deo opozicije. Jedan deo opozicije je bio nezainteresovan da učestvuje u tome, mada mislim da je to bila prilika da kažu predstavnicima medija sa nacionalnom frekvencijom šta imaju, ali nisu imali hrabrosti ni to da učine. Tu su bili i predstavnici REM-a i tada smo vrlo jasno definisali da će biti utvrđen pravilnik kada je reč o javnom servisu, da će biti utvrđene preporuke kada je reč o komercijalnim emiterima, jer ne možete vi ograničiti nekoga ko je privatni sektor. Možete dati preporuke, ali ne možete im nešto narediti i to se ispoštovalo tokom izborne kampanje.

Mi smo predložili ako već govorimo o ravnomernom zastupljenosti na javnom servisu, dajte da to ne budu politički monolozi, dajte da to budu debate na različite tematske sadržaje, jer onda na najbolji način građanin mogu da sagledaju ko ima kakav program i ko su ljudi koji su garant za realizaciju tog programa. Mislite da oni koji se nisu pojavili na javnom slušanju, bi došli na takve debate? Ne bi.

Oni su spremni samo na jedno, a da međustranački dijalog koji smo imali, a pretpostavljam da će tako biti i u narednom vremenskom periodu, da od svega toga pokušaju da naprave farsu, da od svega toga pokušaju da zavaravaju javnost, kako bi predstavili od sebe žrtve i kako bi svoju inferiornost pretvorili u oružje i kako bi pokušali da među građanima Srbije pronađu nekoga ko se oseća kao žrtva. To vreme je odavno iza nas.

Građani su pragmatični. Građani očekuju rezultate, a rezultati su na strani vladajuće koalicije. Ako ste želeli na RTS, ja sam im to mnogo puta rekao, rekao sam im tokom međustranačkog dijaloga, želite na RTS, pa, evo, mi smo u direktnom prenosu RTS, jel tako predsedavajući, znači učestvujete u izborima, osvojite, evo, spustili smo prag na 3%, prisustvujete sednicama parlamenta i govorite ono što mislite, i niko vas ne sprečava u demokratskoj raspravi i demokratskom sučeljavanju mišljenja. Samo nemojte da nam kažete bojkot parlamenta zato što nam je to neko sprečio. Ma, nije vam niko ništa sprečio, nego vi niste imali mogućnost da svoju snagu pokažete kroz takav vid demokratske rasprave, argumentovane rasprave i argumentovanog sučeljavanja mišljenja, jer ste politički anemični.

Što se tiče REM-a, mislim da mi zaboravljamo ono što je naša suštinska uloga, ponoviću, a to je da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, a ne da nezavisna tela guramo u političko blato, politički ring, da to od njih očekujemo, to nije korektno, kako bi ostvarili sopstvene ciljeve. Naš posao je da podržimo REM u onome što je najvažnije, a to je da radi po zakonu, a ne da tumačimo zakone onako kako nama odgovara i da teramo nezavisna regulatorna tela poput REM-a, da na isti način, pogrešan način, tumači te zakone. Da se razumemo, REM niti je politički subjekt, niti učestvuje na izborima, niti opredeljuje ko će da pobedi, a ko da izgubi na izborima. Dakle, čemu onda sve ovo?

Vrlo je interesantno, tokom tih međustranačkih dijaloga stalno neke formule, stalno neke cifre, kad dođemo do REM-a, sve nešto tajnovito, biraćemo tri plus jedan, biraćemo tri plus dva. Mi pitamo po kojim procedurama ćemo izabrati, kad mi imamo naše zakone, koji su vrlo precizni, jasni, usvojili smo ih u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a oni kažu u skladu sa najboljom evropskom praksom i evropskim standardima. Znate šta, poštujemo mi i evropsku praksu, poštujemo mi i evropske standarde, ali, ovo je Srbija, a Narodna skupština Republike Srbije je usvojila zakon, koji je vrlo jasan i precizan i koji vrlo jasno i precizno definiše procedure po kojima se biraju članovi REM-a, i mi to danas i činimo.

Vrlo je interesantno, da kada, imam ja sasvim dovoljno vremena, koleginice, imate vi vreme, pa ću ja nastaviti, vreme koje vi niste iskoristili kao zamenik predsednika poslaničke grupe. Polako.

Dakle, vrlo je interesantno, da kada su završeni međustranački dijalozi predstavnici Evropskog parlamenta su se tek onda usudili da posete REM, ne pre toga. Dakle, tek onda su razgovarali sa predstavnicima REM. Imam ovde konstatacije koje su tada izrečene. Kaže, evropski parlamentarci posetili REM, govorili o tome kako postoje dve paralelne zemlje, kako postoje dve paralelne institucije, paralelni mediji. Pa čekajte, ako nema slobode medija u Srbiji, kako onda postoje paralelni mediji, to je ključno pitanje.

Podsetiću vas šta je još rečeno - zabrinuti za demokratiju, zabrinuti za slobodu medija u Srbiji. Mi smo im jasno rekli tokom međustranačkog dijaloga, demokratije se ostvaruje na izborima i mi ćemo u Srbiji imati fer i demokratske izbore, jer smo ispoštovali više od 90% agende koju smo dogovorili tokom međustranačkog dijaloga, a o slobodi medija, gospodo iz Evropskog parlamenta, imate, ne svi, ali ovi koji sebe nazivaju izvestiocima, imate najmanje pravo da o tome govorite. Zašto o tome, ponavljam, niste govorili 2011. godine kada je Verica Barać sastavila izveštaj i izrazila veliku zabrinutost kada je reč o slobodi medija u Srbiji? Tada to pitanje niko nije pokrenuo.

Ja sam ovo pitao ovu uvaženu gospođu, predstavnicu Evropskog parlamenta, Tanju Fajon. Ona kaže – ja tada nisam bila izvestilac. Jeste li bili evropski parlamentarac? Da li je vaša obaveza da postavite to pitanje i kao evropski parlamentarac? Kao što je ova Fon Kramon izašla kao izvestilac, pa je čula i suprotno mišljenje, jer njeno mišljenje nije mišljenje Evropskog parlamenta. To je ova Tanja Fajon koja kritikuje izlaznost u Srbiji, a ona, između ostalog, pa se mešala u izbore u Šapcu. To je ova Tanja Fajon koja je izabrana na izborima gde je izlaznost bila 26 ili 28%. Znači, nije ona osvojila 26 ili 28%, već je izabrana za evropskog parlamentarca na izborima na kojima je izlaznost bila 26 ili 28%.

Vrhunac čitave farse, kada govorim o REM-u, ko se bavi slobodom medija u Srbiji? Upravo oni koji su dolazili ispred tog istog REM-a, sa zahtevom da se ugase određene komercijalne televizije. Znači, to je vrhunac licemerja od strane jednog dela opozicije.

Sada, ja imam jedno konkretno pitanje i nadam se da ću na to pitanje dobiti odgovor od predstavnika REM-a kada budu prisustvovali sednici, a pitanje je – spotove sa pozivom na bojkot izbora, jer REM je, podsetiću vas, napravio jednu analizu parlamentarnih izbora i koliko su izborne liste prisustvovale u informativnim emisijama, pa i u dnevnicima svih medija, pogledajte, impresivni su podaci. Ne idu u prilog tezi koju smo čuli najvećim delom u izveštaju Evropske komisije, ali o tome ćemo govoriti kada za to dođe vreme.

Ali, vrlo je interesantno da spotove sa pozivom na bojkot izbora, koji su u toku predizborne kampanje oko 400 puta emitovane na određenim kanalima. Televizija nije platila ni jedan opoziciona stranka, već privatna firma. Kako je to moguće? Znate, u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji zakon, pošto se oni često pozivaju na Ujedinjeno Kraljevstvo, ali u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji zakon koji kaže, a i mi smo se to zalagali tokom međustranačkog dijaloga, da ne mogu učestvovati u debatama oni koji nisu učestvovali na izborima. To je potpuno logično. Šta vi zastupate? Pustite one koji imaju program, pustite one koji imaju ljude koji su garant za realizaciju tog programa. Ako nemate program onda nemojte smetati drugima.

U pravu je koleginica Nataša, ona je maločas govorila, Savet Evrope jeste naručio jednu analizu i ta analiza kaže da Srbija ima izuzetno dobar zakon o medijima, a da regulativa, nominacija izbora, kada govorimo o REM-u, ima najbolju praksu.

Ja sa time želim da završim ovo izlaganje. Ponavljam, podržaćemo Predlog izbora člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije, podržaćemo Predlog izbora člana Fiskalnog saveta i naravno u danu za glasanje opredelićemo se kada je reč o predloženim članovima REM-a.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, obzirom da smo na Kolegijumu Narodne skupštine već razgovarali o ovoj temi, ja želim povodom toga da vam postavim konkretno pitanje jer mislim da je važno da javnost čuje vaš stav, a samim tim i stav parlamenta oko ovog pitanja i ukoliko ste u mogućnosti voleo bih naravno da odmah odgovorite. Ukoliko ste raspoloženi, ukoliko ste u mogućnosti voleo bih da odmah odgovorite na ovo pitanje.

Pitanje je vrlo konkretno – da li postoji mogućnost da u plenumu konačno raspravljamo o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu evropskih integracija? Znam da ovo do sada nije praksa i da bi ovo bio prvi put da se nešto ovako desi u parlamentu, ali reći ću zašto mislim da je to važno i zašto ovo pitanje postavljam baš danas. Mislim da ulazimo u jednu fazu nezapamćenih pritisaka i na predsednika Srbije i na Vladu Republike Srbije i na vas kao predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ali i na čitavu Narodnu skupštinu, na sve poslanike koji su ove izabrani voljom građana.

Ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja vodi odgovornu i odlučnu politiku po pitanju odbrane nacionalnih i državnih interesa, Srbija koja želi da zadrži svoj stav, Srbija koja ima svoje mišljenje, koja vodi samostalnu spoljnu politiku koja je u najboljem interesu svojih građana i koja ne želi da kvari istorijska i tradicionalna prijateljstva definitivno ne odgovora i kada bilo šta kažemo i kada na bilo šta ukažemo uglavnom dobijamo opomene. Pojedini evropski parlamentarci samo zato što imaju onaj prefiks – izvestioci ponašaju se shodno uobičajenoj praksi – Beograd je apsolutno za sve odgovoran i Beograd je apsolutno za sve kriv, a Prištini se kao i do sada gleda kroz proste.

Imaju pravo da kažu i nekoliko dana pre takvog stava u Evropskom parlamentu i ako je to stav samo jedne evropske parlamentarke, ali ne i stav čitavog Evropskog parlamenta, ali imaju pravo i da kažu da je dobra vest što Srbija neće otvoriti nova poglavlja.

Iz Prištine svakodnevno slušamo napade, svakodnevno slušamo pritiske, oličene u jednoj ratnoj huškačkoj politici, koji imaju jasan cilj, a to je da se sahrani dijalog, normalizacija odnosa, proces normalizacije odnosa i onda o kakvom mi poštovanju sporazuma uopšte sa te druge strane govorimo i kakvo poštovanja sporazuma možemo da očekujemo.

Mislim da je njihova naredna teza nažalost da Srbi nikada nisu živeli na prostoru KiM. U istom danu, sasvim slučajno, tri hrvatska medija izlaze sa istom tezom. Znate, kada neko kaže da je Republika Srpska ratni plen Republike Srbije onda taj neko zaslužuje odgovor, a taj odgovor po mom mišljenju treba da daju i poslanici kao legitimno izabrani predstavnici građana, kao neko ko ima mandat i poverenje građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao.

Albanski lobisti koji 20 godina ne menjaju retoriku, sa istom retorikom, to su oni koji već duži niz godina, 20 godina unazad mrze Srbiju, vrlo intenzivno rade u Kongresu i pripremaju američku administraciju sa ciljem da izvrši strahoviti pritisak na Srbiju, a dve su ključne tačke, Kosovo i Metohija i Republika Srpska.

Jedna opšta hajka na Srbiju. Mislim da o svemu ovome predstavnici građana treba da imaju svoj stav. Prvi korak u svemu ovome bi bilo da razmatramo izveštaj Evropske komisije. Građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan odnos po ovom pitanju i važno je po našem mišljenju, po mišljenju poslaničke grupe SPS, postići jedan opšti konsenzus, jedinstvo, jer Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena, taj opšti konsenzus će svakako biti podrška jednoj jasnoj i nedvosmislenoj politici i predsedniku Srbije, ali i Vladi Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati predloženi set zakonskih predloga, ali dozvolite da u ovom uvodnom izlaganju pre svega akcenat stavim na dva zakonska predloga. Reč je o dva nova zakonska predloga, sistemska zakonska predloga, Predlog zakona o digitalnoj imovini i Predlog zakona o fiskalizaciji.

Naravno, ne umanjujući važnost i značaj preostalih zakonskih predloga, ali u nastavku današnje sednice o tim zakonskim predlozima, obzirom da je uglavnom reč o izmenama i dopunama, neke su između ostalog i posledica usvajanja ovih novih sistemskih zakonskih predloga, dakle, o tome će govoriti u nastavku današnje sednice moje uvažene kolege i koleginice.

Kada je reč o ova dva zakonska predloga, voleo bih da postavim pitanje ministru, ali evo vi ste tu, pa ćete mu preneti. Da li vi mislite da građani Srbije kada prate ovaj prenos razumeju šta su frilenseri i šta su kriptovalute? Kada čuju reč frilenseri i kriptovalute onda dolazimo do onog stava da Skupština raspravlja o zakonima koji su od manje važnosti i značaja. Zato vas molim da govorimo narodnim jezikom, da nas građani razumeju, da govorimo, zapravo, o ciljevima koje mi želimo da postignemo usvajajući ova dva nova zakonska predloga kojim regulišemo jednu neregulisanu oblast u Srbiji.

Ciljevi koje želimo da postignemo su, između ostalog, i veći prihodi u republičkom budžetu, da ojačamo i osnažimo našu privredu, suzbijanje sive ekonomije, samim tim i korupcije i od svega ovoga sve ovo će biti doprinos da Srbija postane atraktivnija investiciona destinacija u narednom vremenskom periodu. To su stvari koje, kako koleginica Raguš kaže – čovek u centru svega, e to su stvari koje običan građani Srbije razume. Kriptovalute, frilenseri, verujte mi, najmanji broj građana to razume.

Zato dajte da govorimo o suštini, dajte da govorimo o ciljevima koje mi želimo da postignemo usvajanjem ovih zakonskih predloga, i upravo zbog tih ciljeva poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ova dva zakonska predloga.

Pre nego što pređem na stavove poslaničke grupe SPS povodom ovih zakonskih predloga dozvolite mi samo nekoliko rečenica.

Dakle, reč je o zakonskim predlozima koji su u pravom smislu reči prošli skupštinsku proceduru. Reč je o zakonskim predlozima koji se nisu našli po hitnom postupku, kao sadržaj današnjeg dnevnog reda skupštinskog zasedanja već su bili u redovnom postupku. Poslanici su imali sasvim dovoljno vremena da sagledaju sadržaj ovih zakonskih predloga, da upute sugestije i predloge ili amandmane ukoliko je to neophodno, kao što je određeni broj kolega i koleginica i učinio.

Takođe, koristim priliku da pohvalim i predsednicu Odbora za finansije, celokupan Odbor za finansije, naravno i predstavnike ministarstva koji su imale razumevanja za to.

Dakle, reč je o tome da su ova dva sistemska zakona prošla kroz javnu raspravu i lično mislim da je javna rasprava dobra praksa, da to jeste instrument koji će unaprediti u kvalitetnom smislu rad parlamenta, ali koji će svakako ojačati i osnažiti onu kontrolnu i nadzornu funkciju parlamenta.

Znate kako, rezultati, posvećenost i rad uglavnom demantuju svaku kritiku. Namerno sam ovo istakao, reći ću i zbog čega. Činjenice demantuju dežurne kritičare. I pored brojnih pokušaja da se od trenutka konstituisanja ovog saziva do danas, a ja verujem da će tako biti i u periodu koji je pred nama, pokušava minimizirati uloga parlamenta, pokušava obezvrediti i obesmisliti rad parlamenta i narodnih poslanika i najnegativniji način predstaviti u javnosti ovaj parlament je od konstituisanja saziva do danas imao jednu intenzivnu i dinamičnu aktivnost. I, kada neko kaže da je parlament nelegitiman ili nelegalan, ne vređa on nas, ali potcenjuje, ponižava i degradira građane Srbije, jer parlament je glas naroda, a građani Srbije su na fer i demokratskim parlamentarnim izborima opredelili ko će ih predstavljati u republičkom parlamentu.

Agendu rada republičkog parlamenta svakako neće uređivati nekakva kvaziopoziciona politička elita. Znam da bi njima odgovaralo da se mi bavimo politikanstvom, ja znam da bi njima odgovaralo da mi od trenutka konstituisanja do danas razgovaramo o nekakvim izbornim uslovima, jer to je način da pokušaju da opravdaju onaj očajnički i gubitnički potez bojkota izbora, ali u periodu krize, u periodu kada se i Srbija i čitav svet suočavaju sa najvećim zdravstvenim izazovom, ovaj parlament je definisao svoje prioritete, definisao dinamiku aktivnosti kada je reč o radu, i svakako da su prioriteti, pre svega, životni standard građana, rast i razvoj, a onog trenutka kada se svi zajedno uspešno izborimo sa najvećim zdravstvenim izazovom, onda ćemo razgovarati i o preostalim temama. Svakako da će biti vremena i za to.

Mislim da smo na najbolji način, ponavljam, od trenutka konstituisanja do danas, u proteklih mesec i po ili dva, kao parlament dali najadekvatniji odgovor na pitanja koja se postavljaju pred Skupštinu, kao najviši organ zakonodavne vlasti, i da smo radili u najboljem interesu građana Srbije, ne interesuje me, moram vam priznati, stavovi dežurnih kritičara, čija se politika uvek zasniva i počiva na tezi - što gore po Srbiju, to bolje po nas.

Ovaj saziv je pokazao u periodu koji je iza nas, a ubeđen sam da će tako biti i u narednom vremenskom periodu da će Narodna skupština Republike Srbije biti simbol i demokratičnosti, i efikasnosti, i transparentnosti, i javnosti u radu.

Da se vratim na zakonske predloge. Najpre, zašto Zakon o fiskalizaciji? Vi ste, gospodine ministre, govorili u uvodnom izlaganju, dakle Zakon o fiskalnim kasama donet je pre petnaest godina, i naravno da postoji potreba prilagođavanja u elektronskom poslovanju usled napretka tehnologiji i promena poslovnog okruženja u ovoj oblasti.

Novi sistemski zakon koji treba da obezbedi i bolju naplatu poreza, smanji uticaj sive ekonomije na javne finansije i spreči zloupotrebe, biće omogućeno, kao što ste i malo čas rekli da se kroz onlajn sistem prati promet, odnosno Poreska uprava će imati u realnom vremenu sve podatke o prometu i mislim da je reč o zakonskom predlogu koji je dobar za državu, ali da je reč i o zakonskom predlogu koji je dobar za privredu, neće predstavljati nikakvo opterećenje za privrednike.

Pored toga što ste to malo pre rekli, ja ponovo ističem, iz jednog prostog razloga jer smo tokom protekle nedelje imali pokušaj od strane nekakve opozicije, jednog dela opozicije da se unese panika u redove, upravo, privrednika, da će oni snositi teret kada je reč o fiskalizaciji.

Naravno da sav teret fiskalizacije preuzima država i da su sredstva u budžetu za 2021. godinu, obezbeđena, kao što ste rekli, ukoliko budu nedovoljna biće obezbeđena dodatna sredstva u narednom vremenskom periodu i svakako da će ta sredstva biti isplaćena za godinu, do godinu i po dana.

To treba posebno istaći, kao što treba istaći da se ne slažemo, vidim da u javnosti postoji određena kritika zašto se narodni poslanici ne slažu sa određenim stavovima nezavisnih tela. To što mi vodimo debatu i kulturnu raspravu, demokratsko sučeljavanje mišljenja sa stavovima nezavisnih regulatornih tela, to apsolutno ne znači da mi na njih želimo da izvršimo bilo kakav pritisak, ali je, kao što sam više puta rekao, jasna preraspodela odgovornosti, odgovornost poslanika, odgovornost Vlade, odgovornost i zadaci nezavisnih regulatornih tela. Ne slažemo se sa stavom nezavisnih regulatornih tela, konkretno Fiskalnog saveta, da nije trebalo izdvajati subvencije, jer ovo je samo jedan od pokazatelja koliko je važno što smo izdvojili subvencije u budžetu za 2021. godinu.

Dakle, novim sistemom fiskalizacije stvaraju se uslovi za efikasnije praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza, kao i povećanja broja poreskih kontrola u samom sedištu poreskog organa, čime se smanjuje potreba za terenskom kontrolom.

Početak primene, kao što ste rekli, predviđen je od 1. januara 2022. godine. To je potpuno opravdano, kako bi se u međuvremenu donela podzakonska akta a obveznici imali sasvim dovoljno vremena da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona.

Kada je reč o digitalizaciji, odnosno kada je reč o Predlogu zakona o digitalnoj imovini, najpre želim da kažem da je digitalizacija proces koji je pokrenut u prethodnom mandatu Vlade Republike Srbije, a da je premijerka u novom ekspozeu vrlo jasno i eksplicitno naglasila usvajanje zakona koji će regulisati ovu neregulisanu oblast.

Na ovaj način Vlada pokazuje opredeljenost za sistemskim regulisanjem ove oblasti i to svakako jeste prvi korak u prevazilaženju situacije koja postoji zbog neregulisanog okvira i zahteva i industrije i privrede da im se olakša poslovanje u oblasti digitalne imovine.

U ovom trenutku ova oblast je uređena samo Zakonom o sprečavanju novca i finansiranju terorizma. To svakako nije dovoljno.

Vi ste u obrazloženju zakonskog predloga naveli da ste prilikom prikupljanja informacija sa učesnicima na tržištu digitalne imovine definisali da postoji nekoliko kompanija koje posluju na tom tržištu, da su one najvećim delom neregulisane i da im to stvara praktične probleme od otvaranja računa u banci do primene privrednih, pravnih, poreskih, računovodstvenih i drugih propisa. Dakle, nemate okvir za poslovanje, onda se povećava pravna nesigurnost, izbegava se plaćanje poreza i posluje se u sivoj zoni.

Šta su akteri na tržištu do sada radili? Izbegavali neuređeno lokalno tržište, prijavljivali svoje aktivnosti na stranim tržištima i to sve svakako uzrokuje neopravdan odliv velikog dela prihoda iz Republike Srbije. Dakle, digitalizacija, tehnologija i nova dostignuća menjaju ne samo naš život, već i zakonodavni okvir i to potvrđuje današnji zakonski predlog.

Naša država je prva u regionu pristupila regulisanju ove materije, odnosno prepoznala značaj pravnog utemeljenja radi stvaranja sigurnog pravnog okruženja kako bi se dodatno ubrzao rast privrede i kako bi se privukli i domaći i strani investitori.

Zakonom se, dakle, najpre definiše šta je digitalna imovina, a ciljne grupe na koje je usmeren zakon jesu industrija, privreda, ali svakako i fizička lica. Privrednicima se stvaraju nove mogućnosti za poslovanje, a lakše će se sprečavati zloupotrebe u primeni novih finansijskih tehnologija.

Postoji jedan amandman. Mislim da je koleginica Tomić podnela taj amandman i mi ćemo ga svakako podržati, da se zakon primenjuje šest meseci nakon njegovog stupanja na snagu, obzirom da je reč o novoj materiji. Dakle, treba ostaviti jedan duži period za upoznavanje sa zakonskim odredbama, ali i za donošenje odgovarajućih podzakonskih akata.

Dakle, digitalizacija svakako jeste jedna od stvari koja definitivno može biti komparativna prednost Srbije u budućnosti. Srbiju danas prepoznaju po nečem novom, kao lidera u digitalizaciji, najnaprednija zemlja savremenog društva i ovo je nova faza ekonomskog razvoja, rekao bih, koja je upravo zasnovana na inovacijama.

Važno je da je Vlada prepoznala trend digitalizacije i važno je da Vlada prepoznala trend digitalizacije kao trend koji će u potpunosti promeniti ekonomiju.

Na samom kraju, ponavljam, ne umanjujući važnost i značaj preostalih zakonskih predloga, ali o tome će govoriti moje uvažene kolege i koleginice u nastavku današnje sednice, Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, jeste danas dan, Međunarodni dan ljudskih prava i ja želim da čestitam i predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, ali i Narodnoj skupštini Republike Srbije na poštovanju ljudskih prava u Srbiji, na tome što Srbija apsolutno ne želi da diskriminiše apsolutno ni jednu nacionalnu manjinu u Srbiji.

To što predstavnici pojedinih nacionalnih manjina u Srbiji imaju osećaj manje vrednosti i što se bave politikanstvom to je njihov lični problem, ali ne smeju ni oni da diskriminišu predstavnike svoje nacionalne manjine, jer da li bi neki Srbin mogao da priča na bilo kojoj teritoriji ili u bilo kojem parlamentu onako kako danas Šaip Kamberi priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Naravno da ne bi. To je poštovanje nacionalnih manjina, to je poštovanje razlika Srbije u odnosu na druge teritorije, u odnosu na druge države.

Poštovani predsedniče, ovih dana prisutni su brojni napadi i širenje lažnih vesti i provokativnih izjava koje plasiraju pre svega promoteri kosovske nezavisnosti i albanski lobisti. Nova američka administracija, takođe najavljuje novi kurs u pogledu vođenja politike na Balkanu i promovisanje nezavisnosti tzv. Kosova.

Neke od preporuka Komiteta za spoljne poslove, Predstavničkog dela Kongresa su blokiranju ulaska Srbije u EU dok ne prizna Kosovo, upotreba diplomatskih i ekonomskih instrumenata, uključujući sankcije za ostvarivanja američkih ciljeva na Zapadnom Balkanu i udaljiti Beograd od uticaja Moskve i Pekinga.

Osim predrasuda, mržnje i laži od njih ništa drugo i ne može da se očekuje. Dakle, ista retorika istih ljudi, istih albanskih lobista tj. lobista za kosovsku nezavisnost koju smo mogli čuti i pre 10, 20 godina. Ništa se tu nije promenilo. Takozvano Kosovo i ojačana Srbija danas nikako nisu jednake. Srbija je geopolitički mnogo značajnija za SAD i to je ono što brine sve protagoniste kosovske nezavisnosti.

Srbija je danas i vojno i na političkom planu najrazvijenija u odnosu na zemlje u regionu. Ojačala je svoju politiku vojne neutralnosti, nezavisnosti i kao takva ne sme da bude zanemarena u američkoj politici.

Pored brojnih izjava američke administracije, lobista kosovske nezavisnosti imamo i maliciozne reakcije i komentare iz Prištine koje potvrđuju po ko zna koji put da tamo ne postoji politička volja za neophodan napredak u procesu dijaloga, pa tokom jučerašnjeg dana neko ko sebe naziva vršiocem dužnosti predsednika tzv. Kosova, Vjosa Osmani svojim zapaljivim po ko zna koji put bahatim, provokativnim izjavama samo potvrđuje da Priština je spremna da sahrani bilo kakvu šansu za dijalogom, poštovanje bilo kakvih sporazuma, iako se Srbija trudi da iznađe pravedno i kompromisno rešenje.

Reakcije iz Prištine po ko zna koji put govore da tamo i dalje ne postoji politička volja neophodna za suštinski napredak u procesu dijaloga. Vreme - veoma je loše da se danas govori o tzv. našim i njihovim žrtvama. Žrtve su žrtve. I svaka žrtva zaslužuje pravdu i svaki zločin mora biti kažnjen, ali to naravno mora apsolutno da važi za sve.

Dugo godina unazad Srbija ukazuje na zločine koji su počinili pripadnici OVK nad Srbima, Romima i svim Albancima na Kosovu i Metohiji. Istovremeno slušamo od Prištine samo priče o albanskim žrtvama i stradanju nevinih civila u tzv. neokaljanoj i čestitoj borbi OVK.

Vrhunac takve bahatosti će biti i negiranje verovatno u narednom periodu da su Srbi ikada živeli na prostoru Kosova i Metohije. Jasan je stav i predsednika Srbije i predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, pošto su, predsedniče, i vas pomenuli tokom jučerašnjeg dana - ne treba se vraćati u prošlost, već treba graditi most ka mirnoj budućnosti. Ovakva huškačka retorika kojom se napadaju i predsednik države i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali i Vlada Republike Srbije pa i sam narod Republike Srbije siguran sam neće proći.

Najavljen je dijalog između Beograda i Prištine u Briselu. Najvažnija pitanja kojima će Beograd insistirati je pitanje formiranja Zajednice srpskih opština, rešenje imovinskih pitanja i finansijska potraživanja. Srbija je dakle spremna da poštuje i Briselski i Vašingtonski sporazum, jer se ne vraćamo u prošlost, već gledamo u bolju budućnost.

Konkretno pitanje predsednici Vlade, ministarki za Evropske integracije, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju – da li aktuelna dešavanja mogu uticati na započeti proces dijaloga Beograda i Prištine i da li bi Evropska unija trebalo konačno da vodi uravnoteženu politiku vršeći pritisak da dođe do usklađivanja sa postignutim sporazumima u prethodnom vremenskom periodu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Ne znam da li smo shvatili maločas ključne poruke kada je reč o amandmanu koji je trenutno aktuelan, a to je na član 18. Najpre da kažem da je reč o amandmanu koji je tehnički neispravan. To znači da mi o ovom amandmanu ne bi trebali ni da diskutujemo i njega treba sagledati kao spisak lepih želja. Kada stavite ovako amandman pod a, b, v, g, d, onda vi ne želite da vam se amandman prihvati. Zapravo pravite spisak lepih želja i ne sačinjavate ovaj amandman da bi amandman prošao i da bi glasali za njega, već da bi vi o njemu mogli da pričate, da bi se obratili svom biračkom telu.

Dakle, to je suština. Ovaj amandman je tehnički neispravan, da ne kažem neku težu reč, neću je koristiti dana. Iskorišćen je da se pošalju i neke poruke koje mi ovde u parlamentu slušamo od trenutka konstituisanja do danas.

Prva poruka, a uz to se pozivaju na Ustav, kaže – kriza u Sandžaku. Ako se pozivate na Ustav, a šta je Sandžak? Da li je to definisano Ustavom? Sekretaru sam malopre spomenuo i još uvek mi niste dali odgovor na pitanje. Gospodine Odaloviću, vama se obraćam. Pitao sam predsednika, a to je posao Sekretarijata – jesu li svi poslanici ovog parlamenta potpisali zakletvu? Da li vaše klimanje znači da jesu? Ako su potpisali zakletvu, sadržaj te zakletve je da svako od nas mora da poštuje Ustav i da radi u najboljem interesu građana. Ja ne znam šta je, shodno Ustavu, Sandžak. Postoji Raški upravni okrug. Sandžak ne postoji.

Druga poruka koja se želela poslati jeste – promenite politiku prema albanskoj manjini. Ponavljam po ne znam koji put i ponavljaću to svaki put kada budem čuo ovde u parlamentu, jer vređa sve ostale poslanike ovog parlamenta, jer vređa sve građane Srbije, a kada kažem građane Srbije mislim i na Bošnjake i na Albance, Srbija ne diskriminiše nikog. Ovakvim stavom i ovakvim izjavama i ovakvim konstatacijama vi diskriminišete predstavnike vaše nacionalne manjine u Srbiji, a ne mi.

Kada govorite o diskriminaciji, hajde da vas podsetim. Malopre je govorio kolega, nisam zapamtio ime i prezime, o ugroženosti manjine i manjinskih zajednica. Govori neko ko je iz Bujanovca, iz lokalne vlasti koji je izbacio 42% Srba, a tražio ministarsko mesto sa 0,5% glasova. To je rekao predsednik države. Ja mu verujem. To je 20.000 glasova, oko 20.000. Dakle, tražili ste ministarsko mesto sa 0,5, a izbacili ste 42% Srba iz lokalne samouprave i vi govorite o ugroženosti manjinskih zajednica.

Ponavljam ono što sam rekao na početku današnjeg zasedanja. U demokratskoj Srbiji moguće je da izgovorite ovakve stvari, ali ćete uvek naići na reakciju nas poslanika, jer smo mi predstavnici građana, mi smo glas naroda. Srbi ovako ne mogu da govore ni u jednom parlamentu, pa vi onda analizirajte da li su ugrožena prava nacionalnih manjina u Srbiji, i to danas kada se pozivate na međunarodni dan. Nije korektno prema nama. Nije korektno bilo ni prošlog četvrtka kada ste u susret obeležavanju Dana albanske zastave želeli da isprovocirate ovaj parlament, pa ste izneli dve zastave, pa ste mislili predsednik će odreagovati, ali ne onako kako je odreagovao, nego drugačije, da bi vi bili žrtva i da bi na taj način predstavili incident.

Pošto nije odreagovao onako kako ste vi očekivali, već u duhu tolerancije, da bi nastavili demokratsku raspravu, vi ste onda otišli u Prištinu, posetili kao šef poslaničke grupe Narodne skupštine Republike Srbije, povodom obeležavanja dana kosovskih snaga bezbednosti i iz Prištine nam slali poruke kako je kabinet Ane Brnabić i Vlada Republike Srbije izgubila na težini. I to samo zato što nismo dozvolili da isprovocirate parlament i poslanike vašim gestom i vašim postupkom.

Nemam ja ništa protiv identiteta poslanika koji su maločas govorili, naprotiv, dobro su došli ovde, ali imam žestoko protiv onoga što govore. Jer, kada kažu da se u Gračanici slobodno vijori srpska zastava, onda vas ja pitam – a koju zastavu vi očekujete da se vijori u Gračanici?

Kada govorite o budžetu, imajte na umu, ministar je rekao jednu stvar – loše je planiran budžet lokalne samouprave, dakle, nemojte govoriti o republičkom budžetu a niste u stanju da sugerišete predstavnicima lokalne samouprave da dobro planiraju lokalni budžet. Dom zdravlja je bio ingerencija lokalne samouprave, i to je tačno. Ali, druga stvar. Kad govorite o pandemiji, mi smo o tome govorili u uvodnom izlaganju, Srbija je izdvojila 700 milijardi dinara od početka pandemije do danas, uključujući i nove mere. To je 12,7% BDP. Pa, nije on usmeren samo ka onima koji su građani Srbije, već ka svima koji žive u Srbiji, a tu su i Romi i Albanci i Bošnjaci, svi.

Kada govorimo o životnom standardu i poboljšanju životnog standarda i povećanju plata i penzija, ne povećavamo plate i penzije samo Srbima. Kada govorimo o izdvajanju za kapitalne investicije, 330 milijardi dinara, rekordno izdvajanje za kapitalne investicije, pa, nećemo graditi samo putnu infrastrukturu gde će putovati samo Srbi.

Dakle, dobro ste došli u demokratsku Srbiju. Ovo je zajednička država svih nas i niko ne diskriminiše prava nacionalnih manjina. Ako želite da razgovaramo u pravom smislu reči o amandmanu i o suštini amandmana, onda dajte samo formalno-pravno i tehnički ga podnesite onako kako treba. Zahvaljujem.

(Enis Imamović: Poslovnik.)