Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Povreda Poslovnika, član 27 – predsednik Narodne skupštine se stara o primeni ovog Poslovnika. Odmah da vam kažem na samom početku da ne želim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika.

Vi ste obrazložili malo čas i to bi narodni poslanici, bar oni koji imaju staža u parlamentu, trebali da znaju, da poznaju Poslovnik o radu, da reč po Poslovniku mogu dobiti onog trenutka kada je povreda Poslovnika učinjena, ukoliko smatraju da je povreda učinjena. Malopređašnji govornik, ne mislim na gospodina Markovića, koji je govorio pre gospodina Markovića, je iskoristio povredu Poslovnika da bi replicirao.

Znate, ja sam se uvek pitao ko je lider opozicije u Srbiji. Danas vidim da su to predstavnici Ugljaninove i Kamberijeve stranke. Dobro je da to znamo. Ali, malopređašnji govornik je iskoristio povredu Poslovnika, kako bi se opet bavio politikanstvom, kako bi opet prosipao nekakve političke floskule u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Znate šta, ako su oni zaspali u 90-im, to je apsolutno njihov problem.

Ali, mi smo danas ovde da govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, da govorimo o sadašnjosti, da govorimo o onome što je ostvareno i da imamo jedno ključno pitanje i jedan ključni cilj koji želimo zajedno da postignemo, a to je – kako da zaštitimo zdravlje naših ljudi. Prema Bujanovcu, Preševu, isti odnos kao i prema svim ostalim delovima Srbije ima predsednik Republike i Vlada Republike Srbije.

Ne znam ko se više zalagao ako se ova vladajuća većina nije zalagala za istorijsko pomirenje Srba i Albanaca. A da li je istorijsko pomirenje i da li doprinos tom istorijskom pomirenju rade i čine oni koji odu, recimo, na neki medij u regionu i kažu da je Srbija ponovo faktor nestabilnosti na Balkanu? Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Ne tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ceo svet se suočava sa krizom kakva do sada nije viđena i čiji se kraj, nažalost, ne nazire. U takvim okolnostima sa sigurnošću mogu reći da Srbija vodi jednu žestoku borbu i da ostvaruje izvanredne rezultate u toj borbi. Naravno, mislim u ekonomskom planu i na ekonomskom polju.

Kao što smo govorili tokom rasprave o ekspozeu i izboru Vlade Republike Srbije, ovo je, nažalost, neko novo vreme u Srbiji, novo vreme u svetu i nije ovo ni prilika, ni šansa za politički populizam, političke monologe i političke pamflete i nema ovde više referendumskom pitanja da li smo za ili smo protiv. Prosto, nemamo vremena za to. Za Srbiju se ne sme gubiti dragoceno vreme. Danas je važna solidarnost i jedinstvo i Srbija je uvek bila jaka onoliko koliko je jedinstvena.

Pred čitavim društvom, pred svima nama, pred Vladom je jedan veliki izazov, da sa daleko više energije, sa daleko više entuzijazma svi zajedno, ponavljam, radimo na ekonomskom oporavku naše zemlje u ovom izuzetnom teškom trenutku i ako to uradimo, bićemo sigurno najbolji u Evropi, najprepoznatljiviji u Evropi po ekonomskim pokazateljima, ali sve to u ovom trenutku zavisi od nas samih.

I Međunarodni monetarni fond, kao što je rekao gospodin ministar, i Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj kažu, nisu to naše projekcije, to su njihove projekcije, da možemo biti prva zemlja po privrednom rastu u Evropi, ali opet to zavisi od nas. Ekonomska situacija u Srbiji nije laka, ali je daleko bolja u odnosu na neke druge države u regionu i države u Evropi.

Državno rukovodstvo, rekao bih, u periodu koji je iza nas, pa i danas, naravno, pokazuje svu sposobnost, stručnost i znanje da upravlja krizom, da upravlja kriznom situacijom. Dakle, sistem funkcioniše i onda kada je teško i ne samo da funkcioniše, već ostvaruje jako dobre rezultate na ekonomskom planu.

Šta je prioritet? Sačuvati, pre svega, privredu, ali sačuvati i teško stečena fiskalna dostignuća do kojih smo došli upravo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine. To jesu tada bili nepopularni politički potezi, ali hrabri i odlučni potezi koji su doveli do toga da danas imamo zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama.

Dakle, cilj je sačuvati ta teško stečena fiskalna dostignuća, na pravi način koristiti benefite od svega toga u budućnosti, ali prihvatiti i sve one podsticaje i inicijative koje vode ka rastu i razvoju.

Mere Vlade Republike Srbije o kojima ste govorili, ministre, tokom uvodnog izlaganja, rekli ste preciznu cifru koja je izdvojena, su u potpunosti opravdane i mislimo da su blagovremene, da su adekvatne, ali ne bi došli ni do tih mera da nemamo fiskalnu stabilnost i da nismo ekonomski snažni kao država.

Mere Vlade su usmerene ka onim najosetljivijim kategorijama i zato ih u potpunosti podržavam. Šta su ciljevi koji su se želeli postići i postignuti su? To je, pre svega, zadržati nivo zaposlenosti, životni standard i egzistencija građana, ali, naravno, kao što sam rekao, i sačuvati privredu. Pre svega, akcenat je i na privatnom sektoru i to takođe u potpunosti podržavamo, jer privatni sektor je budućnost. Privatni sektor je krvotok. Privatni sektor je važan i za privredu, ali važan je i za državu. Važan je za privredu, jer otvara nova radna mesta. Važan je za državu, jer država upravo živi od poreza i dažbina koja ubira iz privatnog sektora.

Kada je reč o rebalansu budžeta ili izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. godinu, ovaj predlog oslikava sadašnje stanje i kreira, najavljuje budućnost, pravi, rekao bih, pravac i put u budućnosti, koji je trasiran upravo sa ekspozeom koji je čvrsto utemeljen na šest ključnih tačaka, šest ključnih principa koje je definisao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Rebalans je realan. On nije spisak lepih želja i ne treba ga sagledavati kao političku proklamaciju. Dakle, Vlada je, po našem mišljenju, na pravi način realno sagledala ono što jesu problemi danas i dala odgovore na ključna pitanja koja se postavljaju.

Mislimo da je ovo najpravednija i najrealnija preraspodela finansijskog prostora u ovom trenutku.

Znate, budžet treba sagledavati kao život. Ako imate nerealan budžet, imate i nerealan život. Na takav neodgovoran i neozbiljan način ova vladajuća koalicija se nije ponašala od 2012. godine.

Dakle, vodi se računa o interesima građana, vodi se računa o javnim interesima, ali, kao što sam rekao, pokušavaju se sačuvati ona teško stečena fiskalna dostignuća do kojih se došlo upravo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije.

Ono što je jako važno, ne vidimo strah od povlačenja nekih odlučnih poteza, već hrabrost da se Vlada suoči sa problemima, da ide u susret problemima i da ponudi odgovore na aktuelne probleme.

Ponoviću ono o čemu smo govorili tokom ekspozea. Dakle, mi smatramo i ubeđeni smo da je ovo reformska Vlada, Vlada koja će odgovoriti na izazove i teškoće sa kojima se Srbija suočava danas i sa kojima će se suočavati u periodu koji je pred nama.

Pitanje broj jedan kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu je borba protiv korona virusa. Odobrena su sredstva, kao što ste rekli, za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije izazvane korona virusom, opredeljena sredstva za obnovu kovid ambulanti, kovid bolnica, za izgradnju bolnica u Kruševcu i u Beogradu, za nabavku lekova i sanitetske opreme, povećane su isplate Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za nabavku neophodne opreme i lekova i sve u jednom cilju – da se zaštiti i sačuva zdravlje naših građana.

Rekao bih da je naš zdravstveni sistem, a o tome je već bilo reči, kada sagledamo ovaj period koji je iza nas, period korone i danas, naravno, položio je ispit, rekao bih, sa najvišom mogućom ocenom, da je pokazao svu sigurnost, stabilnost, fleksibilnost, odgovornost, ozbiljnost, ažurnost, prilagodljivost trenutnoj situaciji. Srbija ima mnogo eksperata i stručnjaka kada govorimo o zdravstvenoj oblasti i oni jesu heroji Srbije danas i pozdravljam odluku Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije da kao jedan vid i znak poštovanja prema zdravstvenim radnicima u Srbiji za 120.000 zdravstvenih radnika bude upućena jednokratna pomoć od 10.000 dinara, a da u januaru 2021. godine, kada budemo govorili o budžetu za 2021. godinu, dakle, prioritet prilikom povećanja plata upravo imaju zdravstveni radnici.

Rekli ste, ministre, u uvodnom izlaganju da imamo budžetski deficit. To je tačno, ali imamo budžetski deficit ne zato što je vođena loša ekonomska politika, imamo budžetski deficit zbog korone, ali imamo i izvanredne rezultate i to je pokazatelj da Srbija može i brže i bolje i više.

Srbija je danas po stopi rasta u Evropi prva, nešto što nije bila nikada ranije. Dakle, imamo, kao što ste rekli, kontrolisan deficit, imamo projekciju javnog duga u odnosu na BDP ispod 60% i u potpunosti se držimo onih projektovanih parametara koji nam garantuju da ćemo imati uravnotežen i razvojni budžet u 2021. godini.

Ulaganje u kapitalne investicije. Znate, kada govorim o ovome, ja se uvek konsultujem sa mojim uvaženim kolegom Mrkonjićem. Od njega smo nekako svi naučili da bez kapitalnih investicija i infrastrukturnih projekata nema ekonomskog razvoja, ali na taj način Srbija ne ulazi samo u ekonomski oporavak, već pomaže i privatnom sektoru, jer privatni sektor će imati posla.

Sa druge strane, zaduživanje. Zaduživanje, Srbija suštinski ne ostavlja obaveze generacijama koje dolaze. Mi ulažemo u putnu infrastrukturu, a od toga će svakako imati koristi svi u periodu koji je pred nama.

Dakle, grade se auto-putevi, rekonstruišu se pruge. Takođe, u okviru plana „SRBIJA do 2025. godine“, koliko je meni poznato, planirana je izgradnja kanalizacione i vodovodne mreže, ali o tome ćemo govoriti kada budemo razgovarali o budžetu za 2021. godinu.

Dakle, dobro je da je produženo sprovođenje programa mera ekonomske pomoći. Tu pre svega mislim na podsticaj u poljoprivredi, ali mislim i na hotelsku industriju, jer ovo je jedan podatak, vi me ispravite ako grešim, mislim da je krajem, ovo podatak koji se odnosi na kraj prethodnog meseca, 312 hotelskih objekata je podiglo pomoć u iznosu 1.229.484.059 hiljada dinara. Na taj način pomoglo se hotelijerima da zadrže zaposlene, da prevaziđu ovaj težak period kada rade sa daleko umanjenim, daleko smanjenim kapacitetima.

Sa druge strane, kada govorimo o direktnim podsticajima u poljoprivredi, dakle mi smo govorili da nažalost ovaj period koji je iza nas je pokazao da onda kada je teško možete da se oslonite na ono što jesu sopstveni resursi i odnosi sa tradicionalno prijateljskim orjentisanim državama. Da u ovom trenutku spoljnu politiku ostavimo po strani, ali dobro je da se akcenat stavlja na poljoprivredu, jer to su sopstveni resursi. Poljoprivreda je realna razvojna šansa Srbije, selo je prehranilo Srbiju onda kada je bilo najteže i svaki dodatni podsticaj jeste mogućnost da se ljudi vrate da žive na selu i da se bave proizvodnjom hrane.

Dakle, mislim da ove izmene i dopune Zakona o budžetu pokazuju da je Srbija sposobna da sačuva stabilnost, ali kao što vidimo i danas ima onih koji nam drže predavanja, i danas ima onih koji su spremni da nam upute kritike i to nije sporno, znate? Ali, treba samo jedno istaći, ne želim njima previše da se bavim, ali treba samo jedno istaći, oni su Srbiju doveli do finansijskog kraha i finansijskog bankrota jedinu stabilnost koju su sačuvali je stabilnost u svojim privatnim firmama.

Nije sporno da mi saslušamo sugestije i predloge, mi smo to slušali i ovde od predstavnika, istih tih, nazovite, političkih opcija kada su bili parlamentarni. Danas su vanparlamentarni jer nisu imali snage da izađu na parlamentarne izbore i pokažu koliko vrede, ali opet smo spremni da sagledamo sugestije i predloge.

Znate, kada govorimo o budžetu uvek se postavlja, o budžetu i rebalansu budžeta, uvek se postavlja jedno suštinsko pitanje – postoji li alternativa? Šta je predlog? Postoji li neki drugi put i pravac kojim Srbija treba i može da ide, a da taj put i pravac bude garant za realizaciju ciljeva koje je definisala Vlada Republike Srbije, koji svakako jesu interes Srbije, interes građana Srbije, koji se tiču budućnosti Srbije i koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije. Ako ne postoji, a nikada ga nismo čuli ni u ovom parlamentu, ni van parlamenta, onda to imamo samo kritiku zarad kritike. Samo pokušaj da se na taj način dođe do jeftinih političkih poena.

Ne dolazi se do političkih poena takvim kritikama, već kroz konkretne rezultate i konkretne pokazatelje, ali te kritike smo slušali 2014. godine kada smo postavljali zajedno temelj ovde u parlamentu reformskog kursa Vlade Republike Srbije. Tada su spočitavali da otimamo plate i penzije, pa i nama socijalistima kako možemo da glasamo za to. Pa mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti, ne možemo glasati protiv nečega što nije interes Srbije i nije interes građana Srbije.

Slušali smo te kritike i kada smo govorili o, mislim da, ispravite me gospodine ministre, pretprošle godine nije bilo rebalansa, prošle godine smo imali rebalans budžeta, ali tada smo slušali kritike jer smo imali suficit u budžetu.

Dakle, nismo mi govorili o rebalansu jer imamo rashod, već smo imali suficit i tada smo rekli stavljamo tačku na proces fiskalne konsolidacije, otvaramo jednu novu fazu, jednu novu etapu, vršimo preraspodelu finansijskog prostora, fiskalnog prostora. Jedan deo usmeravamo ka životnom standardu građana, ka povećanju plata i penzija, a drugi deo usmeravamo ka rastu i razvoju. I, tada smo trpeli kritike, ali, dobro. Na takav način se ne dolazi do političkih poena.

Do političkih poena, zapravo do poverenja građana, neću da govorim političkim rečnikom i političkim vokabularom, ali do poverenja građana se dolazi kroz ekonomske pokazatelje rezultate, a rezultati su sledeći. Prosečna plata neto u dinarima avgusta 2020. godine je 58.513,00 dinara. Godine 2019. je bila 54.919 dinara, da se ne vraćam nekoliko godina unazad. Prosečna penzija u dinarima 2019. godine je 26.343 dinara, a januar i jul 2020. godine 27.769 dinara.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji, vi ste to pomenuli, gospodine ministre, 2020. godine u drugom kvartalu 7,3% i to je metodologija koja je ustanovljena od 1995. godine. Tada je stopa nezaposlenosti, mislim, bila od 12 do 15%, a onda dolazi do jednog sunovrata na tržištu rada, do jedne katastrofe od 2003. do 2012. godine. Danas imamo 7,3%, a 2013. godine smo imali, recimo, nezaposlenost 25,9%.

O BDP ste govorili. Kada je reč o minimalnoj ceni rada, 2020. godine je 172,5 dinara. Godine 2019. je bila 155,3 dinara, a od 1. januara 2021. minimalna cena rada se povećava za 6,6%, tj. za oko dve hiljade dinara, tako da će nova cena rada biti 183,93 dinara.

Javni dug, rekli smo, strane direktne investicije i pored toga što je težak period i pored toga što smo suočeni sa korona virusom, strane direktne investicije za period od januara do avgusta 2020. godine iznosile su jedna milijarda 663 miliona evra. Srbija je napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke za 2020. godinu i zauzima 44 poziciju među 190 rangiranih zemalja.

Dakle, ovo su činjenice, ovo su pokazatelji. Do ovih pokazatelja, do ovih rezultata se došlo kroz ogroman trud, rad, energiju i posvećenost i nikakve kritike i nikakvi fabrikovani podaci ili nekakve afere ne mogu umanjiti ove rezultate.

Naravno da ćemo u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona o budžetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniče.

Kako bih vam rekao, povređen je svaki član Poslovnika na neki način, ali evo ja ću se pozvati na član 109. i molim vas da u buduće primenjujete član 109. kada čujemo reči totalitarna vlast, kada čujemo reči ratni huškač devedesetih, bez obzira o kome se radi, o kojem ministru, iz koje političke partije dolazio.

Znate, nemamo mi problem, kako kaže gospodin Kamberi predrasude zbog njegovog identiteta i zbog toga što štiti prava Albanaca. I mi smo tu da zaštitimo prava i štitimo prava svake nacionalne manjine. Ali, imamo problem kada neko u republičkom parlamentu kaže - totalitarni režim. Šta to znači?

Demokratija se ostvaruje na izborima. Imali smo demokratski i fer održane izbore 21. Građani su jasno rekli šta misle o političkim partijama, o koalicijama. Politička demokratija podrazumeva višestranački sistem. Bilo je više političkih stranaka i koalicija koje su učestvovale na izborima. To što ste osvojili 24 ili 25 hiljada glasova, to nije naš problem, ali to je vaš problem. Razmišljajte u buduće o tome.

Govorite o pomirenju, do pomirenja se dolazi kroz dijalog i Srbija sve vreme želi dijalog. Parlament želi dijalog, Vlada želi dijalog, predsednik države je prvi koji je započeo dijalog onog trenutka kada su završeni parlamentarni izbori i pozvao sve predstavnike koji imaju svoje predstavnike u republičkom parlamentu, na razgovore. Vi ste odbili te razgovore, pa da li vi mislite da je to način koji vodi ka pomirenju?

Molim vas gospodine predsedavajući, legitimno je pravo poslanika da iznosi svoje političke stavove, ali nije legitimno pravo poslanika da vređa dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije i molim vas da ubuduće primenjujete član 109. Zahvaljujem.

Slažem se da je isteklo vreme, gospodine predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika član 27, možemo i član 106. Član 27. reći ću vam iz kog razloga. Član 106, takođe ću pokušati da obrazložim u nekoliko rečenica.

Mislim da ne treba da nastavimo da idemo u ovom pravcu, i tu se u potpunosti slažem sa mandatarkom, gospođom Brnabić, jer je jasan cilj koji se želi postići ovakvom diskusijom i ovakvim načinom rasprave.

Nismo čuli ni reči o ekspozeu, nismo čuli ni reči o ciljevima koji se žele realizovati u narednom vremenskom periodu, nismo čuli ni reči o potencijalnim kandidatima za ministre u Vladi Republike Srbije, osim jedne želje, da ova Vlada traje što kraće. E, pa, nećete vi, gospodine Kamberi, određivati koliko će trajati Vlada Republike Srbije, na vašu veliku žalost. Jasan je nama cilj koji vi želite da postignete, a to je da, eto, kroz ovakav vid rasprave budete prisutni u javnosti, da pokušate da dođete do jeftinih političkih poena, i to upravo kroz ovakav vokabular kakav ste pokušali da sprovedete tokom malopređašnje diskusije.

Iz tog razloga, molim vas, gospodine predsedavajući, da se mi ipak pridržavamo člana 106, a to je da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, jer na ovakav način bi akcenat stavili na ono što nikako ne sme i ne treba da bude cilj današnje sednice. Cilj današnje sednice je daleko važniji i za parlament i za Srbiju i za svakog građanina Srbije, jer mi danas govorimo o budućnosti Srbije.

Zahvaljujem. Ne tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospođo Brnabić, dame i gospodo budući, ja se nadam od večeras, ministri u Vladi Republike Srbije, zapravo, ubeđen sam, od večeras ministri u Vladi Republike Srbije. Ono što najpre želim da kažem jeste da su velike stvari urađene u prethodnom vremenskom periodu i da su ostvareni ozbiljni rezultati, da su ti rezultati vidljivi, prepoznatljivi i da su ih građani prepoznali na pravi način. To govorim kao predstavnik poslaničke grupe i političke opcije koja je bila deo i koja je deo vladajuće koalicije i danas i u prethodnom vremenskom periodu, dakle, delila vrednosti i odgovornosti u radu Vlade Republike Srbije, jer želim da istaknem da smo mi ponosni na te rezultate.

Kada govorimo o rezultatima, naravno da mislim na međunarodni ugled Srbije, koji je danas znatno ojačan i osnažen, naravno da mislim na sve ono što je urađeno kada je reč o nacionalnim, državnim, ekonomskim pitanjima.

Dakle, ponosni smo na te rezultate i smatramo da je na taj način trasiran jedan dobar put za nastavak rada buduće Vlade Republike Srbije.

Takođe, mi smo pre nekoliko dana ovde u republičkom parlamentu usvojili Zakon o ministarstvima, zapravo, izmene i dopune Zakona o ministarstvima i mislim da smo usvajanjem tog zakona stvorili jedan temelj koji će omogućiti da sistem, zapravo, Vlada, u periodu koji je pred nama, može da funkcioniše i da ostvaruje još bolje rezultate.

Mislim da smo napravili i u tom pogledu jedan iskorak napred i da stvaramo nešto, zapravo, ono za šta se mi zalažemo, a to je da napravimo jedan optimalan model, da imamo jedan sistemski pristup, a ne da kada dođe nova Vlada, uvek menjamo Zakon o ministarstvima. Ja mislim da je to zakon koji je najviše menjan u istoriji svih zakona u Srbiji, dakle, da to ne zavisi od aktuelnog političkog trenutka, da ne zavisi od koalicija, od nekakvih kompromisa i rešenja koja se postižu među koalicionim partnerima, već da se predstavimo kao odgovorna i ozbiljna država koja svoju politiku ne menja i ne kreira od danas do sutra.

Pred Srbijom su danas i u periodu koji je pred nama velika iskušenja i veliki izazovi, i ne samo pred Srbijom, čitav svet se nalazi pred velikim iskušenjima i velikim izazovima, upravo, pre svega, zbog Korone i borbe protiv virusa. Promenjen je privredni ambijent. Promenjen je način života. I ovo sada nije šansa, ova rasprava nije šansa za monologe. Ova rasprava nije šansa za politički populizam, političku demagogiju, kako bi dolazili do političkih poena, već je prilika da zajednički damo doprinos na ključna pitanja koja ste vi definisali kroz ekspoze, koji smo maločas imali prilike da saslušamo.

Ovo je, dame i gospodo, jedno, rekao bih, novo vreme u Srbiji. To nije više referendumsko pitanje, da se izjašnjavamo za i protiv. Ovde nemamo vremena za to. Potrebna je promena kulture rada, ali je potrebna promena i kulture življenja, u smislu da svi damo jedan doprinos u realizaciji zajedničkog cilja, a zajednički cilj je definisan u ekspozeu koji ste izložili.

Na svakom planu, bez obzira koliko je teška tema, nemamo pravo, svi zajedno, i nas 250 i vi kao predsednica Vlade i budući ministri, da zabijamo glavu u pesak. Najgore što jednom društvu može da se desi je da izgubi mogućnost da prepozna prioritete ili da izgubi osećaj za sistem pravih vrednosti. To se, na našu veliku sreću, nije desilo našem društvu. Građani Srbije su na pravi način 21. na parlamentarnim izborima, pokrajinskim i lokalnim izborima, prepoznali prave vrednosti i vrlo jasno su, na takav način, na demokratskim i fer izborima, rekli kakvu Srbiju zapravo žele i šta hoće i šta je to što svi zajedno treba da uradimo.

Zato je danas potpuno besmisleno kada neko, bilo ko iz redova opozicije, postavlja pitanje odakle proističe vaš politički autoritet, odakle proizilazi, iz čega se gradi. Pa, gradi se na političkoj odluci onih koji su apsolutni pobednici izbora i koji su doneli odluku da vi nastavite da obavljate jedan odgovoran i ozbiljan posao. A, ko to čini? To čine upravo oni koji nisu imali hrabrosti da izađu na izbore, koji su našli jedno jedino moguće rešenje, a to je očajnički i gubitnički potez bojkota, to čine oni koji imaju taman toliko hrabrosti da ne odgovore na novinarska pitanja ili da se fizički i verbalno sukobljavaju sa novinarima, da pokušaju uređivačku politiku RTS-a da uređuju motornom testerom. To čine upravo oni koji su rušili Beograd. To čine oni koji su želeli nasilnim putem da uđu u Narodnu skupštinu Republike Srbije, iako za to nije postojao nikakav razlog, mogli su ući, jer su bili poslanici.

Zašto sve ovo pričam ? Ne želim da se bavim njima, ali oni danas šalju poruku, dok mi sedimo ovde i vodimo raspravu, kroz medije. Uvek, znate, ta kuknjava. Oni kažu – nema nas u medijima, sloboda medija. Samo ih to interesuje, REM, RST, Javni servis. Kakav dijalog, ne interesuje njih dijalog, ne interesuju njih izborni uslovi. Znaju oni da izborni uslovi nisu menjani od 2008. godine. Jedino što je promenjeno je finansiranje političkih stranaka, ali to je bila neminovnost, jer su mere štednje bile prioritet. Štedi se uvek tamo gde ima, a ne tamo gde nema.

Danas pozivaju, kaže, ili ćemo razgovarati o izbornim uslovima, smogli su hrabrosti da o izborima razgovaraju kada su izbori završeni, pa kažu – ili ćemo o razgovarati o izbornim uslovima, imaćemo fer i demokratske izbore, ili ćemo imati građansku neposlušnost i proteste. Kako će ti protesti izgledati? Videćemo, ali nemam ništa protiv. Ne želim previše, zaista, da se bavim njima.

Ova Vlada ima ogromno poverenje i podršku građana. Ova Vlada, potpuno sam ubeđen, i to ćemo videti večeras, ima i ozbiljan politički legitimitet. To ćemo videti večeras prilikom izjašnjavanja narodnih poslanika. Velika su očekivanja građana upravo iz tog razloga od ove Vlade Republike Srbije. Građani očekuju jedan odgovoran i ozbiljan odnos. Ne može i ne sme da postoji ni jedan viši interes, ni jedan viši cilj od onoga što je interes građana Srbije.

Dakle, kada je reč o ekspozeu, jasno definisan program, jasno definisan plan, ciljevi. Srž ekspozea zapravo jesu šest ključnih tačaka o kojima je govorio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Mi to u potpunosti podržavamo i želimo da damo pun doprinos realizaciji tih ciljeva, jer smatramo da su to ciljevi koji se tiču budućnosti Srbije.

Upravo smo mnogo puta do sada rekli – nemojte razgovore o formiranju koalicije, eventualne koalicije ili parlamentarne većine, kako god, pojednostavljeno gledati. Ne razgovara se tu o tome ko će koji resor zauzeti i ko će koju funkciju obavljati. Ovo su razgovori koji se tiču budućnosti Srbije i razgovori koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Najpre, želim da kažem da koncept i program Vlade mi kao poslanički klub sagledavamo kao jedan sveobuhvatan odgovor na sve ono što jesu ključni prioriteti danas i cilj Vlade jeste fokusiran ne na ispunjavanje nekakvih političkih ambicija, već na učvršćivanje države Srbije, i to treba da bude u fokusu, tu se u potpunosti slažemo.

Ovo je Vlada koja ne postoji zbog političkih partija koje su deo vladajuće koalicije ili zbog političkog marketinga političkih partija, rejtinga ili marketinga političkih stranka koje će imati predstavnike u Vladi Republike Srbije. Ovo je Vlada koja postoji zbog građana Srbije. Ovo nije kabinet koji je nastao kao posledica nekakvih trulih političkih kompromisa, jer potpuno je jasno – nakon parlamentarnih izbora imali smo situaciju, Aleksandar Vučić i SNS su bili apsolutni pobednici izbora, mogli su napraviti vladajuću većinu bez koalicionih partnera. Dakle, nije ovde bila stvar matematike, nije ovde bila stvar brojki, niti da je potreban neki broj poslanika da se formira Vlada, već se pristupilo državnički, odgovorno, ozbiljno i posvećeno, kao i uvek.

Ne vidim strah od povlačenja odlučnih poteza, i to je jako dobro, već u vašem ekspozeu vidim jednu hrabrost da se suočite sa problemima ne obraćajući pri tome pažnju da li ćete izgubiti politički rejting ili ne i to je jako dobro.

Ovo je reformska Vlada za teško vreme. Tu se u potpunosti slažem i u potpunosti sam ubeđen da je ovo Vlada koja će uspeti da odgovori na izazove vremena. Dobro je što ste podigli lestvicu. Uvek je dobro podizati lestvicu, na nove zadatke davati nove zadatke, jer to je dobro za budućnost Srbije i dobro je za budućnost svakog građanina Srbije.

Dozvolite mi da se ukratko osvrnem na šest ključnih tačaka o kojima je govorio i predsednik Republike. Najpre, naravno da je pitanje broj jedan borba protiv korona virusa i u potpunosti se slažem sa vama. Potrebna nam je izgradnja novih kapaciteta, novih bolnica, novih kliničkih centara, renoviranje starih. Danas, kada smo suočeni sa najvećim zdravstvenim izazovom, čitam svet vodi borbu protiv pandemije, čitav svet vodi borbu protiv virusa, kako bi zaštitili živote svojih građana, mislim da smo mi jedina država, nisam primetio da u jednoj državi postoji jedna politička stranka koja dolazi iz redova opozicija, koja se u ovom trenutku takmiči sa Vladom Republike Srbije, jer svi shvataju da imaju zajednički cilj i zajednički zadatak, a to je da se sačuva život i zdravlje svakog građanina.

Biće prostora, biće prilike da vodimo politički dijalog i političku diskusiju, ali dajte da u ovom trenutku politizaciju kovida i naročito brutalne napade na ljude koji su heroji danas, a mislim na zdravstvene radnike, na lekare, dajte da to stavimo u karantin u ovom trenutku, a za sve ostalo će biti prostora i vremena.

Situacija danas jeste teška, ali nije teška zbog Aleksandra Vučića, nije teška zbog Vlade Republike Srbije, nije teška zbog Srbije, pa čitav svet se suočava sa ovim problemom i ovo je borba za budućnost, kažem, Srbije, za zdravlje, život svakog građanina Srbije. Niko ko je svestan trenutka u kojem se Srbija danas nalazi, u kojem se čitav svet nalazi kada je reč o koroni, ne može ništa negativno reći i ne može da ospori krajnje odgovoran i ozbiljan pristup čitavog kriznog štaba na čelu sa predsednikom, vama i, naravno, celokupnom strukom. Brzo i odlučno se reagovalo. Mnogo brže nego u nekim državama Evrope, čak su nam zamerali da su neke mere bile rigidnije, pa su onda preuzeli te iste mere u svojim državama, mislim na neke države EU, a šta može biti toliko strogo ako sačuvate jedan ljudski život, ako na jednoj strani imate cenu ljudskog života, a na drugoj strani, kažete, imate nekakve rigidne mere? Šta je od toga vrednije?

Znate šta? Nisu građani birali i ne biraju građani one koji nisu sposobni da donose teške odluke u teškim trenucima. Već upravo oni koji imaju sposobnost i spremnost da onda kada je teško donesu teške, pa nekada i nepopularne odluke, jer je to u najboljem interesu građana. Šta su mislili? Da će predsednik raditi od kuće ili biti u izolaciji, vi ćete zatvoriti kabinet, pa ćete raditi onlajn i onda će biti sve u redu i onda ne bi bilo kritika? Da li je tako? Dakle, i predsednik, i celokupna Vlada, i celokupna zdravstvena struka je upravo radila ono što jeste vaša odgovornost, a to je da ste bili uz građane Srbije.

Druga tačka, borba za očuvanje državnih i nacionalnih interesa je veoma teška i ma koliko ovaj put bio težak i ma koliko emotivno nam i ne prijao, ali to je jedini put kojim mi moramo da nastavimo, kojim moramo da idemo, ali tu moramo da budemo, pre svega, otvoreni i realni sami prema sebi, da li smo svesni sopstvene pozicije u kojoj se nalazimo.

Nije Kosovo naše onako kako bi mi želeli da bude, ali nije Kosovo ni izgubljeno onako kako bi to drugi želeli. Koliko ćemo na kraju dobiti iz čitavog procesa, opet zavisi od nas samih koliko smo spremni da realno sagledamo situaciju, ali 20 godina se ćutalo, zapravo više od 20 godina. Ovo je vekovna borba, ali se dugo ćutalo o mnogim stvarima, vodila se politika i EU i Srbija, pa lica sa poternica su bili ljudi sa kojima je Srbija morala da razgovara, pa preko stotina država prihvati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, a nas apsolutno niko ništa ne pita, pa su rezolucije menjane u avionu, pa se 2011. godine potpišu granični prelazi, pa obzirom da su izbori bili 2012. godine, onda je to nepopularno, onda se sačeka da se završe izbori, pa se onda pitanje izmesti iz Njujorka u Brisel, pa se postavi pogrešno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, ali da skratim. Suštinski je najvažnije da je pitanje Kosova i Metohije vraćeno na dnevni red.

Ako bi napravili jednu digresiju, 2008. godine kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, vi ste sa američkom administracijom, ispravite me gospodine Dačiću, ako grešim, mogli da razgovarate samo o tehničkim pitanjima i mogli ste da razgovarate na nivou stafera.

Danas, 2020. godine, predsednik Republike razgovara sa predsednikom SAD i vrlo jasno kaže – ako smatrate da ćete nešto postići pritiskom i da ćemo prihvatiti nezavisnost KiM, gubite vreme i ostavlja tačku 10. po strani.

Dakle, danas je svima jasno nema rešenja i kompromisa bez Srbije. Konačno, Srbija je u prilici nešto da traži, a ne da gleda kako joj samo otimaju deo po deo teritorije. Danas je zahvaljujući aktivnosti sada već nekadašnjeg ministra spoljnih poslova i predsednika Republike Srbije i čitave Vlade 18 država povuklo odluku o prihvatanju nezavisnosti tzv. Kosova.

Nije ovde reč o brojkama, ovde je suština o tome, ponavljam, nema kompromisa i nema rešenja bez Srbije. Kako će biti na kraju opet zavisi od nas samih jesmo li spremni realno da sagledamo situaciju, jer istina mora da bude osnov za iznalaženje kompromisnog i pravičnog rešenja.

Što se tiče odlučne, naravno da podržavamo odlučnu kontinuiranu i neselektivnu borbu protiv kriminala i korupcije i tu nema izuzetka. Zakon mora biti isti za sve.

Jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva, moram da ubrzam da me ne bi opomenuo ponovo predsednik jer me već dva puta opominjao od početka mandata, svakako jeste punopravno članstvo Srbije u EU, ali to da li ćemo biti članovi EU ili ne, to sada više i ne zavisi od nas. Srbija je učinila sve što je mogla na putu evropskih integracija, postigla izvanredne rezultate, ali ono što smo uradili pa nije to Srbija radila zbog EU, već da bi neke standarde, koji su važni i koji su značajni, implementirala ovde kod nas.

Dakle, jeste jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva punopravno članstvo u EU, ali Srbija želi da nastavi da gradi i da jača prijateljske odnose i sa Kinom i sa SAD i sa Rusijom i sa brojnim drugim državama, jer period Korone je pokazao da kad je teško, vi možete da se oslonite na dva resursa, najpre sopstveni resursi i tradicionalno prijateljstvo sa tradicionalno orijentisanim prijateljskim državama.

Srbija je slobodna, nezavisna, demokratska. Srbija vodi svoju spoljnu politiku samostalno u najboljem interesu svojih građana. Želi saradnju sa NATO na onome što jesu zajednički ciljevi, a to je zarad očuvanja regionalne stabilnosti, ali želi saradnju i sa ODKB, ali želi sebično da sačuva svoju vojnu neutralnost. Smatram da je to jako važno u periodu pritisaka koji su pred nama.

Već sam rekao da dijalog nema alternativu i u tom kontekstu želim da pohvalim formiranje novog ministarstva. Nije to tipičan marketinški trik, kako to neki kažu. Važan je permanentan dijalog, neophodan je na svim nivoima sa svim društvenim grupama, naročito što su snage koje su i protiv vakcinacije i koje vode jednu antimigransku politiku, koji smatraj da je zemlja, kako to i sam predsednik kaže, ravna ploča, ojačale su za mnogo procenata.

Srbija mora da nastavi ekonomski da jača. Danas je potpuno jasno koliko je bila dobra odluka kada smo se opredelili za reformski kurs Vlade Republike Srbije iako je to tada bio nepopularan politički potez, iako smo tada doživeli ogromne kritike, ali, da nije bilo reformskog kursa Vlade Republike Srbije mi danas ne bi imali zdrav sistem koji je zasnovan na zdravim osnovama, koji je zasnovan na ekonomiji, koji je zasnovan na životu, a ne na politikanstvu i na spisku lepih želja.

Završavam, dozvolite samo 15 sekundi da zaključim. Pretpostavio sam da ćete me prekinuti.

Dozvolite samo 15 sekundi da završim.
Dakle, Vlada Republike Srbije je imala dugoročan plan, jasno definisane ciljeve, precizno definisane ciljeve koji su realizovani. Zahvaljujući realizaciji tih ciljeva danas je Ministarstvo finansija u prilici da pomogne privredi onda kada je najteže.
Naravno na samom kraju, predsedniče…

Dozvolite mi da poentiram.

Nisam rekao stav poslaničke grupe. Dozvolite bar to.

Neizvesno je, ali ja želim da ga saopštim. Dozvolite.
Dakle, opšte je poznato da naravno da imate, gospođo Brnabić, podršku poslaničke grupe SPS. Mi smo rekli da želimo da damo svoj doprinos nacionalnom i državnom jedinstvu. Oko svih nacionalnih i državnih pitanja da želimo da damo svoj doprinos političkoj stabilnosti koja je potvrđena nakon parlamentarnih izbora upravo imajući na umu izazove sa kojima će se Srbija suočavati. Od nas ćete uvek imati razumevanje, mada u Srbiji razumevanje uvek nailazi na kritiku, ali je prošla jedan test vremena i opet imaćete konsenzus kao i uvek oko svih važnih pitanja i nacionalnih i državnih i ekonomskih.
Zahvaljujem predsedniče na toleranciji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 106, zapravo član 107, oprostite. Mislim da je narušeno dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije, jer su izrečene notorne laži. Između ostalog, neke od tih laži su progon neistomišljenika, što se nikada nije desilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Podsetiću vas, do bojkota u parlamentu nije došlo zato što je neko želeo da spreči demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja, već je jedan deo opozicije bio u nemogućnosti da kroz takvu vrstu rasprave pokaže svoju snagu.

Druga notorna laž, sloboda medija. Znate, vi dosta više te kuknjave od strane jednog dela opozicije, kuknjave o medijima u medijima. Dakle, mediji su slobodni, autonomni u odlučivanju i mi se ne bavimo uređivačkom politikom medija, ne na način kako je to želeo jedan deo opozicije.

Što se tiče Deklaracije o Srebrenici, pa Narodna skupština Republike Srbije, ispravite me ako grešim, je usvojila Deklaraciju o Srebrenici, poklonila se žrtvama, da li je tako? Da li je to učinio još neki parlament u regionu? Nije. Predsednik Republike je otišao u Srebrenicu. Da li je to bio pokušaj ubistva predsednika Republike Srbije? Da li je to neko i na koji način osudio i da li je to…?

Srbija se suočava sa prošlošću i pokazuje i spremnost da to učini. Tu spremnost je pokazao predsednik Republike i kako je prošao? Dokle više mi treba da pokazujemo tu spremnost? Dajte tu spremnost neka malo drugi pokažu u regionu, bar mali deo onoga na način kako to čini i radi Republika Srbija i kako to čini i radi predsednik Republike Srbije.

Ne želim da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Ja ne znam, ovaj poslanički klub pošto predsedavajuća i uz pomoć sekretara je morala da mi objasni naziv poslaničkog kluba koji je podneo ove amandmane, ali prosto smatrao sam da će prisustvovati današnjoj sednici što ne menja situaciju.

Ja ću govoriti o ovim amandmanima, jer osećam potrebu da kažem nešto.

Dakle, konkretno kada je reč o amandmanu koji je podnet na član 2. Predloga zakona kojim se traži da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu se zove Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu i manjinsku samoupravu.

Šta su to manjinske samouprave? To je veliko pitanje. Dakle, traži se da manjinska samouprava bude regulisana Zakonima o nacionalnim savetima nacionalnih manjina uvrsti u naziv ovog Ministarstva.

Istina je da je do sada ministarstvo vodilo, kako, to je zakonom definisano. Ja sam to vrlo precizno izvukao iz zakona, registri nacionalnih saveta, posebne biračke spiskove za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali se sada formira posebno ministarstvo u čiju nadležnost prelaze sva pitanja vezana za položaj i prava nacionalnih manjina, a to je Ministarstvo za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog. Tako da, nije potrebno niti ima smisla menjati naziv ovog ministarstva, obzirom da imamo novoformirano ministarstvo o kojem smo već govorili tokom rasprave o ministarstvima i ja se u potpunosti slažem sa predstavnikom predlagača da ovaj amandman treba odbiti.

Sa druge strane, treba istaći da Srbija takođe shodno svojim zakonima spada u proces i spada u red država, zapravo sa najvećim obimom i sadržajem zaštite manjinskih prava i to ne samo u regionu, već kada je reč u Evropi.

Manjine u Srbiji, po zakonu, imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku o trošku države, na svoje nacionalne savete koji brinu o kulturnom identitetu manjina, a čije su nadležnosti uređene Zakonom o nacionalnim savetima, nacionalnih manjina. Ovi saveti se biraju neposredno, što takođe organizuje i finansira država. Manjine imaju pravo na službenu upotrebu svog jezika, u ostvarivanju svojih prava pri državnim organima, a u svim sredinama gde živi više od 15% pripadnika nacionalnih manjina, manjinski jezik je u ravnopravnoj upotrebi.

Zatim, u izbornim procesima zakonom je obezbeđeno učešće stranaka nacionalnih manjina i na lokalnim i na parlamentarnim izborima zahvaljujući kome ste, i poštene kolege koje su podnele ovaj amandman, učestvovale i iz manjinskih partija danas narodni poslanici.

Pri tome, za nacionalne manjine ne postoji taj prag koji postoji za nas političke stranke od nekada pet, sada tri posto, već postoji prirodni prag, odnosno dovoljno je da osvojite onoliko mandata koliko vredi jedan mandat.

Za nas ostale to pravilo ne važi. To je, kako bih rekao, pozitivna diskriminacija. Ja ne bih nazvao „diskriminacijom“, naprotiv, to je privilegija nacionalnih manjina u Srbiji.

Šta bi više trebalo obezbediti, postavlja se pitanje? Manjine imaju obrazovanje na svom jeziku od predškolskog do univerzitetskog, uprkos tome neke manjine i dalje nisu zadovoljne.

Takođe, podnosilac ovog amandmana govori o tome da se novoformirano Ministarstvo za brigu o selu spoji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiji. Mi smo govorili koliki je značaj formiranja ova dva ministarstva i smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer upravo ovim Predlogom zakona se želi dati akcenat i na demografiju, porodicu, na brigu o selu. To su dva odvojena društvena pitanja i nemaju nikakve logike i nikakve veze za objedinjavanje.

Naprotiv, ova Vlada želi da potpuno ojača strateške mere za borbu protiv „bele kuge“ i to je prepoznato i tokom formiranja prethodne Vlade Republike Srbije.

Populaciona politika, briga o porodici moraju obuhvatiti i seoske i gradske porodice, zaposlene majke, majke koje se bave poljoprivredom. Stimulativne mere populacione politike takođe moraju obuhvatiti sve. „Bela kuga je problem i gradskih, kao što sam rekao, i seoskih sredina i strategija podsticanja rađanja koja je usvojena i koju je usvojila prethodna Vlada sadrži brojne populacione mere i obuhvata različite oblasti u kojima se mora stimulisati politika rađanja, promovisati vrednosti i značaj porodice za zdravo društvo i predvideti ekonomske mere podrške porodici i mladim bračnim parovima. Osim toga, podrška rađanja se odnosi i na gradske i na seoske sredine. S druge strane, pitanje srpskog sela već decenijama zaslužuje posebnu pažnju i o tome smo govorili tokom rasprave o Zakonu o ministarstvima.

Kada već govorim o amandmanu koji je podnet na član 2. želim da iznesem nekoliko konstatacija. Kada smo kod Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko je meni poznato, a tu su kolege koje dolaze iz tih sredina, od 2016. godine do 2020. godine predsednici opštine Sjenica i predsednici opštine Tutin su upravo bili predstavnici nacionalnih manjina. Ispravite me ako grešim. Sad, postavlja se pitanje, da li su ove dve opštine bile u nekakvom ne privilegovanom položaju naspram drugih lokalnih samouprava u Srbiji?

Ja ću samo neke podatke da vam iznesem koji govore u prilog konstataciji da nije tako. Konkretno, Sjenica 2019. godine od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu dobija 10,5 miliona dinara za projekat investicionog održavanja zgrada. Godine 2020. četiri miliona i 300 hiljada dinara projekat „Sjenica otvorenog srca“, Tutin 2018. godine 12,5 miliona dinara za projekat izgradnje upravne zgrade opštine Tutin, a 2020. godine 14 miliona za projekat izgradnje upravne zgrade.

Nakon izbora 2020. godine u opštini Tutin predsednik opštine je ponovo predstavnik nacionalne manjine, uz podršku koalicionog partnera iz SNS i tada im ne smeta ni SNS i tada umeju da budu veoma kooperativni.

Dakle, šta je ovde suština? Sve zavisi sa aspekta kakve političke pozicije govorite, da li ste vlast ili ste opozicija. Nemojte da mi kažete da vam nije stalo do vlasti.

Ne znam gde je kolega Krsto Janjušević, nadam se da je u sali ili će nam se pridružiti, ili kolega Muamer Zukorlić, pa ako ja nisam u pravu, neka oni u nastavku sednice kažu da je drugačije. Navešću primer Sjenice i načina na koji upravo oni koji danas podnose ovaj amandman su želeli da preuzmu lokalnu vlast mimo volje građana. Ja to ne mogu drugačije nazvati osim političkom trgovinom.

Sa druge strane, kaže – albanski predstavnici razgovaraju sa predsednikom Republike, što je potpuno normalno, prirodno i logično. Kao ozbiljan, odgovoran državnik, predsednik Republike razgovara sa predstavnicima albanske nacionalne manjine. Albanski predstavnici insistiraju da budu integrisani u državne organe i da budu integrisani u naš sistem. Predsednik, opet kažem, kao ozbiljan i odgovoran državnik, pozitivno se izjasni o tome i kaže da nema problema, da će razmisliti, a onda već sutradan odu u Albaniju i tamo im kažu, formiraju vlast bez 42% Srba.

Podsetiću vas, devedesetih godina je u ovoj lokalnoj samoupravi živelo 65% Srba. Četiri albanske stranke dogovorile su vlast u Bujanovcu, bez učešća srpskih partija, pa je koalicija okupljena oko SNS, koja je osvojila 10 mandata, SPS, koja je osvojila tri odbornika, ostala u opoziciji.

Jedan od kolega narodnih poslanika kaže – država ne treba da se meša u stranačke koalicije u višenacionalnim sredinama, kako bi se izbegle tenzije, već da se angažuje na rešavanju njihovih problema. Pa, ja ne vidim ni jedan način da se predsednik države, država i Vlada mešaju u ova pitanja, već vidim da se oni sami mešaju i da pokušavaju da kroz političku trgovinu pošto-poto dođu do vlasti u određenim lokalnim samoupravama.

Još jednom kažem, mislim da je predstavnik predlagača u potpunosti u pravu kada kaže da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, žao mi je što poštovani kolega nije bio na početku zasedanja, zasedanje kreće u deset, a ja sam vrlo precizno i jasno govorio amandmanu, vrlo precizno i jasno govorio o zakonu, čak citirao određene članove zakona koji se tiču nacionalnih manjina. Niti je ovaj amandman svrsishodan, niti je ovaj amandman opravdan i, po našem mišljenju, ja sam izneo vrlo precizno i jasno razloge zašto smatramo da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Razumem potrebu kolege da se bavi insinuacijama i da pokušava u parlamentu da stvori nekakvu atmosferu da se u parlamentu govori o svemu, a ne o dnevnom redu. Naprotiv, ovo o čemu sam ja govorio je dnevni red. Ja sam govorio o amandmanu, napravio određenu digresiju, dao određene podatke, a kada govorimo o izborima za nacionalna veća, sada ću da vam još neke podatke.

Znate, lider kolege koji je maločas govorio je do 2000. godine Srbiju nazivao maćehom, a posle izbora 2000. godine Srbiju nazivao našom zemljom. Kada već govorimo o izborima za nacionalne savete, kaže, posle pobede na izborima za bošnjačke nacionalne savete, bilo je dovoljno da se digne jednom huškačkom izjavom da je Srbija fašistička tvorevina. Sada vi mene ispravite ako ja grešim, opet kažem, pa oglašavajući pobedu svoje liste za bošnjačko nacionalno veće poručio da je zadovoljan što će sa više političkih opcija pobediti, tu nema fašističku tvorevinu srpsku državu i poručio Beogradu da mu je propao posao oko preuzimanja veća i da je ono ostalo bošnjačko.

Ako mogu još jednu rečenicu?