Završavam, dozvolite samo 15 sekundi da zaključim. Pretpostavio sam da ćete me prekinuti.

Dozvolite samo 15 sekundi da završim.
Dakle, Vlada Republike Srbije je imala dugoročan plan, jasno definisane ciljeve, precizno definisane ciljeve koji su realizovani. Zahvaljujući realizaciji tih ciljeva danas je Ministarstvo finansija u prilici da pomogne privredi onda kada je najteže.
Naravno na samom kraju, predsedniče…

Dozvolite mi da poentiram.

Nisam rekao stav poslaničke grupe. Dozvolite bar to.

Neizvesno je, ali ja želim da ga saopštim. Dozvolite.
Dakle, opšte je poznato da naravno da imate, gospođo Brnabić, podršku poslaničke grupe SPS. Mi smo rekli da želimo da damo svoj doprinos nacionalnom i državnom jedinstvu. Oko svih nacionalnih i državnih pitanja da želimo da damo svoj doprinos političkoj stabilnosti koja je potvrđena nakon parlamentarnih izbora upravo imajući na umu izazove sa kojima će se Srbija suočavati. Od nas ćete uvek imati razumevanje, mada u Srbiji razumevanje uvek nailazi na kritiku, ali je prošla jedan test vremena i opet imaćete konsenzus kao i uvek oko svih važnih pitanja i nacionalnih i državnih i ekonomskih.
Zahvaljujem predsedniče na toleranciji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 106, zapravo član 107, oprostite. Mislim da je narušeno dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije, jer su izrečene notorne laži. Između ostalog, neke od tih laži su progon neistomišljenika, što se nikada nije desilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Podsetiću vas, do bojkota u parlamentu nije došlo zato što je neko želeo da spreči demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja, već je jedan deo opozicije bio u nemogućnosti da kroz takvu vrstu rasprave pokaže svoju snagu.

Druga notorna laž, sloboda medija. Znate, vi dosta više te kuknjave od strane jednog dela opozicije, kuknjave o medijima u medijima. Dakle, mediji su slobodni, autonomni u odlučivanju i mi se ne bavimo uređivačkom politikom medija, ne na način kako je to želeo jedan deo opozicije.

Što se tiče Deklaracije o Srebrenici, pa Narodna skupština Republike Srbije, ispravite me ako grešim, je usvojila Deklaraciju o Srebrenici, poklonila se žrtvama, da li je tako? Da li je to učinio još neki parlament u regionu? Nije. Predsednik Republike je otišao u Srebrenicu. Da li je to bio pokušaj ubistva predsednika Republike Srbije? Da li je to neko i na koji način osudio i da li je to…?

Srbija se suočava sa prošlošću i pokazuje i spremnost da to učini. Tu spremnost je pokazao predsednik Republike i kako je prošao? Dokle više mi treba da pokazujemo tu spremnost? Dajte tu spremnost neka malo drugi pokažu u regionu, bar mali deo onoga na način kako to čini i radi Republika Srbija i kako to čini i radi predsednik Republike Srbije.

Ne želim da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Ja ne znam, ovaj poslanički klub pošto predsedavajuća i uz pomoć sekretara je morala da mi objasni naziv poslaničkog kluba koji je podneo ove amandmane, ali prosto smatrao sam da će prisustvovati današnjoj sednici što ne menja situaciju.

Ja ću govoriti o ovim amandmanima, jer osećam potrebu da kažem nešto.

Dakle, konkretno kada je reč o amandmanu koji je podnet na član 2. Predloga zakona kojim se traži da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu se zove Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu i manjinsku samoupravu.

Šta su to manjinske samouprave? To je veliko pitanje. Dakle, traži se da manjinska samouprava bude regulisana Zakonima o nacionalnim savetima nacionalnih manjina uvrsti u naziv ovog Ministarstva.

Istina je da je do sada ministarstvo vodilo, kako, to je zakonom definisano. Ja sam to vrlo precizno izvukao iz zakona, registri nacionalnih saveta, posebne biračke spiskove za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali se sada formira posebno ministarstvo u čiju nadležnost prelaze sva pitanja vezana za položaj i prava nacionalnih manjina, a to je Ministarstvo za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog. Tako da, nije potrebno niti ima smisla menjati naziv ovog ministarstva, obzirom da imamo novoformirano ministarstvo o kojem smo već govorili tokom rasprave o ministarstvima i ja se u potpunosti slažem sa predstavnikom predlagača da ovaj amandman treba odbiti.

Sa druge strane, treba istaći da Srbija takođe shodno svojim zakonima spada u proces i spada u red država, zapravo sa najvećim obimom i sadržajem zaštite manjinskih prava i to ne samo u regionu, već kada je reč u Evropi.

Manjine u Srbiji, po zakonu, imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku o trošku države, na svoje nacionalne savete koji brinu o kulturnom identitetu manjina, a čije su nadležnosti uređene Zakonom o nacionalnim savetima, nacionalnih manjina. Ovi saveti se biraju neposredno, što takođe organizuje i finansira država. Manjine imaju pravo na službenu upotrebu svog jezika, u ostvarivanju svojih prava pri državnim organima, a u svim sredinama gde živi više od 15% pripadnika nacionalnih manjina, manjinski jezik je u ravnopravnoj upotrebi.

Zatim, u izbornim procesima zakonom je obezbeđeno učešće stranaka nacionalnih manjina i na lokalnim i na parlamentarnim izborima zahvaljujući kome ste, i poštene kolege koje su podnele ovaj amandman, učestvovale i iz manjinskih partija danas narodni poslanici.

Pri tome, za nacionalne manjine ne postoji taj prag koji postoji za nas političke stranke od nekada pet, sada tri posto, već postoji prirodni prag, odnosno dovoljno je da osvojite onoliko mandata koliko vredi jedan mandat.

Za nas ostale to pravilo ne važi. To je, kako bih rekao, pozitivna diskriminacija. Ja ne bih nazvao „diskriminacijom“, naprotiv, to je privilegija nacionalnih manjina u Srbiji.

Šta bi više trebalo obezbediti, postavlja se pitanje? Manjine imaju obrazovanje na svom jeziku od predškolskog do univerzitetskog, uprkos tome neke manjine i dalje nisu zadovoljne.

Takođe, podnosilac ovog amandmana govori o tome da se novoformirano Ministarstvo za brigu o selu spoji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiji. Mi smo govorili koliki je značaj formiranja ova dva ministarstva i smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer upravo ovim Predlogom zakona se želi dati akcenat i na demografiju, porodicu, na brigu o selu. To su dva odvojena društvena pitanja i nemaju nikakve logike i nikakve veze za objedinjavanje.

Naprotiv, ova Vlada želi da potpuno ojača strateške mere za borbu protiv „bele kuge“ i to je prepoznato i tokom formiranja prethodne Vlade Republike Srbije.

Populaciona politika, briga o porodici moraju obuhvatiti i seoske i gradske porodice, zaposlene majke, majke koje se bave poljoprivredom. Stimulativne mere populacione politike takođe moraju obuhvatiti sve. „Bela kuga je problem i gradskih, kao što sam rekao, i seoskih sredina i strategija podsticanja rađanja koja je usvojena i koju je usvojila prethodna Vlada sadrži brojne populacione mere i obuhvata različite oblasti u kojima se mora stimulisati politika rađanja, promovisati vrednosti i značaj porodice za zdravo društvo i predvideti ekonomske mere podrške porodici i mladim bračnim parovima. Osim toga, podrška rađanja se odnosi i na gradske i na seoske sredine. S druge strane, pitanje srpskog sela već decenijama zaslužuje posebnu pažnju i o tome smo govorili tokom rasprave o Zakonu o ministarstvima.

Kada već govorim o amandmanu koji je podnet na član 2. želim da iznesem nekoliko konstatacija. Kada smo kod Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko je meni poznato, a tu su kolege koje dolaze iz tih sredina, od 2016. godine do 2020. godine predsednici opštine Sjenica i predsednici opštine Tutin su upravo bili predstavnici nacionalnih manjina. Ispravite me ako grešim. Sad, postavlja se pitanje, da li su ove dve opštine bile u nekakvom ne privilegovanom položaju naspram drugih lokalnih samouprava u Srbiji?

Ja ću samo neke podatke da vam iznesem koji govore u prilog konstataciji da nije tako. Konkretno, Sjenica 2019. godine od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu dobija 10,5 miliona dinara za projekat investicionog održavanja zgrada. Godine 2020. četiri miliona i 300 hiljada dinara projekat „Sjenica otvorenog srca“, Tutin 2018. godine 12,5 miliona dinara za projekat izgradnje upravne zgrade opštine Tutin, a 2020. godine 14 miliona za projekat izgradnje upravne zgrade.

Nakon izbora 2020. godine u opštini Tutin predsednik opštine je ponovo predstavnik nacionalne manjine, uz podršku koalicionog partnera iz SNS i tada im ne smeta ni SNS i tada umeju da budu veoma kooperativni.

Dakle, šta je ovde suština? Sve zavisi sa aspekta kakve političke pozicije govorite, da li ste vlast ili ste opozicija. Nemojte da mi kažete da vam nije stalo do vlasti.

Ne znam gde je kolega Krsto Janjušević, nadam se da je u sali ili će nam se pridružiti, ili kolega Muamer Zukorlić, pa ako ja nisam u pravu, neka oni u nastavku sednice kažu da je drugačije. Navešću primer Sjenice i načina na koji upravo oni koji danas podnose ovaj amandman su želeli da preuzmu lokalnu vlast mimo volje građana. Ja to ne mogu drugačije nazvati osim političkom trgovinom.

Sa druge strane, kaže – albanski predstavnici razgovaraju sa predsednikom Republike, što je potpuno normalno, prirodno i logično. Kao ozbiljan, odgovoran državnik, predsednik Republike razgovara sa predstavnicima albanske nacionalne manjine. Albanski predstavnici insistiraju da budu integrisani u državne organe i da budu integrisani u naš sistem. Predsednik, opet kažem, kao ozbiljan i odgovoran državnik, pozitivno se izjasni o tome i kaže da nema problema, da će razmisliti, a onda već sutradan odu u Albaniju i tamo im kažu, formiraju vlast bez 42% Srba.

Podsetiću vas, devedesetih godina je u ovoj lokalnoj samoupravi živelo 65% Srba. Četiri albanske stranke dogovorile su vlast u Bujanovcu, bez učešća srpskih partija, pa je koalicija okupljena oko SNS, koja je osvojila 10 mandata, SPS, koja je osvojila tri odbornika, ostala u opoziciji.

Jedan od kolega narodnih poslanika kaže – država ne treba da se meša u stranačke koalicije u višenacionalnim sredinama, kako bi se izbegle tenzije, već da se angažuje na rešavanju njihovih problema. Pa, ja ne vidim ni jedan način da se predsednik države, država i Vlada mešaju u ova pitanja, već vidim da se oni sami mešaju i da pokušavaju da kroz političku trgovinu pošto-poto dođu do vlasti u određenim lokalnim samoupravama.

Još jednom kažem, mislim da je predstavnik predlagača u potpunosti u pravu kada kaže da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, žao mi je što poštovani kolega nije bio na početku zasedanja, zasedanje kreće u deset, a ja sam vrlo precizno i jasno govorio amandmanu, vrlo precizno i jasno govorio o zakonu, čak citirao određene članove zakona koji se tiču nacionalnih manjina. Niti je ovaj amandman svrsishodan, niti je ovaj amandman opravdan i, po našem mišljenju, ja sam izneo vrlo precizno i jasno razloge zašto smatramo da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Razumem potrebu kolege da se bavi insinuacijama i da pokušava u parlamentu da stvori nekakvu atmosferu da se u parlamentu govori o svemu, a ne o dnevnom redu. Naprotiv, ovo o čemu sam ja govorio je dnevni red. Ja sam govorio o amandmanu, napravio određenu digresiju, dao određene podatke, a kada govorimo o izborima za nacionalna veća, sada ću da vam još neke podatke.

Znate, lider kolege koji je maločas govorio je do 2000. godine Srbiju nazivao maćehom, a posle izbora 2000. godine Srbiju nazivao našom zemljom. Kada već govorimo o izborima za nacionalne savete, kaže, posle pobede na izborima za bošnjačke nacionalne savete, bilo je dovoljno da se digne jednom huškačkom izjavom da je Srbija fašistička tvorevina. Sada vi mene ispravite ako ja grešim, opet kažem, pa oglašavajući pobedu svoje liste za bošnjačko nacionalno veće poručio da je zadovoljan što će sa više političkih opcija pobediti, tu nema fašističku tvorevinu srpsku državu i poručio Beogradu da mu je propao posao oko preuzimanja veća i da je ono ostalo bošnjačko.

Ako mogu još jednu rečenicu?

I možda još jednu, predsedniče?

(Predsednik: Ne.)

Dakle, daleko od toga da se meni priviđa Suleman Ugljanin. Verujte meni se priviđaju daleko lepše stvari od toga. Ne razmišljam o Sulejmanu Ugljaninu. Za mene je ovde suštinsko pitanje da li je Sulejman Ugljanin rekao da je do 2000. godine Srbiju nazivao maćehom, a od 2000. godine za Srbiju je rekao da postaje naša zemlja. Sve ostalo nisam ja citirao. Sve ostalo su citirali mediji.

Što se tiče tužbe, nemam nikakav problem, tužite vi koliko hoćete i koga hoćete, ali ovo pričam iz jednog prostog razloga, jer upravo ti mediji i to što vi pokušavate da na neki način kreirate, ne znam kako vam to uspeva i ne znam na koje medije mislite, ali to su svi preneli. To vam je isto ono što se priviđa onom kvazi političaru i predstavniku političke elite Draganu Đilasu. Njemu se priviđa i pre nego što se izabere Vlada da će Vlada loše raditi, pa je sebi dao za pravo da to komentariše, iako je vanparlamentarna stranka, iako još uvek nije shvatio da je bojkot propao i da on može da govori samo ispred parlamenta i da je pluskvamperfekat političke scene Srbije.

Znate šta je suština? Suština svega je, suština tih izjava i svega onoga što se dešava od te kvazi političke elite, da se iscrtavaju mete na čelu ljudima koji vode ovu državu. Konkretno, predsedniku države, pa imate onda ovakvu situaciju, kada predsednik države pokaže hrabrost i kaže – vodićemo odlučnu borbu protiv kriminala i korupcije, a onda u nekim medijima imate ovakve pojave, ovakve fotografije. Kaže – još jedan rat mafiji. Ovo je direktno crtanje mete, ne samo predsedniku države, već ono što niko od nas ne bi trebao u ovoj sali da koristi, a to je porodica i predsednika države i svakog člana Vlade, ali i svakog od nas. Mi to nikada nismo činili, uvek smo poštovali dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem, predsedniče.

Član 27. Odmah na samom početku ću reći da ne želim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Gospodine Jovanov, vi ste u potpunosti u pravu kada kažete definiciju reči frustracija, jer to i jeste frustracija, pošto smo maločas govorili o frustraciji, o statusu koji nemate, a nažalost želite da imate u okviru svoje nacionalne manjine. Ali nisam se zbog toga javio.

Hteo sam da uputim vama molbu, gospodine predsedniče, da ne dozvolite zloupotrebu člana 104. koji vrlo jasno definiše kada poslanik ima osnova da dobije repliku. Malopređašnji poslanik je iskoristio Poslovnik i zloupotrebio Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ne ukazujući konkretno na šta je mislio kada govori o samoj povredi Poslovnika, već je odgovarao koleginici i kolegama koji su govorili pre njega i govorio o tome kako imate ogromno iskustvo i kako je očekivao od vas da to iskustvo prenesete na rad parlamenta, a kada smo govorili o vašem izboru nije govorio, čini mi se, o tom iskustvu, već nas je vraćao u devedesete i pozivao vas na nekakve ratnohuškačke govore, koliko me pamćenje služi.

Shodno svemu tome, molim vas samo, legitimno je pravo da svako od nas iznosi svoje političke stavove, svako od nas jako dobro poznaje Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Poslanička grupa SPS će svoje političke stavove uvek iznositi, ali nećemo zloupotrebljavati Poslovnik, već ćemo to koristiti u okviru vremena koje pripada našoj poslaničkoj grupi i meni kao predsedniku poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Obzirom da govorimo o nacionalnim manjinama, evo, upravo slika koju vidimo za stolom predsedavajuća, odnosno predsedništva, vrlo jasno govori kakav Srbija odnos ima prema nacionalnim manjinama i kakav mi odnos ovde u parlamentu imamo prema predstavnicima nacionalnih manjina. Evo, upravo predsedava neko ko je predstavnik nacionalnih manjina, a u toku narednog dana ili u tok ovog dana predsedavaće pretpostavljam i gospodin Zukorlić koji je takođe predstavnik nacionalnih manjina.

Želim da kažem da je gospodin Rističević u potpunosti u pravu kada kaže da Srbija prednjači naspram svih ostalih država u poštovanju prava nacionalnih manjina i da je Srbija simbol novih vrednosti. Obzirom da smo tokom ove rasprave mogli čuti i neke druge konstatacije, dozvolite mi da u vremenu koje pripada poslaničkoj grupi dam i saopštim i stavove naše poslaničke grupe pogledom izrečenih konstatacija.

Gospodine Jovanov, nemojte da se naljutite ovo nije moja, odnosno ovo što ću sada reći, nije moje, već samo citiram ono što su mediji preneli. Kaže ovako – Srbija mađeha do 2000. godine, a postaje naša zemlja posle 2000. I to kaže neko ko je bio nosilac jedne izborne liste, pa je izabran za poslanika u Skupštini Srbije, pa 2008. godine formiranje Vlade Republike Srbije imenovan za ministra bez portfelja, a u njegovoj nadležnosti je bila i Kancelarija za održivi razvoj i nedovoljno razvijena područja. Pa, je ovu funkciju obavljao do 2014. godine i posle promene vlasti 2012. godine kratko vreme bio ministar bez portfelja. Pre četiri godine zalagao se za rehabilitaciju Aćifa-efendije ratnog predsednika Novog Pazar koji je streljan u januaru 1945. godine, a vrlo prepoznatljiv po dobrim odnosima sa ovim tzv. prištinskim političarima između ostalog sa Bedžitom Pacolijem.

Nemam ja ništa protiv, ali to govori o odnosu tamo nekoga, i ja mu ime više neću spominjati, tamo nekoga ko ima svoje predstavnike ovde u republičkom parlamentu i ko kaže da poštuje Srbiju kao svoju, kao našu državu.

Moje pitanje je, ja sve vreme citiram, ovo je izveštaj novinara, ja sve vreme citiram, a novinaru kažu – da se prilikom izbora za jednog od tih nacionalnih saveta mogli čuti uzvici, pa između ostalog i sandžačka republika i živela sandžačka zastava. Ja samo citiram.

Sa druge strane, vidim da ovde pokušava da se provuče jedna teza ko sme da priča i šta sme da priča. Sve teme, sve ono o čemu smo danas govorili i o čemu je gospodin Jovanov govorio i o čemu je gospodin Rističević govorio, Đukanović i koleginica koja je govorila o amandmanu. Ja sam dosta govorio i žao mi je što jedan od govornika nije, verovatno je zakasnio, imao je važnijih poslova pa nije čuo da sam citirao i zakone i govorio zašto smatram da je ne prihvatljivo da predlagač prihvati ovaj amandman. To je sve valjda poštovanje i to je sve valjda u duhu političke demokratije i političke tolerancije i političke kulture.

Gospodine Zukorliću, drago mi je da ste došli. Maločas sam se pitao gde se. Vrlo mi znači vaše prisustvo sada i voleo bih ako možete da dođete u poslaničke klupe, odnosno, ako smatrate da treba, a ja ću vam reći zašto.

Vrlo mi je interesantno da o izbornim uslovima govori neko ko je sve vreme učestvovao u međustranačkom dijalogu sa evropskim parlamentarcima i ko je vrlo jasno kroz taj dijalog mogao da čuje šta je stav evropskih parlamentaraca kada je završen taj prvi deo međustranačkog dijaloga, a to je da je na postignut jedan konstruktivan napredak i da idemo ka jednom demokratskom duhu i da je najveći deo onoga što je bila agenda koja je definisana tokom međustranačkog dijaloga realizovana. Ispravite me ako grešim, tu su učesnici međustranačkog dijaloga. Koleginice i vi ste jedan od učesnika.

Gospodine Zukorliću, meni je vrlo interesantno da, kako je ovde rečeno nekakvom, ne bih rekao teroru, nego nekakvom kontrolom režima kaže - sve je vršeno pod kontrolom režima, verovatno misleći na parlamentarne i lokalne izbore govori neko ko je pokušao mimo volje građana, nakon konstituisanja lokalne vlasti u Sjenici da preuzme vlast u Sjenici i to kroz klasičan vid političke trgovine. Vi mene ispravite ako ja grešim. Ja sam se tokom međustranačkog dijaloga vrlo jasno zalagao za jedno od ključnih pitanja, jer sam smatrao da je to važno.

Rekao sam predstavnicima evropskog parlamenta - mi smo vas poslušali, mandat pripada poslaniku. Sada tražimo od vas mišljenje da nam kažete, nećemo mi taj problem imati sada, ali razmišljam o perspektivi, razmišljam o budućnosti. Nemamo mi ništa protiv mandat pripada poslaniku, ali kako da sprečimo da taj mandat bude predmet političke trgovine u periodu koji je pred nas? Jer politička trgovina unosi političku nestabilnost, a politička stabilnost je od izuzetne važnosti i značaja za napredak Srbije.

Na to pitanje nisam dobio odgovor, a čini mi se da smo vrlo brzo odmah nakon ovih izbora, gospodine Zukorliću, imali prilike da konkretno na delu vidimo šta sam želeo da postignem kroz pitanje koje sam postavio i to baš ni manje ni više nego u Sjenici.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, član 27, član 104. Član 27. koji vama daje, naravno, za pravo kao u ovom konkretnom slučaju predsedavajuće Narodne skupštine da se starate o primeni Poslovnika, a član 104. govori konkretno kada imate mogućnost da dobijete repliku.

Gospodin Marijan Rističević mi je malo pre sa punim pravom rekao da nije, vi možete govoriti i pričati, ali je ovde suština da li nekoga želite da saslušate na pravi način, koliko sam vas shvatio, to je naravno demokratsko pravo ili da li želite da slušate onoga ko govori. Ako želite da saslušate na pravi način, onda to na pravi način pokušajte i da shvatite.

Ja neću koristiti i neću zloupotrebiti Poslovnik, jer ga jako dobro poznajem, ali vas ću zamoliti da ubuduće ne dozvolite da narodni poslanici, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazili, da li pozicije da li opozicije, ne zloupotrebljavaju Poslovnik da bi replicirali narodnim poslanicima.

Ja sam kao šef poslaničke grupe govorio o tački dnevnog reda, kao šef poslaničke grupe osvrnuo se samo na ono o čemu se govorilo tokom današnjeg zasedanja, a sve ono o čemu smo govorili je veoma vezano za amandman koji je podnet i konkretno vezano za član 2. Predloga zakona i ne vidim da je bilo ko od govornika iskočio mimo dnevnog reda i mimo onoga što jeste predlog amandmana.

Ne tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Zahvaljujem

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Obećao sam da neću kršiti Poslovnik o radu Narodne skupštine i naravno da neću to činiti, ali prosto dobronamerno želim da vam sugerišem, maločas sam ukazao na povredu Poslovnika.

Onog trenutka kada se prijavim u elektronskom sistemu vi ne možete da znate da li sam ja ukazao na povredu Poslovnika ili ne, ali sam digao Poslovnik. Vi ste mi rekli da ćete mi dati reč kasnije. Ne možete mi dati reč kasnije, jer povredu možete dati onog trenutka kada je povreda učinjena.

Sada ću iskoristiti pravo poslaničke grupe, pa ću obrazložiti ono što sam želeo da kažem kroz povredu Poslovnika, jer imam legitimno pravo kao šef poslaničke grupe da koristim pravo i pravo koje pripada šefu poslaničke grupe, ali i pravo koje pripada poslaničkoj grupi.

Dakle, ono što smo maločas čuli ovde je najblaže rečeno narušavanje dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije, da ne kažem neku težu reč. Ne želim da je izgovorim.

Kada neko kaže da je sve izgubilo smisao i da ništa nema smisla, onda on ne potcenjuje nas. Ja nemam problem sa tim, kao što pretpostavljam da niko od narodnih poslanika i poslanica nema problem sa tim, ali je uvredio građane, jer mi smo ovde predstavnici, nas 250, mi smo predstavnici građana, i to ogromnog broja građana koji je izašao na parlamentarne izbore. To je potcenjivanje i degradiranje građana Srbije. Ja vas molim da to ubuduće ne dozvolite.

Dijalog, kolega Birmančević je rekao, pa mi smo uvek bili spremni za dijalog, pa i onda kada je ova kvazi politička elita tražila dijalog u izbornim uslovima. Mi smo rekli – da, spremni smo da o tome razgovaramo i na Fakultetu političkih nauka i u Skupštini, mada smatramo da je prirodno da prihvatite poziv predsednice Narodne skupštine i da o tim temama razgovaramo ovde u parlamentu, jer se one tiču zakona, a zakoni se usvajaju u parlamentu. Nemamo problem da vas saslušamo i da saslušamo vaše sugestije i predloge, pa da čak saslušamo i sugestije i predloge, naravno, i nevladinog sektora. Najveći deo tih sugestija i predloga smo prihvatili. Dakle, dijalog – da.

Ovde smo maločas čuli da mi želimo nekome da zabranimo da podnese amandman, a mi smo se uvek zalagali… Čekajte, gospodine Martinoviću, pa u prethodnom sazivu je opozicija zamerala SNS što je podnosila amandmane i što smo podnosili, kao vladajuća koalicija, amandmane. Mi smo sve vreme govorili – legitimno pravo svakog poslanika je da podnese amandman i to niko ne može da mu ospori.

Žao mi je što je kolega izašao, ali to je samo pokazatelj koliko je u pravu, i to je samo pokazatelj šta je želeo da postigne postizanjem ovakvih amandmana, medijski prostor i da pokuša nekako politički da profitira kao, nazovite, nekakva kvazi opozicija.

Dajte, molim vas, parlament je glas naroda i mi ovde razgovaramo o alternativama, kako da dođemo do što kvalitetnijih zakonskih predloga koji će biti u najboljem interesu građana. Shodno tome svako ima pravo da podnese amandman, ali, dozvolite, i mi koji nismo podneli amandman imamo pravo, legitimno pravo, da iznesemo svoj politički stav o tom amandmanu. Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja se izvinjavam, maločas smo govorili o članu 2. ja mislim da sada govorimo o članu 11.

Mislim da govorimo o amandmanu na član 11. Jel tako, jesam u pravu?

E, sada, da ne bi bilo da mi politizujemo čitavu priču i da ne bi bilo da nismo analizirali i da se nismo na pravi način studiozno i sistematski bavili amandmanima koji su podnele kolege, ja ću najpre da govorim o samom amandmanu, kao što je maločas kolega rekao da smo svi posvetili dužnu pažnju svakom podnetom amandmanu, bez obzira što on dolazi iz redova opozicije.

Dakle, ovim članom 11. oni koji sebe nazivaju Ujedinjenom dolinom ili već kako, se predlaže promena naziva Ministarstva za državnu upravu dodatkom za - i manjinsku samoupravu.

Traži se da ministarstvo određuje plate u organima manjinske samouprave, tj. u nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Dakle, oni žele da se njihovi saveti smatraju organima lokalne samouprave što po prirodi stvari i nisu. Oni imaju poseban status, posebna ovlašćenja i to u skladu sa zakonom o kojem sam maločas govorio, a to je Zakon o nacionalnim savetima i Zakon o nacionalnim manjinama.

Ako bi njihov predlog prošao, praktično bi značilo da bi mi u nekom narednom periodu, da bi nacionalni saveti bili neka vrsta paralelne vlasti u lokalnim sredinama gde ima manjina. To svakako ne bi trebalo dopustiti. To nije ni logično, to nije ni prirodno.

Osim toga, postoji i posebno ministarstvo koje se formira, a to je ministarstvo za ljudska manjinska prava, društveni dijalog koji će se takođe baviti pitanjima nacionalnih manjina i o tome smo već govorili i shvatamo predlagača i naravno podržavamo stav predlagača da se i ovaj amandman ne prihvati.

Ono o čemu sam želeo još da govorim, dakle nama je potpuno jasno odakle potreba da se podnose ovakvi amandmani, pa čak i naredni amandmani na koje se nećemo javljati iz jednog prostog razloga, jer smatramo da su amandmani napisani čisto da bi se dobio prostor za priču, kao što su amandmani na član 20, 23, 24. itd, što opet potvrđuje da smo ipak pročitali amandmane i da smo se sistematično bavili ovim amandmanima.

Ono što želim da kažem, potpuno nam je jasno da oni koji su podneli ove amandmane, žele sebe da predstave opozicijom i niko im ne može oduzeti to pravo, niko im ne može oduzeti pravo da imaju kritički osvrt u radu vladajuće koalicije. To je njihovo legitimno pravo, ali kritika zarad kritike i ovakva vrsta amandmana da bi samo dobili medijski prostor, ne vidim da će to doneti političke poene. Građani Srbije pragmatični i jedino rezultati danas donose političke poene.

To vam je kao, imaćete kratkoročno naravno, bićete kratkoročno prisutni na medijima, ako to nešto znači u redu je, ali to vam je kao ono kada zakažete konferenciju za štampu i kažete da maske povećavaju smrtnost. Onda ste na pravi način aktuelni, pod znacima navoda, na pravi način aktuelni taj jedan dan u medijima.

Od opozicije se očekuje da ponudi alternativu, da ponudi koja su to alternativna rešenja. Ako Zakon o ministarstvima nije dobar, dajte da čujemo predlog opozicije, šta je to što opozicija konkretno predlaže, a ne samo kritika zarad kritike.

Postavlja se, znate, pitanje kome vi pokušavate da budete opozicije? Da budete opozicija državi u kojoj živite, narodu sa kojim živite i koji vas je prihvatio kao svoje, jer njima pokušavate sve vreme da budete opozicija, a sebe nazivate nekakvom Ujedinjenom dolinom.

Složio bih se sa kolegom i njegovom malopređašnjom konstatacijom. U potpunosti ste u pravu, shvatamo mi šta je suština svega ovoga, suština svega ovoga je Srbija. Suština svega ovoga je destabilizacija Srbije. Suština svega ovoga je ono što pripremaju za 2022. godinu, a to je destabilizacija Srbije, a prva tačka destabilizacije Srbije su predsednički izbori. Vi vidite šta rade i njihovi mediji, i šta rade oni koji sebe nazivaju opozicijom, i vi jako dobro vidite da se ujedinjuju oni za koje niste mogli ni da zamislite da će se ujediniti, ali eto ujedinjuje ih interes i želja za vlast i da što pre dođu do vlasti i do privilegija i ako je moguće da to učine bezu izbora.

Dakle, prvi korak u svemu tome svakako jesu predsednički izbori i otuda i ovakvi naslovi. Još jednom ću podsetiti, otuda kada predsednik Srbije hrabro i odlučno izađe i najavi borbu protiv kriminala i korupcije, otuda njihovi mediji izađu sa ovakvim, ne bih rekao fotografijama, ispravite me koleginice vi ste bili u medijima, sa pozadinom u studiju da tako kažem, što je krajnje sramno i krajnje licemerno.

Još jednom kažem, crtanje mete na čelu porodici predsednika Republike Srbije ja lično i poslanički klub SPS osuđuje crtanje mete na čelu porodici bilo kojih poslanika, bilo kojeg političara. Mi se bavimo politikom, na nas sručite kofu fekalija, nemamo ništa protiv, ali mora da postoji jedan prag političke tolerancije i političke kulture, a to je porodica. To moramo svi da poštujemo.

Ja vas molim da se u narednom vremenskom periodu ne bavimo onim što se želelo postići na današnjoj sednici, a to je upravo ovo, da se izađe iz sale i da se kaže – eto, mi smo manjine, nama se osporava i onemogućava da podnosimo amandmane, što naravno nije tačno, jer ovaj izlazak nije znak mudrosti i nije znak snage, već znak slabosti i nemogućnosti da kroz demokratsku, argumentovanu raspravu pokažete svoju snagu i kažete da ste u pravu. Ali, mi nećemo poslati takvu sliku i nećemo kao vladajuća koalicija poslati takvu poruku u javnosti.

Mi prihvatamo, maločas smo govorili, na koji način vodimo računa o manjinama u Srbiji, ali isto tako smo rekli i na koji način sagledavamo svaki amandman koji podnese svaki poslanik manjina u Srbiji. Tako ćemo raditi i u narednom vremenskom periodu. Zahvaljujem.