Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Reč je o članu 12, pa ću se baviti najpre suštinom onoga što je predloženo. Dakle, ovde se amandmanom traži brisanje nadležnosti ministarstva koje se stara o položaju i ostvarivanju nadležnosti nacionalnih saveta i nacionalnih manjina. Dakle, da se ne vrši nadzor nad njihovim radom, iako se njihov izbor i nadležnosti finansiraju iz budžeta.

To što neke nacionalne manjine imaju po više struja i međusobno se teško dogovaraju, teško funkcionišu, to je njihov unutrašnji problem. Ali nije logično da država bilo šta finansira, a da ne može da zna šta finansira, na koji način finansira i na koji način se troše sredstva. Želim da verujem da im cilj nije bio bilo kakva manipulacija ili zloupotreba. U obrazloženju koje je dato mislim da su napisali da je to svrsishodno. Šta je svrsishodno? Svrsishodnost je da ih ne proveravate i ja u potpunosti podržavam stav predlagača ovog zakona da se ovaj amandman odbije.

Shodno ovom amandmanu, napravio bih jednu paralelu i jednu digresiju sa nečim što se desilo pre izvesnog vremenskog perioda, a reč je o aktivnostima Uprave za sprečavanje pranja novca. Naime, vi znate, pred zakonom su svi jednaki, a institucije sistema su ustrojene na osnovu zakona. Zašto bi bilo kome smetao rad nezavisnih tela, zašto bi bilo kome smetao rad nezavisnih institucija, osim ako iza pojedinačnog ili kolektivnog nezadovoljstva stoji nešto sumnjivo, nešto što nama nije poznato?

Kada je Uprava za sprečavanje pranja novca vršila kontrolu finansijskih transakcija ministarstava, to je bilo u redu i to su svi podržavali, najviše opozicija, to i jeste nadležnost Uprave i mi sa tim nismo imali apsolutno nikakav problem. Ali kada ta ista Uprava za sprečavanje pranja novca isključivo, ponavljam, u granicama svojih ovlašćenja i svojih nadležnosti traži podatke za rad pojedinaca, za rad udruženja, manje ili više udruženja i pojedinaca koja su bliska pojedinim opozicionim krugovima, to je tobože kriminalizacija koju vrši vlast nad besprekorno čistim i neokaljanim udruženjima i pojedincima.

Onda dolazimo do situacije da uz sve to, po ustaljenoj matrici javlja se veliki opozicionar Dragan Đilas i diže glas protiv takve tobože kriminalizacije. Previše demagogije, previše politikanstva u ovakvim osudama organa i tela koji samo obavlja svoju dužnost u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Ako je Đilas čistunac, ako ove nezavisne institucije, odnosno ako ovi pojedinci i organizacije, nevladin sektor rade sve shodno zakonu, pa zašto onda ne bi sve izneli transparentno pred javnost, isto onako kako je to uradila Vlada, odnosno kako su uradila ministarstva unutar Vlade Republike Srbije? Očigledno je da za njih postoje dvostruki aršini, pa su predstavnici vlasti u obavezi da se podvrgavaju kontroli, ali tu obavezu nemaju Đilas i ovi ostali, kako bih rekao, buntovnici protiv odgovornog i zakonitog rada Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.

I Vlada Srbije, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić su svojim ponašanjem, svojim postupcima dokazali da poštuju zakone ove države i institucije sistema, pa zaista nije jasno zašto bi, recimo, Đilas, njegovi štićenici, onaj krug ljudi

koji sarađuje sa njim, bili izuzeti od poštovanja zakona i državnih institucija. Lojalnost prema svojoj državi koju ispoljava ogromna većina građana Srbije treba da bude uzor Đilasu i onima koje on podržava, ali to je njihovo ogledalo u koje će morati konačno da se pogledaju.

Još jednom, smatram da je predlagač potpuno u pravu kada kaže da ovaj amandman ne treba prihvatiti, a samo sam želeo da napravim digresiju, odnosno da podvučem paralelu ovog amandmana sa nečim što se desilo pre izvesnog vremenskog perioda. Zahvaljujem.

Dovoljno je gospodine Orliću. Zahvaljujem.

Slažem se u potpunosti sa ovim o čemu je govorio gospodin Markoviću i mislim da čitava ova rasprava, bez obzira što nema predlagača amandmana, zapravo govori da mi nismo ovde došli da se bavimo politikanstvom, već da smo vrlo sistematično izanalizirali amandmane koji su podneti, bez obzira ko ih je podneo i da izlazimo argumentovano sa činjenicama zašto smatramo da je predlagač u pravu i nije prihvatio predložene amandmane.

Kada je reč konkretno o amandmanu na član 13. Predloga zakona, kao što je gospodin Marković rekao, on se odnosi na MUP i amandmanom se traži da se struktura zaposlenih u MUP usaglasi sa nacionalnom strukturom stanovništva, to je zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina usaglasi sa njihovim brojem u strukturi stanovništva.

Ovo pitanje jeste osetljivo za nas, ali MUP je državni organ, republičke nadležnosti, a ne lokalne samouprave, to je opšte poznato. Osim toga postoji multinacionalna policija, to jest zapošljavani su pripadnici svih nacionalnih manjina u svim sredinama gde žive. Treba imati u vidu da su u pitanju osetljivi poslovi javnog reda i mira i poslovi pogranične policije gde je važno da budu obrazovani, obučeni, lojalni svojoj državi, da se ne dešavaju propusti, da se dvostruko prijavljuju građani i na Kosovo, dakle, bez odjava da su izdavana dokumenta o prebivalištima u opštinama u zoni razgraničenja čime se nezakonito menjala struktura stanovništva.

U okviru ovog amandmana, iako se to ne odnosi na ovaj član, već na član 15. Ministarstvo spoljnih poslova traži da se Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu zove – Uprava za saradnju sa državljanima Republike Srbije kako bi država finansirala saradnju sa njihovim dijasporama. Ovo je neprihvatljivo jer nacionalne manjine sarađuju preko svojih nacionalnih saveta sa svojim matičnim državama čime im se obezbeđuje čuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta, takođe, njihove matične države i imaju svoje oblike saradnje sa pripadnicima svog naroda u dijaspori.

Srbija ima nacionalnu obavezu da sarađuje sa svojom dijasporom i asocijacijama Srba u regionu kao što su njihove matične države. Nemamo mi ustavnu obavezu da sarađujemo sa svim građanima Srbije širom sveta. A što se tiče policije, pa ne može se reći da je policija jednonacionalna u tim mešovitim sredinama i tu nema i ne postoji nikakav ključ, ne postoje nikakve kvote. To ne znači da su bilo čija prava ugrožena.

Ako pričamo o tome zašto, a pričamo uopšte o prisutnosti u nekim opštinama, kolega Marković je govorio, pomenuo opštinu Preševo, pomenuo opštinu Bujanovac, čini mi se i Medveđu. Evo, konkretno jedan podatak za opštinu Preševo. Ako već tražite neka prava, pa zašto ste 2011. godine bojkotovali popis u državi u kojoj živite, a sa punim pravom danas tražite svoja prava. Dakle, tada je popisano 3080 stanovnika, a ima 74,5% Albanaca, 13,5% Srba i 8,8% Roma.

Dakle, u potpunosti se slažemo sa predstavnikom predlagača da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Poštovano predsedništvo, gospodine Martinoviću, s obzirom na to da ste vi predstavnik predlagača, kao i gospodin Odalović, neću na samom početku reći ništa spektakularno novo i neću otkriti nikakvu spektakularnu tajnu ako kažem da mi danas razgovaramo o dva zakona – izmeni i dopuni Zakona o ministarstvima i izmeni i dopuni Zakona o Vladi. To su zakoni koji su, potpuno sam ubeđen, najviše menjani u istoriji zakona u Srbiji, iz jednog prostog razloga jer mi od uvođenja višestranačkog sistema do danas nismo imali jedan sistemski pristup, univerzalni pristup, univerzalni koncept jedan, optimalan model kakva je to Vlada potrebna i koji je to broj ministarstava unutar Vlade potreban Srbiji.

Takvi standardi, da se razumemo, ne postoje ni u evropskim državama. Svaka država, shodno svojim potrebama, onome što je neophodno, formira vladu i broj ministarstava unutar vlade. Tako, recimo, u Norveškoj mislim da smo imali ministarstvo za naftu, pa ministarstvo za ribolov, u Nemačkoj smo imali ministarstvo za hranu itd.

Kada je reč o predlozima o kojima danas govorimo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i o ministarstvima, želim da kažem da je on nastao kao rezultat realne potrebe kako bi Vlada nastavila efikasnije i bolje da funkcioniše. Iskustvo pre svega iz prethodnog perioda, ali i uočene realne potrebe građana, uočene realne potrebe države, društva i kada sve to stavite na nekakvu lestvicu prioriteta, onda možemo sagledati i potvrditi da mi zapravo danas govorimo o zakonskim predlozima koji jesu garant da idemo u pravcu stvaranja i uređenije, bolje i efikasnije države, a to svakako jeste interes svih nas.

Personalna rešenja jesu važna i mi to ne sporimo. Važno je da na ključna mesta dođu kvalitetni ljudi, sposobni ljudi koji će umeti da organizuju sistem koji će da funkcioniše, koji će da ostvaruje rezultate, ali to nije tema današnjeg skupštinskog zasedanja. Danas govorimo o tome da stvorimo jedan osnov, da stvorimo jedan sistem koji će omogućiti Vladi Republike Srbije da daje rezultate.

Kada smo kod rezultata, želim da kažem u ime poslaničke grupe SPS da rezultati koji su ostvareni u prethodnom vremenskom periodu kao neko ko je bio deo vladajuće koalicije delio vrednosti odgovornosti u radu Vlade Republike Srbije, da smo mi na te rezultate ponosni. Kada kažem rezultati, mislim naravno i na ojačan i osnažen međunarodni ugled Srbije, ali mislim i na sve ono što je postignuto i na nacionalnom i na državnom i na ekonomskom planu. Pre svega, kada govorimo o ekonomskim pokazateljima, ma koliko neko pokušao da kritikuje i ma koliko neko pokušao da napravi kritiku zarad kritike da bi došao do jeftinih političkih poena, činjenice su neumoljive, podaci su neumoljivi i ne možete ih osporiti.

Ti rezultati, mislim da budućoj Vladi trasiraju jedan dobar put i pravac da može da nastavi da radi dobro, ali, sa druge strane mi danas govorimo i stvaramo jedan osnov, takođe, za bolji rad buduće Vlade, da buduća vlada može da realizuje proklamovane ciljeve i načela. Naravno, ne želim da prejudiciram šta će biti sadržano u ekspozeu mandatara za sastav nove vlade, ali kada kažem proklamovani ciljevi i načela, mislim na šest principa i ključnih tačaka o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa kojima se mi u potpunosti slažemo, i ubeđeni smo da će oni biti sadržajni i da će biti deo ekspozea mandata za sastav nove vlade.

Podržavajući ove zakonske predloge o kojima danas govorimo, mi zapravo, najpre želimo da podržimo sve ono što je urađeno u prethodnom vremenskom periodu, ali isto tako da damo nedvosmislenu podršku u radu buduće vlade Republike Srbije i to pre svega, kada je reč o reformskim procesima, kada je reč o modernizaciji, kada je reč o promenama, kada je reč o investicijama, kada je reč o razvoju i kada je reč o rastu.

Sagledavajući ovaj predlog može se videti i predvidljivost, može se videti i stabilnosti, ali se može videti i kontinuitet. Za nas je od suštinskog značaja dobro ustrojena unutar Vlade i dobro organizovana struktura rada ministarstava koja će racionalno, kvalitetno i efikasno odgovarati na ono što suštinski jeste najvažnije, a to su potrebe države i potrebe građana. Sagledavajući ove predloge sa tog aspekta oni su u potpunosti opravdani i zaslužuju podršku, jer upravo, za prioritet imaju potrebe države i potrebe građana.

Mislim da mi danas zapravo, govoreći o ovom zakonskim predlozima, a uzimajući u obzir onu digresiju koju sam napravio na početku, da nisam imao jedan univerzalni pristup i da nismo imali jedan sistemski pristup od uvođenja višestranačkog sistema, ali mislim da danas ovakvom raspravom i ovakvim predlozima pravimo jedan iskorak u tom smislu i pravimo jedan optimalan model, jedan stabilan model koji bi trebao i mogao da bude osnov i za formiranje nekih budućih, narednih vlada, a ne da se Zakon o ministarstvima, Zakon o Vladi uvek prilagođavaju aktuelnom političkom trenutku, koalicionim sporazumima ili političkoj trgovini.

Na taj način, ovom današnjom raspravom mi pokazujemo da postajemo ozbiljna i odgovorna država, država koja svoju politiku ne kreira od danas do sutra, već ima jedan kontinuitet.

Naravno, da ovi zakonski predlozi nisu politička proklamacija, već kao što sam rekao, jesu rezultat i odraz realne potrebe, jer, ako bi govorili o tome da je politička proklamacija, o tome sam govorio na prethodnoj sednici, pa SNS i Aleksandar Vučić su apsolutni pobednici izbora, i oni nisu imali nikakvu potrebu da imaju koalicione partnere i razgovaraju sa koalicionim partnerima. Žao mi je što neki nisu shvatili, što su pokušali da pojednostave te razgovore koji su vođeni sa potencijalnim koalicionim partnerima i sa svim političkim opcijama koji imaju svoje predstavnike u parlamentu, neki nisu ni prihvatili razgovor. Žao mi je što je to tako, nisu shvatili ozbiljnost i odgovornost situacije u kojoj se nalazimo, ali ti razgovori koji se tiču, ponoviću po ko zna koji put, budućnosti Srbije i budućnosti svakog građanina Srbije.

Ono u šta sam ubeđen neće se dešavalo u političkoj istoriji Srbije, a to je da ministarstva budu feudalnog karaktera. Veoma je važno da predloge o kojima danas razgovaramo ne sagledavamo sa dva aspekta. Sa aspekta personalnih rešenja, jer personalna rešenja danas nisu tema, ona jesu važna, ali danas nisu tema. I veoma je važno da ne sagledavamo razmatrajući broj ministarstava, jer hipotetički Vlada može da funkcioniše i sa pet ili šest ministarstava, ali ovde je suštinsko pitanje šta mi zapravo hoćemo i kakvu Srbiju hoćemo. Opet sa druge strane 21. građani su na izborima vrlo jasno, demokratski rekli kakvu Srbiju žele, a mi kao odgovorni i ozbiljni političari to treba da prihvatimo i da damo svoj doprinos u realizaciji tih ciljeva i to upravo činimo danas.

Ono što takođe želim da kažem, jeste da veoma često se čuje u javnosti da se pojedini nazovite predstavnici političke elite zalažu za nekakav dijalog, dijalog koji bi trebao da ide ka reformi našeg političkog sistema. Opšte je poznato da smo mi tokom prethodnog saziva uvek spremni bili za dijalog. Na kraju se taj dijalog sveo, razgovarali smo sami sa sobom, nismo imali sagovornike. Ali, ne bežimo mi od toga da razgovaramo, da raspravljamo, ali nemojmo mišljenje da menjamo u zavisnosti od političke pozicije u kojoj se nalazimo. Da li smo u poziciji vlasti ili smo u poziciji opozicije i nemojte da koristimo zakone kada neku temu želimo da zloupotrebimo. Pa, recimo 2020. godine se setimo izbornih uslova koji nisu promenjeni od 2008. godine. Jedino što je promenjeno 2008. godine je bilo finansiranje političkih stranaka, ali to je tada bila neminovnost, to je tada bilo nešto što je neophodno. Ušteda i racionalizacija na nivou države je bila prioritet i naravno da kao odgovorni i ozbiljni ljudi štedimo prvo tamo gde ima, uštedelo se na političkim strankama. Smanjena su sredstva za finansiranje političkih stranaka, ali se nije štedelo na građanima. Mislim da je to mudra i racionalna odluka.

Dakle, ovde se već govorilo, tri stvari su ključne. Imamo tri nova ministarstva. Najpre, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji i to je još jedan pokazatelj da je još bolje prepoznat značaj pitanja porodice i demografskog razvoja Srbije. Inače, temelje ovog pitanje postavljali smo i tokom formiranja prethodne Vlade Republike Srbije kroz Ministarstvo bez portfelja. Danas sa velikim zadovoljstvom kroz ministarstvo koje će se baviti konkretno ovim pitanjem.

Suština svega i jeste u stanovništvu, u zdravoj naciji, njenom podmlađivanju, jer ako nema stanovništva nema ni razvoja, nema ni napretka. Mi smo nažalost u vrhu država, uz dužno poštovanje penzionera, nemojte me pogrešno shvatiti, ali nažalost smo u vrhu država po starosti stanovništva. Malo čas je neko rekao i u potpunosti je u pravu, svake godine, nažalost zbog smrtnosti u Srbiji nestane jedan veći grad.

Društvena briga o porodici, koja mora biti osnovna ćelija svakog zdravog društva, mora biti strateški cilj naše države, jer bez zdrave porodice nema ni zdravog društva. I, naravno, da je potpuno opravdano formiranje ovakvog ministarstva, ministarstva koje će se baviti baš ovim pitanjem.

Drugo novo ministarstvo i drugi novi resor posvećen je selu, drugoj slaboj tački od koje zavisi život svakog društva. Selo je očuvalo i selo je hranilo Srbiju onda kada je bilo najteže, u najtežim trenucima. Ja ću vas podsetiti, u periodu korone, mi smo mogli da se oslonimo sa sigurnošću samo na dve stvari – naše tradicionalno prijateljstvo sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama i naši sopstveni izvori. A šta su naši sopstveni izvori osim sela, zdrave hrane i proizvoda – sir, mleko i čvarci, gospodine Markoviću, u pravu ste.

I pored brojnih stimulativnih mera koje su date poslednjih godina, stanje se jeste popravilo i ja ne želim da kritikujem ministra poljoprivrede, već naprotiv, želim da pohvalim rad Ministarstva poljoprivrede i gospodina Nedimovića u prethodnom vremenskom periodu, koji je dosta doprineo da se popravi situacija na selu, ali smatramo dobrom odlukom da selu damo nove podsticaje, nove stimulativne injekcije kojima ćemo ga oživeti. Mnogi će se vratiti da žive u selu i proizvode hranu.

Maločas smo čuli statističke pokazatelje i podatke. Ja volim da gledam statistiku, volim da je pročitam, ali više volim praktično delovanje koje daje rezultate. Gospodin Marković ne želi sam sebe da hvali, ali, evo, ja ću da iskoristim priliku.

Pored toga što sam pohvalio ministra poljoprivrede, koji je sjajno odradio svoj posao, gospodin Marković, recimo, već 15 godina u Jagodini je omogućio svakom poljoprivrednom proizvođaču besplatno korišćenje tezgi na pijaci. Gospodin Marković je omogućio u Jagodini da svako selo ima dom kulture, da ima put, da ima vodu, elektro-energetsko snabdevanje, gas na selu. Dakle, sve ono što je neophodno da bi ljudi imali mogućnost da opstanu na selu.

Slažem se ja sa statističkim podacima, ali nekako mi se čini, kad govorimo o ovim statističkim podacima, da kritikujemo Ministarstvo poljoprivrede, a ja to ne bih želeo. Ja želim da pohvalim ministra poljoprivrede, ali želim da kažem kako treba i u kom pravcu praktično delovati – onako kako je to činio gospodin Marković u prethodnom vremenskom periodu.

Treće po redu ministarstvo, koje je takođe od velike važnosti i značaja, ma koliko se neki trudili da minimiziraju značaj ovog ministarstva, to je Ministarstvo za ljudska prava i dijalog. Imali smo prilike, sasvim slučajno sam pre nekoliko dana imao prilike da odgledam jednu debatu, gde su rekli da je ovo tipičan marketinški trik i da treba sebi da objasnimo šta je dijalog. Znači, tipičan marketinški trik, a mi formirano zvanično ministarstvo. Sa druge strane, treba sebi da objasnimo dijalog, a mi jako dobro znamo šta je dijalog. Mi smo dijalog vodili i u prethodnom vremenskom periodu. Mi dijalog i danas vodimo u parlamentu, o izuzetno važnim temama. Dakle, nije do nas, već do onih koji to ne žele da shvate ili ne mogu da shvate. Ali, ja u to neću da ulazim.

Najbolji odgovor na pitanje kada je reč o formiranju ovakvog ministarstva mislim da je dao sam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kada je rekao da je permanentan dijalog neophodan na svim nivoima, naročito što su snage koje su protiv, recimo, vakcinacije, koje misle da je zemlja ravna ploča, pokušaću da ga citiram, i podržavaju antimigrantsku politiku, ojačale za čak 250%, verovali ili ne. To je sasvim dovoljan razlog da mi formiramo ministarstvo koje će se baviti ovim pitanjima.

Na samom kraju, gospodine Martinoviću, poslanička grupa SPS, naravno, podržaće oba zakonska predloga u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, povreda Poslovnika i odmah ću vam reći na početku, ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika, član 27.

Molim vas da ovu sednicu vodite tako da zaštitite dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije. To što neko ima potrebu da na početku jedne važne i izuzetno značajne sednice, ne samo za parlament, parlamentarizam, već za Srbiju i za građane Srbije, jer ovo je sednica koja se tiče budućnosti Srbije i budućnosti svakog građanina Srbije, ima potrebu nešto da kaže da bi izneo određene političke kvalifikacije, molim vas da to ubuduće nedozvoljavate.

Zloupotreba epidemiološke situacije, pa onda nekakva neodgovornost, pa onda nekakva skandalizacija, iako su rezultati kada je reč o Koroni vidljivi, iako smo imali prilike o svemu tome da razgovaramo ovde u parlamentu. Ako ste imali potrebu da bilo šta kažete, onda ste to trebali tada da uradite, a ne da imate danas naknadno pamet.

Ni sa čim se ne kasni i vi to jako dobro znate i trebali ste da skrenete pažnju prethodnom govorniku na rokove o formiranju Vlade. Dakle, Vlada će biti formirana pre jasno zakonom i Ustavom definisanih rokova.

Dakle, potreba za prisustvom u javnosti je vidljiva, ali nemojte da dozvolite na ovako jeftin način neko pokušava da politički profitira i da politički bude prisutan, dajte da se vratimo dnevnom redu, mislim da je pred nama jedan izuzetno važan dan, dan važan za parlamentarizam, ali ponavljam, važan za budućnost Srbije i za građane Srbije. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim najpre da vam čestitam na izboru i želim posebno da čestitam kolega iz SNS na apsolutnoj pobedi na parlamentarnim izborima.

Želim na samom početku ovog zasedanja i nastavku Prve konstitutivne sednice da svima nama poželim uspeha u jednom izuzetno važnom i značajnom, rekao bih, zajedničkom poslu.

Demokratija se, dame i gospodo, ostvaruje na izborima, ne na ulici, već na izborima. Parlamentarna demokratija podrazumeva višestranački sistem. Građani su imali jasnu priliku da na parlamentarnim izborima kažu šta misle o političkim strankama, šta misle o programima političkih stranaka. Više od 20, ispravite me ako grešim, koalicija i političkih stranaka je učestvovalo na parlamentarnim izborima, a na odgovornim i ozbiljnim političkim opcijama je uvek da prihvate jasno demokratski izraženu volju građana, ma koliko im se ta volja građana u određenom trenutku možda i ne sviđala.

Želim da verujem da ove poštapalice, i to želim da kažem na početku današnjeg zasedanja, ove poštapalice koje uglavnom svi koristimo na početku diskusije – uvaženi, poštovani, da to nećemo koristiti samo kao odraz rekao bih lažnog međusobnog poštovanja, već da će period koji je pred nama biti period i trpeljivosti, međusobne tolerancije, uvažavanja, poštovanja i strpljenja. To ne zavisi samo od može želje, to neće zavisiti ni od nadam se budućeg predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, to neće zavisiti ni od rukovodstva Narodne skupštine koju budemo danas izabrali zajedno, mislim na potpredsednika i na sekretare, to će zavisiti od svih nas. Dakle, svih 250 poslanika je odgovorno za funkcionisanje ili ne funkcionisanje Narodne skupštine Republike Srbije.

Građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan odnos. Verujem da nećemo imati situaciju kakvu smo imali, ja se nerado vraćam u prošlost i uvek želim da gledam u budućnost, ali moram da pomenem da ne želim da verujem da ćemo imati situaciju kakvu smo imali u prethodnom sazivu. Pa da zbog nekakvog navodnog bojkota parlamenta, a razlog tog bojkota je nemogućnost za demokratskim sučeljavanjem mišljenja i demokratskom raspravom. Nemamo jedan deo poslaničkih grupa, naravno da to nije razlog, niko nikada u ovom parlamentu u prethodnom sazivu, a i u sazivima od 2012. godine do danas nije želeo da spreči demokratskoj sučeljavanje i mišljenja, i demokratsku raspravu. Ali, suština je u tome da je neko politički dovoljno anemičan, pa da kroz takav vid rasprave ne može da pokaže svoju snagu. To je, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća klasična nemoć.

Dakle, ovde nije potrebna snaga sile, već snaga argumenata. Mi smo mnogo puta do sada, tokom prethodnog saziva, kao poslanički klub govorili o tome da poslanik nije jak onoliko koliko je fizički snažan i onoliko koliko može glasno da govori ili da lupa o poslaničke klupe. Samo primitivni ljudi koji nemaju argumente to čine. Poslanik je jak koliko su mu jaki argumenti. Ponavljam, ne snaga sile, već snaga argumenata.

Parlament je glas naroda, mesto gde mi, legitimno izabrani predstavnici građana, razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih rešenja koja će biti u najboljem interesu građana Srbije. Ključna reč u svemu tome, mislim da je reč pristojnost. Pristojnost znači da najpre iz javnog diskursa izbacimo sve ono što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi imali normalni dijalog u parlamentu. Ali, isto tako, pristojnost znači čestito, pošteno i odgovorno obavljati posao za koji su nam građani dali mandat i legitimitet, obavljati ga odgovorno, ozbiljno, ali i snositi odgovornost za ono što je rečeno. Dakle, pristojnost, ali ujedno uvažavati i princip odgovornosti.

Mislim da je vladajuća koalicija od 2012. godine do danas u tom smislu napravili veliki iskorak u parlamentarnoj demokratiji, jer do te 2012. godine, znate, u Srbiji su svi za nešto bili krivi, a niko nije snosio odgovornost.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, čast mi je i privilegija da danas u svojstvu predlagača, kao predstavnik Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, naravno, uz veliku zahvalnost svima vama, jer da nije vaših potpisa ne bih bio u mogućnosti da danas budem predstavnik predlagača, pre svega kolegama iz Srpske napredne stranke, kolegama iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije, našim predizbornim koalicionim partnerima iz Jedinstvene Srbije, SDPS-u, manjinama, kolegama iz Srpskog patriotskog saveza, sam u mogućnosti da govorimo o Predlogu kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim odmah da kažem zašto sam rekao posebna zahvalnost kolegama iz Srpske napredne stranke. Nije ovde, dame i gospodo, reč o matematici i brojkama i ne govorimo mi o tome da je nekome potreban neki broj poslanika da bi se formirala parlamentarna većina i da bi se formirala Vlada Republike Srbije, to je SNS mogla da učini i bez koalicionih partnera. Ne bih na taj način, kako to neki pokušavaju da čine u javnosti, pojednostavi razgovore koje je predsednik Republike i predsednik SNS vodio sa parlamentarnim strankama u Srbiji, jer to su razgovori koji se ne odnose na to ko ima kakve afinitete i ko će koji resor voditi, to nije spisak lepih želja. To su razgovori koji se tiču budućnosti Srbije i to su razgovori koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Što se tiče poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, gospodin Marković će govoriti, ali nadam se da se neće naljutiti, jer naš stav je bio potpuno isti po tom pitanju, mi smo odmah nakon izbora rekli da smo ponosni na sve ono što smo radili zajedno sa Srpskom naprednom strankom i našim koalicionim partnerima u prethodnom vremenskom periodu. Kada kažem ponosni, pre svega mislim na ojačan i osnažen međunarodni ugled Srbije, na sve ono što smo radili na nacionalnom, državnom, ekonomskom i političkom planu, i da smatramo da je to jedan dobar osnov za nastavak saradnje i da želimo da kao predizborna koalicija damo svoj doprinos očuvanju političke stabilnosti koja je potvrđena na parlamentarnim izborima, ali isto tako nacionalnom i državnom jedinstvu, imajući pre svega na umu izazove i teškoće sa kojima će se Srbija suočavati u periodu koji je pred nama.

Nikada u koalicionim odnosima nije postojao ni jedan problem. Ona ključna pitanja, nacionalna, državna, politička i ekonomska, rešavali smo konsenzusom. Dakle, ovde je reč o uverenosti i ispravnosti ideja u koje verujemo, za koje se zajedno zalažemo i ciljeva koje želimo zajedno da ostvarimo.

Dozvolite mi da se vratim na ono što je danas ključna stvar, a to je obrazlaganje Predloga kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Ivice Dačića.

Prvi put u novijoj istoriji, voleo bih da me neko ispravi ako grešim, ali prvi put u novijoj istoriji na političkoj sceni Srbije predsednik jedne političke stranke, političke stranke koja je na političkoj sceni Srbije punih 30 godina i za tih 30 godina je relevantan politički činilac, je kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Čovek koji ima dugogodišnje političko, dugogodišnje parlamentarno iskustvo i nije slučajno što je, on nama vrlo često kaže nemojte da govorite o tome, i ja znam da ću posle ovog govora da pretrpim kritike od njega, ali ja ću to danas reći, nije slučajno što je diplomirao na Fakultetu političkih nauka sa prosečnom ocenom 10 kao najbolji student i što nerado govori o tome, jer to je samo potvrda da sve ono što zna i ume želi da stavi u službu svojih građana i svoje države.

Od samog početka svoje karijere obavljao je važne partijske funkcije, ali i značajne funkcije u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti Republike Srbije. Bio je poslanik, izvinite ako grešim, ali mislim 30 godina parlamentarnog života?

(Ivica Dačić: 28.)

Dakle, 28 godina. Najpre poslanik u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije, potom poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore, a zatim i poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde je vodio i neke od ključnih i značajnih resora u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Bio je predsednik Vlade Republike Srbije, ministar unutrašnjih poslova i ministar spoljnih poslova. Sve svoje dužnosti obavljao je uspešno, ostavio tragove svoga rada. U svim sektorima kojima je upravljao ostavljao je značajne tragove, značajne rezultate, kako u pogledu organizovanosti i stvaranja kvalitetnih zakonskih okvira, tako i u pogledu doprinosa tih sektora, pre svega kada govorimo o napretku Srbije.

Kao ministar unutrašnjih poslova, sproveo je značajne reforme i unapredio položaj policije, formirao Sektor za vanredne situacije. Srpska diplomatija na čelu sa Ivicom Dačićem, uz ogromnu podršku i koordinaciju predsednika Republike Aleksandra Vučića, ali i celokupne Vlade Republike Srbije, osujetila je pokušaje onih koji su želeli da bez Srbije reše pitanje južne srpske pokrajine i diplomatskim tokovima vrati Srbiju na mesto koje joj objektivno pripada. Osamnaest država je povuklo odluku o prihvatanju nezavisnosti tzv. Kosova.

Danas je, ponavljam, ojačan i osnažen međunarodni ugled i međunarodni imidž Srbije. To ne dolazi samo od sebe, za to je potreban veliki rad, trud, posvećenost i energija kakvu su imali i predsednik Srbije i ministar spoljnih poslova tada i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, ali ponavljam i celokupna Vlada Republike Srbije.

Verujem da onog trenutka kada bude izabran, a ne sumnjam u to, za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije nastaviće da se bavi parlamentarnom diplomatijom, koja je takođe od velike važnosti i velikog značaja za Srbiju.

Ogromno državničko i političko iskustvo, posvećenost, patriotizam, tolerantnost, komunikativnost kojom se odlikuje Ivica Dačić verujem da su garant da će i dužnost predsednika Narodne skupštine Republike Srbije uspešno obavljati u korist Srbije i u interesu građana Srbije.

Potpuno sam ubeđen da će parlament na čelu sa Ivicom Dačićem, rukovodstvom, mislim na potpredsednike koje budemo izabrali, sekretarom kojeg budemo izabrali danas, uspeti da na najbolji mogući način da odgovore na pitanja koja se postavljaju pred parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti i da će raditi u najboljem interesu građana. Potpuno sam ubeđen da će parlament biti simbol demokratičnosti, efikasnosti, transparentnosti i javnosti u radu.

Moram da kažem nešto o čemu nisam želeo danas da pričam, ali vidim da je to tema u javnosti, pa prosto zarad javnosti i zarad građana Srbije moram i o tome nekoliko rečenica. Nadam se da mi nećete zameriti.

Vidim potrebu pojedinih, nazovite političkih opcija, da onog trenutka kada je predsednik Srbije i predsednik SNS najavio da će kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije biti gospodin Ivica Dačić vidim potrebu pojedinih nazovite opozicionih političkih stranaka da degradiraju i minimiziraju ulogu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Ne minimiziraju oni samo njegovu ulogu, nego minimiziraju na taj način i ulogu svih nas, svih koji smo dobili, ponavljam, legitimitet i mandat da obavljamo jedan odgovoran i ozbiljan posao u interesu građana. To mogu, znate, samo politički diletanti koji ne shvataju formalnopravni značaj i ulogu predsednika parlamenta, kao između ostalog i to da je on akter u nekoliko tema koje su postavljene kao prioriteti.

To su isti oni, podsetiću vas, koji su do vlasti i privilegija želeli da dođu bez izbora, oni koji sve vreme pozivaju na nekakvu promenu izbornih uslova, iako ti izborni uslovi, vi jako dobro znate, nisu menjani od 2008. godine, pozivaju na promenu izbornih uslova, izbornih pravila, a od svega toga prave farsu, zamajavaju javnost, jer jako dobro znaju da iz te bezizlazne političke situacije u tom trenutku imaju samo jedan put, a to je očajnički i gubitnički put – bojkot izbora, koji je doživeo propast. To su oni koji su rekli ili su zahtevali, kada smo vodili međustranački dijalog, kada smo razgovarali na Fakultetu političkih nauka, i toliko koliko su spremni na uopšte dijalog, to su oni koji su rekli – ili 42 zahteva ili bojkot. To nije način da sa nekim razgovarate i da vodite dijalog ako želite da dođete do kompromisnog rešenja, na šta je u tom trenutku bila spremna vladajuća koalicija.

Oni koji su shvatili da nije potrebno da učestvuju u razgovorima i međustranačkom dijalogu jer je dovoljno da se sa svojim prijateljima sastanu u hotelskim lobijima, to je bilo daleko značajnije od onoga što smo svi mi zajedno ovde u sali radili, razgovarali u institucijama sistema, o izbornim uslovima, o svim pitanjima koja se tiču izbora i bili spremni i pokazali spremnost da promenimo sve ono što smatramo da može da poboljša izborne uslove u Srbiji.

Oni koji nisu shvatili da snižavanje cenzusa sa 5% na 3% je zapravo zbog njih, jer tih 5% je za njih bilo nedostižno, a mi smo sa tih 3% želeli zapravo da oživimo parlamentarni život, da vratimo život u parlament, da se dijalog i politika vode u parlamentu, a ne na ulici i da imamo reprezentativnije javno preslikano mnjenje ovde u parlamentu. Nažalost, i tih 3% je za njih bilo nedodirljivo i nedostižno. Znate kako, oni hrabri o izborima uvek pričaju onda kada izbori prođu, a onda kada predsednik Republike i predsednik SNS kaže – oročićemo Vladu Republike Srbije i imaćemo izbore 2022. godine, oni postavljaju pitanje – a zašto, čemu? Pa čekajte, dogovorite se sami sa sobom.

To me podseća na onaj period kada su odlučili da bojkotuju parlament i kada su svi imali samo jedan jedinstven stav, a to je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kada su shvatili ne da ne mogu da predstavljaju alternativnu vladajućoj koaliciji, već da se postavlja pitanje da li mogu politički da prežive, onda su prešli na druge političke floskule i druge političke formulacije. Ali da ne pričam danas previše o njima, vratiću se na temu i vratiću se na ono zbog čega smo danas tu.

Još jednom, želim svima vama da zahvalim na podršci koju ste pružili svojim potpisom kandidatu za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ivici Dačiću. Verujem da ćete u danu za glasanje to i potvrditi. Verujem da u ovom parlamentu možemo da uspostavimo jedan normalan dijalog, normalnu komunikaciju, u najboljem interesu građana Srbije. Verujem u budućnost Srbije i verujem u one ciljeve koje je definisao predsednik Republike, a i predsednik Narodne skupštine, zajedno sa svima nama je tu da pomognemo u realizaciji tih ciljeva. Zahvaljujem.

Male tehničke komplikacije, ali gospodin Dačić ima, kako je to sistem pokazao, duplikat kartice, pa obzirom da dok tehnička služba ne reši taj problem, dozvolite da ja kao predstavnik predlagača, na to po Poslovniku imam pravo, da se javim na izlaganje malopređašnjeg kolege koji je rekao razloge zbog kojih poslanička grupa, kojoj pripadam, neće glasati za gospodina Dačića kao predsednika, kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. To je njegovo legitimno pravo, ali dozvolite, moje legitimno pravo je da se ne složim sa razlozima o kojima je on govorio.

Govorio je o političkim razlozima, jer su manjine u nepovoljnom položaju. Da su manjine u Narodnoj skupštini Republike Srbije u nepovoljnom položaju, on danas ovako ne bi govorio u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Da li Srbi ovako kao manjine mogu da govore u bilo kojem parlamentu u regionu? Videli smo primere kako prolaze kada govore i kada imaju kritički osvrt, ali mi se nećemo tako ponašati. Mi se prema manjinama ponašamo onako kako smo se ponašali i u prethodnom periodu. Naš cilj je mir, stabilnost, prosperitet, dogovor, saradnja. Žao mi je što to kolega nije shvatio.

Ali, ono što je žalosno je kada nemate nijedan argument, vi onda prizivate prošlost i prizivate nekakve avete prošlosti. Dragi kolega, iz prošlosti i od prošlosti se ne živi. Iz prošlosti se izvlače pouke i afirmiše se ono što je dobro.

Žao mi je što ste ostali u prošlosti, jer ako ostanete u prošlosti, nećete imati ni sadašnjost, nećete imati ni budućnost, ali to je vaša stvar. Na nama je da gledamo u budućnost.

U čemu je to gospodin Dačić konkretno i lično učestvovao da bi vi na ovakav način njega danas kvalifikovali u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pred građanima Srbije i pred parlamentom Srbije?

Ja ću vam reći, a da ne budem grub, najblaže rečeno – licemerno. To da li je vas neko pozivao na razgovor, da li ste vi ljuti ili ne, pa nemojte da se obraćate gospodinu Dačiću i nemojte da se obraćate nama.

Da li je gospodin Dačić govorio zastrašujuće o zločinima nad kosovskim Albancima? Ne, nikada. Gospodin Dačić se uvek zalagao za istinu, a istina uvek mora da bude osnov za iznalaženje kompromisnog rešenja. Gospodin Dačić je taj koji je potpisao Briselski sporazum. Gospodin Dačić je taj koji je poveo dijalog, dijalog, koji bi vodio do kompromisnog i pravičnog rešenja koji će biti prihvatljiv za obe strane.

Pozivate na jedinstvo u parlamentu, ja nemam ništa protiv. Uvek smo jaki onoliko koliko smo jedinstveni. Ali, koliko mene pamćenje služi, vi pripadate poslaničkoj grupi Sulejmana Ugljanina. Jel ja grešim? Jel ja grešim? Grešim? Ne pripadate poslaničkoj grupi gde su poslanici Sulejmana Ugljanina? Da li pripadate poslaničkoj grupi gde su poslanici Sulejmana Ugljanina? Moje pitanje je vrlo konkretno.

Predsedavajuća, da li vi možete da mi odgovorite da li kolega koji je maločas govorio pripada poslaničkoj grupi kojoj pripadaju poslanici Sulejmana Ugljanina? Mogu li da dobijem odgovor na to pitanje da bih nastavio diskusiju, jer imam pravo kao predstavnik predlagača? Branko, možete li vi da mi odgovorite na to pitanje?

Da li kolega koji je maločas govorio pripada poslaničkoj grupi kojoj pripadaju poslanici Sulejmana Ugljanina? Jel toliko teško dobiti odgovor na pitanje?

Recite mi kako se zove poslanička grupa po kom osnovu se javio gospodin, kako se zove poslanička grupa, koje političke partije pripadaju toj poslaničkoj grupi? Prosto i jednostavno. Dajte mi odgovor na pitanje. Ništa nelogično nisam pitao.

Samo pitam, da bih mogao da nastavim da govorim, jer kada već govorimo o nejedinstvu i manjinama, imam nešto da kažem…

Ja znam kome pripadam, moj predsednik je tu, a tu je i moj predizborni koalicioni partner. Ja sam u sigurnim rukama. Ali, pitam kome pripada kolega koji je maločas govorio, kojoj poslaničkoj grupi, da bih znao da nastavim svoju diskusiju.

Branko, molim vas, odgovorite mi pitanje.
(Branko Marinković: Iako nemam prava po Poslovniku, poslanik pripada poslaničkoj grupi Ujedinjena dolina SDA Sandžaka.)
Znači, SDA Sandžaka? Znači, Sulejmana Ugljanina, jel tako?
E, sad, pošto govorimo o nejedinstvu, pošto govorimo o poštovanju manjina, a to sve govorimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mi smo dovoljno tolerantni i kulturni da saslušamo, onda ja želim da nastavim svoju diskusiju u tom pravcu, jer na to imam pravo kao predstavnik predlagača.
Sada, da vas podsetim, tragikomično je da je taj Sulejman Ugljanin od 2000. godine do 2016. godine aktivno učestvovao u političkom životu Srbije, obavljao značajne državne funkcije, u političkom životu Srbije, obavljajući tada značajne državne funkcije i u aktuelnom skupštinskom sazivu njegova stranka je imala poslaničke mandate, a desilo se da govori o nekakvoj okupaciji Sandžaka od strane Srbije i traži rešavanje statusa Sandžaka. Jel ja grešim? Jel to tako bilo u Srbiji? Recite mi.
Da se podsetimo, gospodin Ugljanin je bio narodni poslanik u više saziva Narodne skupštine, ministar u Vladi, koje su se zalagale za teritorijalnu celovitost i državni suverenitet i integritet Republike Srbije. Jel ja grešim?
Sve vreme dok je bio ministar zadužen za regionalni razvoj, od 2008. do 2014. godine, dok je upravljao Kancelarijom za nedovoljno razvijena područja je bio član Upravnog odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, govorio je da je Srbija naša zemlja.
Ja kažem i danas, Srbija jeste naša zemlja. Srbija jeste i zemlja svih vas, ali nemojte na ovakav način da se ponašate, jer nije korektno i nije u duhu tolerancije.
Danas razotkrivate svoje pravo lice, zaboravljajući da je Raška oblast bila srce srednjovekovne srpske države. Kao što je jedne godine, mislim prošle godine, pozvao Bedžeta Pacolija, takozvanog ministra spoljnih poslova samoproglašene države Kosovo, da u svojstvu zamenika premijera i ministra spoljnih poslova republike Kosovo prisustvuje sednici Nacionalnog veća Bošnjaka i na taj način javno priznao tu samoproglašenu državu, tako sada još dalje nastavlja sa kršenjem zakona i Ustava države Srbije, pozivajući međunarodnu zajednicu što ne štiti Sandžak od Srbije.
Na ovaj način, ja nemam ništa drugo da kažem, osim da pokušava da destabilizuje situaciju u Raškoj oblasti, izmišljajući probleme. Svesni smo da gospodin Ugljanin, koji u vreme obavljanja visokih funkcija u državi Srbiji nikada nije postavio pitanje Sandžaka. Gospodine Dačiću, vi ste bili ministar, ispravite me ako grešim, da li je nekada bilo postavljeno pitanje Sandžaka?
Ma, vi vičete jeste meni to već deset godina, ali ja to nikada nisam čuo javno. To što vi meni kažete u prolazu, ja to ne prihvatam. Sada, u stvari, želi medijsku pažnju zarad sticanja političkih poena. Ja nemam ništa protiv.
Ne mislimo da mu treba posvetiti preteranu pažnju, ali mi samo pitamo da li takvo ponašanje nadležni organi treba da tolerišu ili konačno da na adekvatan način reaguju, kao kad se pojavite na onoj konferenciji za štampu, pa u svojstvu lekara pričate o maskama sa punim pravom, eto čisto da bi bili politički prisutni.
I vi meni sada, posle svega ovoga, pričate o manjinama u Srbiji, pričate o nama, pričate o nepoštovanju, pričate o Ivici Dačiću koji zastrašuje manjine u Srbiji, koji zataškava nekakve zločine, pa nemojte molim vas.
Pozvao sam vas na početku, možemo i ovako da razgovaramo i možemo da nastavimo, ja nemam ništa protiv, nemam apsolutno ništa protiv, ali dajte da imamo jedan prag tolerancije. Ovaj parlament je uvek poštovao i negovao manjine. Ovaj parlament je dozvoljavao, nema sekretara, tu je pomoćnik sekretara, neka me ispravi ako grešim, da se predstavnici manjina obraćaju na svom jeziku, jel tako Branko bilo? Nikada nismo postavljali to pitanje i nemojte da skrećete sa teme, i nemojte na ovakav način da govorite loše o Srbiji u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ima nas koji vam to nećemo dozvoliti. Nećemo vam dozvoliti da na ovakav način narušavate ne samo Srbiju i Srbiju, ali i dostojanstvo i ugled Narodne skupštine Republike Srbije i dostojanstvo i ugled svakog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Zahvaljujem.

Moram da pitam predsednika prvo da li smem da se javim? On mi je rekao da se ne javljam. Rekao mi je da budem kratak, pa ću iskoristiti svoje pravo kao predlagač.

Dakle, ne negira ovde niko žrtve. Ja sam maločas rekao da se mi zalažemo za istinu, jer je istina jedini osnov za iznalaženje kompromisnog i pravičnog rešenja. Toliko o toleranciji.

Vi govorite o integrisanju Srba, a gde to Srbi treba da se integrišu u srpskoj državi i o kakvoj vi to integraciji govorite? Govorite o nekakvim frustracijama, ja sam shvatio samo vaše frustracije iz jednog prostog razloga, jer ne možete da shvatite da više niste deo vladajuće koalicije i da od onog trenutka kada niste deo vladajuće koalicije i kada nemate svoj predsednika ili lidera ili šta vam je već u Vladi Republike Srbije vi pričate nešto drugačiju priču.

Nemam ja nikakvu frustraciju. Čoveka nikada nisam ni video, niti poželim da ga vidim, ali za mene je vrlo interesantno kada on govori kao predsednik Nacionalnog veća Bošnjaka, a kada govori kao predsednik SDA. Voleo bih prosto da to definišemo i da definišemo još jednu stvar. Ja sam predstavnik predlagača, gospođo predsedavajuća, i kao predstavnik predlagača mogu da se javim u svakom trenutku.

Pošto mi je predsednik rekao da se više ne javljam ja se ovom pitanj8u više neću javljati, jer i on sam kaže već jako dugo vodio ovakvu vrstu polemike i vidi da ona nema kraja, jer nema razumevanja sa druge strane. To u potpunosti shvatam i zahvaljujem vam se.

Da, kao predstavnik predlagača.

Očigledno imamo potrebu da u 2020. godini se ipak vraćamo u devedesete, i to ne željom kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, već željom onih koji na taj način pokušavaju da politički profitiraju.

Dakle, sa aspekta građana Ivica Dačić vraća u devedesete godine. Šta je to danas Ivica Dačić u parlamentu rekao da bi se moglo protumačiti da je na bilo koji način Srbiju želeo da vrati u devedesete godine? Koja je to rečenica? Izvucite stenogram, recite mi kojom rečenicom je kandidat za predsednika Narodne skupštine Ivica Dačić vratio Srbiju u devedesete godine?

S druge strane, pominjanje događaja, to je legitimno pravo i tu je profesor doktor Žarko Obradović u potpunosti u pravu. Zločin, svaki zločin, mi smo mnogo puta do sada rekli, mi smo ovde u parlamentu usvajali Deklaraciju o Srebrenici i rekli smo da se klanjamo svim žrtvama i da svaka porodica zaslužuje istinu, ali ja postavljam pitanje – a šta je sa srpskim žrtvama? Ja nisam čuo da je bilo ko od kolega koji danas pominje žrtve, koji pominje zločine, ni na jedan način pomenuo nijednu srpsku žrtvu, iako poštujem sve.

Da li porodice srpskih žrtava zaslužuju istinu? Ja ne sporim, ako je bilo dešavanja 90-ih treba da konačno dođemo do istine i mi smo se za to uvek zalagali, ali šta je to podstakao Ivica Dačić danas, na koji način je Ivica Dačić podstakao danas i prethodnih dana da o tome govorimo?

Pominje se BiH. U kom kontekstu? Zato što je Ivica Dačić insistirao da BiH kaže jasan stav – priznajete li ili ne priznajete samoproklamovanu državu Kosovo? Kakve to veze ima sa žrtvama?

Sa druge strane, 90-te, a danas je 2020. godina, mislite li vi da možete da prevarite građane? Ne možete. Građani su i 2020. godine rekli šta misle o politici i Aleksandra Vučića i šta misle o politici Ivica Dačića, govorim o tim 90-tim godinama. Srpska napredna stranaka je apsolutni pobednik izbora parlamentarnih u Srbiji, a Ivica Dačić kao nosilac liste SPS predstavlja političku opciju zajedno sa JS koja je druga po snazi politička opcija na političkoj sceni Srbije. Ni na jedan način, niti je bila namera da se podgrevaju strasti. Naprotiv, rekao sam da je cilj mir, stabilnost, dobrosusedski odnosi, pomirenje, prosperitet i pokušati da iznađemo da vidimo šta je to zajednički interes u svemu ovome, ali da na ovakav način govorite u trenutku koji je veoma važan za srpski parlamentarizam, sednici koja je veoma važna za srpski parlamentarizam, kada biramo predsednika parlamenta, kada biramo rukovodstvo parlamenta, a vi pokušavate politički da profitirate na ovako jeftin, ciničan, licemeran način to ne govori o Ivici Dačiću, to samo govori o onima koji sve vreme to pokušavaju da učine danas ovde u parlamentu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Maločas sam želeo da iskoristim, ali bilo bi da smo se dogovorili, kolega Rističeviću, pa nisam koristio pravo na repliku, ali sada želim da kažem ono što sam mislio. Ali, pre toga, kao predstavnik predlagača samo nekoliko rečenica. Dozvolite.

Kolega Jovanov je potpuno u pravu kada kaže da je sramno da neko na današnjoj sednici kaže da ovaj parlament liči na kongres SNS. Ovaj parlament je oslikana izborna volja građana. Svidelo se to nekome ili ne, građani su 21. rekli jasno šta misle o političkim opcijama, šta misle o koalicijama. Rezultat tih izbora je vidljiv danas u parlamentu. Svako drugo tumačenje i svaka druga konstatacija je narušavanje dostojanstva i ugleda Narodne skupštine Republike Srbije.

Ono što želim da kažem jeste da i pored svega mislim da smo imali jednu konstruktivnu raspravu i da ta rasprava pre svega potvrđuje spremnost da se sačuva dostojanstvo i da se sačuva ugled Narodne skupštine Republike Srbije i da je ona potvrda spremnosti svih poslanika da kroz dijalog dolazimo do onoga o čemu sam već govorio, a to su najkvalitetnija zakonska rešenja koja će biti u najboljem interesu građana Srbije. Jer, kao što sam rekao, dijalog je od izuzetne važnosti i značaja, dijalog treba i mora, i dijalog i politika, moraju da se vode u parlamentu, a ne na ulici. U parlamentu ima mesta za one za koje su to građani procenili na izborima.

Želim da zahvalim još jednom kolegama koji su svojim potpisima podržali kandidaturu predsednika za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodina Ivice Dačića. Želim da zahvalim i onim kolegama koji su rekli da ne žele i da neće glasati za Ivicu Dačića kao kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, prosto to je njihovo legitimno pravo i to je demokratija i ne bi bilo dobro da uvek svim mislimo isto, jer kada bi svi mislili isto, ne bi mislili dovoljno.

Govorilo se danas, kolege iz SNS, kolega Martinović mislim da je počeo, govorio je vrlo precizno i jasno šest principa o kojima je govorio predsednik Republike. Mislim da je to od izuzetne važnosti i značaja. Mislim da svako od nas poslanika treba da bude spreman da učini sve što je u njegovoj moći da pomogne u realizaciji tih šest principa, jer to je, ponavljam, od izuzetne važnosti i značaja za budućnost Srbije i za budućnost svakog građanina Srbija.

Neko je rekao da nije funkcija predsednika parlamenta kakva je nekada bila. Ja sam u uvodnom izlaganju rekao da mi se čini da jedan deo opozicije pokušava da bukvalno od onog trenutka kada je najavljeno da će Ivica Dačić biti kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, minimizira i degradira ulogu i funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, iako ne shvatajući da to nije treća, nego druga funkcija po važnosti i da će on shodno temama koje su postavljene biti akter brojnih tema koje su od velike važnosti i značaja.

Naravno da kolege koje su postavile pitanje nemaju dilemu, kabinet predsednika Narodne skupštine Republike Srbije biće otvoren uvek za sve poslanike i ne delimo ih na poslanike pozicije i poslanike opozicije i ne delimo ih po tome da li pripadaju bošnjačkoj nacionalnoj manjini ili nekoj drugoj manjini. Svi smo poslanici Narodne skupštine Republike Srbije i važno je da to shvate i kolege koje su maločas govorile.

Naravno da ćemo pokrenuti demokratske procese sa mrtve tačke. Neko je rekao da to nije danas tema, ali moram da pomenem, neko je rekao, da li slučajno, da li zlonamerno, da će Srbija priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Ja ne znam da li još neko u Srbiji veruje u takvu konstataciju, da li jedan građanin Srbije danas, nakon onoga što se dešavalo tokom razgovora predsednika Srbije sa predsednikom Trampom u Vašingtonu, veruje u takvu konstataciju i nakon onako ostavljanja po strani one famozne tačke 10. Zar nikome nije jasno da to što će neko da vrši pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, da je to čisto gubljenje vremena? Iako smo mesecima unazad imali prilike da slušamo iz različitih opozicionih krugova, nazovite opozicionih krugova, da će predsednik Aleksandar Vučić prihvatiti i priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Evo, pokazalo se, pokazalo se konkretno u Americi, u direktnom razgovoru sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom.

Kolega Rističeviću, potpuno ste u pravu, govorili ste o tome, govorio sam i ja, govorili smo i tokom rasprave o medijima ovde u parlamentu, govorili smo o slobodi medija, umnogome se slažemo, slažemo se u tome kako pojedini opozicioni krugovi vide slobodu medija, i ja sam mnogo puta do sada rekao, znate kako to izgleda, kukate o medijima u medijima, a slobodu medija gledate tako – ako ste prisutni u medijima onda je medijska slika savršena, a ako vas nema u medijima onda je medijska slika katastrofalna. Izvinite, kako da vas ima u medijima ako bojkotujete izbore i ako ste vanparlamentarna stranka? Hoćete li da mi objasnite gde to, u kojoj evropskoj državi neko ko ne učestvuje na parlamentarnim izborima dobija medijski prostor? Recite mi samo jedan primer i ništa više. Ne interesuju njih izborni uslovi, naravno, kolega Rističeviću, njih interesuje samo nekoliko stvari, a to su mediji, javni servis, REM i RTS, kako bi ponovo mogli da kreiraju psihološku svest građana. I tu ste u potpunosti u pravu.

Na samom kraju imam obavezu da, kao neko ko je u prethodnom sazivu imao izuzetno dobru saradnju sa predsednicom Narodne skupštine Republike Srbije Majom Gojković, zahvalim na svemu onome što je u prethodna dva mandata učinila za parlament, što je pokušavala da sve vreme uspostavi jedan dijalog na relaciji pozicije i opozicije, što je imala razumevanje za to, a opet što jedan deo opozicije nije imao razumevanje za to, to nije vaša greška. Potpuno je prirodno i logično bilo da prihvate vaš poziv još na početku prošle godine, pa ako postoje problemi, o svemu tome smo mogli da razgovaramo ovde u parlamentu. Nisu nam bili potrebni mentori. Hvala vam, gospođo Gojković, na saradnji i na svemu onome što smo zajedno, nadam se, uspeli da učinimo u prethodnom vremenskom periodu i ja koliko sam mogao kao vaš potpredsednik. Takođe koristim priliku da se zahvalim i uvaženim kolegama Marinkoviću i Arsiću, sa kojima sam imao sjajnu saradnju, nadam se da ćemo tu saradnju nastaviti sada kroz poslaničke klubove.

Na samom kraju, još jednom koristim priliku da vas pozovem da potvrdimo ono što je već potvrđeno potpisima, a to je 233 potpisa, da glasamo za kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i da svi zajedno krenemo u realizaciju onoga što je ključno, a to je vrlo jasno i precizno definisano šest principa, šest ključnih tačaka, i program 2020–2025, jer to je budućnost Srbije. Mnogima smeta što Srbija danas jeste ekonomski jaka, mnogima smeta što Srbija danas ima jasnu perspektivu razvoja, ali neka oni kritikuju, kritika zarad kritike ostaje bez političkih poena, a samo su rezultati primetni i vidljivi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko reči vezano za amandman, obzirom da je gospodin Šešelj u jednom širem kontekstu obrazlagao amandman koji je podneo i govorio između ostalog i o navodnim pritiscima evropskih parlamentaraca koji su vezani za međustranački dijalog, govorio je između ostalog i o izborima u Kladovu, o određenim, koliko sam shvatio, navodnim nepravilnostima izbora u Kladovu, pa dozvolite samo nekoliko stavova poslaničke grupe SPS.

Najpre, kada je reč o razgovorima na temu izbornih uslova želim da kažem da se slažem u potpunosti sa gospodinom Martinovićem i SPS je prihvatila poziv za razgovore i na Fakultetu političkih nauka i kada je reč o međustranačkom dijalogu. Upravo smo želeli da pokažemo spremnost da promenimo postojeće izborne uslove, da stvaramo nove okvire, da poboljšamo postojeće izborne uslove i da saslušamo šta je to što konkretno predlaže jedan deo opozicije, ali isto tako smo vrlo jasno rekli da je za nas bilo potpuno prirodno i logično da od samog početka takve razgovore vodimo u parlamentu, u institucijama sistema i da je za nas bilo potpuno prirodno i logično da upravo jedan deo opozicije koji je inicirao takvu vrstu razgovora prihvati dobronameran poziv predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, ako se sećate, još na početku zasedanja pa da, između ostalog, neposredno pred samo zasedanje razgovaramo na relaciji vlasti i opozicije kako da unapredimo parlamentarnu praksu, kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji.

Kada je reč o sugestijama koje su vezane za izveštaj Evropske komisije, da se mi razumemo, mi jesmo prihvatili neke sugestije, ali ne zato što je to bio imperativ EU, što je to bio imperativ Evropske komisije, već da bi unapredili parlamentarizam u Srbiji i mislim da je to potvrđeno nakon prihvatanja i nakon usvajanja određenih preporuka ovde u parlamentu.

Parlament je glas naroda, mesto gde mi narodni poslanici, neko ko ima mandat i poverenje građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao treba da razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih rešenja i upravo iz tog razloga smo na početku vrlo jasno rekli da je potpuno logično i prorodno, ponavljam, da razgovore o izbornim uslovima vodimo u parlamentu.

Međutim, imali smo, ukoliko se sećate, najpre ispostavljanje nekakvih uslova, nekakvih zahteva od strane jednog dela opozicije. Samo ispostavljanje uslova i zahteva, a pri tom zaobilazeći parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti, a znajući da sve zakone i sve ono što je vezano za izborne zakone, izborne uslove, se upravo usvaja u parlamentu vi narušavate dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, što nije bio ni prvi, ni poslednji put kada je reč o jednom delu opozicionih političkih stranaka.

Inače, želim da podsetim da ova vladajuća koalicija nije promenila nijedan izborni zakon, nijedan izborni zakon u prethodnom vremenskom periodu. Jesmo jedan vezano za finansiranje, ispravite me ministre ako grešim, gde je reč o finansiranju političkih stranaka gde smo umanjili sredstva koja se usmeravaju ka političkim strankama upravo jer je prioritet i imperativ Vlade Republike Srbije bila štednja, a štedelo se tamo gde ima. Ne možete štedeti tamo gde nema.

Međutim, kada pominjete razgovore i kada dođemo do razgovora, mi smo vrlo jasno rekli - želimo demokratsko rešenje, želimo demokratski dogovor, želimo da dođemo do konsenzusa. Hajde da sagledamo šta su vaše sugestije i predlozi, onda smo na drugoj strani imali jedan jasan stav - ili 42 zahteva ili bojkot. Izvinite, ali to nikako nije prostor i put koji vodi do konsenzusa i koji vodi do nekakvom kompromisa, već jedan klasičan ultimatum, a ultimatum nije način da razgovaramo.

Nije dobro što je politička scena Srbije u tom trenutku bila podeljena na jedan deo političkih stranaka koji jeste pokazivao spremnost da učestvuje u stvaranju novih zakonskih okvira, postojećih zakonskih okvira, koji je želeo da učestvuje u poboljšanju postojećih izbornih uslova, ne mislim na kolege iz SRS, jer oni su imali jasan stav da ne žele da učestvuju u razgovorima, ali učestvuju u razgovoru parlamenta, žele svoje stavove da iskažu jasno ovde u parlamentu i žele naravno da učestvuju na izborima jer shvataju da se demokratija jedino ostvaruje na izborima, a ne na drugi način. To je za poštovanje.

Govorim o jednom drugom delu opozicije koji je, navodno, govorio o nekakvim izbornim uslovima, a pri tome nije želeo da učestvuje u razgovorima i nije želeo da saopšti šta je to konkretno što možemo da učinimo da bi te izborne uslove popravili, osim ultimatuma o kojem sam već govorio.

Onda smo mi u jednom trenutku, kao predstavnici SPS, rekli tadašnjim organizatorima na Fakultetu političkih nauka da se od nas kao parlamentarne stranke očekuje da prihvatimo zahteve, da prihvatimo sugestije i da nam se čini da nam se na taj način vezuju ruku, da se diže cena organizatoru, a da mi još uvek ne znamo šta je stav deo jednog dela opozicije koji ne učestvuje u razgovorima, a sve vreme je inicirao ove razgovore. Naravno da nismo dobili odgovor.

Između ostalog, ja sam postavio i pitanje – da li možda taj jedan deo opozicije, sad možete se složiti sa mnom ili ne, učesnici razgovora, ali da li taj jedan deo opozicije ima svoje predstavnike na tim razgovorima?

Čini mi se da period, gospodine Martinoviću, posle razgovora i kampanja koju su nekakvi nevladini civilni sektori vodili, konkretno posle razgovora koje smo imali, mislim i na Fakultetu političkih nauka i međustranački dijalog, mislim da kampanja koju su vodili, izjave koje su davali upravo govore u prilog konstataciji da su oni sve vreme imali svoje predstavnike koji su iznosili njihove zahteve, a predstavljali se, navodno, kao nekakvi, ispravite me, ne znam kako su ih u tom trenutku definisali, kao stručnjaci koji se bave određenim oblastima.

Mi smo sastavili, na osnovu svega onoga što smo čuli, kada je reč o razgovorima, kolega prof. dr Žarko Obradović i ja smo u ime SPS učestvovali na razgovorima, sastavili jedan predlog sugestija koji je za nas kao stranku prihvatljiv, sadržan u 17 konkretnih tačaka i veliko nam je zadovoljstvo da je svih tih 17 tačaka upravo uvršćeno u ono što jeste bio stav Vlade Republike Srbije i dela Vlade Republike Srbije, Komisije Vlade Republike Srbije koja se bavila ovim pitanjem.

Mislim da se Vlada Republike Srbije, ne mogu tu da se složim sa jednim delom opozicije, opet, da se Vlada bavila deklarativno, da se bavila banalno, već smatram da se bavila veoma odgovorno, ozbiljno i konkretno i to kroz konkretne zakonske predloge. Mi smo promenili pet zakonskih predloga u parlamentu, ako se sećate, i to jeste bio jedan veliki iskorak, kada govorimo o izbornim uslovima.

Mislim da su izborni uslovi daleko bolji od onih koje smo imali 2008. godine, samo zlonamerni danas mogu reći da je drugačije. Mislim da je, na neki način, pronađena ravnoteža između poštovanja prava pozicije, sa jedne, i opozicije, sa druge strane. Naravno, postoji još dosta stvari na kojima treba raditi i o kojima treba razgovarati.

Kada je reč konkretno o tome da je opozicija oštećena na bilo koji način, gospodin Martinović je maločas pomenuo jedan zakonski predlog koji je, zapravo dva zakonska predloga, jel tako, koje je podnela SNS, mislim na snižavanje cenzusa sa 5% na 3%, postavlja se pitanje – na koji način je oštećena opozicija, kada omogućavate upravo onom delu opozicije koji čak nije u mogućnosti da prikupi ni potpise da pokuša da ima svoje predstavnike u parlamentu?

Mi smo i tada rekli da smatramo da to jeste još jedan iskorak ka poboljšanju izbornih uslova, jer ćemo u parlamentu imati relevantno preslikano javno mnjenje, jer ćemo vratiti politički život u parlament. I stranke vlasti i stranke opozicije, ma ko to bio u narednom vremenskom periodu će morati daleko više da rade, jer ćemo imati daleko više predstavnika u republičkom parlamentu, Isto tako, ono što je suštinski najvažnije – politika će se voditi u parlamentu, a neće se voditi na ulici.

Sa druge strane, nisu tačne, takođe, ni konstatacije da postoji nekakvo pisano pravilo, ja nisam pravnik, ali, evo, ovde ima pravnika, ispravite me ako grešim, ne postoji ni jedno pisano pravilo da se izborni zakoni ne mogu menjati u izbornoj godini. Kako smo to mogli, pet izbornih zakona da promenimo nakon međustranačkog dijaloga i razgovora koji smo vodili na Fakultetu političkih nauka, a nismo mogli da razgovaramo i nismo smeli da razgovaramo konkretno o zakonu koji se tiče snižavanja cenzusa od 5% na 3%? Nije tačno da je na taj način, već sam rekao, oštećena opozicija.

Zašto to ne odgovara jednom delu opozicije? Bojkot je definitivno propao. Oni su, verovatno mislili da će bojkot uspeti, da će nakon bojkota, potreban im je jedan vremenski period, recimo od šest meseci, da pokušaju da naprave opšti haos u Srbiji kako bi došli do vanrednih parlamentarnih izbora. Niti će biti vanrednih parlamentarnih izbora, niti će biti onoga što su oni predlagali, a na šta smo se svi nasmejali tokom dijaloga, nekakve prelazne Vlade, prelazne pokrajinske Vlade, tehničke ili ne znam kako su ih već nazvali, pokrajinske Vlade, Vlade Republike Srbije.

Dakle, imaće Srbija fer i demokratske izbore i dobiće Vladu koja će imati ogromno poverenje i podršku građana Srbije.

Na kraju tog dijaloga mi smo vrlo jasno rezimirali, i vlast i opozicija, da je postignuta određena konstruktivnost koja vodi ka demokratskom duhu, što j e izuzetno važno za održavanje izbora u Srbiji.

Što se tiče evropskih parlamentaraca, ja moram potpuno jasno da kažem stav poslaničke grupe SPS. Ni jednog trenutka mi niti smo dozvolili, niti smo zbog toga došli da razgovaramo sa evropskim parlamentarcima, došli smo da razgovaramo da bi saslušali predloge i sugestije evropskih parlamentaraca, jer smatramo da sa svima treba razgovarati. Možda neke od tih sugestija i predloga jesu kvalitetne i možda treba da budu deo naših zakonskih predloga, ako govorimo o izbornom zakonodavstvu.

Ali, isto tako smo na početku rekli, vrlo jasno i evropskim parlamentarcima, da evropski parlamentarci ne smeju i ne treba da dele političku scenu Srbije i nas koji učestvujemo u razgovoru na podobne i na nepodobne i da favorizuju bilo koga i da nema potrebe da o izbornim zakonima sa nama razgovaraju u institucijama sistema, a sa jednim delom opozicije razgovaraju…

Nisam vas čuo, izvinite.

I o tome ćemo.

Ne bih o fizičkom izgledu, ali o nečem drugom da.

Ali, da treba da razgovaraju sa nama u institucijama sistema, a ne u hotelskim lobijima i dok gospođa Fajon konkretno mislim da ste na nju mislili kada ste ovo rekli, da gospođa Fajon ne treba da brine za demokratiju i za slobodu medija u Srbiji, demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene izborni kurs Srbije, a što se tiče slobode medija, slobode mišljenja, slobode govore jesu osnovni postulati jednog demokratskog društva, kakva Srbija danas i jeste.

Veoma je interesantno da se niko iz Evropskog parlamenta, konkretno mislim 2011. godine nije osvrnuo na izveštaj Verice Barać koja je upravo govorila o pritisku na određene medije. Mislim naravno na Evropski parlament.

Nedavno mi je jedan novinar postavio pitanje – kako komentarišete to što evropski parlamentarci, gospođa Fajon i gospodin Bilčik insistiraju da se Skupština sastane? Rekao sam da ne osećam apsolutno nikakvu potrebu da to komentarišem, ali da mi je konačno drago da shvataju da u Srbiji postoji parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti i da se o suštinski najvažnijim pitanjima razgovara u parlamentu između relevantnih razgovori vode sa relevantnim političkim činiocima i da nikada nisu imali potrebe da o važnim pitanjima razgovaraju u hotelskim lobijima, da je lepo što misle o Srbiji, ali da ćemo mi znati na najbolji način kako da radimo u najboljem interesu građana Srbije.

Znate šta, na razgovorima smo takođe rekli, ako je za Evropski parlament ključno pitanje izborni uslovi u Srbiji, mada mislim da imaju daleko važnije probleme, a ako je to za njih ključno pitanje, onda kada organizuju debate na temu izbornih uslova u Srbiji, nemojte da pozivate samo jedan deo omiljene opozicije, pozovite sve nas, pa ćete onda čuti i kontra argumentaciju, a ne da stavove i mišljenja donosite samo na osnovu onoga što vam kažem jedan deo opozicije, a sve ono što je izrečeno, ne bih sada ulazio u detalje, su bile klasične notorne laži.

Što se tiče konkretno izbora, pomenuto je Kladovo, želim da kažem da je SPS učestvovala na izborima u Kladovu, da je ostvarila 31% glasova i da smo mi ponosni na rezultat koji je SPS ostvarila u Kladovu, da je to potvrda da smo izašli sa dobrim programom, da je to potvrda da smo izašli sa ljudima koji su garant realizacije tog programa. U ovom trenutku SPS u Kladovu je opozicija. Ne vidimo ni tu apsolutno nikakav problem. Za nas je daleko važnije da građani prepoznaju naš rad u toj lokalnoj samoupravi. Ne mislim da je postojalo, zapravo, potpuno sam ubeđen da nisu postojale apsolutno nikakve nepravilnosti, jer imamo jako dobru informaciju od ljudi iz našeg opštinskog odbora, našeg izbornog štaba koji su učestvovali na terenu.

Što se tiče konkretno nekih stvari koje su ovde pomenute, i sa time želim da završim, ne pominjući, ali moram pomenuti jedno ime, ja sam dame i gospodo narodni poslanici, tokom, mislim prekjuče kada smo govorili, rekao da je Dimitrije Ljotić, jednom prilikom izrekao da nama nisu potrebni glasači već borci. To je ono što radi gospodin Boško Obradović u Srbiji. Dakle, nisu njemu potrebni glasači već traga za načinom kako da bez izbora dođe do vlasti i do privilegija.

Onakva vrsta incidenta je za svaku osudu. Mi smo to kao partija i poslanički klub osudili, ali morate da shvatite da kada nemate politiku, kada nemate program, kada imate manjak političkog uticaja i moći onda dolazi do onog najprimitivnijeg ponašanja. To dovodi do vokabulara koji odavno prevazilazi granice nekakvog političkog okvira i onda se postavlja, ponoviću po zna po koji put, suštinsko pitanje, da li je ovo politika i da li je ovo suština postojanja politike, ili je ovo nasilničko i siledžijsko ponašanje? Hoćemo li konačno svi, mi smo na to pozivali mnogo puta u ovde u parlamentu, hoćemo li konačno svi, i vlast i opozicija da kažemo - ne sme i ne može to da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Mi politički možemo različito da mislimo, da imamo različite stavove, to je potpuno logično, višestranački sistem, nije dobro da po svim pitanjima mislimo svi isto. Kada bi mislili svi isto ne bi mislili dovoljno. Ali, dozvolite, sučeljavanje mišljenja ovde u sali, u plenumu, ali ne snaga sile, već snaga argumenata. I, nemojte molim vas više, ponavljam još jednom, o tome sam govorio pre nekoliko dana, nemojte više da pokušavate, jedan deo opozicije da pokušava od sebe da napravi žrtve, kako bi izazvao sažaljenje kod građana Srbije.

Suze i deca se koriste čisto u političke svrhe. Meni je žao svakog deteta, ali taj patent nije izmislio niko ko sedi u ovoj sali, taj patent su na početku izmislili oni kojih danas nema u ovoj sali. Kada smo ih mi upozoravali, čekajte ljudi, gde su granice? Mi nismo pitali našu decu da učestvujemo i da se bavimo politikom. Ostavite porodice, ostavite decu. Od političara se očekuju rešenja, a ne da izigravaju žrtve i da traže sažaljenje. Ako ste hteli drugačiji pristup i ako ste hteli nešto da promenite, izvinite, gospodin Đilas je trebao da uhvati za uvo Boška Obradovića i da mu kaže izvini se predsednici parlamenta jer si fizički nasrnuo. Na jednu damu se tako ne nasrće, a posebno ne na predsednicu parlamenta. Izvini se predsedniku Administrativnog odbora, jer si fizički nasrnuo na njega. Izvini se novinarima, jer su tvoje pristalice fizički nasrnule na njega. Da uhvati Sergeja Trifunovića da mu kaže – stani, tako se ne razgovara sa građanima. E, onda bi pokazao da želi nešto da promeni, onda bi pokazao da mu je žao, a ovako, čista politička promocija, pokušaj da od sebe napravi žrtvu, da izazove sažaljenje, da pokuša da među građanima Srbije da nađe nekoga ko se danas, otprilike oseća slično kao žrtva, mada je promašio i vreme i mesto, nije ovo vreme kada je on vladao, kada kroz takvu vrstu političkog marketinga i političkih pamfleta može doći do političkih poena. Zahvaljujem, predsednice.

(Aleksandar Šešelj: Jel može sad replika, pomenuo me je pre 15 minuta?)

Gospodine Marinkoviću ja ću koristiti pravo šefa poslaničke grupe i vreme koje pripada poslaničkog grupi.

Da, ukoliko gospodin Šešelj ima prednost.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Nisam koristio pravo na repliku, a imao sam osnov za repliku. Obzirom da je govoreno o više tema, koristiću, naravno, pravo šefa poslaničke grupe i pravo koje pripada poslaničkoj grupi.

Najpre nešto kada je reč o državama koje su u periodu kada se Srbija suočavala sa najvećim zdravstvenim izazovom pomogli Srbiji. Dakle, ja sam rekao više puta da je ovaj period, koji je iza nas, pokazao da u periodu kada se suočavate sa najvećom u ovom trenutku zdravstvenom krizom, vi možete da se oslanjate samo na dve stvari. Prva stvar su sopstveni izvori, i tu, pre svega, mislim na poljoprivredu. Mi smo agrarna država. Da nije bilo naših poljoprivrednika, koji su heroji ove države, takođe, ne bi bilo dobre snabdevenosti.

Druga stvar su upravo dobri odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Upravo diplomatija se pokazala ne samo kao politika, već kao svrha kako da zaštitite svoje građane, kako da pomognete građanima koji su se u periodu pandemije našli van granica naše zemlje, jer virus ne poznaje granice i dobro je da je Srbija sve vreme apelovala na zajedništvo, na saradnju, na pomoć i na uzajamnu podršku.

Zašto ovo pričam? Ne želim apsolutno nikoga da kritikujem. Zahvalnost svima, ali ovaj transparent o kojem je govorio gospodin Martinović, zahvalnost EU sigurno ne dolazi od strane vladajuće koalicije, bar ne od SPS, a reći ću i zašto. Dakle, ne želim da kritikujem, zahvalnost svim državama koje su pomogle Srbiju u periodu pandemije, ali, prosto, hajde da govorimo ono što je činjenično, a vi me ispravite ako grešim.

Evropska unija je donela propis da ograničava pravo trećim zemljama da u periodu pandemije dođu do medicinske opreme. Izvinite, mi nismo članovi EU, ali pretendujemo da budemo članovi EU, ispunjavamo obaveze daleko više od nekih drugih koji pretenduju da budu članovi EU i mogli su bar u ovom periodu da nas tretiraju kao ravnopravne članove. Posle su to ukinuli, ali ukinuli su onog trenutka kada predsednik Srbije izađe i kaže da u EU nema solidarnosti, kada ministar Dačić kaže da se očekivala daleko brža pomoć od EU, e onda je nakon toga ukinut propis i onda je nakon toga kritikovan, između ostalog, i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Maločas je bilo reči o nekakvim trzavicama na lokalnom nivou i o tome ću samo nekoliko rečenica. Svaka lokalna sredina ima svoje specifičnosti. Socijalistička partija Srbije nikada nije i neće koristiti nasilje u političke svrhe. Na lokalnom nivou izlazimo sa ljudima, sa programom, sa ljudima koji su garant realizacije programa i to se pokazalo kao veoma poznato i prepoznatljivo u Kladovu, gde smo osvojili 31%. Nismo deo opozicije i, kažem, nije ništa tragično. Ali, lokalni odnosi ne utiču na republičke odnose i nema tu trzavica između republičkih partnera, jer postoji jedno dugoročno i strateško partnerstvo između predsednika naših stranaka, a to dugoročno i strateško partnerstvo je vidljivo kroz rezultate koje će i građani prepoznati 21.

Malo čas je bilo reči o nečemu što jeste interesantna tema. Neko je zagovarao da bi bilo dobro, pošto je ministar državne uprave i lokalne samouprave tu, zato govorim o tome, malo čas mislim da je gospodin Jovanović govorio o tome, da bi bilo dobro da u Srbiji imamo većinski sistem. Većinski sistem odgovara većinskim političkim strankama i većinskim političkim opcijama. Ako bi imali većinski sistem, ja sam potpuno ubeđen da bi jedan deo opozicije rekao da radimo na njihovu štetu.

Mi smatramo da je proporcionalni sistem koji trenutno imamo politička realnost u Srbiji, a takođe želim da vas podsetim da je proporcionalni većinski sistem, ispravite me ako grešim, ima ovde starijih poslanika, izmenjen 1992. godine, na inicijativu opozicije. Tada je Slobodan Milošević prihvatio da promeni većinski u proporcionalni izborni sistem i tada je jedan deo opozicije inicirao i insistirao da cenzus bude 3%, a vrlo je interesantno da onda kada smo govorili o snižavanju cenzusa sa 5% na 3% bili su protiv cenzusa od 3%.

Mislim da je proporcionalni izborni sistem politička realnost. Postoji više modela proporcionalnog izbornog sistema, o tome možemo da razgovaramo. Možda bi još veća realnost bila i možda bi dobro bilo da u perspektivi razgovaramo o, recimo, proporcionalno personalizovanom izbornom sistemu, gde bi svako znao za koga glasa, gde ne bi nijedan glas bio uzaludan i gde bi jedan deo poslaničkih mandata konkretno pripadao političkim strankama, a drugi deo bi sa izborne liste išao shodno rezultatu, koliko je kandidat ostvario na svojoj izbornoj jedinici. Ali, to su sve stvari o kojima možemo razgovarati nakon ovih izbora i svakako treba da razgovaramo o suštinskoj reformi izbornog zakonodavstva.

Mi smo, gospodine ministre, sa vama razgovarali o dve ključne teme, za nas važne. Složili ste se da zajedno radimo na tome u narednom vremenskom periodu. Mi smo to pitanje postavili i evropskim parlamentarcima, ali nismo mi očekivali da od njih dobijemo odgovor. Naime, šta je za nas važno pitanje?

Za nas je jedno od ključnih pitanja u ovom trenutku - kako sprečiti da nakon ovih izbora, mislim da to nećemo uspeti sada, ali o tome razmišljati u perspektivi, da poslanički mandat bude predmet političke trgovine? Rekli smo da u ovom trenutku imamo oko 25 samostalnih poslanika, 14 poslaničkih grupa. Mislim da to nikada nije bilo u istoriji parlamentarizma u Srbiji.

(Narodni poslanik Vjerica Radeta dobacuje.)

Ja sam uvek glasao za vaš predlog, kao što ste i vi glasali za moj predlog.

Ne, ja znam zašto vi to pitate.

Dakle, kako da sprečimo da poslanički mandat bude predmet političke trgovine? Uvek se postavljalo pitanje šta je starije - volja birača ili poslanički mandat? Znate, mi smo bili u situaciji u ovom mandatu da smo imali političke stranke u parlamentu koje, dovoljno je da imate novca, kupite nekoliko poslanika, pa čak neću da kažem da je kupljeno, ali, jedan poslanik je otišao iz poslaničke grupe SPS u neku nepostojeću stranku koja nije učestvovala na izborima i oni imaju svoj poslanički klub.

Upravo to gorko iskustvo smo imali i 2003. godine, kada je SPS, gospodine Obradoviću ispravite me ako grešim, oteto sedam poslaničkih mandata i kada zbog jedne pravne i političke anarhije koju je DOS uveo nismo znali u jednom trenutku koliko imamo poslanika, da li 250 ili 350 u parlamentu, jer se više nije znalo ko je poslanik a ko nije poslanik. E, upravo iz tog razloga smo inicirali da dođemo do načina, zakonski, kako da onemogućimo da mandat ne bude predmet političke trgovine, jer smatramo da je to važno za političku stabilnost Srbije, a politička stabilnost Srbije je preduslov svakog daljeg napretka Srbije.

Takođe, predložili smo još jednu izmenu i to pitanje smo takođe postavili evropskim parlamentarcima. Ja sam lično to pitanje postavio gospođi Fajon, pitao sam je da li vi u Evropskom parlamentu imate Poslovnik o radu i ako imate Poslovnik o radu, da li taj Poslovnik o radu predviđa sankcije za one poslanike koji ne učestvuju u radu parlamenta? Izvinite, preuzeli ste odgovornost. Dobili ste mandat i poverenje građana da obavljate jedan odgovoran i ozbiljan posao. Između ostalog, primate platu u ovom parlamentu, ne odričete se ni putnih troškova, putujete po inostranstvu, red je da učestvujete, to je valjda vaša obaveza i odgovornost prema građanima da učestvujete u radu parlamenta.

Naravno da nisam dobio odgovor, ali smatram da to treba da bude deo Poslovnika o radu, koji, uzgred rečeno, takođe treba da bude tema već na početku narednog skupštinskog zasedanja, jer ne postoji idealan Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Kada je usvajan ovaj Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije, vi gospodine Ružiću jako dobro znate, tada ste bili šef poslaničke grupe, mi smo rekli da ovo sagledavamo kao prelazno rešenje ali da su brojna otvorena pitanja da poštujemo savete stručne javnosti, da poštujemo savete Ustavnog suda, ali da postoje brojna otvorena pitanja o kojima treba da razgovaramo i da iznađemo konačna rešenja.

Malo čas je bilo reči i o medijima, oko zastupljenosti medijima. Gospodin Jovanović, žao mi je što nije tu, ali mi smo u parlamentu vodili takođe, između ostalog to je bio deo razgovora koji smo vodili na relaciji vlasti i opozicije ali u ovom trenutku smo uključili i predstavnike medija, a pre svega medija sa nacionalnom frekvencijom jer smatramo da je potpuno logično da neposredno pred izbore imate takvu vrstu dijaloga vlasti, opozicije i predstavnike medija sa nacionalnom frekvencijom.

Razgovarali smo o zastupljenosti političkih stranaka u medijima i mi smo tada rekli da nam je potpuno jasno da nam se čini da jedan deo opozicije želi da se bavi uređivačkom politikom medija i da polaze od teze da ukoliko su prisutni u medijima, medijska scena je dobra, a ukoliko nisu prisutni u medijima, medijska scena je loša i da je više dosta te kuknjave o medijima u medijima. Izvinite, strategija o privatizaciji medija je doneta posle 2000. godine. Želeli ste kapitalizam – dobili ste kapitalizam. Odakle danas potreba da želite da učestvujete na privatni sektor? Dakle, interes vlasništva medija je primaran, a mediji moraju i trebaju da budu autonomni u odlučivanju.

Podsetiću vas, 2011. godine, iako smo bili deo vladajuće koalicije, SPS nije glasala za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju upravo zato jer bi to bio korak unazad, kada je SPS bila izložena na stub srama upravo zbog medija. Smatrali smo da su te izmene i dopune 2011. godine bile udar na objektivno i na profesionalno novinarstvo.

Takođe, na tom dijalogu, mislim da smo se u potpunosti složili, niko nije imao ništa protiv. Gospodin Đukanović je čak rekao – evo vam sav prostor na medijima, pojavljujte se što češće. Ni mi sa tim apsolutno nemamo nikakav problem. Nemamo apsolutno nikakav problem.

Rekli smo – ravnopravnost medija. Tematske debate, u tome, naravno, želimo da učestvujemo, jer to je prilika da pokažete svoj program, ali i da pokažete ljudi koji su garant za realizaciju tog programa.

Naravno, ono što je ključno, REM je saopštio svoj stav, da će dati pravilnik, kada je reč o medijima sa nacionalnom frekvencijom, a kada je reč o privatnim medijima, oni ne mogu imati pravilnik, već preporuke, jer ipak su predstavnici privatnog sektora.

Sve vreme dok mi ovde govorimo o važnim temama, o dva važna zakona, i ja se slažem i mi ćemo glasati, naravno, za ove zakone, ne zato da bi omogućili nekim manjinskim strankama koje ne mogu da skupe potpise, da skupe potpise, već pre svega, zbog bezbednosti građana. To je suštinski razlog, a verujte da i neke parlamentarne stranke su u problemu da skupe potpise. Želim da kažem da i mi, kao i kolege iz opozicione stranke, kao i SNS, nismo imali razloga i nismo imali problema, već smo putem notara skupili potpise na vreme i predali svoje izborne liste.

Ali, dok mi vodimo ovde dijalog, u holu Narodne skupštine Republike Srbije se nastavlja politički monolog predstavnika ljotićevske ideologije, koji kaže da mi činimo državni udar ovde, svi zajedno, četrdesetak dana pred izbore, da ako usvojimo ove zakone, oni će se naći pred Ustavnim sudom. Mi nemamo ništa protiv, neka Ustavni sud kaže svoje mišljenje, koji poziva na prekid izbornih radnji. Pa, njemu odgovara prekid izbornih radnji, jer ja sam rekao, jedini cilj koji želi da postigne je da se nekako, bez izbora, bez demokratski izražene volje građana, dokopa vlasti i privilegija. Neće mu to poći za rukom.

Ponavljam, imaćemo fer i demokratske izbore i poštovaćemo volju građana. Kaže – 21. juna ćemo imati antidemokratske izbore. Ponavljam – imaćemo fer i demokratske izbore.

Potpuno je jasno, dakle, potreban im je i dalje prostor da bi kroz incidentne situacije bili prisutni u javnosti, da bi kroz incidentne situacije pokušali politički da profitiraju i da dođu do nekih političkih poena.

Ako se sećate, koliko mene pamćenje služi, možda se varam, eto, neka to bude kao da postavljam pitanje, da li su nastali tako što su na Hilandaru rekli – mi nemamo stranku i mi nemamo lidera i bavimo se porodicom? Jesu li to na kraju učinili? Definitivno nisu.

Znate kako, naš narod kaže da nagradu uglavnom dobija onaj koji jaše, a ne konj. Ovde neće dobiti nagradu ni onaj koji jaše, a ni konj. Zahvaljujem.