Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, složiću se sa svim onim što ste rekli tokom malopređašnjeg obrazloženja i ponoviću još jednom da konačno moramo da stavimo tačku i da osnovna norma društvenog ponašanja u Srbiji ne sme da bude nasilničko i siledžijsko ponašanje i da Tužilaštvo i nadležni organi i nadležne institucije moraju konačno da odreaguju. Tu u potpunosti podržavamo stav kolega iz SNS.

Sa druge strane, danas na početku sednice ste bili potpuno u pravu kad ste gospodina Ševarlića pitali – šta vi zapravo želite da kažete? Četiri godine ste u ovom parlamentu, vi ne poznajete ni Poslovnik, zapravo pokušavate da ga zloupotrebite, a ne znate da ga zloupotrebite, a sa druge strane ne znate ni šta želite da kažete.

Onda, na sve to, on pokušava na jedan politički način, pošto je definitivno više politički minoran, nebitan, znate, dođete iz jedne poslaničke grupe, pa onda napustite tu poslaničku grupu, budete nekakav samostalan poslanik, neprepoznatljiv, nevidljiv u javnosti, nevidljiv u parlamentu, potrebni su vam politički poeni, ne znate kako da dođete do tih politički poena i onda osmislite – štrajkovaću glađu. Zbog čega štrajkujete glađu? Zato što je neko izdao Kosovo i Metohiju. Ko je izdao Kosovo i Metohiju?

Onda mu se Boško Obradović prikači kao politička pijavica, kao što su se prikačili na ovaj protest u 20 časova. Zapravo ne protest, oprostite, nego 20 časova kada smo svi trebali da izađemo i da aplaudiramo herojima Srbije, pre svega zdravstvenim radnicima, ali i svima onima koji su pomogli da ovaj sistem funkcioniše u jednom najtežem trenutku, pa se jedan deo opozicije se, kao političke pijavice, prikače u 20,05 časova misleći da na taj način politički profitiraju.

Tako Boško Obradović, pošto je verovatno istrošio sve političke ideje, on se prikačio nekom nazovite protestu ili štrajku glađu, kako već to definišu, jer nema više ideja, nema više načina kako da dođe do incidenata, jer postaje politički previše minoran.

Šta je to predsednik Srbije rekao i na koji način je to predsednik Srbije izdao Kosovo i Metohiju? Zato što je rekao nešto što je istina, nešto što pripremaju drugi i zato što je rekao da je pozivao u Srbiji na unutrašnji dijalog i zato što je postavio pitanje – dobro, recite mi sada šta je rešenje? I zato što je na insistiranje jednog dela opozicije, koji jedan od njih sedi danas na stepenicama i štrajkuje glađu, insistirali su, ispravite me ako grešim, da se održi sednica Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj će se razgovarati o pitanju Kosova i Metohije, zapravo podneti Izveštaj o Kosovu i Metohiji?

Sve što su imali da kažu mogli su da dođu na tu sednicu i da saopšte, apsolutno sve. Vlada Republike Srbije i predsednik pokazuju spremnost da idu u susret problemima, da daju odgovore na teška pitanja. Pitanje Kosova i Metohije je veoma teško pitanje i predsednik i Vlada shvataju da je veoma važno da se dijalog nastavi i da dijalog nema alternativu, ali za to što nema dijaloga nije kriva Srbija i niko ne može da okrivi Srbiju. Srbija čini sve da dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.

I predsednik Srbije i Vlada Republike Srbije ne vode, po pitanju Kosova i Metohije, politiku sa maskama, već politiku bez maski. Istina mora da bude osnov za iznalaženje kompromisnog rešenja po pitanju Kosova i Metohije. I predsednik se pojavio pred parlamentom i vrlo otvoreno o tome govorio.

Mi smo tada vrlo jasno rekli – ma koliko je taj put težak i ma koliko je taj put za nas i emotivno težak i ni malo lak mi taj put moramo da nastavimo, jer ne postoji drugi put i ne postoji drugi pravac. Ali, u svemu tome moramo da budemo realni sami prema sebi, pre svega, i da prihvatimo greške onda kada su te greške počinjene.

Nije Kosovo i Metohija izgubljeno onako kako bi to drugi želeli, ali nije ni naše onako kako bi mi to želeli, ali je pitanje – zašto su oni koji u tom trenutku nisu bili u sali Narodne skupštine Republike Srbije duži vremenski period krili mnoge stvari baš upravo po pitanju Kosova i Metohije?

Dozvolite, jesu li lica sa poternica politički lideri sa kojima se moralo razgovarati? Jesu li se rezolucije menjale u avionu? Zašto su pitanje Kosova i Metohije iz Njujorka prebacili u Brisel? Zašto su pred Međunarodnim sudom pravde postavili pogrešno pitanje? Zašto su granični prelazi?

Sve oko graničnih prelaza, dame i gospodo narodni poslanici, je završeno do 2011. godine i zna se koje stavio paraf i potpis na to, a pošto su izbori bili 2012. godine, znalo se da će to sniziti rejting. E, da ne bi govorili o tome, onda se prećutalo, pa se to ostavilo na odgovornost narednoj Vladi.

Ali, ne vredi danas da govorimo o tim i o takvim kukavicama, jer kukavice su oni koji se u tom trenutku nisu pojavili u parlamentu da otvoreno o tome razgovaraju. Sve što imate da kažete, dozvolite, dođite u salu, saopštite svoj stav, saopštite svoje mišljenje. Dajte da čujemo šta je konačno njihova alternativa po pitanju Kosova i Metohije, naša je jasna. Nema danas rešenja, rešenja bez kompromisa, bez Srbije. Za razliku od nekih prethodnih perioda, Srbija danas može nešto da kaže i da traži, a ne da samo gleda kako od nje otimaju deo po deo teritorije. Ali, da bi došli do toga bilo je potrebno mnogo rada, mnogo truda, mnogo energije i mnogo posvećenosti, pre svega.

Koliko ćemo benefita izvući u narednom vremenskom periodu to opet zavisi od naše realnosti, koliko mi možemo da budemo realni sami prema sebi. Građani, kada govorimo o pitanju Kosova i Metohije, pre svega od nas očekuju istinu, ali očekuju od svih nas odgovoran i ozbiljan odnos. Ta realnost znači – da li mi možemo konačno da sagledamo realno situaciju na prostoru Kosova i Metohije i da shodno tome imamo realna očekivanja?

Dozvolite, na jednoj strani zapad insistira da Srbija prestane sa diplomatskim aktivnostima, jesam li u pravu? Priština kaže da ih to iritira i da je to jedan od razloga zašto ne žele da nastave dijalog. Nije problem, mi smo to znali. To je opšte poznato, ali znate šta je problem? Albanci ili šiptari, nazovite ih kako god hoćete, ma koliko se politički razlikovali, o jednom misle svi isto, a to je o nezavisnosti Kosova i Metohije, imaju potpuno identičan stav. Ovde u Srbiji tog konsenzusa nema, dok mi pokušavamo sa kolegama koje su tog dana učestvovale ove u raspravi i svaka čast i kolegama iz SRS koji su tada pozvali građane, ako se sećate, tada su bili izbori, pozvali građane da izađu i da glasaju za „Srpsku listu“. To je jedinstvo. Uvek smo jaki onoliko koliko smo jedinstveni i treba da po pitanju Kosova i Metohije uvek težimo da izgradimo taj konsenzus. To je važno.

Sa druge strane, imate onaj deo opozicije koji se nije opredelio da dođe u salu i kaže šta misli, već je to govorio iz skupštinskog hola. A šta su govorili iz skupštinskog hola? Šta su rekli za diplomatsku aktivnost? Nije, zaboga, etički, nije u skladu, nije moralno, za to se uzimao novac. Čekajte, mi smo iz skupštinskog hola slušali reči prištinskih političara. Dakle, reči prištinskih političara smo slušali iz skupštinskog hola i danas oni imaju puno pravo da nama spočitavaju pitanje Kosova i Metohije.

Mislim da je bolje da ćute. Mislim da je najbolje da po pitanju Kosova i Metohije zaćute, jer onda kada su trebali da pričaju, nisu našli za shodno.

Dakle, mi smo potpuno ubeđeni, predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije čine sve da iznađu kompromisno, pravično rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane. Čine sve upravo zbog generacija koje dolaze, jer nemamo tu odgovornost da ovo pitanje prebacujemo na generacije koje dolaze.

Kako vreme bude prolazilo, ovo pitanje će postajati sve teže i mi na kraju nećemo imati o čemu da razgovaramo. Za razliku od svih ostalih i predsednik i Vlada otvoreno govore istinu pred građanima Srbije. Istinu i onda kada odu i u SAD i u bilo koju drugu državu, samo istinu. Ne jedna priča o Briselu, ne jedna priča o SAD, a treća priča ovde u Srbiji kako se dešavalo u nekom vremenskom periodu.

Moguć je kompromis, moguć je dogovor, na čemu se insistira, kako je do sada činio i predsednik i Vlada, i insistiraju na dijalogu, i sve dok, kao i do sada što su činili, dosledno i odlučno brane nacionalne i državne interese.

Sve ostalo je sramno. Sve ostalo je licemerno. Sve ostalo je nemoralno i sve ostalo samo dovoljno govori od strane onih koji su hteli da navodno protestuju zbog toga, govori o njihovom i moralnom i političkom karakteru. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.

Poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, ministre spoljnih poslova, znate, Dimitrije Ljotić je govorio da nama trebaju borci, a ne glasači. To je danas gospodin, ako tako mogu da kažem, Boško Obradović i pokazao, da kroz ovaj incident zapravo još jednom potvrđuje da traga za načinom kako da bez izbora dođe do vlasti i privilegije.

Želim da čestitam, pre svega, predsednici Narodne skupštine na načinu na koji je odreagovala, ali i svim narodnim poslanicima na jednom dostojanstvenom načinu na koji su odreagovali na ovakav incident. Inače, na ovakve incidente, kojima se samo teži i koji imaju za cilj da se dođe do medijske pažnje i nekih jeftinih političkih poena, upravo ovako i treba odreagovati.

Da se vratim na ono što je tema današnjeg skupštinskog zasedanja. Mi smatramo da je Srbija ostvarila izvanredne rezultate u borbi protiv negativnih posledica virusa. Državno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Republike, predsednicom Vlade, celokupna Vlada Republike Srbije, celokupna zdravstvena struka jesu odradili jedan ozbiljan i važan posao. Rezultati tog posla su vidljivi i prepoznatljivi i zahvaljujući tim rezultatima ovu fazu smo uspeli da prebrodimo.

Međutim, u narednoj fazi, nažalost, Korona će i dalje biti prisutna u našim životima. Državno rukovodstvo, kao što je i rekao prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, je pokazalo da ima i sposobnost i spremnost i znanje da upravlja krizom i da upravlja u kriznim situacijama.

Kao što sam govorio pre nekoliko dana, reagovalo se brzo, reagovalo se daleko brže u odnosu na neke države. Jesu nam vrlo često zamerali da su neke mere koje uvele Vlada Republike Srbije oštre, a onda su i pojedine države EU koristile potpuno identične mere, jer šta to može da bude toliko strogo ako imate cenu ljudskog života? Na jednoj strani imate cenu ljudskog života, na drugoj strani imate, kako kažu, nekakve preterane mere, pa, valjda, u takvim okolnostima uvek birate da sačuvate ljudski život. Nemoguće je da imate 100%, kao što sam to rekao pre nekoliko dana, nemoguće je da imate 100% slobodu kretanja i da imate mogućnost da u ovakvim okolnostima sačuvate 100% ljudske živote.

Ono što je važno i što je pokazao ovaj period koji je iza nas - sistem funkcioniše kada je najteže, a imamo, kao što je to i predsednica Vlade u uvodnom izlaganju rekla, dobre ekonomske rezultate i dobre ekonomske pokazatelje. Uspeo se izbeći onaj najgori scenario koji se desio u nekim državama, nažalost, poput Italije i Španije, upravo zahvaljujući rigidnim i rigoroznim merama koje je uvela Vlada Republike Srbije.

Tačno je da je ovaj period teško pao jednom broju građana, i to je za nas u potpunosti razumljivo, ali važno je da, i ja sam ubeđen da to građani shvataju, ovo je bila borba za ljudske živote. Mi uvek treba da se sećamo onih koji su preminuli, da izrazimo saučešće porodicama preminulih tokom ovog perioda, ali, takođe, uvek treba da se sećamo i toga i da se setimo toga koliko je ljudskih života sačuvano.

Logično je da je bilo i nestrpljenja, logično je da je bilo i straha, jer strah je prirodna pojava, ali ovo je bila borba za budućnost Srbije, ovo je bila borba za život Srbiju. U takvim okolnostima i u takvoj situaciji nikada nikoga nećete moći u potpunosti da zadovoljite, ali važan je ishod, a ishod je pozitivan i to je ono što je suštinski najvažnije. Veliko hvala za disciplinovano, odgovorno i ozbiljno ponašanje naših građana, pre svega, uz dužno poštovanje svih građana, ali pre svega mislim na stariju populaciju.

Srbija je pokazala da onda kada je solidarna i jedinstvena da je najjača, zapravo Srbija je uvek jaka onda kada je jedinstvena. Kao što je predsednica Vlade Republike Srbije rekla, ispunjeni su epidemiološki uslovi da se ukine vanredno stanje. To što se ukida vanredno stanje ne znači da će neke mere biti stavljene van snage, to prosto nije ni logično, ni prirodno. Šta to znači? To opet zahteva jedan visok stepen naše lične odgovornosti i odgovornosti građana u narednom vremenskom periodu, upravo da ne bi došlo do širenja pandemije.

Potreban je, dakle, stepen lične odgovornosti, ali ono što želim još jednom posebno da istaknem, jeste da i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije i celokupan zdravstveni sistem u periodu koji je iza nas, koji nije bio ni malo lak, veoma težak. Okolnosti, nove okolnosti, nova situacija, ne znamo sa čime su suočavamo i protiv čega se borimo pokazali su spremnost da donose teške odluke u teškom vremenskom periodu i ono što je suštinski najvažnije, da budu uz svoj narod onda kada je teško.

Vrlo često se postavljalo pitanje od strane pojedinih opozicionih političkih stranaka, ne mislim na sve, kažem, od strane pojedinih opozicionih političkih stranaka, pitanje odgovornosti. Ja postavljam pitanje – šta je to odgovornost predsednika, Vlade, svih ministara, ako ne da onda kada je teško budu uz svoj narod? Kritika je uvek bilo i biće, šta god da se uradilo imali bi kritike od strane opozicije, da je predsednik radio od kuće, da je Vlada zatvorila zgradu i nije funkcionisala, sačekala da se završi vanredno stanje, opet bi imali kritike.

Oni koji su pokušavali da tokom ove pandemije politički profitiraju samo, zapravo, najbolje govore o sebi, govore o svom moralnom, političkom i ljudskom karakteru. To je nehumano, to je licemerno i to je nemoralno i nemam više ni jednu drugu reč da kažem za takav vid ponašanja.

Imamo novu situaciju pokušaja političkog profiterstva. U 20 časova, umesto svi da izađemo i da, ako ništa drugo, bar aplauzom pozdravimo heroje Srbije, zdravstvene radnike, pre svega, ali i sve one koji su učestvovali i koji su doprineli da sistem u veoma teškim okolnostima funkcioniše, imamo političke pijavice koje su se prikačile u 20.05 časova i pokušali i pokušavaju da na taj način politički profitiraju. Sada, zamislite kakva je odgovornost političara iz redova opozicije, iz jednog dela opozicije, najvažnije u ovom trenutku za njih je ko je patentirao to, ko je patentirao izum da se lupa u šerpe? Potreban je bio visok stepen inteligencije da bi neko nešto takvo patentirao.

Ali, ja sam potpuno ubeđen, jedan deo građana ne lupa iz političkih razloga, manji deo građana lupa iz političkih razloga i to apsolutno nije sporno, Srbija je slobodna zemlja i svako ima pravo da protestvuje, to je legitimno pravo svakog građanina, da na taj način izrazi svoje stav bilo da je političke prirode, bilo neke druge prirode, sve dok to ne ugrožava pravo drugih, sve dok to ne ugrožava funkcionisanje države i sve dok je to u skladu sa zakonom.

Mali broj, u to sam potpuno ubeđen građana lupa u šerpe iz političkih razloga. Jedan deo lupa zato što verovatno ne shvata još uvek mere, smatra da su mere preoštre iako je to bio jedini odgovoran i ozbiljan pristupa, jedan deo iz straha, a strah je prirodna pojava i to svakako treba razumeti. A onaj manji deo, verovatno lupa iz političkih razloga. U zabludi su ovi kvazi lideri opozicije koji smatraju da je to njihova politička podrška, ali neka ih, neka žive u zabludi.

Sa druge strane, ako i lupaju iz političkih razloga. Kažu, lupaju protiv diktature. Ako i lupaju iz političkih razloga i ako podržavaju te kvazi političare i kvazi lidere opozicije, pa čekajte protiv čega lupaju i za šta lupaju. Lupaju za bojkot? Pa, demokratija se u Srbiji ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene politički kurs Srbije, ništa drugo. Ja ne znam drugačiji način, ulica svakako ne. Ta politička prošlost iz 2000. godine se više nikada u Srbiji neće vratiti. Ali, kažem, neka ih neka žive u zabludi. Kada nemate politiku, kada nemate političke ideje, kada nemate program, onda pokušavate da kroz incidentne situacije kao što je ova danas dođete do medijske pažnje i pokušate da politički profitirate.

Najbolji odgovor na takav vid i takav način ponašanja u četvrtak su upravo tom delu opozicije dali građani Srbije, penzioneri koji su šetali onda kada su oni odlučili da mimo zakona organizuju nekakav protest ispred Narodne skupštine Republike Srbije. Nije potrebno ništa više mi da kažemo, osim toga od onoga što su sami građani u tom trenutku poručili tim predstavnicima opozicije.

Želim da izrazim veliko zadovoljstvo kada je reč o našem zdravstvenom sistemu. Mislim da je naš zdravstveni sistem dao najbolji mogući odgovor na situaciju u kojoj smo se našli, da je naš zdravstveni sistem pokazao i vitalnost i brzinu prilagođavanja i spremnost i stručnost i sposobnost, da Srbija ima veliki broj zdravstvenih eksperata. Tačno je, mi jesmo podigli plate zdravstvenim radnicima. Danas se potvrdila potpuna opravdanost ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu.

Predsednice, mislim da u narednom vremenskom periodu treba da razmišljamo da još više podignemo plate zdravstvenim radnicima, kako bi eksperte zadržali u Srbiji, i da još više ulažemo upravo u zdravstvenu infrastrukturu, poučeni iskustvom koje je, nadam se, iza nas.

Vojska i policija su odgovorno, ozbiljno i posvećeno radili svoj posao. Uneli su jednu psihološku sigurnost među građanima.

Diplomatija je, gospodine Dačiću, obraćam se vama kao ministru spoljnih poslova, pokazala da nije samo politika, da je svrha zapravo zaštititi građane svoje zemlje. To je Ministarstvo spoljnih poslova, zajedno sa predsednikom Republike, pokazalo. To znaju građani koji su se u trenutku kada je proglašena pandemija nalazili van granica naše zemlje.

Dakle, virus ne poznaje državne granice. I dobro je da se uvek apelovalo na zajedništvo, dobro je da se uvek apelovalo na zajedničkom delovanju, na potrebi zajedničkog delovanja i na podršci.

Ovaj period je pokazao da mi kada je teško možemo da se oslonimo na dve osnovne stvari, dve suštinske stvari. Prva stvar su sopstveni resursi. Kada kažem sopstveni resursi, između ostalog, sve ono o čemu sam govorio, mislim i na poljoprivredu, mislim i na poljoprivrednike, jer mi smo agrarna zemlja, agrarna država. Jer, da nije bilo poljoprivrednika, i oni su heroji danas, da nije bilo njih, ne bi bilo snabdevenosti.

Druga stvar jeste ono o čemu ste govorili, gospodine Dačiću, a to su tradicionalno prijateljski orijentisane države. Zahvaljujući spoljnoj politici, zahvaljujući politici Vlade, Ministarstva spoljnih poslova, predsednika Republike, Srbija je ojačala svoj međunarodni ugled i imidž. Srbija je danas postala siguran, pouzdan i stabilan partner i zahvaljujući tome Srbija je dobila podršku i pomoć u prethodnom vremenskom periodu.

Ne bih ja izdvajao nikoga. Tačno je da smo očekivali da neki daleko brže odreaguju u odnosu na trenutak kada su odreagovali, ali da ne bih kritikovao, da ne bih bio pogrešno protumačen, želim samo da uputim zahvalnost svima.

Velika zahvalnost, naravno, i novinarima, koji su u jednom teškom vremenskom periodu, teškim okolnostima, zaista profesionalno radili svoj posao. Žao mi je što su prošli kroz jednu torturu od strane jednog dela opozicije, što su u ovom teškom periodu morali opet da slušaju kvalifikacije da ih dele na one koji su novinari, one koji nisu novinari, na one podobne i na nepodobne, umesto da imaju veliko poštovanje za ljude koji u teškim okolnostima profesionalno i stručno obavljaju svoj posao. Jer, izvinite, informacija u danima iza nas je za građane Srbije bila od izuzetne važnosti i značaja.

Nastavljamo tamo gde ste stali, kao što ste rekli. Mislim da su tri stvari suštinski najvažnije.

Prva stvar je visok stepen lične odgovornosti. Moramo da nastavimo da se ponašamo odgovorno, ozbiljno, disciplinovano, racionalno, da poštujemo preporuke struke, da bi sačuvali živote.

Druga stvar jeste ekonomija, sačuvati srpsku privredu. Srbija nikada nije bila ekonomski stabilnija i jača. Moramo da sačuvamo fiskalna dostignuća koja smo postigli u prethodnom vremenskom periodu zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije, da na pravi način koristimo benefite iz svega toga u periodu koji je pred nama, da prihvatimo sve ono što jesu podsticaji koji mogu da omoguće rast i razvoj. Evo, građevina je krenula. Krenulo se sa infrastrukturom. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja, i to je jako dobro. Mere Vlade Republike Srbije upravo su usmerene ka najugroženijim kategorijama. Dakle, sačuvati nivo zaposlenosti, sačuvati srpsku privredu, pre svega privatni sektor koji je budućnost i sačuvati egzistenciju i životni standard građana.

Kažu - Vučić i Vlada ne razumeju privredu. Pa, dobro je da postoji razlika između nas i tog dela opozicije. Jer, za nas je konačan cilj da ojačamo srpsku privredu i da zadržimo da Srbija ostane finansijski stabilna i jaka, a ne da nađemo put kako da dođemo do enormnog i ličnog bogaćenja.

Treća stvar koja je važna jesu izbori. Tu se u potpunosti slažemo. Naš stav je - nema odlaganja izbora. Vrlo je važno da se izbori održe što pre. Slušali smo predloge pojedinih opozicionih poslaničkih grupa. Najpre su govorili tokom pandemije da vlast koristi pandemiju da bi odložila izbore, da bi realizovala političke ciljeve. A onda su se zalagali za odlaganje izbora. A pri svemu tome se zalažu za bojkot. To mi baš i nije najjasnije. Mesecima su nas zavaravali, i nas i javnost, pravili farsu, nekakve izborne uslove, izborne zahteve, iako su jako dobro znali da jedino što im preostaje kao očajnički i gubitnički potez je bojkot i ništa drugo, prikazujući sebe kao evropejce, patriote, demokrate. Niti su evropejci, niti su patriote, niti su demokrate.

Pozivajući svoje prijatelje iz Evropskog parlamenta, pa, evo, i gospođa Fajon i gospodin Bilčik su našli za shodno pre nekoliko dana da nam kažu kako parlament treba da funkcioniše. Jedna novinarka me pitala - kako to komentarišete? Ja sam rekao - ne osećam apsolutno nikakvu potrebu da to komentarišem, ali mi je drago da su i gospodin Bilčik i gospođa Fajon konačno shvatili da u Srbiji postoji parlament, kao najviši organ zakonodavne vlasti i da nijednog trenutka razgovore koje smo vodili mesecima nisu imali razloga da vode u hotelskim lobijima, nego upravo u institucijama sistema, upravo u parlamentu. Hvala im što misle o Srbiji, ali mi ćemo nastaviti da radimo u najboljem interesu naših građana.

I na samom kraju, samo još nekoliko stvari.

Žao nam je svakog deteta u Srbiji, moram to da kažem. Žao nam je svakog deteta u Srbiji. O tome smo više puta govorili. Ali, deca i suze postaju deo političke kampanje. Mislim da moramo da se bavimo uzrokom svega onoga što se dešavalo od samog početka.

Od samog početka smo govorili da manjak političke moći, manjak političkog uticaja, dovodi do najprimitivnijeg mogućeg ponašanja i da to pravazilazi više granice političkog vokabulara. Kada nemate ideju, kada nemate program, kada nemate ljude koji su garant za realizaciju tog programa, onda koristite incidente. Ko je prvi koristio decu? Ko je prvi koristio patente? Ja sam o tome govorio pre nekoliko meseci ovde u parlamentu.

Dame i gospodo poslanici, ovo su fotografije. Ove fotografije, ovde ste i vi, gospodine Dačiću, sa vašim sinom, ovde je i predsednik Republike sa svojim sinom, nažalost, ove fotografije nisu izbacili i nisu napravili predstavnici vladajuće koalicije. Ovo je učinio neko drugi.

Pa, nemojte danas da očekujete sažaljenje jer vašu decu niko nije nijednog trenutka prozvao. Od političara se očekuju rešenja. Kada ste ulazili u politiku, niste pitali svoju decu. Građani od političara očekuju rešenja, a ne sažaljenja.

Ako ste želeli nešto da promenite, onda ste trebali da kažete - Boško Obradoviću, uputi izvinjenje predsednici Narodne skupštine što si fizički nasrnuo na nju, uputite izvinjenje što ste fizički nasrnuli na novinare televizije "Pink", uputite izvinjenje što ste fizički nasrnuli na predsednika Administrativnog odbora. Sergeju Trifunoviću, uputi izvinjenje na način kako si se obratio penzionerima. E, onda bi bili drugačiji od drugih. Ovako, nemojte da pokušavate da izazovete sažaljenje kod građana, jer to više ne prolazi, ta politička magla ne prolazi.

Što se tiče vakcinacije, gospodine Dačiću, mi smo protiv politizacije, kao što ste i rekli, čitave priče. Vakcina mora biti međunarodno verifikovana. Vakcina mora da bude opšte prihvaćena, efikasna i bezbedna i to nije nikakva teorija zavere, to je život.

Na samom kraju, još samo par sekundi. Imam nekoliko pitanja. Imaju li, gospodine Dačiću, EU, malopre ste o tome govorili, imaju li EU i UN, meni je drago da je predsednica Vlade učestvovala u donatorskoj konferenciji i da je Srbija uložila dva miliona evra u vakcinu, ponosni smo na to, zaista, ali imaju li EU i UN jedinstven pristup kuda dalje? Šta je put? Kojim to putem treba da idemo dalje? Jer, kao što sam rekao, korona će biti prisutna i u narednoj fazi u našim životima.

Sledeća stvar, hoće li se posle pandemije menjati spoljna politika Srbije i kako će sve ovo funkcionisati na jednom globalnom planu? Zahvaljujem još jednom.

Zahvaljujem, kolega Đuriću.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Parezanoviću.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.
Izvolite.

Zahvaljujem koleginice Stamenković.
Reč ima predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Koleginice Stamenković, osnov javljanja?
(Branka Stamenković: Replika.)
Replika? Niste pomenuti tokom izlaganja. Dobili ste odgovor na pitanja koja ste postavili.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice Filipovski.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Žarko Obradović.

Zahvaljujem, kolega Obradoviću.

Reč ima narodni poslanik Vojin Biljić.

Izvolite.

Zahvaljujem kolega.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.
Samo trenutak. Da li ste vi hteli reč?
Oprostite kolega Đukanoviću, pre vas reč ima prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Gospodine Raduloviću, upravo ste dobili opomenu.
Reč ima kolega Đukanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, danas kada smo suočeni sa najvećim zdravstvenim izazovom, kada čitav svet vodi borbu protiv pandemije, nije mi poznato da se u bilo kojoj državi bilo koja politička partija koja predstavlja opoziciju u ovom trenutku nadmeće sa predsednikom svoje države, nadmeće sa svojom Vladom, jer shvataju da imaju samo jedan zajednički cilj i shvataju da imaju samo jedan zajednički zadatak.

Svakako da će biti i vremena i prostora da se političke stranke i pokažu i dokažu, ali politizaciju COVID, kao, između ostalog i prljavu kampanju koja je usmerena, pre svega, ka zdravstvenim radnicima, ka zdravstvenoj struci, koji su danas heroji Srbije, treba u ovom trenutku i u ovom periodu ostaviti u karantin.

Situacija je teška. Nije teška situacija zbog Aleksandra Vučića, nije teška situacija zbog Vlade Republike Srbije, niti zbog Srbije, u čitavom svetu situacija je teška i ovo je borba za budućnost Srbije, ovo je borba za budućnost svakog građanina Srbije, borba za zdravlje svakog građanina Srbije i da se sačuva svaki život u Srbiji.

Niko ko je svestan trenutka u kojem se Srbija danas nalazi ne može ništa negativno reći i ne može da ospori krajnje odgovoran i ozbiljan pristup predsednika Srbije, Vlade Republike Srbije, celokupne zdravstvene struke. Brzo i odlučno se reagovalo, mnogo brže nego kada je reč o nekim drugim državama u Evropi i pokazalo se da je to jedini odgovoran pristup u borbi sa pandemijom.

Vrlo često su zamerali da Srbija ima nešto oštrije mere naspram ostalih država u Evropi, a onda, čini mi se, ispravite me ako grešim, svi su nekako preuzeli model Srbije. Nije mi namera da se nadmećem, nije mi namera da govorim o tome ko je u pravu, a ko ne, ko je imao odgovorniji ili ozbiljniji pristup, prosto želim da kažem ono što je činjenično i ono što je istina.

Šta može da bude toliko strogo ako sačuvate ljudski život, kada na jednoj strani imate cenu ljudski život? Koja to preterana mera može biti važnija od toga da se sačuva jedan ljudski život? Ne možete imati 100% slobodu kretanja u situaciji u kojoj se nalazimo i 100% sačuvati zdravlje ljudi. Ministre Lončar, to je nemoguće u ovom trenutku.

Ne mogu mere da se donose unapred, ne možete unapred doneti mere izolacije. Mere se donose u pravom trenutku i na pravi način. I sve odluke koje su usmerene i koje su donete u prethodnom vremenskom periodu, usmerene u borbi protiv pandemije, su upravo donete u skladu sa strukom, što je između ostalog i predsednica Vlade rekla u svom izlaganju.

Oni koji kritikuju Vladine mere, ali pre svega Vladine mere kada je reč o slobodi kretanja, neka probaju slobodno da se kreću u nekim drugim državama da li je to dozvoljeno? Pa, to je preduslov za suzbijanje zaraze.

Danas moramo da se sećamo svih onih koji su, nažalost, izgubili živote i koji su preminuli, da izrazimo saučešće njihovim porodicama, ali isto tako mi danas moramo da se sećamo i sa ponosom da ističemo svaki život koji je spašen u Srbiji, da pamtimo koliko je života u prethodnom vremenskom periodu spašeno u Srbiji.

Velika snaga efekata mera koje su donete u prethodnom vremenskom periodu je dala jednu ogromnu sigurnost građanima Srbije. Odluke su blagovremene, odluke su ispravne i ovi dani pokazuju da su rezultati dobri i u to sam potpuno ubeđen da će to pokazati dani koji su pred nama.

Znate šta, dame i gospodo narodni poslanici, ne biraju građani na odgovorne funkcije ljude koji se plaše i ne smeju da donesu odluke. Ovaj period je pokazao i sposobnost, spremnost predsednika Vlade, predsednika Republike, i celokupne Vlade Republike Srbije i zdravstvene struke upravo i spremnost i sposobnost da onda kada je teško donose teške odluke, bez obzira koliko su one nepopularne i koliko su teške, ali one se tiču života građana.

Vrlo često se postavljalo pitanje, pa čak čini mi se i danas ovde kroz politički monolog, mada, ne želim o tome da govorim, ali vrlo često se postavljalo pitanje odgovornosti predsednika Srbije i odgovornosti Vlade Republike Srbije, a ja postavljam pitanje – šta je odgovornost predsednika Srbije, a šta je odgovornost Vlade Republike Srbije, osim da bude uz svoj narod onda kada je to najpotrebnije i kada je najteže? Pa, valjda je to najvažnije, da ne govorim o monstruoznim i beskrupuloznim napadima na porodicu, na dete koje je obolelo, dete predsednika Srbije koje je ozdravilo i ja mu zaista želim sve najbolje, kao i svoj ostaloj deci u Srbiji, kao i svim ostalima koji su nažalost zaraženi u Srbiji, ali dete predsednika Srbije, kao što je rečeno, je imalo isti tretman kao i sva ostala deca u Srbiji.

Slušali smo kritike – predsednik Srbije je obišao Novi Pazar. Šta je u tome loše? Da li je loše to što predsednik Srbije pokazuje vrlo jasno da podjednaku važnost i značaj pridaje svakoj opštini i svakom gradu na teritoriji Republike Srbije i Novom Pazaru, Nišu, Beogradu, Ćupriji i mom Valjevu i svim opštinama i gradovima koja sa bila žarišta u prethodnom vremenskom periodu? Šta je to što su oni zapravo očekivali? Da predsednik Srbije sedi kući i da radi od kuće? Da Vlada Republike Srbije i predsednica Vlade Republike Srbije zatvori zgradu i da Vlada ne funkcioniše? Tada sigurno ne bi bilo kritika od strane onih koji danas te zlonamerne kritike i komentare upućuju.

Ekonomske mere Vlade Republike Srbije, zapravo, za nas potvrđuju da je uložen ogroman rad, trud, posvećenost, energija, da se sačuva privreda Srbije, da se sačuva, pre svega, privatni sektor, da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, egzistencija građana, životni standard građana, dakle, mere su usmerene kao one najosetljivije sektore i najosetljivije kategorije.

Srbija nikada nije bila ekonomski i finansijski snažnija i jača, i upravo zbog svega toga Srbija ima mogućnost danas da pomogne i Srbija, ja sam potpuno ubeđen, će daleko brže prebroditi posledice u odnosu na neke druge države zbog stabilnosti koje ima, a do te stabilnosti se došlo, kao što ste rekli, upravo zahvaljujući hrabrim, teškim i nepopularnim merama, reformskim kursom Vlade Republike Srbije, koji je takođe bio kritikovan, a čiji su temelji postavljeni 2014. godine.

Ministre zdravlja, želim u ime Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije da kažem da je naš zdravstveni sistem položio ispit sa najvećom mogućom ocenom, da je pokazao svu vitalnost, fleksibilnost, brzinu, solidarnost, izuzetno prilagođavanje i zato najoštrije osuđujemo sve sramne kritike koje su upućene na račun ljudi iz oblasti zdravstva i zdravstvene struke. Srbija, to se pokazalo u ovom periodu, ima izuzetne eksperte i to treba ceniti, to treba poštovati i to su danas heroji Srbije.

Predsednice Vlade Republike Srbije, ovaj period je pokazao da kada smo u krizi možemo, čini mi se, da se oslonimo na dve stvari. Možemo da se oslonimo na sopstvene resurse i možemo da se oslonimo na tradicionalno prijateljski orijentisane države.

Kada kažem na sopstvene resurse mislim na to da je Srbija agrarna država, poljoprivreda. Naši poljoprivrednici su takođe heroji, jer da nije bilo poljoprivrede imali bi problem sa snabdevenošću, ovako nije bilo problema sa snabdevenošću. Sa druge stane, tradicionalni prijatelji su uvek bilo uz nas. Neću nikoga navoditi pojedinačno da ne bih bio kritikovan, zlonamerno protumačen, samo želim svima da uputim zahvalnost.

Diplomatija, to se pokazalo, nije samo politika. Njena svrha je pre svega da zaštiti svoje građane i to je vrlo jasno pokazao ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, zajedno sa predsednikom Republike i predsednicom Vlade Republike Srbije. Virus ne zna za državne granice i zato nećemo ništa uraditi ako ne sarađujemo. Srbija se upravo sve vreme zalaže da se zajedno borimo protiv ove pošasti.

Dakle, 450 hiljada građana Srbije se vratilo u našu zemlju. Verujem da će najveći broj tih građana ostati da živi u Srbiji, jer Srbija je danas dobro mesto za život. Srbija je danas, kao što sam rekao, nikada ekonomski i finansijski stabilnija i jača.

Kada je reč o spoljnoj politici, izneću samo nekoliko podataka. Ministarstvo spoljnih poslova u saradnji sa predsednikom Republike, Vladom Republike Srbije, MUP, Ministarstvom saobraćaja, angažovalo se na evakuaciji državljana Republike Srbije koji su se zatekli u inostranstvu i njihovom povratku u zemlju. Evakuacija humanitarnim letovima Vlade, avionima evakuisano je 5.938 građana. Ukupno je realizovano 37 humanitarnih letova. Ovim letovima prevezeno je 809 stranih državljana. S druge strane, naši državljani su evakuisani i prevezeni i uz pomoć stranih država i kompanija. Na ovaj način ukupno je prevezeno 938 državljana Republike Srbije.

Republika Srbija putem mehanizma civilne zaštite EU za povratak svojih državljana evakuisala je 29 državljana Republike Srbije i to iz najudaljenijih destinacija.

Drugi vid evakuacije je drumski saobraćaj u saradnji sa Ministarstvom saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture. Od 23. aprila 2020. godine evakuisano je ukupno 5.160 lica.

Znate, možete vi da volite ili ne volite, mislim na jedan deo opozicije, ministra Vulina kao ministra odbrane ili ministra Nebojšu Stefanovića kao ministra unutrašnjih poslova, ali velika uloga Vojske i policije je dala jednu ogromnu psihološku sigurnost kod građana i svaka čast na jednom ozbiljnom, odgovornom i posvećenom radu.

Naravno, svako ministarstvo i Vlada u celini ima svoje zasluge. Želim da navedem zasluge još nekih ministarstava. Ministarstvo energetike – obezbeđena puna energetska stabilnost zemlje. Sve energetske kompanije su radile u gotovo punom kapacitetu.

U energetskim kompanijama, toplanama širom Srbije i rudarskim kompanijama svakog dana je radilo 50.000 do 60.000 zaposlenih. Snabdevanje naftnim derivatima, apsolutno redovno.

Nisu se zaustavile ključne investicije „Srbijagas“ gasovod, Turski tok, Novi blok „Kostolac B3“, odsupmoravanje TENT, velika investicija Ziđina u Boru, investicije NIS-a. Želim da pohvalim, pre svega, zaposlene u rudarskom i energetskom sektoru. I oni su heroji ove borbe, jer su obezbedili da država funkcioniše normalno.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, E-usluge, dnevno ima preko 20.000 hiljada poseta. Usluge E-vrtić, kontakt centra za inspekciju, za proteklih nedelju dana rada kontakt centra stiglo je 232 predmeta. Ministarstvo redovno informiše jedinice lokalne samouprave o najznačajnijim uredbama, zaključcima, instrukcijama, preporukama i dopisima. Odgovoreno je na više stotina poziva i dopisa građana. Organizovana je distribucija zaštitne opreme za organe i organizacije svih opština i gradova. Svakoga dana u dva navrata primaju izveštaje od jedinica lokalne samouprave o radu kol centra putem kojeg građani mogu da zatraže pomoć ili odgovore na neka pitanja, a uspostavljen je i servis komunikacije u svim jedinicama lokalne samouprave koje podnosi zahteve za kretanje svojih zaposlenih u vreme policijskog časa. Obrađeno je čak 5.000 zahteva.

Kada je reč o Ministarstvu životne sredine, donirano je preko 240.000 komada kesa za infektivni i komunalni otpad kovid bolnicama i centrima. Doneto je preko 250 rešenja za dezinfekciona sredstva, izrađeno posebno uputstvo za upravljanje infektivnim i medicinskim otpadom.

Želim takođe posebno da istaknem značaj i važnost rada ministarke bez portfelja, koja je svoju stručnost i profesiju stavila na raspolaganje pre svega kao neuropsihijatar. Svo svoje slobodno vreme iskoristila je za razgovor sa našim građanima u Srbiji i dijaspori. Svima građanima ponudila je svoju stručnu pomoć kako bi prevazišli situaciju u kojoj se nalaze zbog pandemije Korona virusa.

Ono što moram danas da kažem, a o čemu ste i vi, predsednice Vlade, govorili, prvo, najpre ne mogu da se složim sa malopređašnjom konstatacijom. Neko je rekao da je ovo ruina od parlamenta.

Molim vas, ovde postoji jasna razlika između poslanika koji shvataju šta znači dobiti poverenje građana da obavljaju jedan odgovoran i ozbiljan posao i taj posao rade odgovorno, ozbiljno i posvećeno i onih koji to ne žele. Oni koji su se opredelili za drugačiji vid komunikacije, putem političkog monologa, jer su tako u skupštinskom holu najhrabriji i to je jedini način njihove političke borbe, aferački karakter vlasti, i danas smo imali prilike to da čujemo, nažalost, kada govorimo o životima građana Srbije, kada govorimo o tome šta još možemo da učinimo da zaštitimo život svakog građanina Srbije. Mi i danas imamo pokušaj politizacije Kovida. Tu je, znate, ključna reč pristojnost. Postoji jasna razlika između onih koji sede u ovoj skupštinskoj sali i onih koji su se opredelili na drugi vid komunikacije.

Pristojnost ne znači samo da iz javnog diskursa izbacite sve negativno kako bi imali normalnu komunikaciju. Pristojnost znači i da pošteno i čestito obavljate posao za koji ste preuzeli odgovornost, ali i da snosite konsekvence za tu odgovornost koju ste preuzeli. Ova vladajuća koalicija je pokazala da joj je stalo do pristojnosti, ali ujedno uvažavajući princip odgovornosti i ne samo rečima, već delima.

Molim vas, ko danas govori o politici, ko danas govori o izborima, ko danas govori o rejtingu, ko danas govori o odgovornosti? O odgovornosti danas govore oni koji više od godinu dana nisu u parlamentu, a to je njihov posao, to je njihova obaveza i odgovornost prema građanima. O izborima govore oni koji nisu želeli da učestvuju u izborima. Pa, nekoliko meseci su nas zamajavali. Zavaravali su javnost. Od svega su pravili farsu, a znali su da jedino što im je preostalo je bojkot.

Znate, mi imamo virus Kovida, a meni se čini… nisam mislio da ću danas govoriti političkim rečnikom, ali moram, jer ne možete uvek ostati nemi na dozu dnevno-političkog ludila. Ja mislim da je među njima zavladao virus političkog preživljavanja, panike i straha i pokušavaju na sve moguće načine nekako da politički prežive, što ja lično mislim da je veoma teško.

Na samom kraju, mislim da su licemerne sve kvalifikacije koje je jedan deo opozicije uputio novinarima, deleći novinare na one koji jesu novinari i one koji nisu novinari, umesto da imaju veliko poštovanje za ljude koji i u ovim teškim okolnostima rade jedan izuzetno važan posao, jer informisanje je danas veoma važno i značajno za građane Srbije i, istina je, interes svih nas.

Na samom kraju, poštovane kolege i koleginice, kao što sam rekao, i Srbija i čitav svet se nalazi u jednoj složenoj i veoma teškoj situaciji. Danas su Srbiji najpotrebniji solidarnost i jedinstvo, a nikako politička demagogija, politički populizam i politički marketing. Samo je jedan zajednički cilj i samo je jedna zajednička bitka koju moramo zajedno da pobedimo, a cilj koji moramo zajedno da realizujemo i ostvarimo i zato moramo, pre svega, svi da budemo odgovorni, ozbiljni, racionalni, disciplinovani, da poštujemo preporuke, da onda kada se kaže da ostanemo kod kuće zbog sebe, zbog svoje porodice, jer na taj način ćemo zaštititi druge. Potpuno sam ubeđen da ćemo svi zajedno pobediti u ovome.

Poštovani građani Srbije, za vas imam jednu poruku – verujte našoj državi Srbiji.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću, zahvaljujem gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja moram da se složim u jednom delu diskusije i sa gospodinom Šormazom, ali i u jednom manjem delu i sa gospodinom Vukadinovićem…

(Narodni poslanik dobacuje.)

Pa i sa vama između ostalog, osim ovog poslednjeg.

Dakle, mislim da je pogrešno protumačen amandman i amandmani koji su podneti. Taj amandman ide upravo u pravcu jedinstva, a ne ponovnih podela u Srbiji na partizane i četnike. Ne treba opozicija, jedan deo opozicije, da brine o budućnosti koalicije, jer mi možda ne možemo da se složimo oko prošlosti, ali to danas u 2020. godini nije ni važno. Slažemo se oko onoga što je bitno danas, a to su programski ciljevi i načela Vlade Republike Srbije, politiku koju vodi predsednik Republike i koju uspešno realizujemo i čiji su rezultati vidljivi i prepoznatljivi. To je za nas u ovom trenutku najvažnije i treba da budemo usmereni da gledamo ka budućnosti. Rezultati onoga što smo postigli, pa neka građani ocene da li smo dobro radili ili nismo tog 26. aprila, da ne govorim ja previše o tome da se ne bi svelo da je ovo politički marketing kako je to neko ovde rekao.

Sad, u čemu se slažemo? Naši preci jesu imali zasluge i mi te zasluge želimo upravo da afirmišemo kroz amandmane koje smo podneli, koje je Vlada, koje sam ja lično podneo i koji je Vlada prihvatila. Mi od toga ne bežimo. Istoričari, slažem se, treba da sude o detaljima. Vreme će pokazati, vreme koje je pred nama, će pokazati ko je, a ko nije bio u pravu i ko kakvu ulogu je imao u prethodnom vremenskom periodu i ko kakvo mesto zaslužuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošlost da hoćemo mi ne možemo da izbrišemo, ali iz prošlosti, milim, o prošlosti, iz prošlosti se ne živi. Iz prošlosti treba da afirmišemo ono što je bilo dobro, da izvlačimo pouke iz onoga što nije bilo dobro, ali da gledamo sadašnjost i budućnost. To je ono što čini ova vladajuća koalicija i nemojte da brinete o tome.

Isto tako, ta prošlost ne može da nam bude jedina sadašnjost i ne može da nam bude budućnost.

Ja sam taj koji ima 30 i kusur godina, koji je podneo ove amandmane, možete ih definisati kako god, ko je, kako je neko rekao, uneo reviziju i želi da unese reviziju istorije, što nije tačno, iako je ovo što sam učinio i principijelno i pravično i pravedno, jer smatramo da srpski narod zaslužuje istinu i to je ono o čemu smo razgovarali sa gospodinom ministrom, on može da potvrdi ako ja govorim nešto pogrešno, a ako je sve to tačno, onda sam ja ponosan na ove amandmane koje sam podneo i koje je Vlada prihvatila.

Nisu stavovi SPS politički marketing i nešto što mi želimo danas da afirmišemo neposredno pred parlamentarne izbore, oni su odavno poznati, i mi jesmo glasali protiv zakona o izjednačavanju četnika i partizana, ali taj zakon je usvojen. Mi smo glasali protiv njega. To je činjenica, to je fakat i mi to prihvatamo.

Ovaj zakon, gospodine ministre, ispravite me ako grešim, prvu intenciju ima da rešava pitanja boraca iz devedesetih godina, i mi to u potpunosti podržavamo i o tome smo razgovarali, a ne da otvara nova pitanja iz prošlosti. Mi smo razgovarali sa svim udruženjima boraca, nakon razgovora koji su imali sa vama, bili su i u poslaničkom klubu SPS i razgovarali su sa nama i predstavnici boračkih udruženja su rekli da su amandmani koje smo formulisali bolji i da preciznije definišu neke stvari u odnosu na prvobitan zakonski predlog. Ispravite me ako grešim. Svi smo mi isti, bez obzira na političke stavove koje imamo. Tako je rečeno u ovoj Narodnoj skupštinu pred jednu od sednica na kojoj smo raspravljali o zakonu koji je podnela uvažena koleginica Gordana Čomić. Mi smo glasali za taj zakon, bez obzira što dolazi iz redova opozicije, jer on jeste jedan iskorak, kada govorimo o izbornom zakonodavstvu.

Dozvolite, ako smo svi mi isti, onda i mi imamo legitimno pravo da podnesemo amandmane. Mi smo, i od toga ne bežimo, ponosni naslednici ideje koja je znala da krvari za jednakost i pravdu Srbije, ne osporavamo to pravo ni drugome, i mislim da smo stranka koja ima, bar kada je reč o korenima, jedno duboko utemeljenje u ideologiji i u korenima na političkoj sceni Srbije.

Znate, jedan moj prijatelj iz Crne Gore, veliki prijatelj, koji je poslanik u parlamentu Crne Gore, jednom prilikom je rekao, kada su bili pod pritiskom crnogorske Vlade, da ne kažem režima Mila Đukanovića, koji vodi jednu antisrpsku politiku, da postoje oni koji bi radije išli bez glave nego bez obraza i da kada nepravda postane zakon, onda mi treba i moramo da nađemo način da se protiv toga borimo. Ja ne vidim drugačiji način, osim rasprave u Skupštini i osim amandmana koji smo podneli.

Zašto razdvajati antifašističku borbu? Jedna je država, jedinstvena borba. Mislim da nam nove podele u društvu na partizane i četnike u 2020. godini apsolutno nisu potrebne i iz tog razloga i jesmo podneli ovakav amandman i ovakve amandmane. Šta je cilj ovih amandmana? Očuvanje oslobodilačke tradicije kao jedne. Jesmo li jedan narod ili nismo? Jesmo li jedna država ili nismo? Ljudi koji su se pokazali i dokazali kao antifašisti svakako zaslužuju sve ono što je definisano ovim zakonom. Ko će utvrditi to? To nećemo mi. To hoće i vreme, ali to hoće, gospodine ministre, i komisija koja je predviđena da se formira ovim zakonom, ispravite me ako grešim, a tu komisiju će činiti predstavnici svih boračkih udruženja.

Dakle, nećemo mi definisati ko to zaslužuje ili ne, ali mi ovim amandmanima stvaramo mogućnost da to budu partizani i pripadnici oni koji su se borili na strani partizana i pripadnici onih koji su se borili na strani Ravnogorskog pokreta, jer nisu svi partizani bili partizani, ali nisu ni svi četnici bili četnici, kao što ima i onih koji su učestvovali u antifašističkoj borbi, učitelj koji je branio đake, koji je ispalio metak na fašiste, a nije bio na strani ni četnika ni partizana, e pa izvinite, on zaslužuje da bude borac i da dobije privilegije koje su predviđene ovim zakonskim predlogom.

U smislu međunarodne politike mi smatramo da onako kako je prvobitno predviđeno, dolazi do jednog revizionizma i to jeste revizija istorije. Od istorije se ne može pobeći i mi od toga ne želimo da pobegnemo, ali ponavljam, ovim amandmanom nismo želeli da izazovemo podele, već da stavimo tačku na podele, a da vreme i ljudi koji treba to da čine, a vi ste definisali ko to čini ovim zakonskim predlogom, učine u periodu koji je pred nama.

Žao mi je što su ovi amandmani pogrešno protumačeni, jer cilj je bio drugačiji. Cilj je bio sprečiti podele i jedinstvo srpskog naroda. Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije, republički budžeti i kontrolu trošenja javnih sredstava, prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Radeta.