Reč ima narodni poslanik, Marija Obradović. Izvolite.

Sačekajte gospodine Ćiriću, imamo prvo povrede Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.
Znate da povreda Poslovnika ima prioritet nad replikama.

Koleginice Radeta, ja sam dobro čuo kao i vi da je jedan od poslanika SRS rekao – a sada reklama.
Međutim, u članu 106. kaže se u stavu 3. – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, bilo kakvo dobacivanje, pa onda ometanje govornika na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
E, sada ako vi tražite da reagujem da u smislu se koleginica Marija Obradović vrati na temu dnevnog reda, ja bih onda morao, pre toga da postupim u skladu sa članom 109. Poslovnika, a ja to zaista ne želim i svako od nas ima pravo takođe da smatra šta je za njega uvreda. Bio bi problem da sam izrekao opomenu, a koleginici Obradović dozvolio da odgovori na jedno dobacivanje tada bih svakako prekršio Poslovnik i neka određena pravila.
Sada po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Vreme, kolega Martinoviću.

Zahvaljujem kolega Martinoviću.
Potpuno se slažemo kolega Martinoviću zato i nisam reagovao da je svako zanimanje kojim se pošteno zarađuje plata ne može biti uvreda.
Da li želite da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni? (Ne)
Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Privodite kraju.

Zahvaljujem.
Ja bih da konačno ovoj deo završimo.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Sačekajte kolega Ćiriću, polako, polako. Gospodine Ćiriću, vi ste dugo poslanik i dobro znate da ne mogu da vam dam reč, dok se ne završe prijave za reč po povredi Poslovnika. I jako dobro znate, gospodine Ćiriću, da na svaku povredu Poslovnika ja treba da odgovorim i da pitam poslanika da li hoće da se Narodna skupština o povredi Poslovnika, koju je reklamirao, izjasni u danu za glasanje. Tako da, prestanite da se bavite time da vas neko ugrožava. Niko vas ne ugrožava, sačekajte svoj red.
Što se tiče dobacivanja, tačno je, koleginice Radeta, i ja dobacujem neki put kada sedim među poslanicima i ja odgovorim na dobacivanja poslanika. Vi ste rekli šta je rekao jedan vaš poslanik, nećemo ime da spominjemo. Prema tome, hajde da završimo ovu priču i da nastavimo dalje sa radom.
Evo, neka građani ocenjuju da li je to uvreda, nije, da li je trebalo ovako da se reaguje ili nije trebalo.
Opet po Poslovniku, narodni poslanik Miljan Damjanović. Izvolite.

Gospodine Damjanoviću, nemate pravo na povredu Poslovnika.
(Miljan Damjanović, s mesta: Kako nemam pravo?)
Nemate pravo, sada ću da vam objasnim.
Prijava za reč po povredi Poslovnika odnosi se na neposredno učinjenu povredu Poslovnika. U međuvremenu, to ste trebali da uradite kada je ministar završio i pre nego što sam dao reč koleginici Obradović. Onog časa kada sam dao reč koleginici Obradović, vi ste izgubili pravo da reklamirate Poslovnik po tom osnovu.
(Miljan Damjanović, s mesta: Ja sam se odmah prijavio. Sekretar mi je rekao – da, da, dobićete reč.)
Nije vam rekao ništa, a pratio sam šta se dešava na monitoru.
Onog trenutka kad sam dao reč koleginici Obradović nije postojala nijedna identifikacija za reč, nije bila sigurno.
Ministar, što se tiče njegovog odgovora, može da ga da, a ne mora u toku rasprave. To je njegova procena.
Ima li još povreda Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Pošto ne želite da glasamo, nisam ni ja dužan da vam dam odgovor.
Opet po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Koleginice Radeta, ja ne mogu da razumem zašto ste vi smatrali da ste vi prozvani od kolege Orlića, nije vas spomenuo nijednom.
(Vjerica Radeta, s mesta: Zato što je pričao o meni, o onome što sam ja pričala.)
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Vjerica Radeta, s mesta: Naravno.)
Dobro.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski, povreda Poslovnika.
Ako se nastavi ovako, ja ću biti prinuđen da u skladu sa članom 112. odredim pauzu.

Kolege poslanici, nemojte da radite moj posao, nema potrebe.
Koleginica Radeta je reklamirala u jednom trenutku 27, član 106, 107. je bio, 116, tako da je svaki put se izjasnila o povredi Poslovnika. Kolega Orlić isto, kolega Martinović isto, tako da smatram da ni u jednom nije bilo.
Sada na pominjanje političke stranke reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Ja se izvinjavam, kolega Ćiriću. Ne možete da dobijete pravo na repliku. To može samo vaš ovlašćeni predstavnik.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Nisam u sistemu.)
To što niste u sistemu, vi ste u sali.
Gospodine Ćiriću, ne može ni jedna politička stranka, ni poslanička grupa da ima dvojicu ovlašćenih.
Sada ću da vam pročitam član 39. – U toku sednice Narodne skupštine, predsednik poslaničke grupe može ovlastiti jednog člana da predstavlja poslaničku grupu za određenu tačku dnevnog reda, a o čemu predsednik poslaničke grupe u pisanom obliku obaveštava predsednika Narodne skupštine do otvaranja pretresa o toj tački dnevnog reda.
Stav 2. – Ovlašćeni predstavnik preuzima ovlašćenja predsednika poslaničke grupe.
Pošto sada nije tu, zatražite reč. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.
Slažem se sa vama, ali ja ne mogu da zabranim poslanicima da vežbaju utrčavanje i istrčavanje iz sale, zaista ne mogu, ali pošto vidim da je monitor pun, u skladu sa članom 112. Poslovnika, određujem pauzu u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze)

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre kada je reč o Sporazumu o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, ponoviću ono što je i gospodin Jovanović vrlo precizno i jasno rekao u svom izlaganju.
Dakle, ovaj fond i ovaj sporazum se ne može tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, jer on ni na jedan način ne prejudicira pitanje statusa Kosova. Vlada Republike Srbije veoma vodi računa da ne pređe te crvene linije koje bi se na bilo koji način mogle tumačiti i definisati kao priznanje nezavisnosti Kosova. Mandat Vladi Republike Srbije za pregovore u Briselu upravo je dala Narodna skupština Republike Srbije, velikom većinom glasova, i od tog trenutka do danas svi razgovori koji su vođeni u Briselu imali su statusno neutralni pristup.
Dakle, Sporazum o kojem danas govorimo formulisan je tako da je Kosovo definisano, ne kao država, već kao teritorija pod međunarodnom upravom u sastavu Srbije. Dakle, ni na jedan način se ne prejudicira pitanje statusa Kosova, i to je nešto što jeste u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Kosovo je, u odnosu na države, predstavljeno asimetrično, i to jeste u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije, ali i u skladu i sa svim razgovorima koji su vođeni u okvirima međunarodne zajednice.
Tačno je da ova inicijativa jeste pokrenuta, o tome je bilo reči, 2012. godine i da je tada vrlo jasno precizirano da će Kosovo biti predstavljeno onako kako je primereno predstavljanju Kosova u međunarodnim zajednicama. Tačno je i to da Srbija jeste uložila deklaraciju koja je prihvaćena. Tu Deklaraciju su potvrdile svojim potpisom i ostale države koje učestvuju u ovom projektu, države zapadnog Balkana, kada je reč o načinu na koji će Kosovo biti predstavljeno, i tačno je i to da se takvom Deklaracijom Srbije vrlo jasno ogradila da ovo ne može ni na jedan način biti tumačeno kao priznanje nezavisnosti Kosova.
Postojala je i ta opcija da Srbija ne učestvuje u priči, kada je reč o ovom Sporazumu o osnivanju fonda, ali postavlja se pitanje šta bi Srbija time dobila. Mi moramo kroz razgovore i kroz dijalog da gradimo odnose, i to je jedini način da dođemo do kompromisnih i pravičnih rešenja koja su po pitanju Kosova prihvatljiva za obe strane.
Ovde imamo, kada izuzmemo Kosovo, koje nije predstavljeno kao država, već asimetrično, što je u skladu sa politikom Vlade, što je u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, i preostale države zapadnog Balkana. Neke od tih država su priznale nezavisnost Kosova i Metohije, a potpisali su Sporazum u kojem Kosovo nije predstavljeno kao država, već u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Da Srbija ne učestvuje u ovom sporazumu i da nije deo ovog sporazuma, Fond bi svakako bio formiran, ali bi onda Kosovo bilo predstavljeno kao država i ne vidim šta Srbija tim dobija. Dakle, ovde je reč o Fondu koji se osniva po modalitetu Fonda za razvoj višegradske grupe. Fond koji treba da proprati sve aktivnosti koje se inače sprovode na teritoriji zapadnog Balkana.
Kada je reč o, obzirom na vreme moram da skrati, o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, dakle, potpuno je jasno da dobri bilateralni odnosi dve zemlje, ali i dobri politički odnosi dve Vlade, jesu potvrđeni jednim ovakvim ugovorom o zajmu. Reč je o kreditnom aranžmanu, u potpunosti se slažemo sa vama ministre Vujoviću, koji Srbija dobija pod veoma povoljnim uslovima i slažemo se kada kažete da je ovo najpovoljnija pozajmica koju bi Srbija mogla da dobije na zapadnom tržištu. Gledajući u nazad, dugi niz godina, mislim da Srbija nije dobijala povoljnije kreditne aranžmane.
Ono što je za nas veoma važno jeste da sredstva koja se dobijaju iz ovog kreditnog aranžmana budu usmerena u pravcu koji će dati najbolje i najpozitivnije efekte, pre svega, po fiskalnu konsolidaciju, očuvanju finansijske i ekonomske stabilnosti zemlje. Koliko smo shvatili, sredstva iz kreditnog aranžmana će biti usmerena u finansiranje budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza, ali i kada je reč o smanjenju troškova zaduživanja.
Imali smo, tačno je i to, vi ste o tome govorili u sredu, protekle srede, nepovoljne kreditne aranžmane. Sada smo smanjili rizike, što je jako dobro. Ovaj kreditni aranžman će nam pomoći da otklonimo negativne efekte i da očuvamo ekonomsku i finansijsku stabilnost Srbije.
Sa druge strane, Vlada razmišlja odgovorno, ozbiljno, dugoročno da pod najpovoljnijim uslovima dođe do finansijskih sredstava, i to jeste dobar i adekvatan, najbolji mogući odgovor u ovom trenutku, shodno aktuelnoj situaciji.
Ovo će svakako biti dobra finansijska podrška budžetu. Pomoći će nam da prebrodimo jedan period, ali sa druge strane jeste i pozitivan signal za potencijalne investitore, kada je reč o domaćim i stranim investitorima koji bi želeli da ulažu u Srbiju. Ovo je pokazatelj da Srbija jeste pouzdan, siguran, stabilan i kredibilan partner.
Treća stvar koja je jako važna. Ovo je još jedna potvrda uspešnih reformskih procesa koje Vlada Republike Srbije sprovodi u oblasti ekonomije i finansija, potvrda uspešnosti i ispravnosti reformskih procesa. Ti procesi su dobili potvrdu i od strane MMF-a, pre nekoliko dana, što je jako dobro i što je još jedna potvrda da građani Srbije imaju Vladu koja čini i radi nešto konkretno u interesu svojih građana i to svakako jeste, kada je reč o stavu MMF-a, pozitivna vest za građane Srbije.
Dakle, Srbija će svakako nastaviti svoj reformski proces, reformski kurs Srbije po našem mišljenju nema alternativu reforme da bi Srbija u ekonomskom smislu bila zdrava zemlja. Srbija je snažna i jaka onoliko koliko je ekonomski snažnija i ekonomski jača i zato kažemo da ekonomski oporavak i ekonomski napredak jeste nacionalni interes.
Šta su ciljevi koji se žele postići? Održivi ekonomski razvoj, boljitak u svakom sektoru, napredak u svakom sektoru, ali boljitak koji će biti zasnovan na zdravim osnovama.
Ono što je veoma važno, imamo jasan dugoročan plan, precizno definisane ciljeve, jasnu nameru, pozitivan trend je vidljiv. Imamo jasnu nameru Vlade Republike Srbije da uloži ogroman rad, trud i napor da Srbija ostane na dobrom putu.
Vi ste govorili, to je ohrabrujuće, imamo i pozitivne rezultate koji su vidljivi kada je reč o budžetu i oni su bolji od onoga što ste vi planirali, odnosno što je Vlada planirala i kada je reč o projekciji budžetskog deficita za sledeću godinu. Ono što je jako važno jeste da Vlada Republike Srbije ostane u granicama realnog i granicama onoga što je planirano.
Samo nekoliko rečenica o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj i Saveta Evrope i Republike Srbije. Ovaj zajam, po našem mišljenju, jeste potvrda jasne opredeljenosti i odlučnosti Vlade Republike Srbije da u celosti završi kompletnu obnovu i sanaciju kuće i objekata koji su porušeni u zemljotresu koji je 2010. godine zadesio Kraljevo i delove centralne Srbije. To je odgovoran i ozbiljan odnos Vlade Republike Srbije prema onome što jesu životna pitanja građana u kontekstu da elementarna nepogoda ne može da bude odgovornost samo aktuelne Vlade u čijem mandatu se desila. Ukoliko se kompletna sanacija i obnova ne završi u mandatu te Vlade, ona je odgovornost svake naredne Vlade dok se u celosti ne završi kompletna obnova i sanacija. To je taj odgovoran i ozbiljan odnos Vlade Republike Srbije prema onome što jesu životna pitanja građana.
Dakle, Vlade i parlamentarne većine u Srbiji jesu promenljive, ali odnos prema onome što jesu životna pitanja, pitanja od suštinskog i vitalnog značaja za građane nikada ne smeju i ne treba da bude promenljiv. Dakle, Vlada ovim potvrđuje i spremnost i sposobnost da rešava ono što jesu životna pitanja građana, ali i spremnost i sposobnost da vodi jednu aktivnu politiku, da ide u susret problemima i da ih rešava. Tri stotine i šezdeset i šest porodica iz Kraljeva će dobiti krov nad glavom, i to će svakako imati podršku poslaničkog kluba SPS.
Ono što je veoma važno jeste da ovaj sporazum što pre potvrdimo u Republičkom parlamentu kako bi ovaj veoma važan i značajan posao, u životnom interesu građana Kraljeva, što pre bio završen. Zahvaljujem.