Hvala, predsedavajući.

Podržala bih ovaj amandman kolege Rakonjca. Imali smo zaista nameru svi, ovi amandmani SPS, da na neki način uokvirimo i obezbedimo jednu garanciju kvaliteta i sigurnosti u ovoj veoma osetljivoj zdravstvenoj oblasti, kao što su ljudske ćelije i tkiva i njihova upotreba u sprečavanju i lečenju različitih bolesti.

Možda nije dovoljno pominjano, ali bih ovom prilikom istakla jednu značajnu novinu u ovom zakonu, a to je uvođenje jedinstvenom informacionog sistema za sačinjavanje i vođenje republičke liste čekanja za primaoce tkiva i značajno je unificirati kodove i sistem identifikacije davaoca i primaoca ljudskih ćelija i tkiva kako bi se omogućilo praćenje od davaoca do primaoca. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Podnela sam ovaj amandman gde se dopunjuje odredba člana 1. Predloga zakona, tako što se predlaže da se zakon odnosi i na finansiranje izgradnje novih memorijala, a ne samo na finansiranje održavanja i uređivanja. Amandman je u skladu sa sadržajem drugih članova ovog zakona u kojima se govori o postavljanju i izgradnji ratnih memorijala. Nadovezujem se na kolegu Stevića.

Ovo je dobar zakon, dugo smo čekali i mogu da vam kažem da je naišao na oduševljenje svih udruženja koja posedujemo kao lokalne sredine i opštine Svilajnac koja uveliko radi na obeležavanju svih godišnjica, ali je veliki teret lokalnim samoupravama ili situacijama u kojima se dolazilo do nekog skupljanja priloga itd. Ovim zakonom će biti sada razrešeno šta je lokalna samouprava, koja su njena ovlašćenja, koja su republička ovlašćenja i sva naša udruženja iz Prvog svetskog rata, udruženja boraca 1912, 1918, kao i udruženja koja obuhvataju Drugi svetski rat zahvalna su na ovim rešenjima.

Ovaj zakon jeste važna i mislim da treba da ostavi snažnu poruku da se ne zaboravlja, jer kao narod ako ne vodimo računa o prošlosti, nećemo imati ni budućnost. Zahvaljujem se.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, predstavljena je Strategija populacione politike u Srbiji 2018. u kojoj je pet puta više novca izdvojeno za podsticanje populacione politike, za razliku od 2017. kada je za te mere bilo izdvojeno 130 miliona dinara. To će ove godine iznositi 566 miliona dinara.

Vlada Republike Srbije je donela Strategiju i mere za podsticaj populacione politike. Nacionalni vid borbe za povećanje nataliteta, koji uključuje tri nivoa - prvi je finansijski, zatim, uklanja administrativne probleme, a primer nam je Projekat „e –beba“, kao i usklađivanje rada i roditeljstva.

Da bi se mladi parovi odlučili na roditeljstvo, potrebno je upošljavanje mladih žena bez uslovljavanja da li su rađale ili žele da rađaju, pitanje porodiljskog bolovanja, da žene ne strahuju od otkaza ili smanjenja plate, znači, mogućnost usklađivanja rada i roditeljstva. Podrazumeva i skraćeno radno vreme za ostvarene roditelje, besplatne udžbenike, servise za decu.

Činjenica je da se čak 400.000 parova bori sa sterilitetom. Omogućena su tri pokušaja za majke do 42 godine života od strane Republičkog fonda, ali ne treba zanemariti ni napore lokalnih uprava, koje iz svojih budžeta izdvajaju značajna sredstva za parove, pogotovo za one parove koji ne mogu to pravo da ostvare preko Republičkog fonda.

Sve mere koje preduzima ministarstvo, uključujući i vaše ministarstvo, jesu velika finansijska sredstva za lokalne samouprave i to je od velikog značaja, pogotovu značaj je što se ovo ministarstvo bavi, oslanja na struku i maksimalno je uključena struka.

Znači, ovo je tek početak, jer nam slede novi zakoni o zdravstvenom osiguranju i nastavak mera koje će upotpuniti ovu strategiju.

Poslanička grupa će glasati u danu za glasanje za ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi na član 1, a odnosi se na to da lokalna samouprava u vršenju poslova od javnog interesa vodi računa o ravnomernom razvoju svih delova lokalne zajednice.

Samo bih da podsetim da poslovi iz nadležnosti lokalne samouprave imaju veliku širinu, a definisani su zakonom, a obuhvataju zaista veliki broj oblasti, znači, donošenje i realizaciju programa razvoja u ključnim oblastima našeg života od privrede, preko zapošljavanja, poljoprivrede, turizma, sporta kulture, socijalne zaštite, do ekologije, donošenje urbanističkih planova, prostornog uređenja, finansiranja, putne infrastrukture, osnivanje ustanova itd. Zaista, jedan široki deo delatnosti. Od rada lokalnih samouprava zavisi život stanovništva u toj lokalnoj samoupravi. Ali, isto tako, lokalne samouprave su odgovorne i za zaštitu od elementarnih i drugih nepogoda.

Prošle nedelje smo imali poplavljene neke lokalne samouprave, neke sa vanrednim situacijama, neke su prošle malo bolje, pa bih iskoristila ovu priliku da, evo, kažem, imala sam utisak da smo nešto naučili iz poplava 2014. godine, da, prosto, priroda nas podseća da sa njom nema šale i da, evo, i sada sa manjim posledicama nekako se nameće zaključak da treba rešavati uzroke, a ne posledice.

Razumem ideju, potrebu i želju Ministarstva za lokalnu samoupravu da pomogne tim sredinama, ali mislim da je mnogo bitnije da se rešavaju uzroci, nego da se na kraju leče posledice.

Problem jeste vezan za lokalne samouprave, ali i za prateća ministarstva i lokalne samouprave, rekla bih i Ministarstva za zaštitu životne sredine. Zaista, to je jedan kontinuiran rad na rešavanju zapuštenih problema. Napravljeni su određeni pomaci, ali većina krupnih infrastrukturnih problema, koja je ostavljena lokalnoj samoupravi, ne može da se reši bez učešća republičkih struktura, odnosno svih pratećih ministarstava.

Možda je trenutak da pomenem i veliki problem sa protivgradnom zaštitom. Videlo se da lokalne samouprave ne mogu same da izađu na kraj sa tim. Nadam se da će i ovo pitanje biti rešeno na republičkom nivou. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Podnela sam još jedan amandman, ovog puta na član 2. Predloga zakona, kojim se menja član 11. stav 2. važećeg zakona, a predlaže se preciziranje dela odredbe ovog člana koji se odnosi na neposredno učešće građana u donošenju važnih odluka za koje je zakonom i opštim aktom utvrđeno da se raspisuje referendum ili pokreće narodna inicijativa.

Putem građanske inicijative građani će skupštini lokalne samouprave ukazati da postoji neko pitanje koje nije adekvatno urađeno ili zahtevati da lokalna uprava to reši.

Posebno se odnosi na uređivanje položaja mesnih zajednica. Iako su ovi vidovi neposrednog učešća građana u rešavanju problema i odlučivanja na lokalnom nivou omogućeni zakonom, ipak je činjenica da se oni retko primenjuju ili da građani za to ne znaju. Građani ne prepoznaju dovoljno ove mogućnosti učešća i nisu uvereni da će njihove inicijative dati rezultate.

Ovakav predlog zakona daje mogućnost uključivanja i rešavanja problema na lokalnom nivou samih tih građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

S obzirom da je ostalo malo vremena, a namera mi je bila da govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, ovo kratko vreme iskoristiću da odmah na početku pohvalim ažurnost ministra gospodina Branka Ružića i njegove saradnike, pre svega, ovakvim jednim biltenom gde je sve stavljeno i taksativno pobrojano. I ono što je impozantno jeste uprava po meri svih nas. Znači, rečenica koja je ključna i koja daje karakteristiku svih ovih devet predloga zakona o lokalnoj samoupravi, gde se ističe da lokalne samouprave postoje zbog svojih građana i da su građani ključna tema svake lokalne samouprave.

Ono što je interesantno, što se provlačilo i ranije kroz ove zakone, ali na šta bi ja stavila naglasak, to je inicijativa građana. Znači građani mogu sada sa 5% podrške sa biračkog spiska da podnose inicijative i da sarađuju međusobno da bi te zajednice bile bolje, da bi stanovništvu bilo bolje životno okruženje.

Još jedna interesantna, a jako bitna stvar jesu mesne zajednice, gde je ovim zakonom položaj mesnih zajednica popravljen. To isto važi i za mesne zajednice i za lokalne uprave u celini.

U danu za glasanje podržaćemo ovaj set zakona. Poslanička grupa SPS podržava, inače zdušno, ministra Branka Ružića i ovo ministarstvo. Zahvaljujem se.

Hvala predsedavajući.

Gospođo guverner sa saradnicima, ja sam podnela amandman na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.

Amandmanom se predlaže dopuna člana 1. stavom 2. kako bi se ova odredba, kako bi bila potpunija i predmet zakona jasniji, a preciznijom zakonskom formulacijom omogućili lakšu kontrolu sprovođenja zakona. To je bila naša namera, a s obzirom da nije prihvaćen, ja bih još nešto dodala oko ove teme.

Jasno je da je jedan od prioriteta rada Vlade unapređenje korišćenja informaciono komunikacionih tehnologija, a na prvom mestu u privredi i jasno je da u Srbiji iz godine u godinu je porast upotrebe platnih kartica i taj pozitivan trend se očekuje i u narednom periodu. Sa tim se slaže i Privredna komora i to pokazuje i sedam miliona platnih kartica sa tendencijom porasta ovog broja. Cilj jeste povećanje procenta bezgotovinskog plaćanja, a brz razvoj informacionih tehnologija i telekomunikacija neposredno uvodi novine i u oblasti platnih kartica.

Čuli smo od koleginica iz drugih poslaničkih grupa da je tu prosto razlika korišćenja platnih kartica između većih mesta, gradova, Beograda i da je korišćenje njihovo u manjim mestima nešto manje, što će verovatno u nekom budućem periodu biti promenjeno.

Ovim zakonom prvi put se pruža celovita zaštita finansijskih usluga i sveobuhvatno će biti uređena prava korisnika finansijskih usluga. Stoga se poslanička grupa SPS u potpunosti slaže sa ovim i u danu za glasanje glasaće za ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poštovani ministre, saradnici Ministarstva, podnela sam amandman na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, na član 1. stav 1. gde se posle reči - ovim zakonom dodaju reči – utvrđuje se opšti interesi. Koliko sam primetila sličan amandman koleginice iz druge poslaničke grupe je usvojen.

Amandmanom se dopunjuje odredba člana 1. stav 1. Predloga zakona, tako što se pored uslova za realizaciju programa gradnje jeftinih stanova, utvrđuje opšti interes za realizaciju ovog projekta. Dakle, angažovanje domaćih građevinskih preduzeća, što je jako pozitivno, jačanje građevinarstva uopšte, i proizvodnje građevinskog materijala, jačanje sveobuhvatne privrede u celini.

Donošenje posebnog zakona ovakvog ima opravdanost za realizaciju ovog projekta zbog ujednačenih uslova, jer daje jedno sistemsko rešenje problema, a ima se u vidu i ubrzana procedura izdavanja dozvola i svega propratnog od dokumentacije. Znači, skoro 1600 stanova u faznoj izgradnji je jedno dobro rešenje koje podržavaju i poslanici poslaničke grupe SPS, s tim što apelujemo da ovo rešenje i ovakav način realizacije koji je krenuo, bude prenet i na druge strukture društva. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Gospođo ministarka, uvaženi saradnici ministarstva, danas ću da govorim o železnicama.

Ova tri predloga zakona imaju značaj i opravdanost donošenja s obzirom da su železnice vitalni deo transportnog sektora, država članica, svakako bi trebalo da se poboljša da se učine efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja.

Podsetila bih da Srbija ima izuzetno važan položaj kada je u pitanju saobraćaj, da je čvorište železničkog saobraćaja, da povezuje istok i zapad i da treba iskoristiti ovu deonicu ukupnu dužinu železničke mreže u Srbiji od 3.808 kilometra. Da podsetimo da je u međuvremenu urađena i elektrifikacija na 1.196 kilometara do 2017. godine.

Način na koji se predviđa buduće funkcionisanje železničkog sektora u našoj zemlji, uklopiće se u efikasnu primenu železničkog paketa EU. Predlog zakona o železnici ima za cilj usklađivanje sa Predlogom zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice ili kako bi to preveli u međusobnom delovanju.

Cilj ovog zakona je takođe i osavremenjivanje i preciziranje dela zakona u kome se uređuje pristup i korišćenje železničke infrastrukture, zatim korišćenje i regulisanje tržišta, rešavanje problema železničkih prevoznika. U obavljanju delatnosti prevoza putnika, robe i uopšte probleme nacionalnog upravljača železničke infrastrukture. Ovim zakonom štite se interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, upravljače infrastrukture železničkih prevoznika, odnosno korisnika mreže od lokalnih preko regionalnih do magistralnih. Dakle, usklađivanje usluga železnice Srbije sa evropskim tržištem, jačanje uloge direkcije, integrisanje u tržište transportnih usluga i unapređenje efikasnosti železničkog sistema i njegove konkurentnosti na druge vidove saobraćaja.

Zakon o bezbednosti i interoperabilnosti železnice donosi novine koje se odnose na precizno definisanje poslova i nadležnosti Direkcije za železnice što bi i razvoj jačanje Direkcije za železnice kao nacionalnog tela za bezbednost, a uključuje zajedničke bezbedonosne metode, definiše uslove za centre za stručno osposobljavanje radnika železnice.

Ova tri zakona, Predloga zakona međusobno ne samo da se usaglašavaju i čine neodvojivu celinu zato se i razmatraju zajedno i definisaće, regulisaće železnički saobraćaj na teritoriji Republike Srbije. Sve zajedno kada bi to definisali sa tri reči, ja bih to rekla da se sa ova tri zakona postiže, gospođo ministar modernizacija, efikasnost i konkurentnost. Kada kažem modernizacija, meni je prva pomisao na Koridor 10. Dakle, saglasna sam na Koridor 10 prioritet svih prioriteta, ali predlažem da paralelno sa Koridorom 10 radimo na Koridoru železnica i to tako da u startu postavljamo visoke standarde. Znači, brze pruge i brzina 200 kilometra na sat.

Vi ste juče pominjali cifru od četiri milijarde eura koje će biti uložene u železnice i mislim da je ovo prava prilika da na ovaj način rešavamo i neke druge probleme, odnosno priključne pruge.

Gospođo ministarka, na primer, most na Velikoj Moravi koji spaja opštinu Svilajnac sa auto-putem, jeste tvorevina nastala posle Drugog svetskog rata, nastala donacijom Nemačke. Poslednja rekonstrukcija ovog mosta bila je 1988. godine, dakle 40 godina, upravo ono o čemu ste juče pričali. Mislim da je to poslednji most u Srbiji koji ima spojenu putnu mrežu i železnički saobraćaj. Dakle, pruga i saobraćajnice su na istom mostu. Znam da ste vi bili u Svilajncu, možda ste imali sreću da ne bude spuštena rampa sa jedne i sa druge strane, ali zaista to otežava saobraćaj. Opština Svilajnac je u međuvremenu posle toliko godina i nerešenog ovog problema uspela da izađe iz reda nerazvijenih u red razvijenih opština. Imamo strane investitore, „Panasonik“ je jedan od najvećih stranih investitora i on donosi subvencije celom Pomoravskom okrugu i bilo bi zaista dobro da se ovo pitanje reši, tim pre što je opština Svilajnac još pre mnogo godina uradila i plansku i projektu dokumentaciju koja stoji.

Naravno, očekujemo da nam tu pomogne, evo, baš ova prilika gde se sada ulaže i gde bi ovaj problem mogao da se reši. Pre svega, svima nam je važno da ljudi ostaju u svojim mestima, da razvijamo infrastrukturu, jer je ona prva i najzaslužnija za bilo kog investitora i da dalje otvaramo radna mesta. Ovo nije bitno samo za opštinu Svilajnac nego i za sve druge opštine, opštinu Despotovac, Petrovac na Mlavi i opštinu Žabare koje se u međuvremenu postale i turističke opštine. Zahvaljujem se na pažnji i molila bih da mi odgovorite. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, podnela sam amandman u ime SPS, član 1. stav 2. i kao što je kolega govorio danas, mi smo se potrudili da to budu tehnički amandmani, jer nemamo zamerki na sam Zakon o vojnom obrazovanju, gde se reč „termin“ zamenjuje sa rečju „izraz“.

Pošto smo danas imali jednu aktivnu raspravu, dotakli smo se mnogih stvari iz prošlosti, jedna jako široka tema, možda je bila zabavna našim sugrađanima, ja bih istakla suštinu u stvari ovog zakona i ono zbog čega jeste donošenje ovog zakona bitno. Znači, suština ovog zakona jeste bitna zbog usklađivanja propisa o vojnom školstvu sa sistemom obrazovanja u Republici Srbiji, jer se sa tim kasni, odnosno počet je još 2010. godine i nekako je bilo vreme da se to privede kraju. Sam proces mora da se dovrši, usklađivanje organizacije i rada vojnih naučno-istraživačkih ustanova sa sistemom naučno-istraživačkih ustanova u Republici Srbiji. Dakle, bitno je i to što će doneti pravnu sigurnost, što će rešiti pravna pitanja vezana za status, organizaciju i rad vojnih ustanova.

Ukazala bih i na to koliko je važna dobra organizacija sa vrhunskim obrazovanjem, ne samo u uslovima odbrane zemlje, što je bila većina diskusije u današnjem razmatranju, nego i u svakodnevnom životu, uključujući elementarne nepogode i vanredne situacije.

Podsetila bih na katastrofalne poplave maja 2014. godine, u kojima sam i sama učestvovala. Evo, već je četiri godine od tada prošlo. Bez aktivnosti vojske i bez tog poverenja koje postoji u narodu prema vojnoj instituciji, i tada bismo mnogo teže izašli iz situacije u kojoj smo bili.

U suštini poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržava ovaj zakon i u danu za glasanje glasaće za njega. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, podnela sam amandman na član 1. stav 1. gde ispred reči – i povezivanja, dodaje se reč – usklađivanja.

S obzirom da smo kao poslanička grupa temeljno radili na okviru i uspostavljanju prave terminologije, kao što je i koleginica Dragaš govorila, trudimo se da srpski jezik ima svoj primat u definisanju ovih zakona.

Podnela sam ovaj amandman, jer se amandmanom vrši i dopuna preciziranje navedene zakonske odredbe, tako što se kao zadatak NOKS unosi i obaveza usklađivanja sa evropskim okvirom kvalifikacija koji će biti neophodan u narednom periodu, kada postanemo deo evropskog obrazovnog sistema.

Činjenica je zaista da ovaj zakon prilično kasni, osam ili devet godina, i za svaku pohvalu je, gospodine Šarčeviću, vaš trud i rad u ovom periodu od kada ste ministar, s obzirom da imam iskustva iz lokalne samouprave, gde sam pratila rad nekoliko ministara, pa i našeg cenjenog profesora Obradovića koji je bio naš ovlašćeni predlagač. Moram da kažem da je meni jak utisak, s obzirom da ste kao ministar uvek izloženi nekim kritikama i mislim da je najveće zadovoljstvo kada vas kolega, bivši ministar, hvali i daje punu podršku onome što radite.

S obzirom da dolazim iz lokalne samouprave, opštine Svilajnac, gde sam mogla da pratim rad u obrazovanju, pohvalila bih napore i vaše razumevanje u smislu renoviranja škola. U toku je ove godine, renoviranje naše velike Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“, a s obzirom da se i kao opština uveliko bavimo obrazovanjem, prilika je da kažem, mada se i čulo, nagrada koju je dobila naša Poljoprivredna-veterinarska škola sa Domom učenika.

S obzirom na ovo što sam iznela, nadam se da će ta saradnja biti dobra i ubuduće. Sugerišem da se poslanici u danu za glasanje izjasne za ovaj amandman.

Hvala, predsedavajući.

Prosto imam potrebu u ime SPS i ove poslaničke grupe da reagujem i na neki način prekinem ili zamolim za prekid ove rasprave. Pričali smo i prethodnih dana da ovaj Zakon o medicinskim sredstvima ima svoju važnost, a ovde smo čuli sve od stiropora do „Sablje“. Zamolila bih da se vratimo na temu jer očigledno da ne može tu zamerke da ima samo vladajuća koalicija, mislim da iste aršine primenjuje i opozicija i ova rasprava se pretvorila u jednu lingvističku raspravu, što mislim da apsolutno nije ni mesto ni vreme. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, saradnici Ministarstva zdravlja, da se vratimo na temu ova tri zakona o kojima je danas rasprava.

Predlog zakona o medicinskim sredstvima, iako neko reče da nisu tako bitni, smatram da sve što uradimo i napravimo pomak u zdravstvenoj zaštiti je veoma bitno za naš zdravstveni sistem. Ovaj zakon vrši uređivanje uslova za proizvodnju i promet medicinskih sredstava, odnosno njihovo stavljanje na tržište i upotrebu u Republici Srbiji. Takođe, klinička ispitivanja medicinskih sredstava, kontrola kvaliteta, ocenjivanje usaglašenosti sa tehničkim zahtevima, oglašavanje, obeležavanje medicinskih sredstava i nadzoru u ovoj oblasti što je veoma bitno.

Ovakvim uređivanjem sistema postiže se usaglašavanje sa dostignutim stručnim i naučnim standardima, odnosno propisima EU u oblasti medicinskih sredstava. Na ovaj način rešavaju se i problemi postojanja nekvalitetnih, nezadovoljavajućih medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama uklanja rizik neželjenih dejstava na pacijente i medicinske radnike. Većina proizvoda na našem tržištu ispunjava standarde EU čija je potvrda kvaliteta to što su obeleženi C oznakom usaglašenosti, a samo 0,6% medicinskih sredstava nije usaglašeno.

U tom smislu obaveze propisane ovim zakonom neće bitno uticati na većinu proizvođača koji posluju na teritoriji Republike Srbije, ali bitno je da na ovaj način mi eliminišemo i ovih 6% medicinskih sredstava koje se sada nalaze u zdravstvenim ustanovama, jer im tenderski uslovi to omogućavaju.

Naime, svima je poznato da nabavke zdravstvenih ustanova idu preko tendera, a da je najveći broj bodova u stvari, cena tih proizvoda, što uključuje proizvode koji su manje kvalitetni. To ne znači da smo mi do sada radili sa nečim što apsolutno nije bilo moguće i nije bilo kvalitetno, ali na ovaj način izjednačavamo sva ona medicinska sredstva koja se nalaze u ustanovama.

U cilju zaštite zdravstvenog sistema i zdravlja pacijenata, ovim zakonom propisuje se i obaveza usaglašavanja svih proizvoda sa propisanih standardima u Republici Srbiji ili EU, što dokazuje C znak dodeljen u EU, jer se radi o identičnim, usklađenim standardima. Što naravno ima najveći značaj ovog zakona, ali, takođe, on donosi i neke druge pozitivne efekte.

Pre svega, stvaraju se uslovi za domaće proizvođače medicinskih sredstava i njihov plasman u zemlje EU, zatim otvara se mogućnost razvoja privrede u našoj zemlji, što takođe nije zanemarljivo. Stvaraju se uslovi za povećanje broja kliničkih ispitivanja, čime se postiže razvoj medicinske nauke i dostupnost novih tehnologija, novih sredstava i saznanja za medicinske radnike. Savremene inovativne terapije biće od koristi našim pacijentima, a bez troškova po zdravstveni sistem.

I, naravno, ispravlja se neusaglašenost sa drugim propisima, odnosno Zakonom o tehničkim zahtevima, za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti i kao krovnim zakonom za sve proizvode.

Naime, od ukupno 60 proizvođača koji imaju serijsku proizvodnju medicinskih sredstava, njih 13 nema sertifikovanu proizvodnju, a 30 nema C znak po podacima Inspekcije za lekove i medicinska sredstva Ministarstva zdravlja.

Naime, radi se o sanitetskom materijalu koji se svakodnevno koristi i time daje na važnosti sve ovo. Radi se o „in vitro“ dijagnostičkim sredstvima, a tu ubrajamo i ona sredstva koja koristimo u laboratorijama od kalibratora, kontrolnog materijala, instrumenata, instrumentima za višekratnu upotrebu, dijagnostičkim medicinskim sredstvima u radiologiji.

I, da malo pojasnimo, znači, dešavalo se da zdravstvene ustanove imaju tupe igle, špriceve koji pucaju i na ovaj način postoji realna potreba da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu i onemogući ulazak na tržište i upotrebu nekih nekvalitetnih i po korisnike nesigurnih medicinskih sredstava, a istovremeno uređuje uslove za proizvodnju i promet medicinskih sredstava. Predloženo rešenje će dovesti do boljitka i za građane i za pacijente i za one koji ta medicinska sredstva koriste.

Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravlja je, u stvari, dopuna nečega.

Primena ovog zakona počela je 01. januara ove godine, pre nego što je IZIS krenuo sa primenom, i ovom dopunom omogućiće se precizno određivanje pravnog lica koje je odgovorno, a to je Zavod za javno zdravlje. Pri tome, nisu potrebna nikakva dodatna finansijska sredstva, jer je inače Zavod za javno zdravlje do sada prikupljao ove podatke.

Na ovaj način, ovim dopunama, u potpunosti se vrši usklađivanje sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka kao i uspostavljanje sistema odgovornosti, što je u slučaju povrede bezbednosti podataka o ličnosti, bitno.

Ovom dopunom zakona uvodi se i dužnost Zavoda da o svakoj povredi bezbednosti podataka, član 44. stav 2. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, obavesti na prvom mestu lice na koje se ta povreda odnosi, zatim Ministarstvo i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pošto se radi o informacionom zdravstvenom sistemu koji je krenuo sa primenom, ja sam jednom prilikom na Odboru za zdravlje i porodicu, pitala saradnika Ministarstva kako to ide, s obzirom da vi kad pitate direktore i one koji su uključeni, uglavnom svi imaju dobro, i jeste dobro, ali bih na neki način naglasila da ovaj sistem moramo da unapredimo.

Realno je da veliki broj pacijenata ne može da uđe u sistem i da, zaista, u nekom dužem terminu ne može da zakaže pregled koji mu je potreban. Nekako, čini se, da je zakazivanje u prvih par dana u mesecu moguće, a sve ostalo su popunjeni termini. Verovatno je problem u kapacitetu, ali se sigurno radi na rešavanju ovih problema.

Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Klinički centri između Republike Srbije i Evropske investicione banke je jasan. Finansijski ugovor Klinički centri potpisan je jula 2017. godine, a Narodna skupština potvrđuje ovaj međunarodni ugovor.

Projekat rekonstrukcije četiri Klinička centra uz proširenje kapaciteta, dogradnju, modernizaciju, čija je ukupna procenjena vrednost na 430 miliona evra. Na uvid poslanicima je data i raspodela sredstava i faze izgradnje, kao i površina obuhvaćena Projektom.

Zaista raduje činjenica da se radi na obnavljanju, na izgradnji i modernizaciji zdravstvenih centara, što i jeste tema ovog zakona, ali moram da kažem da, takođe, raduje i činjenica da je u poslednjih par godina obnavljaju zdravstveni objekti širom Srbije. Prosto je neverovatno da neki objekti nisu obnavljani 30, 40 i 50 godina.

Tako je i opština Svilajnac iskoristila priliku da dobije, projektima aplicira i dobije novac za kompletnu rekonstrukciju Doma zdravlja „Svilajnac“, a prethodno su rekonstruisane i seoske ambulante i na taj način pokazano da se vodi briga i o seoskom stanovništvu i zdravstvenom stanju cele opštine. Pretpostavljam da i druge opštine rade na ovaj način.

Dobro je da imamo vrhunski opremljene kliničke centre, ali bih ja dodala i podsetila, u stvari, ili pokrenula ovu temu da u Republici Srbiji imamo 158 domova zdravlja koji su bukvalno lokalna briga. U nekim opštinama je to dobro, a u nekim opštinama se to nije pokazalo kao dobra praksa.

Da podsetim da je primarna zdravstvena zaštita, u stvari, kapija i zaštitnik fonda i da od primarne zdravstvene zaštite zavisi zdravstveni sistem.

S obzirom na smanjenje transfera lokalnih samouprava, pitanje koliko one mogu da učestvuju u nabavci nove opreme, i otvara se pitanje i apoteka i dugovanja domova zdravlja koja se moraju rešavati što pre, kako pacijenti ne bi zavisili od privatnih apoteka i privatnih usluga.

Činjenica je da se za zdravstvo ne izdvaja dovoljno, da se izdvaja malo, ali čini mi se da je najveća zamerka onih osiguranika koji su 20, 30 godina izdvajali za zdravstvenu zaštitu, a desi se da se baš razbole onog trenutka kada ne radi skener, ili kada ne može da se zakaže neki pregled i zaista u krugu opštih bolnica, kliničkih centara nalazi se masa i privatnih apoteka i dijagnostike, gde to pacijenti moraju da odrade odmah.

Posebno me je obradovala, gospodine ministre, jedna vaša izjava prošle nedelje, gde kažete da vam je cilj da dodatno unapredite državno zdravstvo i da ga odbranite. Nekako se čini da državno zdravstvo zaista treba da se odbrani u stvari, stub je našeg društva.

Mislim da je to cilj svih nas, jer moramo da sačuvamo i stanovništvo koje je ionako staro i da imamo adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Sama činjenica da gubimo godišnje 38.000 stanovnika, ukazuje na to da zdravstvena zaštita mora da bude dostupna svim građanima. Dobar primer su nedavno organizovani besplatni pregledi neosiguranih lica koji su naišli na veliko odobravanje i na potrebu, i to se pokazalo. Porast hroničnih nezaraznih oboljenja, moramo da priznamo loši standard iziskuje više rada na preventivi, a potreba za stručnim medicinskim kadrom je više nego očigledna.

Status zdravstvenog radnika nije na zavidnom nivou i to je nešto što, čini mi se, i ovih dana sa aferama oko vakcina, dobija svoj primat. Teme vezane za zdravstvo su uglavnom korupcija u zdravstvu, a zaboravlja se da naš zdravstveni sistem opstaje decenijama baš zahvaljujući entuzijazmu i lekara i naših zdravstvenih radnika.

Tako da uzimajući sve ovo u obzir poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ova tri zakona. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, državni sekretari, saradnici u Ministarstvu, veliko mi je zadovoljstvo da danas imamo ovakva dva zakona na dnevnom redu u Skupštini. Ne samo da su bitni, nego smatram da je to veliki korak u uređenju našeg sistema i zdravstva uopšte. To je jedan mali korak ka nekim velikim realizacijama i drago mi je da konačno raspravljamo o bitnim stvarima, jer svima je poznato da bez zdravstva nema ni napretka u državi.

Meni je žao što je sve manji broj kolega ovde, a inače radi se o vrlo bitnim temama i mi smo nekako skloni da uvek neke stvari stavimo tamo gde im nije mesto i nekako ih tretiramo kao manje važne. U stvari, svako od nas se jednom u životu nađe u situaciji da mu je potreban davalac krvi, da mu je potrebna transfuzija i vrlo je bitno da i ova oblast u našem zakonodavstvu bude uređena.

Krenula bih od prvog predloga zakona jer podatke koje imamo, a jedan od skorijih je da na nivou cele Srbije se rodi devet beba na 1.000 stanovnika, a da nažalost izgubimo 15 života. Više nije tajna da smo mi zemlja sa problematičnom demografijom. Naglasila bih da otkad je formirano posebno ministarstvo na čelu sa prof. Đukić Dejanović, da smo mi došli do nekih poražavajući podataka sa jedne ili sa druge strane, bilo da se radi o maloletničkim prekidima trudnoće, bilo da se radi o broju, o sterilitetu i iznenađujuće koliko mi kao država imamo problem što se steriliteta tiče.

Ovaj problem moram da kažem su uočile i lokalne samouprave. One se ovim problemom finansiranja veštačke oplodnje bave već duži niz godina. Ja dolazim iz jedne takve lokalne samouprave i mi smo uspeli da pet parova godišnje finansiramo i da oni na neki način mogu da se realizuju kao roditelji.

Ovo što karakteriše sada ovaj zakon jeste pozitivno definisanje uslova i jedinstvenih pravila u ovoj oblasti na teritoriji Republike Srbije, kao i pozitivan stav o pomeranju starosne granice za veštačku oplodnju. Naravno ovde nije kraj o stupanju na snagu ovog zakona neophodna je u ovoj oblasti nova aktivnost, kao i novi pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici u sali, sticanjem statusa kandidata u martu 2012. godine Srbija je dobila mogućnost sredstva IPA fondova namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju. Izmene i dopune ovog zakona odnose se na odredbe kojima se uređuje postupak rada Uprave za agrarna plaćanja. Strategija razvoja poljoprivreda doneta je 2014. godine, o kojoj je pričala i bivša ministarka poljoprivrede, prati razvoj zemalja u okruženju i vraća se malom poljoprivrednom gazdinstvu i podstiče ga da proizvodi.
Šta je ono što najviše muči naše poljoprivrednike? Prvo, nedostatak novca, kao drugo, saznanje šta će biti isplativo za proizvodnju u kojoj godini, kolika će biti cena toga što će da proizvodi, tog proizvoda, i kome će taj proizvod da proda. Podatke koje sam pronašla za 2010. godinu primer je šećerne repe, gde je bilo posejano 70.968 hektara sa prinosom oko tri miliona 556 tona i primera proizvodnje šećerne repe u 2015. godini, gde je zasejano 42.123 hektara i prinos oko 2.200 tona, govori nam da proizvođači nemaju siguran plasman robe, nemaju sigurnu cenu, da se šećerane uvoze ili sirovinu ili šećer, pa proizvođači nemaju dovoljno tržište za sebe. Ovo je samo jedan izdvojeni primer apropo ovoga o čemu danas govorimo. Dakle, dobra strana ovog zakona je stvaranje uslova za predvidivost agrarne politike, odnosno da poljoprivredni proizvođač na vreme bude obavešten o planiranim merama.
Sledeća stvar je podsticaj zadrugarstva. Iako je Zakon o zadrugama usvojen pre više od godinu dana, još uvek nije zaživeo u praksi, naročito u sektoru poljoprivrede. U zadrugarstvu je velika šansa da svaki mali proizvođač, ma koliko proizveo, može da plasira robu. Cilj ovih mera je da od malog seoskog gazdinstva pravimo veće proizvođače. Mislim da je to ideja, a pričali smo juče i na Odboru za poljoprivredu, ministre. Mala gazdinstva ne predstavljaju teret, niti predstavljaju socijalne slučajeve i praktično se sami izdržavaju. Međutim, neke lokalne samouprave, mi smo danas govorili celog dana o ovome, ministre, veoma su u tome učestvovale i neke lokalne samouprave su prepoznale ovaj problem. Pomenula bih primer opštine Svilajnac, koja godinama unazad ulaže i pomaže svojim poljoprivrednim proizvođačima pre svega davanjem beskamatnih kredita.
Samo u 2016. godini aplicirano je 100 kredita u vrednosti od 300 hiljada dinara. Zatim, Fond za razvoj poljoprivrede koji ulaže u edikuaciju i opremu da bi se udvostručila proizvodnja i u povrtarstvu i u stočarstu, a sada otvaramo i radimo na jednoj novoj grani, odnosno na organskoj proizvodnji koja je idealna za ova mala i srednja gazdinstva.
Kada već govorim o pomoravskom kraju i kada govorim o opštini Svilajnac, kruna tog rada jeste Poljoprivredno veterinarska škola sa domom učenika i jeste jedna od najboljih poljoprivrednih škola u Srbiji. Znači, na nju gledamo, kao i na druge poljoprivredne škole u Srbiji, kao na rasadnik mladih kadrova, mladih poljoprivrednika, koje trebamo da podržimo. Te poljoprivredne škole imale su do skoro svoje sopstvene prihode. Od prošle godine, novim Zakonom o…
Izvinjavam se ministre, ali ja se vama obraćam i htela bih obrazloženje posle ovoga, pa ako nije problem, evo pri kraju mi je vreme.