DANIJELA STOJADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1969. godine. Živi u Svilajncu.

Po zanimanju je specijalista kliničke biohemije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:47

Osnovne informacije

Statistika

  • 37
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 10 meseci i 21 dan i 21 sat

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 11 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Hvala, predsedavajući.

Obratiću se i kao član ove Komisije koja, evo, radi već drugu godinu. Čuli smo izlaganje dr Laketića i sažeto o radu ove Komisije koja je zaista dala sve od sebe. Ovo je vremenski jedan kratak period, a imali smo toliko sastanaka i prikupljeno je do sada toliko podataka.

Podsetila bih da je ova Komisija za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja po zdravlje stanovništva, koja je osnovana prošle godine, osnovana sa jednom dobrom većinom poslanika. Za formiranje ove Komisije je glasalo 152 poslanika i delovalo je da svi imaju zajednički cilj, a to je dokazivanje i predstavljanje istine o posledicama NATO bombardovanja.

Zadatak ove Komisije jeste da utvrdi naučne činjenice koje mogu da se provere i koje mogu da se dokažu i sa tim saznanjima upozna Narodnu skupštinu Srbije. Osnovni motiv jeste da se sazna istina i o tome koliko je zdravlje građana ugroženo i koliko je to posledica NATO bombardovanja.

Prema nekim procenama u Srbiji će zbog NATO bombardovanja sve do sredine sledećeg veka biti povećan broj obolelih od karcinoma. Osim toga, blago raste i broj beba koje se rađaju sa ovim deformitetom. Još jedan pokazatelj direktne posledice NATO agresije jeste karcinom dojke, gde se nalazimo u samom evropskom vrhu. Bolest koje je bila zastupljena kod žena, populacije u poznim godinama, u Srbiji je uzela primat kod devojaka od 20 do 25 godina. Godišnje oko 5.000 žena oboli, a oko 2.000 žena izgubi bitku sa ovom bolešću. Takođe, u Srbiji od kancera svake godine oboli 80% dece više nego u državama EU i to sigurno nije slučajno.

Tokom bombardovanja koje je trajalo 78 dana, gde je izvršeno 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a lansirano je blizu 420.000 projektila, od kojih je preko, prema izveštaju NATO-a, 35.000 sa osiromašenim uranijumom i prema podacima Vojske Jugoslavije, gde ih je bilo preko 50.000, prema nekim ruskim izvorima i preko 90.000. Sve u svemu procenjuje se da je izbačeno čak 15.000 tona osiromašenog uranijuma na jugu Srbije, Kosovu i Metohiji. Ne pričamo samo o materijalnoj šteti koja je naneta tom prilikom.

Srbija je još u toku bombardovanja, 24. aprila podnela tužbu protiv NATO pakta, ali je Međunarodni sud odbacio tužbu, jer Srbija tada nije bila članica UN, dakle, samo iz proceduralnih razloga. Poređenja radi, u Srbiji se pre bombardovanja 1999. godine registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva oboljevanja od kancera, da bi taj broj porastao na čak 40.000 novo obolelih. Osim što su učestaliji, ovi tumori su i agresivniji i prema istraživanjima naša zemlja se nalazi u samom vrhu u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti.

Struka smatra i potvrđuje da je dramatičan porast oboljevanja i smrtnosti od raka u Srbiji posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, dugogodišnje kontinuirane radijacije, ali i bombardovanja industrijskih i petrohemijskih postrojenja tokom kojih se oslobađaju otrovne i kancerogene materije koje su uticale na zdravlje stanovništva, ali i na životnu sredinu.

Tokom bombardovanja oslobođeni su i piraleni iz trafostanica, snažni kancerogeni benzeni, kao i hiljade drugih nus proizvoda i hemijskih supstanci kao posledica bombardovanja fabrika lakova i rafinerija. Ako se ima u vidu da se radi, ne o trenutnom, nego o kontinuiranom, kumulativnom uticaju, onda je opasnost još veća.

Najviše je lokacija bombardovanih osiromašenim uranijumom na KiM i na prostoru južne Srbije i tu postoji mapa lokacija na sajtu NATO pakta. Ove posledice se osećaju, ne samo na tim lokacijama, već i na mnogo širem prostoru, jer su kontaminirani i vazduh i zemljište, a i živi svet, flora i fauna, kao i voda.

Nažalost, stanovništvo sa ugroženih područja nije sistematski zdravstveno kontrolisano, naročito na KiM, gde se pretpostavlja da su posledice najteže i po srpsko i po albansko stanovništvo, jer je na KiM bačeno najviše projektila sa osiromašenim uranijumom.

Problem nesagledivih posledica NATO bombardovanja otvorio je italijanski parlament, jer su italijanski vojnici iz sastava KFOR-a oboleli od raka. Preko 500 italijanskih vojnika je obolelo, a do sada 47 preminulo. Mnogi italijanski vojnici koji su oboleli tužili su za odštetu italijansku državu i svih 19 članica NATO-a. Dobijene su i pravosnažne presude.

Fokus na posledice bombardovanja osiromašenim uranijum treba da postoji, ali ne smemo zanemariti ni posledice po mentalno zdravlje našeg stanovništva koje su posledica bombardovanja. Čak i da ne postoje druge opasnosti po zdravlje, ne smemo a da se ne zapitamo – šta je sa mentalnim zdravljem stanovništva? Šta je sa stresom i postraumatskim sindromom?

Zbog ovakvih nesagledivih i nepredvidivih posledica po zdravlje našeg naroda, a i životnu sredinu u koju će živeti buduće generacije, država mora odgovorno da pristupi utvrđivanju svih posledica NATO bombardovanja, što je i pokušaj i rad ove Komisije.

Zato je neophodno utvrditi istinu o posledicama NATO bombardovanja po našu naciju, po građane i životnu okolinu, ma kakva ta istina bila. Istinu dugujemo građanima Republike Srbije, jer je sa čim se verujem svi slažemo, bombardovanje Srbije bio zločin koji je nažalost ostavio tragične posledice. Važno je da javnost, stručnjaci, narodni predstavnici i državni organi o ovome imaju gotovo ne podeljen stav, a to je pravo na istinu. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas bih postavila ministru zdravlja gospodinu Lončaru.

Činjenica je da Vlada i ministarstvo nastoje da poboljšaju uslove lečenja na sva tri nivoa, da se ulažu sredstva za izgradnju, adaptaciju i završetak kliničkih centara u Beogradu i Nišu, da se više opštih bolnica i domova zdravlja rekonstruiše, što treba da poboljša opšte uslove za lečenje naših pacijenata. Pozdravljam sve ovo, kao i napore da se povećaju plate zdravstvenim radnicima, lekarima, medicinskom osoblju, nemedicinskom osoblju, kako bi Srbija u dužem periodu mogla da obezbedi dovoljno medicinskog kadra koji želi da ostane i radi u Srbiji.

Pitanje koje želim da postavim ovog puta se odnosi na dijabetičare, a posebno na decu koja boluju od dijabetesa tipa 1, dakle na insulinu su. Naime, zbog prirode bolesti dijabetes tipa 1 zahteva svakodnevnu kontinuiranu kontrolu koja se u kućnim uslovima vrši više puta pomoću testova koji zahtevaju da se u toku dana sprovodi više uboda više puta i to je naročito za decu veliko opterećenje. Postoji mnogo bezbolniji način za merenje nivoa šećera u krvi, a to su aparati senzori, koji se bez uboda, odnosno bilo kakvog uzimanja krvi može odrediti taj dnevni nivo šećera. U evropskom zemljama, kao i u nekim zemljama u našem okruženju, ovi senzori su uvršteni na pozitivnu listu i troškove nabavke ovih senzora pokrivaju njihovi fondovi zdravstvenog osiguranja.

S tim u vezi, želim da pitam ministra zdravlja ima li mogućnosti da se ovi senzori registruju u našoj Agenciji za lekove, odnosno da Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje ove senzore uvrsti na pozitivnu listu i na taj način olakša dijabetičarima tipa 1 svakodnevnu kontrolu nivoa šećera u krvi, bez toliko uboda, a posebno je ovo važno za decu dijabetičare, kojih je u našoj zemlji sve više. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, danas govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju, donetim 2017. godine, kroz više zakonskih rešenja, gde je dat jedan pravni osnov za uređenje saradnje između visokoškolskih ustanova i poslodavaca.

Određena zakonska rešenja dala su pravni osnov da se unapredi saradnja visokoškolskih ustanova i privrede, mada njima nije stvoren pravni osnov da se uvede dualni model studija.

Pravni osnov za uvođenje dualnih studija predstavlja upravo Predlog zakona o kojem danas raspravljamo - Predlog zakona o dualnom modelu visokog obrazovanja.

Dualni model studija tretira i poslodavca kao i okruženje za učenje i studenta i visokoškolsku ustanovu koja želi i koja ima interesovanja za učešće svojih studenata u dualnom modelu studija.

Dualne studije su praktično vrsta učenja, odnosno obuke u toku studija, sa dobrovoljnim učešćem sve tri zainteresovane strane, odnosno grupe učesnika studenata visokoškolske ustanove i poslodavca.

Uporedna praksa razvijenih zemalja ima pozitivna iskustva, a oblasti u kojima se najčešće nude dualne studije su ekonomija, finansije, menadžment, tehnika, inženjerske nauke, informacione tehnologije, zdravstvo, odnosno medicinske nauke.

Osnovni cilj dualnog obrazovanja, u stvari i jeste to premošćavanje jaza između teorijskih i praktično stečenih znanja, te brzog prilagođavanja promenama u globalizovanoj ekonomiji ka kojoj težimo.

Jedna od zemalja koja ima dugu i bogatu praksu dualnih studija jeste Nemačka gde su dualne studije, studijske programe uključeni svi tipovi visoko školskih ustanova ali se od ukupnog broja, čak 64% ovog programa odvija u visokim strukovnim školama, zatim 23% na stručnim akademijama, a svega 7% na tradicionalnim univerzitetima i 6% na takozvanim dualnim visokim školama.

Dobar primer primene dualnog modela studija u visokom obrazovanju u javnom sektoru zastupljen je i u Francuskoj.

Predlog zakona o kome danas raspravljamo precizno utvrđuje sve uslove pod kojima će se odvijati dualne studije. Tako je predviđen i odnos teorijske nastave i praktične obuke, odnosno fond od 450 časova, aktivne nastave i 450 časova učenja kroz rad. To u ukupnom opterećenju od 900 časova odgovara maksimalnom opterećenju propisanom važećim standardima za akreditaciju studijskih programa na visokoškolskim ustanovama. Dakle, nema dodatnog opterećenja studenata koji se opredele za dualni model studija.

Dualni model se odlično pokazao u tehničko-tehnološkim i medicinskim naukama i pošto i sama dolazim iz sveta medicine, odnosno zdravstva, znam koliko je važan ovaj praktični deo obuke i provere stečenih teorijskih znanja u praksi.

Dualni model studija nije obavezan već predstavlja zakonsku mogućnost koju visokoškolske ustanove mogu i treba da koriste i uđu u njegovu realizaciju ali tek onda kada su obezbedile saradnju sa pouzdanim i motivisanim poslodavcima.

Uvođenje dualnog obrazovanja prestavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u okviru prioritetnog cilja obrazovanja za 21. vek. U Beogradu se, recimo, dualni modle srednjeg obrazovanja već sprovodi u deset srednjih škola, a oko 30% đaka u Srbiji, u srednjim stručnim školama uči po dualnom modelu obrazovanja. Znači, 83 škole i oko 600 preduzeća.

Tako da će uvođenjem modela dualnih studija predstavljati logičan sled stvari, odnosno veća je verovatnoća da će se studenti koji su učestvovali u dualnom srednjem obrazovanju opredeliti i za dualni model studija. Tako će se stvarati ne samo obrazovni, već i dovoljno praktično obučeni mladi stručnjaci, u tome vidim cilj dualnih studija.

Sa druge strane, značajno je da Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju prilagođen i potrebama privrede Srbije, a otvorio bi se i prostor za osnivanje novih naučnih instituta.

Živimo u vremenu u kome se promene brzo dešavaju i u kome je obrazovanje pod velikim pritiskom i važno je da se obrazovni sistem prilagodi tim okolnostima. Ja bih iskoristila ovu priliku da napomenem da smo evo pre nedelju dana otvorili jednu renoviranu osnovnu školu u Svilajncu, OŠ Jovan Jovanović Zmaj, da Svilajnac ima i srednju školu i da veterinarsko poljoprivrednu školu sa internatom i da se u Svilajncu već godinama unazad primenjuje ovaj sistem, tim pre što je tu i fabrika "Panasonik" koja te kadrove dobro koristi.

Dakle, dualno obrazovanje u celini, a posebno dualne studije saradnjom privrede sa škola i fakultetima predstavljaće rasadnih dobrih kadrova koji su nam potrebni sada, a i u budućnosti. Zahvaljujem.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas bih postavila ministru zdravlja gospodinu Lončaru.

Činjenica je da Vlada i ministarstvo nastoje da poboljšaju uslove lečenja na sva tri nivoa, da se ulažu sredstva za izgradnju, adaptaciju i završetak kliničkih centara u Beogradu i Nišu, da se više opštih bolnica i domova zdravlja rekonstruiše, što treba da poboljša opšte uslove za lečenje naših pacijenata. Pozdravljam sve ovo, kao i napore da se povećaju plate zdravstvenim radnicima, lekarima, medicinskom osoblju, nemedicinskom osoblju, kako bi Srbija u dužem periodu mogla da obezbedi dovoljno medicinskog kadra koji želi da ostane i radi u Srbiji.

Pitanje koje želim da postavim ovog puta se odnosi na dijabetičare, a posebno na decu koja boluju od dijabetesa tipa 1, dakle na insulinu su. Naime, zbog prirode bolesti dijabetes tipa 1 zahteva svakodnevnu kontinuiranu kontrolu koja se u kućnim uslovima vrši više puta pomoću testova koji zahtevaju da se u toku dana sprovodi više uboda više puta i to je naročito za decu veliko opterećenje. Postoji mnogo bezbolniji način za merenje nivoa šećera u krvi, a to su aparati senzori, koji se bez uboda, odnosno bilo kakvog uzimanja krvi može odrediti taj dnevni nivo šećera. U evropskom zemljama, kao i u nekim zemljama u našem okruženju, ovi senzori su uvršteni na pozitivnu listu i troškove nabavke ovih senzora pokrivaju njihovi fondovi zdravstvenog osiguranja.

S tim u vezi, želim da pitam ministra zdravlja ima li mogućnosti da se ovi senzori registruju u našoj Agenciji za lekove, odnosno da Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje ove senzore uvrsti na pozitivnu listu i na taj način olakša dijabetičarima tipa 1 svakodnevnu kontrolu nivoa šećera u krvi, bez toliko uboda, a posebno je ovo važno za decu dijabetičare, kojih je u našoj zemlji sve više. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i ministarki pravde u vezi sa jednim problemom koji muči mnoge jednoroditeljske porodice.

Naime, kao narodnoj poslanici i članici Odbora za prava deteta, obraćalo mi se više samohranih majki, samohranih roditelja zbog problema koji imaju u vezi sa plaćanjem alimentacije za decu koja su posle prekida bračne zajednice poverena njima.

Ovo pitanje zaslužuje veću društvenu pažnju, pre svega sa stanovišta očuvanja porodice kao osnovne ćelije društva, a time i izgradnje zdrave ličnosti deteta koje sutra treba da bude odgovoran i kreativan član ovog društva. Tako i zakon predviđa da se i posle razvoda braka roditeljsko pravo vrši zajedničkim i sporazumnim starateljstvom i kada se dete poveri jednom od roditelja.

Međutim, sve je češća praksa da roditelj kome je utvrđena zakonska obaveza učešća u izdržavanju maloletnog deteta koje je povereno drugom roditelju, najčešće majci, svoju zakonsku obavezu ne izvršava. Brojni su slučajevi kada ne ispunjavanje ove zakonske obaveze samohranog roditelja i dete o kome se brine dovodi u stanje socijalne potrebe.

S druge strane, roditelj koji izbegava plaćanje alimentacije vrlo retko snosi posledice. Poznat mi je primer u kome je otac dugovao preko pola miliona dinara za alimentaciju, a da je u momentu kad je zakonski bio primoran da plati napustio posao, kako ne bi izvršio svoju zakonsku obavezu prema detetu. S tim u vezi, centri za socijalni rad kao organi starateljstva imaju obavezu da preduzimaju mere socijalne zaštite i u ovim slučajevima zaštite dete i samohranog roditelja, da im obezbede psihološku, pa i materijalnu podršku, da učine sve napore kako bi deca ostala u svojoj biološkoj porodici i pokreću pitanje odgovornosti roditelja koji ne izvršava obavezu plaćanja alimentacije.

Želela bih da skrenem pažnju na ovaj problem i pitam gospodina ministra – da li ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vrši nadzor nad ostvarivanjem ove uloge centara za socijalni rad i da li je potrebno da se centrima obezbedi bolja kadrovska opremljenost, kako bi stručno, nepristrasno i efikasno brinuli o jednoroditeljskim porodicama?

Takođe, ministarku pravde želim da pitam – da li postoje podaci o broju ne izvršenih sudskih rešenja o plaćanju alimentacije za decu nakon razvoda, šta sudovi u tom pogledu preduzimaju i da li se izriču privremene mere?

Takođe bih pitala da li je moguće u našem sistemu formirati državni fond alimentacije kako bi se sprečile situacije da deca i samohrani roditelji zbog neodgovornosti drugog roditelja ostaju bez sredstava za život. Ovo je po Švedskom modelu, a iz ovog fonda bi se mogla stipendirati i deca koja žive sa jednim roditeljem. U tom slučaju država bi preuzela obavezu naplate alimentacije. Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Svilajnac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Dom zdravlja (Lekar) Javni Mesečno 59000.00 RSD 05.05.2016 -