DANIJELA STOJADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1969. godine. Živi u Svilajncu.

Po zanimanju je specijalista kliničke biohemije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:47

Osnovne informacije

Statistika

  • 41
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 12 dana i 1 sat

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 2 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Iskoristila bih ovu priliku da, povodom rasprave o ovom amandmanu, kažem da svi očekujemo platne razrede i da smatram da će oni koliko-toliko dovesti u red primanja i ovu razliku izjednačiti i realizovati realnija primanja.

Takođe bih iskoristila priliku da kažem nešto o značaju javnog sektora za funkcionisanje svake pravne države, jer prvi susret sa građanima i građana sa državom jesu upravo šalteri različitih javnih službi i institucija pred kojima građani ostvaruju svoja prava, počev od pribavljanja izvoda iz matičnih knjiga rođenih, ostvarivanja prava na dečiji dodatak, pa sve do ostvarivanja prava na penziju, a to su, složićete se, krucijalna pitanja.

Uloga javne vlasti jeste upravo da svojim građanima koji kao poreski obveznici i plaćaju funkcionisanje države obezbedi na brz, jednostavan i efikasan način ostvarivanje svojih prava. U tom smislu želim da izrazim pozitivan stav o svim ovim promenama koje se dešavaju u efikasnosti javne uprave, a koje su rezultat reforme javne uprave u poslednjih nekoliko godina.

Ovaj proces ima nekoliko segmenata, a ja bih istakla uvođenje e-uprave, jer ovaj segment modernizacije javne uprave, uz povezivanje elektronskih baza podataka, građanima se omogućava da sve svoje obaveze i prava pred organima javne vlasti dobijaju na jednom šalteru, kako biste vi to, ministre Ružiću, rekli, na jednom upravnom mestu.

Ovaj projekat već se uspešno realizuju u jednom velikom broju opština, što doprinosi efikasnosti na lokalnom nivou. Svakako ste tome zaslužni vi, s obzirom da imate dobru nameru obilaženja lokalnih samouprava.

Dobra uprava podrazumeva i stručnost i efikasnost, ali i položaj zaposlenih koji je stimulativan i u tom pogledu adekvatno ocenjuje učinak i primeren model obračuna plata, jer je to i uslov zadržavanja stručnih i odgovornih kadrova u javnoj upravi.

Iz te činjenice proizilazi i reforma sistema plata, koja je započeta usvajanjem najpre krovnog zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, a potom i posebnih zakona za pojedine delove javnog sektora.

Uvođenje jedinstvenog modela upravo i služi postizanju krovnog cilja, a to je efikasna, stručna i budžetski održiva administracija. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, danas je 14. novembar, danas su Sveti Vrači Kozma i Damjan, lekarska slava. Želim da svojim kolegama lekarima i svim medicinskim radnicima u Srbiji čestitam slavu, poželim ličnu sreću i profesionalni uspeh, da se držimo Hipokratove zakletve i brinemo o zdravlju naših građana.

Pošto je danas i Svetski dan borbe protiv dijabetesa, tim povodom bih postavila pitanje ministru zdravlja.

Naime, dijabetes je hronični sistemski poremećaj metabolizma, čija je posledica trajno povećan nivo glukoze u krvi. Uglavnom je naslednog karaktera. U Srbiji od ove bolesti, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, do 2017. godine imamo podatak da boluje preko 700.000 osoba. To je podatak za dijagnostikovane pacijente. Smatra se da je taj brojka, nažalost, mnogo veća.

Dijabetes je sve češća bolest i kod dece i kod mladih, prisutna je u celoj našoj populaciji. O tome koliko ova bolest otežava život i radnu sposobnost kod obolelih, dosta se govori i u struci i u javnosti. Medicinska struka se kod nas i u svetu time bavi jer je i na svetskom nivou ova bolest sve rasprostranjenija. Osobe obolele od dijabetesa nailaze na velike prepreke u suočavanju sa raznim vidovima diskriminacije, posebno u školama, kada govorimo o mlađoj populaciji, a i brojni su primeri da osobe koje boluju od dijabetesa budu odbijene za kredite u bankama ili poslodavac odbija da ih zaposli.

Smatram da bi kao društvo trebalo da odgovornije pristupimo ovom zdravstvenom problemu velikih razmera, da mnogo više radimo na edukaciji osoba koje imaju dijabetes, ali i sa socijalnom sredinom, kao i na prevenciji onih koji su u riziku ili generalno zdravih osoba, da ne dođu u stanje dijabetesa.

Danas u doba digitalne ere i globalizacije u velikoj meri je olakšano raditi na tome, za razliku od perioda od pre samo par decenija. Tome u prilog ide i akcija ovih preventivnih pregleda koje sprovodimo u celoj Srbiji.

Imajući u vidu da postoji Nacionalna strategija zdravstvene zaštite lica sa šećernom bolešću, koja važi do 2020. godine, sa ciljem da i na ovaj način skrenemo pažnju na obolele od ove bolesti, želim da pitam ministra zdravlja da li se već prepoznaju efekti sprovođenja aktuelne strategije? Da li se prepoznaju problemi i predviđaju mere zaštite i prevencije za naredni period i koje se mere predviđaju za sprečavanja diskriminacije obolelih od dijabetesa, posebno dece u školama i radno sposobnih dijabetičara, kada znamo, nažalost, i za pojave diskriminacije prilikom zapošljavanja? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, narodni poslanici, paket zakona i sporazuma o kojima danas raspravljamo veoma su značajni za sektor unutrašnjih poslova, bezbednosti i vanrednih situacija, jer unapređuju zakonski okvir i proširuju bilateralnu i međunarodnu saradnju u ovim oblastima, čime policijske, vatrogasne i bezbednosne snage Srbije dobijaju na značaju.

Ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, kao prvom iz današnje rasprave, a zatim o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske.

Zakonom o putnim ispravama, koji danas menjamo, poboljšavaju se rešenja koja će doprineti i ubrzanju procedura i smanjenju troškova koje će građani plaćati prilikom izdavanja putnih isprava.

Da podsetimo da je još u julu mesecu 2008. godine Srbija uvela biometrijski pasoš i svrstala se u grupu zemalja koje imaju najsavremeniji oblik biometrijskog pasoša. Znači, naš pasoš je postao jedan od najbezbednijih i zbog toga što sadrži u sebi radiofrekventni identifikator, odnosno otisak prsta, tako da ga je skoro nemoguće falsifikovati.

Dobijanje ovako bezbedne budne isprave već punih 10 godina onemogućava trgovanje i falsifikovanje srpskog pasoša, što je ranije bio slučaj, jer je naš pasoš i ranije bio na ceni, pa je nažalost često i falsifikovan. Znamo da je biometrijski pasoš bio uslov i za dobijanje bezviznog sistema.

Pomenula bih najvažnije izmene zakona koje smatramo naprednim rešenjima. Dakle, dobro je rešenje po kome će se potrebna dokumenta za izdavanje pasoša i ostalih putnih isprava pribavljati po službenoj dužnosti, i to će činiti organ koji izdaje putnu ispravu. Tako građani neće ići na razne šaltere, niti će plaćati razne takse za pribavljanje dokumenata.

Vredno je naglasiti da je uvođenje e-uprave i povezivanje svih državnih organa, koji građanima izdaju razna dokumenta, omogućilo i ubrzavanje procedura za pribavljanje dokumenata tipa ličnih karata i putnih isprava. U modernizaciji uprave, odnosno u uvođenju elektronske uprave, veliku zaslugu ima i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je u poslednjih par godina stvorilo zakonski okvir i uvelo je upravo i povezala 11 različitih baza podataka, a među kojima i policijske. Ovakav timski rad, interresorni rad, svakako da daje dobre rezultate.

Zakonom je takođe omogućeno podnošenje zahteva za izdavanje novih pasoša šest meseci pre isteka važenja postojećeg pasoša. Ovo će omogućiti smanjenje gužvi na šalterima policijskih stanica, naročito pred sezonu putovanja. U tom kontekstu pohvalila bih dobru organizovanost policijskih uprava u postupku izdavanja i pasoša i ličnih karata. Ovo zakonsko rešenje razrešava i problem roka važenja pasoša pri putovanju u neke zemlje u kojima putna isprava mora biti važeća još šest meseci. Ne može se ući u ove zemlje ako ovaj uslov nije ispunjen.

Zakonom se omogućava i ranije podnošenje zahteva ukoliko je to opravdano, ali u tom slučaju podnosilac zahteva mora platiti naknadu za tehničku izradu dokumenata i materijalne izdatke, što je takođe dobro rešenje, jer daje priliku građanima da u određenim situacijama i na ovakav način reše pitanje svoje putne isprave.

Rešenja na koja posebno želim da skrenem pažnju i podržim jeste značajno pojednostavljena procedura za oglašavanje nevažeće putne isprave. Do sada su građani usled gubitka oštećenja ili krađe, svoju putnu ispravu morali da oglase nevažećom u „Službenom glasniku“ i da čekaju da se taj oglas objavi. Naravno, za to oglašavanje trebalo platiti i određeni iznos.

Po novom zakonskom rešenju nevažeća isprava, bilo da je izgubljena, ukradena ili fizički oštećena, oglašavaće se na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova, i to odmah po prijavi građana o čijoj se ispravi radi.

Ovo rešenje ne samo da je efikasnije, već se na ovaj način i građani finansijski rasterećuju, što u krajnjoj liniji znači da država, tačnije Ministarstvo unutrašnjih poslova, preuzima i ovaj deo troškova.

Kao član Odbora za prava deteta, skrenula bih pažnju i na zakonsko rešenje koje se odnosi na izdavanje pasoša maloletnim licima. O tome je govorilo više kolega pre mene.

S jedne strane je dobro da se u određenim situacijama maloletnom detetu izdaje pasoš uz saglasnost samo jednog roditelja, roditelja koji ima starateljstvo nad detetom, a sa druge strane, treba veoma pažljivo postupati u ovim slučajevima, jer se može desiti da jedan od roditelja to pravo zloupotrebi na račun drugog roditelja. U celini posmatrano ovaj zakon nudi kvalitetnija rešenja.

Kada je u pitanju međunarodna saradnja na polju sprečavanja i ublažavanja posledica u oblasti zaštite od prirodnih katastrofa, danas potvrđujemo još jedan bilateralni sporazum, a to je sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa.

Ovaj sporazum između vlada naše dve zemlje potpisan je u Beogradu 25. jula 2019. godine, čime je potvrđen interes obe zemlje da pravno urede i unapred sve oblike saradnje u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa, pogotovu što se radi o dve susedne zemlje koje sarađuju i na drugim poljima, pre svega, energetskim.

Znamo da prirodne katastrofe, nažalost, ne poznaju granice i da je utoliko dragocenija saradnja koja se ratifikacijom ovog sporazuma omogućava. Dugogodišnja bilateralna saradnja Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske rezultirala je donošenje velikog broja ugovora.

Srbija, nažalost, ima velika iskustva sa prirodnim nepogodama, posebno sa poplavama i požarima i veliko je zadovoljstvo Sektora za vanredne situacije, kao i svih zaposlenih, uključujući vatrogasne jedinice širom Srbije, za dobijanje novih vatrogasnih vozila i nove opreme koja dugo nije obnavljana. Deset godina od osnivanja Sektora za vanredne situacije, gde su vatrogasne jedinice spasioca u tom periodu spasle oko 25.000 ljudi, a pohvalno je i to što se u poslednje dve godine primilo oko 260 novih vatrogasaca, a na obuci je još oko 200. Znači, uveliko se radi na modernizaciji sektora za vanredne situacije i spasilačkih službi.

Prethodnih dana smo se upravo suočili sa velikim požarom na Staroj planini, gde je izgorelo mnogo hektara stogodišnjih šuma, i ovo se, nažalost, dešava i u drugim zemljama, a posledica je ili velikih suša, a dosta često i ljudskog nemara. U ovoj situaciji bila nam je potrebna saradnja naših prijateljskih država. Zato je ovaj oblik saradnje i sa nama prijateljskom Republikom Bugarskom obostrano koristan i dragocen, kako bi se zajedničkim delovanjem mogle sprečiti ili smanjiti posledice požara, poplava i drugih prirodnih nepogoda.

Iz svega ovoga rečenog iz današnje rasprave, poslanička grupa SPS podržaće ovaj predlog zakona. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, danas je 14. novembar, danas su Sveti Vrači Kozma i Damjan, lekarska slava. Želim da svojim kolegama lekarima i svim medicinskim radnicima u Srbiji čestitam slavu, poželim ličnu sreću i profesionalni uspeh, da se držimo Hipokratove zakletve i brinemo o zdravlju naših građana.

Pošto je danas i Svetski dan borbe protiv dijabetesa, tim povodom bih postavila pitanje ministru zdravlja.

Naime, dijabetes je hronični sistemski poremećaj metabolizma, čija je posledica trajno povećan nivo glukoze u krvi. Uglavnom je naslednog karaktera. U Srbiji od ove bolesti, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, do 2017. godine imamo podatak da boluje preko 700.000 osoba. To je podatak za dijagnostikovane pacijente. Smatra se da je taj brojka, nažalost, mnogo veća.

Dijabetes je sve češća bolest i kod dece i kod mladih, prisutna je u celoj našoj populaciji. O tome koliko ova bolest otežava život i radnu sposobnost kod obolelih, dosta se govori i u struci i u javnosti. Medicinska struka se kod nas i u svetu time bavi jer je i na svetskom nivou ova bolest sve rasprostranjenija. Osobe obolele od dijabetesa nailaze na velike prepreke u suočavanju sa raznim vidovima diskriminacije, posebno u školama, kada govorimo o mlađoj populaciji, a i brojni su primeri da osobe koje boluju od dijabetesa budu odbijene za kredite u bankama ili poslodavac odbija da ih zaposli.

Smatram da bi kao društvo trebalo da odgovornije pristupimo ovom zdravstvenom problemu velikih razmera, da mnogo više radimo na edukaciji osoba koje imaju dijabetes, ali i sa socijalnom sredinom, kao i na prevenciji onih koji su u riziku ili generalno zdravih osoba, da ne dođu u stanje dijabetesa.

Danas u doba digitalne ere i globalizacije u velikoj meri je olakšano raditi na tome, za razliku od perioda od pre samo par decenija. Tome u prilog ide i akcija ovih preventivnih pregleda koje sprovodimo u celoj Srbiji.

Imajući u vidu da postoji Nacionalna strategija zdravstvene zaštite lica sa šećernom bolešću, koja važi do 2020. godine, sa ciljem da i na ovaj način skrenemo pažnju na obolele od ove bolesti, želim da pitam ministra zdravlja da li se već prepoznaju efekti sprovođenja aktuelne strategije? Da li se prepoznaju problemi i predviđaju mere zaštite i prevencije za naredni period i koje se mere predviđaju za sprečavanja diskriminacije obolelih od dijabetesa, posebno dece u školama i radno sposobnih dijabetičara, kada znamo, nažalost, i za pojave diskriminacije prilikom zapošljavanja? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Hvala, predsedavajući.

Ovom prilikom želim da postavim pitanje predsednici Vlade Republike Srbije. Očigledno je da vršnjačko nasilje je sve prisutniji problem koji prouzrokuje i kompleksne fizičke, socijalne i psihičke posledice ne samo za decu nego i za porodicu, za školu, a samim tim i za društvo u celini, jer zdrava deca su zdravo društvo.

Svedoci smo takođe ovih dana da se u više škola, u više mesta u Srbiji desilo više dramatičnih slučajeva vršnjačkog nasilja. U OŠ „Petar Petrović Njegoš“ u Beogradu, dečak već sedam godina trpi različite psihičke i fizičke oblike nasilja, a najdrastičnije bio je pokušaj njihovih vršnjaka da ga bace sa trećeg sprata škole. Na ovo nasilje uprava škole nije reagovala niti roditelji dece koja su zlostavljala ovog dečaka.

U srednjoj školi u Barajevu, devojčice su vršile fizičko nasilje nad svojom vršnjakinjom dok je treća osoba to snimala telefonom. Ovaj uznemirujući snimak se našao na svim društvenim mrežama. U ovom slučaju škola je odmah preduzela adekvatne mere, devojčica nasilnik je isključena iz škole.

Treći slučaj aktuelan ovih dana se desio u Pančevu gde su devojčice napale svoju vršnjakinju na putu iz škole gde su dve devojčice zlostavljale svoju vršnjakinju na najbrutalniji način, gađale su je kamenjem, davile kapuljačom i udarale kolenima u grudi i stomak. U ovom slučaju se takođe preduzete adekvatne mere ali niko ne može da snosi odgovornost za ponašanje dece na ulici osim roditelja.

Prilika je da pomenem najdrastičniji slučaj vršnjačkog nasilja koji se dogodio u Nišu pre više godina, čiji je ishod bio fatalan gde je dečak izvršio samoubistvo ne mogavši da se izbori protiv fizičke i psihičke torture vršnjaka. Naravno, naša država preduzima određene mere i aktivnosti, prilagođava se pravni okvir koji treba da doprinese efikasnijoj prevenciji vršnjačkog nasilja, ali ovaj problem je možemo reći problem i izazov 21. veka za sve obrazovne institucije u zemlji.

Nažalost, uprkos svim preduzetim zakonskim i operativnim merama iz navedenim primera koji su se desili u prethodnih desetak dana, zaključak je da su među decom i dalje prisutne i sve izraženiji svi oblici vršnjačkog nasilja, verbalno, socijalno, fizičko, kao i sve prisutno elektronsko preko društvenih mreža. Naravno, postoje pozitivni primeri prevencije vršnjačkog nasilja u mnogim obrazovnim ustanovama, jer u njima postoji dobra i koordinirana saradnja nastavnika, roditelja, dece i ostalih nadležnih službi.

Istakla bih posebno primer novog metoda prevencije koji se koristi u osnovnoj školi "Njegoš" u Nišu, ili primer preventivnih mera koje se sprovode u Savremenoj gimnaziji u Beogradu, gde nisu zabeleženi primeri vršnjačkog nasilja.

Jasno je da vršnjačko nasilje postaje sve kompleksnije i sve prisutniji problem i društvo još nema adekvatan odgovor, tako da ovaj problem zahteva hitnu, sinhronizovanu i dobro planiranu akciju svih relevantnih društvenih faktora, i roditelja i škole i dece i same države.

U tom smislu želim da postavim pitanje predsednici Vlade Republike Srbije - imajući u vidu da problem vršnjačkog nasilja zahteva multidisciplinarni pristup odnosno sinhronizovane mere i aktivnosti i Ministarstva prosvete i Ministarstva pravde i Ministarstva zdravlje, dečije zaštite i raznih socijalnih službi i nevladinog sektora, želim da pitam da li Vlada planira donošenje određenog strateškog dokumenta i sistemskih mera za prevenciju vršnjačkog nasilja, kao i za sprečavanje i ublažavanje posledica koje nastaju usled prisutnosti svih oblika vršnjačkog nasilja među decom i mladima? Zahvaljujem.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas bih postavila ministru zdravlja gospodinu Lončaru.

Činjenica je da Vlada i ministarstvo nastoje da poboljšaju uslove lečenja na sva tri nivoa, da se ulažu sredstva za izgradnju, adaptaciju i završetak kliničkih centara u Beogradu i Nišu, da se više opštih bolnica i domova zdravlja rekonstruiše, što treba da poboljša opšte uslove za lečenje naših pacijenata. Pozdravljam sve ovo, kao i napore da se povećaju plate zdravstvenim radnicima, lekarima, medicinskom osoblju, nemedicinskom osoblju, kako bi Srbija u dužem periodu mogla da obezbedi dovoljno medicinskog kadra koji želi da ostane i radi u Srbiji.

Pitanje koje želim da postavim ovog puta se odnosi na dijabetičare, a posebno na decu koja boluju od dijabetesa tipa 1, dakle na insulinu su. Naime, zbog prirode bolesti dijabetes tipa 1 zahteva svakodnevnu kontinuiranu kontrolu koja se u kućnim uslovima vrši više puta pomoću testova koji zahtevaju da se u toku dana sprovodi više uboda više puta i to je naročito za decu veliko opterećenje. Postoji mnogo bezbolniji način za merenje nivoa šećera u krvi, a to su aparati senzori, koji se bez uboda, odnosno bilo kakvog uzimanja krvi može odrediti taj dnevni nivo šećera. U evropskom zemljama, kao i u nekim zemljama u našem okruženju, ovi senzori su uvršteni na pozitivnu listu i troškove nabavke ovih senzora pokrivaju njihovi fondovi zdravstvenog osiguranja.

S tim u vezi, želim da pitam ministra zdravlja ima li mogućnosti da se ovi senzori registruju u našoj Agenciji za lekove, odnosno da Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje ove senzore uvrsti na pozitivnu listu i na taj način olakša dijabetičarima tipa 1 svakodnevnu kontrolu nivoa šećera u krvi, bez toliko uboda, a posebno je ovo važno za decu dijabetičare, kojih je u našoj zemlji sve više. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Svilajnac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Dom zdravlja (Lekar) Javni Mesečno 59000.00 RSD 05.05.2016 -