| 10.05.2020. |
|
||
|
|||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
čeka se odgovor 6 godina i 28 dana i 21 sat
Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...
čeka se odgovor 6 godina i 3 meseca i 18 dana
Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 26 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovana ministarko Đukić Dejanović sa saradnicima, pred parlamentom je danas Predlog zakona koji se odnosi na jedan veoma osetljiv problem koji dugo traje i koji nažalost, nije vezan samo za našu zemlju. To je Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.
Ovaj problem nije nažalost nov, ali je aktiviran kada se početkom 2000-ih godina roditelji koji sumnjaju da su im deca nestala, organizuju i formiraju udruženja gde kreće jedna borba i zajedničko traganje za istinom o njihovoj deci za koju su verovali da nisu preminula u porodilištu. Do tada je svaki roditelj koji je sumnjao da njegovo dete nije preminulo u porodilištu, sam je tragao za istinom, prikupljao je podatke, ali je često nailazio i na zatvorena vrata.
Lako je kritikovati i zato ću ja da podsetim da se i te kako bavilo o ovom tematikom i ovim problemom i slobodno mogu da kažem da je prava državna institucija koja se bavila ovim problemom, koja je ovaj problem zvanično otvorila i počela da se njime bavi, bila upravo Narodna skupština.
Naime, 2005. godine je na predlog poslaničke grupe, baš SPS, osnovan prvi Anketni odbor radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji. Taj Anketni odbor je radio više od godinu dana, saslušao je veliki broj roditelja. Iz rada tog Anketnog odbora proistekao je jedan izveštaj i predloženo je dosta mera kojima je trebalo otkloniti nedostatke u propisima i procedurama. Na čelu tog Anketnog odbora bila je magistar Živodarka Dacin, poslanica SPS.
Izveštajem i zaključcima Anketnog odbora koji su tada doneti, uz potpuni konsenzus svih učesnika, dakle, i roditeljskih udruženja, bili su zadovoljni svi, jer je to bio početak institucionalizacije i početak rešavanja ovog pitanja.
Pomenuću najvažnije mere koje je tada Anketni odbor predložio 2006. godine. Kao prvo, da se formira specijalizovana jedinica MUP-a sa mandatom da detaljno istraži sve slučajeve u vezi sumnje roditelja da su im deca nestala iz porodilišta. Kao drugo, da se otkloni institut zastarelosti krivičnog gonjenja počinilaca ovog dela izmenom Krivičnog zakonodavstva. Kao treće da se uspostavi specijalno tužilaštvo i specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala u ovim slučajevima.
Četvrto, da se obavlja redovni nadzor nad vođenjem, čuvanjem i arhiviranjem medicinske dokumentacije.
Peto, da se jasno definišu zakonske procedure u slučaju novorođenog deteta u porodilištu.
Šesto, da se vrši redovan nadzor nad radom matičnih službi kako bi se ustanovili eventualni propusti kod slučajeva prijave smrti novorođenih beba u porodilištima.
Kao sedmo, da se donese Zakon o DNK registru.
Zatim, da se preduzmu mere kojima bi se deblokirao rad pravosudnih organa i nadležnih službi MUP-a, kako bi roditelji mogli da pokreću postupke i dobijaju adekvatne informacije i obaveštenja.
Narodna skupština je tada, znači, još 2006. godine jednoglasno usvojila izveštaj Anketnog odbora koji je svoje zaključke i predlog mera tada predložio nadležnim organima.
Takođe, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije je prilikom usvajanja Zakona o zdravstvenoj zaštiti uspela svojim amandmanima da ustanovi zakonsku obavezu da se obavezno obaveste roditelji o činjenici smrti mrtvorođenog i novorođenog deteta u zdravstvenoj ustanovi, kao i da se obavezno vrši obdukcija preminule bebe i ono što je najvažnije da se u ovim slučajevima obavezno uzimaju i trajno čuvaju uzorci biološkog porekla.
Na taj način bi se otklonila sumnja roditelja koji sumnjaju da su njihova deca nestala iz porodilišta.
Takođe, prilikom donošenja Krivičnog zakonika 2005. godine, a i kasnije, naša poslanička grupa je tražila da se u zakon unese posebno krivično delo nestanka beba iz porodilišta i da se ukine zastarevanje ovih slučajeva, koliko god da ih ima, jer smatramo da krađa beba iz porodilišta, ukoliko je do toga došlo, jeste zločin.
Problemom „krađa beba“ kasnije 2010. godine Narodna skupština se bavila i preko Radne grupe koju su činili poslanici svih poslaničkih grupa.
Vi ste tada kao predsednica parlamenta predvodili takav jedan odbor i u tome učestvovali.
Zatim, Zaštitnik građana koji je 2010. godine na pritužbe nekoliko roditelja sačinio izveštaj gde je takođe konstatovano da su administrativne procedure u ovakvim slučajevima prilično neusklađene, kao i da se dokumentacija nije odgovorno čuvala, da je postojao nesavestan rad nekih službenika, pa i službi.
Dakle, ono što je bitno kao pouka iz svega ovoga jeste da se danas bez posebne istrage specijalizovanih organa ne može sa potpunom pouzdanošću reći da bebe rođene u porodilištima u Srbiji za koje je ustanovljeno da su preminule, bez da je roditeljima omogućeno da izvrše uvid u posmrtne ostatke, nisu protivzakonito odvajane od porodice.
Upravo ova sumnja mnogih roditelja mora biti otklonjena zakonskim rešenjima koja će im omogućiti da se na pouzdan način uvere šta je prava istina.
Ja tako razumem ovaj problem i ovu današnju raspravu i ovaj predlog zakona.
Ovo jeste prvi pokušaj kodifikacije ovog ozbiljnog pitanja, dakle, do sada nije bilo zakona. Tako da, u ovom Predlogu zakona vidim prvi korak ove Vlade da se na sistematski i sistematičan način ovo pitanje rešava.
Cilj je doći do istine o nestalim bebama kroz institucije, jer roditelji, od kojih neki tragaju za svojom decom više decenija, ne mogu i ne treba to da rade pojedinačno i kako znaju i umeju i traže istinu.
Ovim zakonom utvrđuju se sve procedure i nadležni državni organi koji su dužni da utvrđuju činjenice i vode postupak, a to su sudovi, to je MUP, od čijih će istraga i zavisiti ispunjenje ovih zahteva.
Zakonom su takođe definisane procedure i obaveze pravosudnih organa, određeni su i sudovi koji će se baviti ovim problemom. Tako da, ono što jeste dobro jeste da sud može da utvrđuje i činjenice koje nisu iznete u postupku i da izvodi te dokaze.
Takođe, sud će kada to zahteva postupak od svih državnih organa, tražiti sve neophodne pismene dokaze, tako sada nadležni organi neće moći da izbegavaju davanje dokaza, kao što su to činili na pojedinačne zahteve. Takođe, na odgovornosti suda je, da li će moći da u postupku utvrdi istinu i činjenice, a kada utvrdi da je u pitanju nestanak novorođenog deteta, sud je u obavezi da utvrdi i koji je organ, organizacija ili ustanova odgovorna za nestanak novorođenog deteta. Ono što je neophodno drugim zakonima propisati, jesu kazne za počinioce ovakvih dela, jer to ovim zakonom nije regulisano i to je zadatak krivičnog zakonodavstva, pa verujem da će Vlada i ovaj problem sagledati.
Na kraju, ovo je jako teško i ljudsko i sudbinsko, a i moralno pitanje. Na nama je, na žalost sada, da to rešavamo i ovo jeste jedno teško pitanje. Kao ljudska bića saosećamo sa roditeljima, a isto tako verujem da istina mora da se sazna, i da je ovo jedan korak bliže tome. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani ministri, govoriću danas o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, faza I), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Uopšte, negativni uticaj klime, zastarela infrastruktura navela je Vladu Republike Srbije da započne sa unapređenjem, širenjem i modernizacijom infrastrukture za navodnjavanje, ujedno i da utiče na jačanje agrarno-prehrambenog sektora u Srbiji.
Evropska banka za obnovu i razvoj koja i osnovana da obezbedi finansiranje za specifične projekte u saradnji sa Ministarstvom finansija investiraće u nadogradnju i upravljanje vodama. Ovaj program uključuje izgradnju i oporavak kritične infrastrukture za navodnjavanje, i to u tri zasebne regije u Srbiji - Negotinu kao istočnoj, Svilajncu kao centralnoj Srbiji i Vojvodini kao severnom delu Srbije. U ovaj projekat uključeno je i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, uključene su "Srbijavode", tako da je ovo jedan dobar primer saradnje Vlade Srbije, resornih ministarstava i lokalnih samouprava.
Očekuje se da će rehabilitacija zastarelog sistema navodnjavanja i vodne infrastrukture u Srbiji doprineti uštedama u potrošnji vode i energije, doprineće sigurnijoj i produktivnijoj poljoprivrednoj proizvodnji, a samim tim računamo i na veći prinos sigurnosti i konkurentnost na tržištu i povećanje godišnjih prihoda gazdinstava, što je posebno značajno za opštinu Svilajnac.
U Svilajncu novi sistem za navodnjavanje pokreće 1.040 hektara, a koristiće kako površinske, tako i podzemne vode, što znači 330 hektara će se snabdevati iz plitkih bušotina, a ostalih 710 hektara će se crpeti direktno iz reke Resave. Projekat takođe uključuje izgradnju novih cevi za distribuciju vode iz bušotina i rečnog zahvata do poljoprivrednih parcela. U svakom slučaju, ovo je za opštinu Svilajnac od velike važnosti i velikog strateškog značaja. Znači, sama opština Svilajnac je jedan poljoprivredni kraj koji decenijama unazad dominira.
Hvala, predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati ovaj predlog zakona uz sve dobronamerne sugestije kolege Jovanovića na koje je danas ukazao.
Razlozi za donošenje zakona u suštini jesu otklanjanje određenih nedostataka koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o postupku upisa u Katastar nepokretnosti i vodova, da se dostava rešenja uvede tako da bude brza, da bude dostupna i poveća pravnu sigurnost. Na kraju, da se pojedine odredbe zakona usklade sa drugim zakonima koji su od značaja za delatnost RGZ.
Važno je da problem Katastra i pravne sigurnosti građana ide u boljem pravcu, što se tiče kvaliteta usluge, ažurnosti, lakše komunikacije za obilaženje šaltera i čekanja u redovima. I ovaj zakon ide u dobrom smeru, u smeru unapređenja e-uprave i uvođenja elektronske komunikacije za građanima. Sada imamo i novi termin, jednu novu celinu geodetski katastarski informacioni sistem.
Ako je katastar zbir podataka o zemljištu koji se koristi u statističke, ekonomske i druge svrhe za izradu zemljišnih knjiga i kao osnova za oporezivanje stanovništva, onda je jasno koliko je izrada i osiguranje, kroz ažuriranje katastra bitan posao od opšteg interesa za sve građane.
Pravo je svakog građanina da ima uvid i jasnu situaciju nad svojim vlasništvom i vlasničkim pravom. Kao što je predlagač, gospođa Rakić rekla, ovo je druga izmena u roku od dve godine, sve sa ciljem popravljanja stanja Geodetskog zavoda i pristupačnosti podataka građanima i, da naglasim, pravne sigurnosti građana, što mislim da ima veliki značaj.
U prilog boljeg i efikasnijeg sistema ide i početak primene Odluke o prestanku korišćenja analognih katastarskih planova i održavanja Katastra nepokretnosti. U buduće će se obavljati na digitalnim, katastarskim planovima. Prestankom korišćenja katastarskih planova u papirnom obliku, napravljen je veliki iskorak u odnosu na dosadašnju decenijsku praksu, održavanja Katastra nepokretnosti i primenu metodologije analognog sistema. Cilj je u svakom slučaju kvalitetniji, brži i efikasniji rad.
Pominjali ste i broj zaposlenih u Geodetskom zavodu i kao neko čija je osnovna ideja socijalna pravda, skrenula bih pažnju na opterećenost zaposlenih i brojem predmeta kojima su zaduženi. A drugo na šta bih skrenula pažnju, jer prilikom pripreme za ovu raspravu, razgovara sam sa ljudima i u svojoj opštini i stoji jedna priča da se u manjim opštinama uveliko govori o tome da će te katastarske jedinice da budu izmeštene u neke veće centre i gradove i to opet smanjuje broj zaposlenih i o tome treba voditi računa.
Tako da, u svakom slučaju podržavamo svaku izmenu koja dovodi do poboljšanja uslova funkcionisanja i same ove ustanove, naravno i pristupačnosti građanima. Hvala.
Hvala.
Poštovani narodni poslanici, danas je 14. novembar, danas su Sveti Vrači Kozma i Damjan, lekarska slava. Želim da svojim kolegama lekarima i svim medicinskim radnicima u Srbiji čestitam slavu, poželim ličnu sreću i profesionalni uspeh, da se držimo Hipokratove zakletve i brinemo o zdravlju naših građana.
Pošto je danas i Svetski dan borbe protiv dijabetesa, tim povodom bih postavila pitanje ministru zdravlja.
Naime, dijabetes je hronični sistemski poremećaj metabolizma, čija je posledica trajno povećan nivo glukoze u krvi. Uglavnom je naslednog karaktera. U Srbiji od ove bolesti, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, do 2017. godine imamo podatak da boluje preko 700.000 osoba. To je podatak za dijagnostikovane pacijente. Smatra se da je taj brojka, nažalost, mnogo veća.
Dijabetes je sve češća bolest i kod dece i kod mladih, prisutna je u celoj našoj populaciji. O tome koliko ova bolest otežava život i radnu sposobnost kod obolelih, dosta se govori i u struci i u javnosti. Medicinska struka se kod nas i u svetu time bavi jer je i na svetskom nivou ova bolest sve rasprostranjenija. Osobe obolele od dijabetesa nailaze na velike prepreke u suočavanju sa raznim vidovima diskriminacije, posebno u školama, kada govorimo o mlađoj populaciji, a i brojni su primeri da osobe koje boluju od dijabetesa budu odbijene za kredite u bankama ili poslodavac odbija da ih zaposli.
Smatram da bi kao društvo trebalo da odgovornije pristupimo ovom zdravstvenom problemu velikih razmera, da mnogo više radimo na edukaciji osoba koje imaju dijabetes, ali i sa socijalnom sredinom, kao i na prevenciji onih koji su u riziku ili generalno zdravih osoba, da ne dođu u stanje dijabetesa.
Danas u doba digitalne ere i globalizacije u velikoj meri je olakšano raditi na tome, za razliku od perioda od pre samo par decenija. Tome u prilog ide i akcija ovih preventivnih pregleda koje sprovodimo u celoj Srbiji.
Imajući u vidu da postoji Nacionalna strategija zdravstvene zaštite lica sa šećernom bolešću, koja važi do 2020. godine, sa ciljem da i na ovaj način skrenemo pažnju na obolele od ove bolesti, želim da pitam ministra zdravlja da li se već prepoznaju efekti sprovođenja aktuelne strategije? Da li se prepoznaju problemi i predviđaju mere zaštite i prevencije za naredni period i koje se mere predviđaju za sprečavanja diskriminacije obolelih od dijabetesa, posebno dece u školama i radno sposobnih dijabetičara, kada znamo, nažalost, i za pojave diskriminacije prilikom zapošljavanja? Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Ovom prilikom želim da postavim pitanje predsednici Vlade Republike Srbije. Očigledno je da vršnjačko nasilje je sve prisutniji problem koji prouzrokuje i kompleksne fizičke, socijalne i psihičke posledice ne samo za decu nego i za porodicu, za školu, a samim tim i za društvo u celini, jer zdrava deca su zdravo društvo.
Svedoci smo takođe ovih dana da se u više škola, u više mesta u Srbiji desilo više dramatičnih slučajeva vršnjačkog nasilja. U OŠ „Petar Petrović Njegoš“ u Beogradu, dečak već sedam godina trpi različite psihičke i fizičke oblike nasilja, a najdrastičnije bio je pokušaj njihovih vršnjaka da ga bace sa trećeg sprata škole. Na ovo nasilje uprava škole nije reagovala niti roditelji dece koja su zlostavljala ovog dečaka.
U srednjoj školi u Barajevu, devojčice su vršile fizičko nasilje nad svojom vršnjakinjom dok je treća osoba to snimala telefonom. Ovaj uznemirujući snimak se našao na svim društvenim mrežama. U ovom slučaju škola je odmah preduzela adekvatne mere, devojčica nasilnik je isključena iz škole.
Treći slučaj aktuelan ovih dana se desio u Pančevu gde su devojčice napale svoju vršnjakinju na putu iz škole gde su dve devojčice zlostavljale svoju vršnjakinju na najbrutalniji način, gađale su je kamenjem, davile kapuljačom i udarale kolenima u grudi i stomak. U ovom slučaju se takođe preduzete adekvatne mere ali niko ne može da snosi odgovornost za ponašanje dece na ulici osim roditelja.
Prilika je da pomenem najdrastičniji slučaj vršnjačkog nasilja koji se dogodio u Nišu pre više godina, čiji je ishod bio fatalan gde je dečak izvršio samoubistvo ne mogavši da se izbori protiv fizičke i psihičke torture vršnjaka. Naravno, naša država preduzima određene mere i aktivnosti, prilagođava se pravni okvir koji treba da doprinese efikasnijoj prevenciji vršnjačkog nasilja, ali ovaj problem je možemo reći problem i izazov 21. veka za sve obrazovne institucije u zemlji.
Nažalost, uprkos svim preduzetim zakonskim i operativnim merama iz navedenim primera koji su se desili u prethodnih desetak dana, zaključak je da su među decom i dalje prisutne i sve izraženiji svi oblici vršnjačkog nasilja, verbalno, socijalno, fizičko, kao i sve prisutno elektronsko preko društvenih mreža. Naravno, postoje pozitivni primeri prevencije vršnjačkog nasilja u mnogim obrazovnim ustanovama, jer u njima postoji dobra i koordinirana saradnja nastavnika, roditelja, dece i ostalih nadležnih službi.
Istakla bih posebno primer novog metoda prevencije koji se koristi u osnovnoj školi "Njegoš" u Nišu, ili primer preventivnih mera koje se sprovode u Savremenoj gimnaziji u Beogradu, gde nisu zabeleženi primeri vršnjačkog nasilja.
Jasno je da vršnjačko nasilje postaje sve kompleksnije i sve prisutniji problem i društvo još nema adekvatan odgovor, tako da ovaj problem zahteva hitnu, sinhronizovanu i dobro planiranu akciju svih relevantnih društvenih faktora, i roditelja i škole i dece i same države.
U tom smislu želim da postavim pitanje predsednici Vlade Republike Srbije - imajući u vidu da problem vršnjačkog nasilja zahteva multidisciplinarni pristup odnosno sinhronizovane mere i aktivnosti i Ministarstva prosvete i Ministarstva pravde i Ministarstva zdravlje, dečije zaštite i raznih socijalnih službi i nevladinog sektora, želim da pitam da li Vlada planira donošenje određenog strateškog dokumenta i sistemskih mera za prevenciju vršnjačkog nasilja, kao i za sprečavanje i ublažavanje posledica koje nastaju usled prisutnosti svih oblika vršnjačkog nasilja među decom i mladima? Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas bih postavila ministru zdravlja gospodinu Lončaru.
Činjenica je da Vlada i ministarstvo nastoje da poboljšaju uslove lečenja na sva tri nivoa, da se ulažu sredstva za izgradnju, adaptaciju i završetak kliničkih centara u Beogradu i Nišu, da se više opštih bolnica i domova zdravlja rekonstruiše, što treba da poboljša opšte uslove za lečenje naših pacijenata. Pozdravljam sve ovo, kao i napore da se povećaju plate zdravstvenim radnicima, lekarima, medicinskom osoblju, nemedicinskom osoblju, kako bi Srbija u dužem periodu mogla da obezbedi dovoljno medicinskog kadra koji želi da ostane i radi u Srbiji.
Pitanje koje želim da postavim ovog puta se odnosi na dijabetičare, a posebno na decu koja boluju od dijabetesa tipa 1, dakle na insulinu su. Naime, zbog prirode bolesti dijabetes tipa 1 zahteva svakodnevnu kontinuiranu kontrolu koja se u kućnim uslovima vrši više puta pomoću testova koji zahtevaju da se u toku dana sprovodi više uboda više puta i to je naročito za decu veliko opterećenje. Postoji mnogo bezbolniji način za merenje nivoa šećera u krvi, a to su aparati senzori, koji se bez uboda, odnosno bilo kakvog uzimanja krvi može odrediti taj dnevni nivo šećera. U evropskom zemljama, kao i u nekim zemljama u našem okruženju, ovi senzori su uvršteni na pozitivnu listu i troškove nabavke ovih senzora pokrivaju njihovi fondovi zdravstvenog osiguranja.
S tim u vezi, želim da pitam ministra zdravlja ima li mogućnosti da se ovi senzori registruju u našoj Agenciji za lekove, odnosno da Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje ove senzore uvrsti na pozitivnu listu i na taj način olakša dijabetičarima tipa 1 svakodnevnu kontrolu nivoa šećera u krvi, bez toliko uboda, a posebno je ovo važno za decu dijabetičare, kojih je u našoj zemlji sve više. Zahvaljujem.
(Svilajnac, 01.07.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 27320.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| - | Dom zdravlja (Lekar) | Javni | Mesečno | 59000.00 | RSD | 05.05.2016 - |