DANIJELA STOJADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1969. godine. Živi u Svilajncu.

Po zanimanju je specijalista kliničke biohemije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:47

Osnovne informacije

Statistika

  • 43
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 30 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 19 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, na dnevnom redu je još jedan bilateralni sporazum koji Narodna skupština treba da potvrdi. Naime, radi se o Sporazumu koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane.

Ovaj sporazum je potpisan pre 10 dana između vlada dveju zemalja, a radi se o otvaranju još jednog zajedničkog, odnosno integrisanog graničnog prelaza između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije.

Podsetimo da je pre nekoliko meseci, tačnije u avgustu mesecu, pušten još jedan granični prelaz između dve zemlje. To je bio granični prelaz Preševo – Tabanovce koji je na veoma prometnom međunarodnom putu, na trasi Koridora 10 i koji je u velikoj meri doprineo bržem prometu putnika i robe preko Srbije i Severne Makedonije ka Grčkoj.

Sa druge strane, integrisani prelazi, prelaz koji znači da na jednom mestu, odnosno u jednoj kancelariji rade i srpski i makedonski carinici i policija. To sve doprinosi kraćem zadržavanju putnika i teretnih vozila, a sa druge strane smanjuje troškove obe zemlje.

Novi zajednički prelaz koji će se, na osnovu sporazuma koji sada ratifikujemo, otvoriti na lokaciji Miratovac – Lojane će još više unaprediti i dosta ubrzati granične formalnosti i rasteretiti već postojeći prelaz Preševo – Tabanovci.

Takođe, novi prelaz će svakako smanjiti, odnosno sprečiti brojne ilegalne prelaske granice između dve zemlje, a to je veoma značajno zbog činjenice da se i Srbija i Severna Makedonija nalaze na najprometnijoj migrantskoj ruti i da, nažalost, dosta migranata u obe zemlje ulaze preko ilegalnih ruta, odnosno van obeleženih graničnih prelaza. Posledica toga jeste pojava grupa migranata koji zbog ilegalnih prelaska granica ostaju bez kontrole i bez mogućnosti da im se pruži organizovana zdravstvena zaštita i smeštaj.

Uspostavljanje novog graničnog prelaza sigurno će u tom smislu imati veoma veliku i značajnu ulogu. Za uspostavljanje zajedničkog graničnog prelaza Miratovac (Republika Srbija) Lojane (Republika Severna Makedonija), sredstva donira norveška vlada, kao deo svog projekta za razvoj zapadnog Balkana, a projekat će implementirati Kancelarija UN za projekte usluge ili tzv. UNOKS.

Iz Sporazuma se vidi da će ovaj prelaz najpre proraditi kao lokalni prelaz, odnosno prelaz za lokalni saobraćaj, a kada se bude infrastrukturno i organizaciono potpuno komplementirao postaće integrisani granični prelaz za međunarodni promet robe i usluge.

Iskoristila bih priliku da kažem da je i ovaj bilateralni sporazum između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije plod unapređenje saradnje između predsednika Vlade naših država, koje su saglasne oko zajedničkih ciljeva i zajedničkih interesa ove dve zemlje, interesa koji se unapređuju, a samim tim unapređenje i odnosa Zapadnog Balkana, čija stabilnost, razvoj je značajan faktor stabilnosti u celom evropskom prostoru.

Slični problemi i istorijska povezanost našeg prostora treba da bude motiv više za unapređenje bilateralne saradnje u svim segmentima društva, posebno u oblasti privredne saradnje koje zbog komplementarnosti može biti obostrano podsticajni faktor za veću spoljno-trgovinsku razmenu.

U tom smislu i inicijativa predsednika Srbije, koju nazivamo „mali Šengen“, čije su učesnice Srbija, Severna Makedonija i Albanija, ima veliki značaj za razvoj ovog dela Zapadnog Balkana jer će se u mnogome olakšati prelaz granice, transport robe i usluga između naše tri države. To će se omogućiti neprekidnim radom dogovorenih graničnih prelaza između naših država, gde će građani iz jedne u drugu državu moći da pređu uz ličnu kartu.

Srbija je lider u regionu, predlagač mnogih političkih, ali i ekonomskih inicijativa za razvoj ovog dela Evrope, što takođe doprinosi učvršćivanju međunarodnog položaja Srbije i potvrđuje našu opredeljenost za razvoj dobrosusedskih odnosa i rešavanja konflikta dijalogom.

Na samom kraju, zahvaljujem se kolegama, i na samom kraju ceneći značaj otvaranja još jednog integrisanog graničnog prelaza za privrednu i političku saradnju Srbije i Severne Makedonije, poslanička grupa SPS će podržati njegovu ratifikaciju. Zahvaljujem se.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Pašaliću sa saradnicima, sva ljudska prava rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ovom rečenicom iz Deklaracije o ljudskim pravima UN želela bih da podsetim na jučerašnji dan Međunarodni dan ljudskih prava.

Budući da je bitno da gradska, građanska i ljudska prava budu zaštićena, veoma je važno da država obezbedi poštovanje, razumevanje i potpunu primenu osnovnih prava i sloboda. Pred nama je izbor tri zamenika Zaštitnika građana. Podsetila bih da je Zaštitnik građana nezavisni organ, ustanovljen Ustavom Republike Srbije, koji štiti prava i slobode svih građana i kontroliše rad organa državne uprave. Pored kontrole koju vrši prema organima državne uprave, velika važnost Zaštitnika ogleda se i u mogućnosti da pažnju javnosti skrene na određeni problem i kršenje ljudskih i građanskih prava i sloboda.

Zakonska obaveza Ombudsmana je da štiti prava građana i sve procedure koje u svom radu sprovodi Zaštitnik građana utvrđene Zakonom o Zaštitniku građana, bilo da postupa po službenoj dužnosti ili po žalbama i zahtevima građanki i građana. U svom delovanju Zaštitnik najviše pažnje posvećuje zaštiti prava građana u oblastima zaštite ljudskih prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, rodnoj ravnopravnosti i zaštiti prava lica sa posebnim potrebama.

Podsetila bih da u svom radu Zaštitnik građana treba da se pridržava moralnih principa i načela nezavisnosti, nepristrasnosti, neutralnosti, političke nepripadnosti i poverljivosti. Dobro je da građani znaju da postoje mehanizmi kojima bi zaštitili svoja prava i slobode, ali institucija Zaštitnika građana već mesecima funkcioniše bez tri zamenika. Izborom ova tri zamenika omogućiće se kvalitetniji rad ove institucije. Delegiranjem dela nadležnosti sa Zaštitnika građana na zamenike građani će u budućnosti na brži i lakši način ostvarivati svoja prava i slobode. Takođe, znamo da su u proteklom periodu od uspostavljenih institucija Zaštitnika upravo zamenici obavili veliki i značajan deo posla.

Poslanička grupa SPS će podržati Predlog odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana, sve u cilju unapređenja rada same institucije Zaštitnika u ostvarivanju i zaštiti prava i sloboda naših građanki i građana. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Iskoristila bih ovu priliku da, povodom rasprave o ovom amandmanu, kažem da svi očekujemo platne razrede i da smatram da će oni koliko-toliko dovesti u red primanja i ovu razliku izjednačiti i realizovati realnija primanja.

Takođe bih iskoristila priliku da kažem nešto o značaju javnog sektora za funkcionisanje svake pravne države, jer prvi susret sa građanima i građana sa državom jesu upravo šalteri različitih javnih službi i institucija pred kojima građani ostvaruju svoja prava, počev od pribavljanja izvoda iz matičnih knjiga rođenih, ostvarivanja prava na dečiji dodatak, pa sve do ostvarivanja prava na penziju, a to su, složićete se, krucijalna pitanja.

Uloga javne vlasti jeste upravo da svojim građanima koji kao poreski obveznici i plaćaju funkcionisanje države obezbedi na brz, jednostavan i efikasan način ostvarivanje svojih prava. U tom smislu želim da izrazim pozitivan stav o svim ovim promenama koje se dešavaju u efikasnosti javne uprave, a koje su rezultat reforme javne uprave u poslednjih nekoliko godina.

Ovaj proces ima nekoliko segmenata, a ja bih istakla uvođenje e-uprave, jer ovaj segment modernizacije javne uprave, uz povezivanje elektronskih baza podataka, građanima se omogućava da sve svoje obaveze i prava pred organima javne vlasti dobijaju na jednom šalteru, kako biste vi to, ministre Ružiću, rekli, na jednom upravnom mestu.

Ovaj projekat već se uspešno realizuju u jednom velikom broju opština, što doprinosi efikasnosti na lokalnom nivou. Svakako ste tome zaslužni vi, s obzirom da imate dobru nameru obilaženja lokalnih samouprava.

Dobra uprava podrazumeva i stručnost i efikasnost, ali i položaj zaposlenih koji je stimulativan i u tom pogledu adekvatno ocenjuje učinak i primeren model obračuna plata, jer je to i uslov zadržavanja stručnih i odgovornih kadrova u javnoj upravi.

Iz te činjenice proizilazi i reforma sistema plata, koja je započeta usvajanjem najpre krovnog zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, a potom i posebnih zakona za pojedine delove javnog sektora.

Uvođenje jedinstvenog modela upravo i služi postizanju krovnog cilja, a to je efikasna, stručna i budžetski održiva administracija. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, danas je 14. novembar, danas su Sveti Vrači Kozma i Damjan, lekarska slava. Želim da svojim kolegama lekarima i svim medicinskim radnicima u Srbiji čestitam slavu, poželim ličnu sreću i profesionalni uspeh, da se držimo Hipokratove zakletve i brinemo o zdravlju naših građana.

Pošto je danas i Svetski dan borbe protiv dijabetesa, tim povodom bih postavila pitanje ministru zdravlja.

Naime, dijabetes je hronični sistemski poremećaj metabolizma, čija je posledica trajno povećan nivo glukoze u krvi. Uglavnom je naslednog karaktera. U Srbiji od ove bolesti, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, do 2017. godine imamo podatak da boluje preko 700.000 osoba. To je podatak za dijagnostikovane pacijente. Smatra se da je taj brojka, nažalost, mnogo veća.

Dijabetes je sve češća bolest i kod dece i kod mladih, prisutna je u celoj našoj populaciji. O tome koliko ova bolest otežava život i radnu sposobnost kod obolelih, dosta se govori i u struci i u javnosti. Medicinska struka se kod nas i u svetu time bavi jer je i na svetskom nivou ova bolest sve rasprostranjenija. Osobe obolele od dijabetesa nailaze na velike prepreke u suočavanju sa raznim vidovima diskriminacije, posebno u školama, kada govorimo o mlađoj populaciji, a i brojni su primeri da osobe koje boluju od dijabetesa budu odbijene za kredite u bankama ili poslodavac odbija da ih zaposli.

Smatram da bi kao društvo trebalo da odgovornije pristupimo ovom zdravstvenom problemu velikih razmera, da mnogo više radimo na edukaciji osoba koje imaju dijabetes, ali i sa socijalnom sredinom, kao i na prevenciji onih koji su u riziku ili generalno zdravih osoba, da ne dođu u stanje dijabetesa.

Danas u doba digitalne ere i globalizacije u velikoj meri je olakšano raditi na tome, za razliku od perioda od pre samo par decenija. Tome u prilog ide i akcija ovih preventivnih pregleda koje sprovodimo u celoj Srbiji.

Imajući u vidu da postoji Nacionalna strategija zdravstvene zaštite lica sa šećernom bolešću, koja važi do 2020. godine, sa ciljem da i na ovaj način skrenemo pažnju na obolele od ove bolesti, želim da pitam ministra zdravlja da li se već prepoznaju efekti sprovođenja aktuelne strategije? Da li se prepoznaju problemi i predviđaju mere zaštite i prevencije za naredni period i koje se mere predviđaju za sprečavanja diskriminacije obolelih od dijabetesa, posebno dece u školama i radno sposobnih dijabetičara, kada znamo, nažalost, i za pojave diskriminacije prilikom zapošljavanja? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Hvala, predsedavajući.

Ovom prilikom želim da postavim pitanje predsednici Vlade Republike Srbije. Očigledno je da vršnjačko nasilje je sve prisutniji problem koji prouzrokuje i kompleksne fizičke, socijalne i psihičke posledice ne samo za decu nego i za porodicu, za školu, a samim tim i za društvo u celini, jer zdrava deca su zdravo društvo.

Svedoci smo takođe ovih dana da se u više škola, u više mesta u Srbiji desilo više dramatičnih slučajeva vršnjačkog nasilja. U OŠ „Petar Petrović Njegoš“ u Beogradu, dečak već sedam godina trpi različite psihičke i fizičke oblike nasilja, a najdrastičnije bio je pokušaj njihovih vršnjaka da ga bace sa trećeg sprata škole. Na ovo nasilje uprava škole nije reagovala niti roditelji dece koja su zlostavljala ovog dečaka.

U srednjoj školi u Barajevu, devojčice su vršile fizičko nasilje nad svojom vršnjakinjom dok je treća osoba to snimala telefonom. Ovaj uznemirujući snimak se našao na svim društvenim mrežama. U ovom slučaju škola je odmah preduzela adekvatne mere, devojčica nasilnik je isključena iz škole.

Treći slučaj aktuelan ovih dana se desio u Pančevu gde su devojčice napale svoju vršnjakinju na putu iz škole gde su dve devojčice zlostavljale svoju vršnjakinju na najbrutalniji način, gađale su je kamenjem, davile kapuljačom i udarale kolenima u grudi i stomak. U ovom slučaju se takođe preduzete adekvatne mere ali niko ne može da snosi odgovornost za ponašanje dece na ulici osim roditelja.

Prilika je da pomenem najdrastičniji slučaj vršnjačkog nasilja koji se dogodio u Nišu pre više godina, čiji je ishod bio fatalan gde je dečak izvršio samoubistvo ne mogavši da se izbori protiv fizičke i psihičke torture vršnjaka. Naravno, naša država preduzima određene mere i aktivnosti, prilagođava se pravni okvir koji treba da doprinese efikasnijoj prevenciji vršnjačkog nasilja, ali ovaj problem je možemo reći problem i izazov 21. veka za sve obrazovne institucije u zemlji.

Nažalost, uprkos svim preduzetim zakonskim i operativnim merama iz navedenim primera koji su se desili u prethodnih desetak dana, zaključak je da su među decom i dalje prisutne i sve izraženiji svi oblici vršnjačkog nasilja, verbalno, socijalno, fizičko, kao i sve prisutno elektronsko preko društvenih mreža. Naravno, postoje pozitivni primeri prevencije vršnjačkog nasilja u mnogim obrazovnim ustanovama, jer u njima postoji dobra i koordinirana saradnja nastavnika, roditelja, dece i ostalih nadležnih službi.

Istakla bih posebno primer novog metoda prevencije koji se koristi u osnovnoj školi "Njegoš" u Nišu, ili primer preventivnih mera koje se sprovode u Savremenoj gimnaziji u Beogradu, gde nisu zabeleženi primeri vršnjačkog nasilja.

Jasno je da vršnjačko nasilje postaje sve kompleksnije i sve prisutniji problem i društvo još nema adekvatan odgovor, tako da ovaj problem zahteva hitnu, sinhronizovanu i dobro planiranu akciju svih relevantnih društvenih faktora, i roditelja i škole i dece i same države.

U tom smislu želim da postavim pitanje predsednici Vlade Republike Srbije - imajući u vidu da problem vršnjačkog nasilja zahteva multidisciplinarni pristup odnosno sinhronizovane mere i aktivnosti i Ministarstva prosvete i Ministarstva pravde i Ministarstva zdravlje, dečije zaštite i raznih socijalnih službi i nevladinog sektora, želim da pitam da li Vlada planira donošenje određenog strateškog dokumenta i sistemskih mera za prevenciju vršnjačkog nasilja, kao i za sprečavanje i ublažavanje posledica koje nastaju usled prisutnosti svih oblika vršnjačkog nasilja među decom i mladima? Zahvaljujem.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas bih postavila ministru zdravlja gospodinu Lončaru.

Činjenica je da Vlada i ministarstvo nastoje da poboljšaju uslove lečenja na sva tri nivoa, da se ulažu sredstva za izgradnju, adaptaciju i završetak kliničkih centara u Beogradu i Nišu, da se više opštih bolnica i domova zdravlja rekonstruiše, što treba da poboljša opšte uslove za lečenje naših pacijenata. Pozdravljam sve ovo, kao i napore da se povećaju plate zdravstvenim radnicima, lekarima, medicinskom osoblju, nemedicinskom osoblju, kako bi Srbija u dužem periodu mogla da obezbedi dovoljno medicinskog kadra koji želi da ostane i radi u Srbiji.

Pitanje koje želim da postavim ovog puta se odnosi na dijabetičare, a posebno na decu koja boluju od dijabetesa tipa 1, dakle na insulinu su. Naime, zbog prirode bolesti dijabetes tipa 1 zahteva svakodnevnu kontinuiranu kontrolu koja se u kućnim uslovima vrši više puta pomoću testova koji zahtevaju da se u toku dana sprovodi više uboda više puta i to je naročito za decu veliko opterećenje. Postoji mnogo bezbolniji način za merenje nivoa šećera u krvi, a to su aparati senzori, koji se bez uboda, odnosno bilo kakvog uzimanja krvi može odrediti taj dnevni nivo šećera. U evropskom zemljama, kao i u nekim zemljama u našem okruženju, ovi senzori su uvršteni na pozitivnu listu i troškove nabavke ovih senzora pokrivaju njihovi fondovi zdravstvenog osiguranja.

S tim u vezi, želim da pitam ministra zdravlja ima li mogućnosti da se ovi senzori registruju u našoj Agenciji za lekove, odnosno da Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje ove senzore uvrsti na pozitivnu listu i na taj način olakša dijabetičarima tipa 1 svakodnevnu kontrolu nivoa šećera u krvi, bez toliko uboda, a posebno je ovo važno za decu dijabetičare, kojih je u našoj zemlji sve više. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Svilajnac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Dom zdravlja (Lekar) Javni Mesečno 59000.00 RSD 05.05.2016 -