Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko Đukić Dejanović sa saradnicima, pred parlamentom je danas Predlog zakona koji se odnosi na jedan veoma osetljiv problem koji dugo traje i koji nažalost, nije vezan samo za našu zemlju. To je Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji.

Ovaj problem nije nažalost nov, ali je aktiviran kada se početkom 2000-ih godina roditelji koji sumnjaju da su im deca nestala, organizuju i formiraju udruženja gde kreće jedna borba i zajedničko traganje za istinom o njihovoj deci za koju su verovali da nisu preminula u porodilištu. Do tada je svaki roditelj koji je sumnjao da njegovo dete nije preminulo u porodilištu, sam je tragao za istinom, prikupljao je podatke, ali je često nailazio i na zatvorena vrata.

Lako je kritikovati i zato ću ja da podsetim da se i te kako bavilo o ovom tematikom i ovim problemom i slobodno mogu da kažem da je prava državna institucija koja se bavila ovim problemom, koja je ovaj problem zvanično otvorila i počela da se njime bavi, bila upravo Narodna skupština.

Naime, 2005. godine je na predlog poslaničke grupe, baš SPS, osnovan prvi Anketni odbor radi utvrđivanja istine o novorođenoj deci nestaloj iz porodilišta u više gradova u Srbiji. Taj Anketni odbor je radio više od godinu dana, saslušao je veliki broj roditelja. Iz rada tog Anketnog odbora proistekao je jedan izveštaj i predloženo je dosta mera kojima je trebalo otkloniti nedostatke u propisima i procedurama. Na čelu tog Anketnog odbora bila je magistar Živodarka Dacin, poslanica SPS.

Izveštajem i zaključcima Anketnog odbora koji su tada doneti, uz potpuni konsenzus svih učesnika, dakle, i roditeljskih udruženja, bili su zadovoljni svi, jer je to bio početak institucionalizacije i početak rešavanja ovog pitanja.

Pomenuću najvažnije mere koje je tada Anketni odbor predložio 2006. godine. Kao prvo, da se formira specijalizovana jedinica MUP-a sa mandatom da detaljno istraži sve slučajeve u vezi sumnje roditelja da su im deca nestala iz porodilišta. Kao drugo, da se otkloni institut zastarelosti krivičnog gonjenja počinilaca ovog dela izmenom Krivičnog zakonodavstva. Kao treće da se uspostavi specijalno tužilaštvo i specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala u ovim slučajevima.

Četvrto, da se obavlja redovni nadzor nad vođenjem, čuvanjem i arhiviranjem medicinske dokumentacije.

Peto, da se jasno definišu zakonske procedure u slučaju novorođenog deteta u porodilištu.

Šesto, da se vrši redovan nadzor nad radom matičnih službi kako bi se ustanovili eventualni propusti kod slučajeva prijave smrti novorođenih beba u porodilištima.

Kao sedmo, da se donese Zakon o DNK registru.

Zatim, da se preduzmu mere kojima bi se deblokirao rad pravosudnih organa i nadležnih službi MUP-a, kako bi roditelji mogli da pokreću postupke i dobijaju adekvatne informacije i obaveštenja.

Narodna skupština je tada, znači, još 2006. godine jednoglasno usvojila izveštaj Anketnog odbora koji je svoje zaključke i predlog mera tada predložio nadležnim organima.

Takođe, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije je prilikom usvajanja Zakona o zdravstvenoj zaštiti uspela svojim amandmanima da ustanovi zakonsku obavezu da se obavezno obaveste roditelji o činjenici smrti mrtvorođenog i novorođenog deteta u zdravstvenoj ustanovi, kao i da se obavezno vrši obdukcija preminule bebe i ono što je najvažnije da se u ovim slučajevima obavezno uzimaju i trajno čuvaju uzorci biološkog porekla.

Na taj način bi se otklonila sumnja roditelja koji sumnjaju da su njihova deca nestala iz porodilišta.

Takođe, prilikom donošenja Krivičnog zakonika 2005. godine, a i kasnije, naša poslanička grupa je tražila da se u zakon unese posebno krivično delo nestanka beba iz porodilišta i da se ukine zastarevanje ovih slučajeva, koliko god da ih ima, jer smatramo da krađa beba iz porodilišta, ukoliko je do toga došlo, jeste zločin.

Problemom „krađa beba“ kasnije 2010. godine Narodna skupština se bavila i preko Radne grupe koju su činili poslanici svih poslaničkih grupa.

Vi ste tada kao predsednica parlamenta predvodili takav jedan odbor i u tome učestvovali.

Zatim, Zaštitnik građana koji je 2010. godine na pritužbe nekoliko roditelja sačinio izveštaj gde je takođe konstatovano da su administrativne procedure u ovakvim slučajevima prilično neusklađene, kao i da se dokumentacija nije odgovorno čuvala, da je postojao nesavestan rad nekih službenika, pa i službi.

Dakle, ono što je bitno kao pouka iz svega ovoga jeste da se danas bez posebne istrage specijalizovanih organa ne može sa potpunom pouzdanošću reći da bebe rođene u porodilištima u Srbiji za koje je ustanovljeno da su preminule, bez da je roditeljima omogućeno da izvrše uvid u posmrtne ostatke, nisu protivzakonito odvajane od porodice.

Upravo ova sumnja mnogih roditelja mora biti otklonjena zakonskim rešenjima koja će im omogućiti da se na pouzdan način uvere šta je prava istina.

Ja tako razumem ovaj problem i ovu današnju raspravu i ovaj predlog zakona.

Ovo jeste prvi pokušaj kodifikacije ovog ozbiljnog pitanja, dakle, do sada nije bilo zakona. Tako da, u ovom Predlogu zakona vidim prvi korak ove Vlade da se na sistematski i sistematičan način ovo pitanje rešava.

Cilj je doći do istine o nestalim bebama kroz institucije, jer roditelji, od kojih neki tragaju za svojom decom više decenija, ne mogu i ne treba to da rade pojedinačno i kako znaju i umeju i traže istinu.

Ovim zakonom utvrđuju se sve procedure i nadležni državni organi koji su dužni da utvrđuju činjenice i vode postupak, a to su sudovi, to je MUP, od čijih će istraga i zavisiti ispunjenje ovih zahteva.

Zakonom su takođe definisane procedure i obaveze pravosudnih organa, određeni su i sudovi koji će se baviti ovim problemom. Tako da, ono što jeste dobro jeste da sud može da utvrđuje i činjenice koje nisu iznete u postupku i da izvodi te dokaze.

Takođe, sud će kada to zahteva postupak od svih državnih organa, tražiti sve neophodne pismene dokaze, tako sada nadležni organi neće moći da izbegavaju davanje dokaza, kao što su to činili na pojedinačne zahteve. Takođe, na odgovornosti suda je, da li će moći da u postupku utvrdi istinu i činjenice, a kada utvrdi da je u pitanju nestanak novorođenog deteta, sud je u obavezi da utvrdi i koji je organ, organizacija ili ustanova odgovorna za nestanak novorođenog deteta. Ono što je neophodno drugim zakonima propisati, jesu kazne za počinioce ovakvih dela, jer to ovim zakonom nije regulisano i to je zadatak krivičnog zakonodavstva, pa verujem da će Vlada i ovaj problem sagledati.

Na kraju, ovo je jako teško i ljudsko i sudbinsko, a i moralno pitanje. Na nama je, na žalost sada, da to rešavamo i ovo jeste jedno teško pitanje. Kao ljudska bića saosećamo sa roditeljima, a isto tako verujem da istina mora da se sazna, i da je ovo jedan korak bliže tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministri, govoriću danas o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, faza I), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Uopšte, negativni uticaj klime, zastarela infrastruktura navela je Vladu Republike Srbije da započne sa unapređenjem, širenjem i modernizacijom infrastrukture za navodnjavanje, ujedno i da utiče na jačanje agrarno-prehrambenog sektora u Srbiji.

Evropska banka za obnovu i razvoj koja i osnovana da obezbedi finansiranje za specifične projekte u saradnji sa Ministarstvom finansija investiraće u nadogradnju i upravljanje vodama. Ovaj program uključuje izgradnju i oporavak kritične infrastrukture za navodnjavanje, i to u tri zasebne regije u Srbiji - Negotinu kao istočnoj, Svilajncu kao centralnoj Srbiji i Vojvodini kao severnom delu Srbije. U ovaj projekat uključeno je i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, uključene su "Srbijavode", tako da je ovo jedan dobar primer saradnje Vlade Srbije, resornih ministarstava i lokalnih samouprava.

Očekuje se da će rehabilitacija zastarelog sistema navodnjavanja i vodne infrastrukture u Srbiji doprineti uštedama u potrošnji vode i energije, doprineće sigurnijoj i produktivnijoj poljoprivrednoj proizvodnji, a samim tim računamo i na veći prinos sigurnosti i konkurentnost na tržištu i povećanje godišnjih prihoda gazdinstava, što je posebno značajno za opštinu Svilajnac.

U Svilajncu novi sistem za navodnjavanje pokreće 1.040 hektara, a koristiće kako površinske, tako i podzemne vode, što znači 330 hektara će se snabdevati iz plitkih bušotina, a ostalih 710 hektara će se crpeti direktno iz reke Resave. Projekat takođe uključuje izgradnju novih cevi za distribuciju vode iz bušotina i rečnog zahvata do poljoprivrednih parcela. U svakom slučaju, ovo je za opštinu Svilajnac od velike važnosti i velikog strateškog značaja. Znači, sama opština Svilajnac je jedan poljoprivredni kraj koji decenijama unazad dominira.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će podržati ovaj predlog zakona uz sve dobronamerne sugestije kolege Jovanovića na koje je danas ukazao.

Razlozi za donošenje zakona u suštini jesu otklanjanje određenih nedostataka koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o postupku upisa u Katastar nepokretnosti i vodova, da se dostava rešenja uvede tako da bude brza, da bude dostupna i poveća pravnu sigurnost. Na kraju, da se pojedine odredbe zakona usklade sa drugim zakonima koji su od značaja za delatnost RGZ.

Važno je da problem Katastra i pravne sigurnosti građana ide u boljem pravcu, što se tiče kvaliteta usluge, ažurnosti, lakše komunikacije za obilaženje šaltera i čekanja u redovima. I ovaj zakon ide u dobrom smeru, u smeru unapređenja e-uprave i uvođenja elektronske komunikacije za građanima. Sada imamo i novi termin, jednu novu celinu geodetski katastarski informacioni sistem.

Ako je katastar zbir podataka o zemljištu koji se koristi u statističke, ekonomske i druge svrhe za izradu zemljišnih knjiga i kao osnova za oporezivanje stanovništva, onda je jasno koliko je izrada i osiguranje, kroz ažuriranje katastra bitan posao od opšteg interesa za sve građane.

Pravo je svakog građanina da ima uvid i jasnu situaciju nad svojim vlasništvom i vlasničkim pravom. Kao što je predlagač, gospođa Rakić rekla, ovo je druga izmena u roku od dve godine, sve sa ciljem popravljanja stanja Geodetskog zavoda i pristupačnosti podataka građanima i, da naglasim, pravne sigurnosti građana, što mislim da ima veliki značaj.

U prilog boljeg i efikasnijeg sistema ide i početak primene Odluke o prestanku korišćenja analognih katastarskih planova i održavanja Katastra nepokretnosti. U buduće će se obavljati na digitalnim, katastarskim planovima. Prestankom korišćenja katastarskih planova u papirnom obliku, napravljen je veliki iskorak u odnosu na dosadašnju decenijsku praksu, održavanja Katastra nepokretnosti i primenu metodologije analognog sistema. Cilj je u svakom slučaju kvalitetniji, brži i efikasniji rad.

Pominjali ste i broj zaposlenih u Geodetskom zavodu i kao neko čija je osnovna ideja socijalna pravda, skrenula bih pažnju na opterećenost zaposlenih i brojem predmeta kojima su zaduženi. A drugo na šta bih skrenula pažnju, jer prilikom pripreme za ovu raspravu, razgovara sam sa ljudima i u svojoj opštini i stoji jedna priča da se u manjim opštinama uveliko govori o tome da će te katastarske jedinice da budu izmeštene u neke veće centre i gradove i to opet smanjuje broj zaposlenih i o tome treba voditi računa.

Tako da, u svakom slučaju podržavamo svaku izmenu koja dovodi do poboljšanja uslova funkcionisanja i same ove ustanove, naravno i pristupačnosti građanima. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarka sa saradnicima, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Donoseći ovaj zakon pre dve godine pokazali smo koliko je ovo značajno pitanje, uopšte pitanje stambenog obezbeđivanja pripadnika snaga bezbednosti i za obavljanje njihovih dužnosti, koje je u direktnoj vezi sa nacionalnom i opštom bezbednošću države, kao i sa bezbednošću građana.

Tada smo podržali zakon, kao i njegove izmene kojima su pripadnicima snaga bezbednosti priključeni i borci, ratni i mirnodopski invalidi i njihove porodice. Omogućavanje ovim kategorijama da pod povoljnijim uslovima i na brži način dođu do rešenja stambenog pitanja smatramo jednim od dobrih opredeljenja Vlade.

Iskoristila bih ovu priliku da pokrenem inicijativu o kojoj su više puta govorile moje kolege i ja u više navrata da se pod istim uslovima omogući rešavanje stambenog pitanja i drugim kategorijama zaposlenih, a koji su značajni za ukupan društveni razvoj i napredak našeg društva. Ovde mislim, pre svega, na zdravstvene radnike, na lekare koji brinu o zdravlju stanovništva, a nažalost sve više mladih lekara i medicinskih sestara odlazi u inostranstvo, tako da bi jedan od najvažnijih faktora, koji bi uticao na to da ostanu u Srbiji, svakako bilo rešenje stambenog pitanja, ali pod uslovima koji ovim mladim ljudima odgovaraju i na koji oni mogu da odgovore.

Takođe, značajna kategorija jesu prosvetni radnici koji čine najveći deo javnog sektora, od kojih značajan broj nema rešeno stambeno pitanje, niti može razmišljati o rešavanju ovog pitanja po tržišnim uslovima. Prosvetni radnici vaspitavaju i uče našu decu i treba da budu stimulisani i na ovaj način.

Tu su i kulturni radnici koji gotovo da nemaju nikakve šanse da reše svoje stambeno pitanje.

Ipak ovom prilikom bih posebno želela da istaknem mlade ljude, mlade stručnjake iz svih oblasti i mlade bračne parove koji su se opredelili da formiraju porodicu. Znamo da se mladi sve teže odlučuju za brak i porodicu, a dva su glavna razloga, a to su posao i stan. Ne treba rešavanje stambenog pitanja mladih parova posmatrati drugačije, nego kao aktivnu meru populacione politike koja će, sigurna sam, stimulativno uticati na populacionu politiku i povećanje prirodnog priraštaja. Pri tom znamo da se u ovoj kategoriji nalaze mladi stručnjaci iz svih oblasti, ali ne treba zanemariti ni mlade iz drugih deficitarnih zanimanja.

Podržavam izmene ovog zakona koji se odnose na tehničke elemente realizacije projekta stambene gradnje za bezbednosne snage, ali molim Vladu da sagleda mogućnost za obuhvat i drugih kategorija o kojima sam govorila.

Iskoristila bih ovu priliku na nešto što nije možda tako poznato, ne znam koliko ste upoznati. Postoji jedna kategorija ljudi pripadnika policije koji su stanove dobili 2003. godine sa samo odlukom kao korisnici tih stanova, čije stambeno pitanje do danas nije rešeno. Znači, oni su u nerešenom statusu i možda ne bi bilo loše da se ovo pitanje pokrene ili da se da mogućnost ovim ljudima da te stanove otkupe i da se, naravno, od tog novca, tih sredstava prave neke nove stambene jedinice za neke nove pripadnike bezbednosnih snaga.

Takođe, povećanje obuhvata ovim projektom, istovremeno i doprinos razvoju građevinske industrije i svih pratećih proizvodnih delatnosti, korist će imati celo društvo. Pri tom, kao i ostale kolege, smatram da treba uposliti, pre svega, domaće građevinarstvo i građevinsku industriju i voditi računa da se projekti realizuju na kvalitetan način uz korišćenje svih kriterijuma gradnje koji podrazumevaju i energetsku efikasnost. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, na dnevnom redu je još jedan bilateralni sporazum koji Narodna skupština treba da potvrdi. Naime, radi se o Sporazumu koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkog graničnog prelaza Miratovac – Lojane.

Ovaj sporazum je potpisan pre 10 dana između vlada dveju zemalja, a radi se o otvaranju još jednog zajedničkog, odnosno integrisanog graničnog prelaza između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije.

Podsetimo da je pre nekoliko meseci, tačnije u avgustu mesecu, pušten još jedan granični prelaz između dve zemlje. To je bio granični prelaz Preševo – Tabanovce koji je na veoma prometnom međunarodnom putu, na trasi Koridora 10 i koji je u velikoj meri doprineo bržem prometu putnika i robe preko Srbije i Severne Makedonije ka Grčkoj.

Sa druge strane, integrisani prelazi, prelaz koji znači da na jednom mestu, odnosno u jednoj kancelariji rade i srpski i makedonski carinici i policija. To sve doprinosi kraćem zadržavanju putnika i teretnih vozila, a sa druge strane smanjuje troškove obe zemlje.

Novi zajednički prelaz koji će se, na osnovu sporazuma koji sada ratifikujemo, otvoriti na lokaciji Miratovac – Lojane će još više unaprediti i dosta ubrzati granične formalnosti i rasteretiti već postojeći prelaz Preševo – Tabanovci.

Takođe, novi prelaz će svakako smanjiti, odnosno sprečiti brojne ilegalne prelaske granice između dve zemlje, a to je veoma značajno zbog činjenice da se i Srbija i Severna Makedonija nalaze na najprometnijoj migrantskoj ruti i da, nažalost, dosta migranata u obe zemlje ulaze preko ilegalnih ruta, odnosno van obeleženih graničnih prelaza. Posledica toga jeste pojava grupa migranata koji zbog ilegalnih prelaska granica ostaju bez kontrole i bez mogućnosti da im se pruži organizovana zdravstvena zaštita i smeštaj.

Uspostavljanje novog graničnog prelaza sigurno će u tom smislu imati veoma veliku i značajnu ulogu. Za uspostavljanje zajedničkog graničnog prelaza Miratovac (Republika Srbija) Lojane (Republika Severna Makedonija), sredstva donira norveška vlada, kao deo svog projekta za razvoj zapadnog Balkana, a projekat će implementirati Kancelarija UN za projekte usluge ili tzv. UNOKS.

Iz Sporazuma se vidi da će ovaj prelaz najpre proraditi kao lokalni prelaz, odnosno prelaz za lokalni saobraćaj, a kada se bude infrastrukturno i organizaciono potpuno komplementirao postaće integrisani granični prelaz za međunarodni promet robe i usluge.

Iskoristila bih priliku da kažem da je i ovaj bilateralni sporazum između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije plod unapređenje saradnje između predsednika Vlade naših država, koje su saglasne oko zajedničkih ciljeva i zajedničkih interesa ove dve zemlje, interesa koji se unapređuju, a samim tim unapređenje i odnosa Zapadnog Balkana, čija stabilnost, razvoj je značajan faktor stabilnosti u celom evropskom prostoru.

Slični problemi i istorijska povezanost našeg prostora treba da bude motiv više za unapređenje bilateralne saradnje u svim segmentima društva, posebno u oblasti privredne saradnje koje zbog komplementarnosti može biti obostrano podsticajni faktor za veću spoljno-trgovinsku razmenu.

U tom smislu i inicijativa predsednika Srbije, koju nazivamo „mali Šengen“, čije su učesnice Srbija, Severna Makedonija i Albanija, ima veliki značaj za razvoj ovog dela Zapadnog Balkana jer će se u mnogome olakšati prelaz granice, transport robe i usluga između naše tri države. To će se omogućiti neprekidnim radom dogovorenih graničnih prelaza između naših država, gde će građani iz jedne u drugu državu moći da pređu uz ličnu kartu.

Srbija je lider u regionu, predlagač mnogih političkih, ali i ekonomskih inicijativa za razvoj ovog dela Evrope, što takođe doprinosi učvršćivanju međunarodnog položaja Srbije i potvrđuje našu opredeljenost za razvoj dobrosusedskih odnosa i rešavanja konflikta dijalogom.

Na samom kraju, zahvaljujem se kolegama, i na samom kraju ceneći značaj otvaranja još jednog integrisanog graničnog prelaza za privrednu i političku saradnju Srbije i Severne Makedonije, poslanička grupa SPS će podržati njegovu ratifikaciju. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Pašaliću sa saradnicima, sva ljudska prava rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ovom rečenicom iz Deklaracije o ljudskim pravima UN želela bih da podsetim na jučerašnji dan Međunarodni dan ljudskih prava.

Budući da je bitno da gradska, građanska i ljudska prava budu zaštićena, veoma je važno da država obezbedi poštovanje, razumevanje i potpunu primenu osnovnih prava i sloboda. Pred nama je izbor tri zamenika Zaštitnika građana. Podsetila bih da je Zaštitnik građana nezavisni organ, ustanovljen Ustavom Republike Srbije, koji štiti prava i slobode svih građana i kontroliše rad organa državne uprave. Pored kontrole koju vrši prema organima državne uprave, velika važnost Zaštitnika ogleda se i u mogućnosti da pažnju javnosti skrene na određeni problem i kršenje ljudskih i građanskih prava i sloboda.

Zakonska obaveza Ombudsmana je da štiti prava građana i sve procedure koje u svom radu sprovodi Zaštitnik građana utvrđene Zakonom o Zaštitniku građana, bilo da postupa po službenoj dužnosti ili po žalbama i zahtevima građanki i građana. U svom delovanju Zaštitnik najviše pažnje posvećuje zaštiti prava građana u oblastima zaštite ljudskih prava, prava pripadnika nacionalnih manjina, prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, rodnoj ravnopravnosti i zaštiti prava lica sa posebnim potrebama.

Podsetila bih da u svom radu Zaštitnik građana treba da se pridržava moralnih principa i načela nezavisnosti, nepristrasnosti, neutralnosti, političke nepripadnosti i poverljivosti. Dobro je da građani znaju da postoje mehanizmi kojima bi zaštitili svoja prava i slobode, ali institucija Zaštitnika građana već mesecima funkcioniše bez tri zamenika. Izborom ova tri zamenika omogućiće se kvalitetniji rad ove institucije. Delegiranjem dela nadležnosti sa Zaštitnika građana na zamenike građani će u budućnosti na brži i lakši način ostvarivati svoja prava i slobode. Takođe, znamo da su u proteklom periodu od uspostavljenih institucija Zaštitnika upravo zamenici obavili veliki i značajan deo posla.

Poslanička grupa SPS će podržati Predlog odluke o izboru zamenika Zaštitnika građana, sve u cilju unapređenja rada same institucije Zaštitnika u ostvarivanju i zaštiti prava i sloboda naših građanki i građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Iskoristila bih ovu priliku da, povodom rasprave o ovom amandmanu, kažem da svi očekujemo platne razrede i da smatram da će oni koliko-toliko dovesti u red primanja i ovu razliku izjednačiti i realizovati realnija primanja.

Takođe bih iskoristila priliku da kažem nešto o značaju javnog sektora za funkcionisanje svake pravne države, jer prvi susret sa građanima i građana sa državom jesu upravo šalteri različitih javnih službi i institucija pred kojima građani ostvaruju svoja prava, počev od pribavljanja izvoda iz matičnih knjiga rođenih, ostvarivanja prava na dečiji dodatak, pa sve do ostvarivanja prava na penziju, a to su, složićete se, krucijalna pitanja.

Uloga javne vlasti jeste upravo da svojim građanima koji kao poreski obveznici i plaćaju funkcionisanje države obezbedi na brz, jednostavan i efikasan način ostvarivanje svojih prava. U tom smislu želim da izrazim pozitivan stav o svim ovim promenama koje se dešavaju u efikasnosti javne uprave, a koje su rezultat reforme javne uprave u poslednjih nekoliko godina.

Ovaj proces ima nekoliko segmenata, a ja bih istakla uvođenje e-uprave, jer ovaj segment modernizacije javne uprave, uz povezivanje elektronskih baza podataka, građanima se omogućava da sve svoje obaveze i prava pred organima javne vlasti dobijaju na jednom šalteru, kako biste vi to, ministre Ružiću, rekli, na jednom upravnom mestu.

Ovaj projekat već se uspešno realizuju u jednom velikom broju opština, što doprinosi efikasnosti na lokalnom nivou. Svakako ste tome zaslužni vi, s obzirom da imate dobru nameru obilaženja lokalnih samouprava.

Dobra uprava podrazumeva i stručnost i efikasnost, ali i položaj zaposlenih koji je stimulativan i u tom pogledu adekvatno ocenjuje učinak i primeren model obračuna plata, jer je to i uslov zadržavanja stručnih i odgovornih kadrova u javnoj upravi.

Iz te činjenice proizilazi i reforma sistema plata, koja je započeta usvajanjem najpre krovnog zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, a potom i posebnih zakona za pojedine delove javnog sektora.

Uvođenje jedinstvenog modela upravo i služi postizanju krovnog cilja, a to je efikasna, stručna i budžetski održiva administracija. Zahvaljujem.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, danas je 14. novembar, danas su Sveti Vrači Kozma i Damjan, lekarska slava. Želim da svojim kolegama lekarima i svim medicinskim radnicima u Srbiji čestitam slavu, poželim ličnu sreću i profesionalni uspeh, da se držimo Hipokratove zakletve i brinemo o zdravlju naših građana.

Pošto je danas i Svetski dan borbe protiv dijabetesa, tim povodom bih postavila pitanje ministru zdravlja.

Naime, dijabetes je hronični sistemski poremećaj metabolizma, čija je posledica trajno povećan nivo glukoze u krvi. Uglavnom je naslednog karaktera. U Srbiji od ove bolesti, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, do 2017. godine imamo podatak da boluje preko 700.000 osoba. To je podatak za dijagnostikovane pacijente. Smatra se da je taj brojka, nažalost, mnogo veća.

Dijabetes je sve češća bolest i kod dece i kod mladih, prisutna je u celoj našoj populaciji. O tome koliko ova bolest otežava život i radnu sposobnost kod obolelih, dosta se govori i u struci i u javnosti. Medicinska struka se kod nas i u svetu time bavi jer je i na svetskom nivou ova bolest sve rasprostranjenija. Osobe obolele od dijabetesa nailaze na velike prepreke u suočavanju sa raznim vidovima diskriminacije, posebno u školama, kada govorimo o mlađoj populaciji, a i brojni su primeri da osobe koje boluju od dijabetesa budu odbijene za kredite u bankama ili poslodavac odbija da ih zaposli.

Smatram da bi kao društvo trebalo da odgovornije pristupimo ovom zdravstvenom problemu velikih razmera, da mnogo više radimo na edukaciji osoba koje imaju dijabetes, ali i sa socijalnom sredinom, kao i na prevenciji onih koji su u riziku ili generalno zdravih osoba, da ne dođu u stanje dijabetesa.

Danas u doba digitalne ere i globalizacije u velikoj meri je olakšano raditi na tome, za razliku od perioda od pre samo par decenija. Tome u prilog ide i akcija ovih preventivnih pregleda koje sprovodimo u celoj Srbiji.

Imajući u vidu da postoji Nacionalna strategija zdravstvene zaštite lica sa šećernom bolešću, koja važi do 2020. godine, sa ciljem da i na ovaj način skrenemo pažnju na obolele od ove bolesti, želim da pitam ministra zdravlja da li se već prepoznaju efekti sprovođenja aktuelne strategije? Da li se prepoznaju problemi i predviđaju mere zaštite i prevencije za naredni period i koje se mere predviđaju za sprečavanja diskriminacije obolelih od dijabetesa, posebno dece u školama i radno sposobnih dijabetičara, kada znamo, nažalost, i za pojave diskriminacije prilikom zapošljavanja? Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, narodni poslanici, paket zakona i sporazuma o kojima danas raspravljamo veoma su značajni za sektor unutrašnjih poslova, bezbednosti i vanrednih situacija, jer unapređuju zakonski okvir i proširuju bilateralnu i međunarodnu saradnju u ovim oblastima, čime policijske, vatrogasne i bezbednosne snage Srbije dobijaju na značaju.

Ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, kao prvom iz današnje rasprave, a zatim o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske.

Zakonom o putnim ispravama, koji danas menjamo, poboljšavaju se rešenja koja će doprineti i ubrzanju procedura i smanjenju troškova koje će građani plaćati prilikom izdavanja putnih isprava.

Da podsetimo da je još u julu mesecu 2008. godine Srbija uvela biometrijski pasoš i svrstala se u grupu zemalja koje imaju najsavremeniji oblik biometrijskog pasoša. Znači, naš pasoš je postao jedan od najbezbednijih i zbog toga što sadrži u sebi radiofrekventni identifikator, odnosno otisak prsta, tako da ga je skoro nemoguće falsifikovati.

Dobijanje ovako bezbedne budne isprave već punih 10 godina onemogućava trgovanje i falsifikovanje srpskog pasoša, što je ranije bio slučaj, jer je naš pasoš i ranije bio na ceni, pa je nažalost često i falsifikovan. Znamo da je biometrijski pasoš bio uslov i za dobijanje bezviznog sistema.

Pomenula bih najvažnije izmene zakona koje smatramo naprednim rešenjima. Dakle, dobro je rešenje po kome će se potrebna dokumenta za izdavanje pasoša i ostalih putnih isprava pribavljati po službenoj dužnosti, i to će činiti organ koji izdaje putnu ispravu. Tako građani neće ići na razne šaltere, niti će plaćati razne takse za pribavljanje dokumenata.

Vredno je naglasiti da je uvođenje e-uprave i povezivanje svih državnih organa, koji građanima izdaju razna dokumenta, omogućilo i ubrzavanje procedura za pribavljanje dokumenata tipa ličnih karata i putnih isprava. U modernizaciji uprave, odnosno u uvođenju elektronske uprave, veliku zaslugu ima i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je u poslednjih par godina stvorilo zakonski okvir i uvelo je upravo i povezala 11 različitih baza podataka, a među kojima i policijske. Ovakav timski rad, interresorni rad, svakako da daje dobre rezultate.

Zakonom je takođe omogućeno podnošenje zahteva za izdavanje novih pasoša šest meseci pre isteka važenja postojećeg pasoša. Ovo će omogućiti smanjenje gužvi na šalterima policijskih stanica, naročito pred sezonu putovanja. U tom kontekstu pohvalila bih dobru organizovanost policijskih uprava u postupku izdavanja i pasoša i ličnih karata. Ovo zakonsko rešenje razrešava i problem roka važenja pasoša pri putovanju u neke zemlje u kojima putna isprava mora biti važeća još šest meseci. Ne može se ući u ove zemlje ako ovaj uslov nije ispunjen.

Zakonom se omogućava i ranije podnošenje zahteva ukoliko je to opravdano, ali u tom slučaju podnosilac zahteva mora platiti naknadu za tehničku izradu dokumenata i materijalne izdatke, što je takođe dobro rešenje, jer daje priliku građanima da u određenim situacijama i na ovakav način reše pitanje svoje putne isprave.

Rešenja na koja posebno želim da skrenem pažnju i podržim jeste značajno pojednostavljena procedura za oglašavanje nevažeće putne isprave. Do sada su građani usled gubitka oštećenja ili krađe, svoju putnu ispravu morali da oglase nevažećom u „Službenom glasniku“ i da čekaju da se taj oglas objavi. Naravno, za to oglašavanje trebalo platiti i određeni iznos.

Po novom zakonskom rešenju nevažeća isprava, bilo da je izgubljena, ukradena ili fizički oštećena, oglašavaće se na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova, i to odmah po prijavi građana o čijoj se ispravi radi.

Ovo rešenje ne samo da je efikasnije, već se na ovaj način i građani finansijski rasterećuju, što u krajnjoj liniji znači da država, tačnije Ministarstvo unutrašnjih poslova, preuzima i ovaj deo troškova.

Kao član Odbora za prava deteta, skrenula bih pažnju i na zakonsko rešenje koje se odnosi na izdavanje pasoša maloletnim licima. O tome je govorilo više kolega pre mene.

S jedne strane je dobro da se u određenim situacijama maloletnom detetu izdaje pasoš uz saglasnost samo jednog roditelja, roditelja koji ima starateljstvo nad detetom, a sa druge strane, treba veoma pažljivo postupati u ovim slučajevima, jer se može desiti da jedan od roditelja to pravo zloupotrebi na račun drugog roditelja. U celini posmatrano ovaj zakon nudi kvalitetnija rešenja.

Kada je u pitanju međunarodna saradnja na polju sprečavanja i ublažavanja posledica u oblasti zaštite od prirodnih katastrofa, danas potvrđujemo još jedan bilateralni sporazum, a to je sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa.

Ovaj sporazum između vlada naše dve zemlje potpisan je u Beogradu 25. jula 2019. godine, čime je potvrđen interes obe zemlje da pravno urede i unapred sve oblike saradnje u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa, pogotovu što se radi o dve susedne zemlje koje sarađuju i na drugim poljima, pre svega, energetskim.

Znamo da prirodne katastrofe, nažalost, ne poznaju granice i da je utoliko dragocenija saradnja koja se ratifikacijom ovog sporazuma omogućava. Dugogodišnja bilateralna saradnja Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske rezultirala je donošenje velikog broja ugovora.

Srbija, nažalost, ima velika iskustva sa prirodnim nepogodama, posebno sa poplavama i požarima i veliko je zadovoljstvo Sektora za vanredne situacije, kao i svih zaposlenih, uključujući vatrogasne jedinice širom Srbije, za dobijanje novih vatrogasnih vozila i nove opreme koja dugo nije obnavljana. Deset godina od osnivanja Sektora za vanredne situacije, gde su vatrogasne jedinice spasioca u tom periodu spasle oko 25.000 ljudi, a pohvalno je i to što se u poslednje dve godine primilo oko 260 novih vatrogasaca, a na obuci je još oko 200. Znači, uveliko se radi na modernizaciji sektora za vanredne situacije i spasilačkih službi.

Prethodnih dana smo se upravo suočili sa velikim požarom na Staroj planini, gde je izgorelo mnogo hektara stogodišnjih šuma, i ovo se, nažalost, dešava i u drugim zemljama, a posledica je ili velikih suša, a dosta često i ljudskog nemara. U ovoj situaciji bila nam je potrebna saradnja naših prijateljskih država. Zato je ovaj oblik saradnje i sa nama prijateljskom Republikom Bugarskom obostrano koristan i dragocen, kako bi se zajedničkim delovanjem mogle sprečiti ili smanjiti posledice požara, poplava i drugih prirodnih nepogoda.

Iz svega ovoga rečenog iz današnje rasprave, poslanička grupa SPS podržaće ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ovom prilikom želim da postavim pitanje predsednici Vlade Republike Srbije. Očigledno je da vršnjačko nasilje je sve prisutniji problem koji prouzrokuje i kompleksne fizičke, socijalne i psihičke posledice ne samo za decu nego i za porodicu, za školu, a samim tim i za društvo u celini, jer zdrava deca su zdravo društvo.

Svedoci smo takođe ovih dana da se u više škola, u više mesta u Srbiji desilo više dramatičnih slučajeva vršnjačkog nasilja. U OŠ „Petar Petrović Njegoš“ u Beogradu, dečak već sedam godina trpi različite psihičke i fizičke oblike nasilja, a najdrastičnije bio je pokušaj njihovih vršnjaka da ga bace sa trećeg sprata škole. Na ovo nasilje uprava škole nije reagovala niti roditelji dece koja su zlostavljala ovog dečaka.

U srednjoj školi u Barajevu, devojčice su vršile fizičko nasilje nad svojom vršnjakinjom dok je treća osoba to snimala telefonom. Ovaj uznemirujući snimak se našao na svim društvenim mrežama. U ovom slučaju škola je odmah preduzela adekvatne mere, devojčica nasilnik je isključena iz škole.

Treći slučaj aktuelan ovih dana se desio u Pančevu gde su devojčice napale svoju vršnjakinju na putu iz škole gde su dve devojčice zlostavljale svoju vršnjakinju na najbrutalniji način, gađale su je kamenjem, davile kapuljačom i udarale kolenima u grudi i stomak. U ovom slučaju se takođe preduzete adekvatne mere ali niko ne može da snosi odgovornost za ponašanje dece na ulici osim roditelja.

Prilika je da pomenem najdrastičniji slučaj vršnjačkog nasilja koji se dogodio u Nišu pre više godina, čiji je ishod bio fatalan gde je dečak izvršio samoubistvo ne mogavši da se izbori protiv fizičke i psihičke torture vršnjaka. Naravno, naša država preduzima određene mere i aktivnosti, prilagođava se pravni okvir koji treba da doprinese efikasnijoj prevenciji vršnjačkog nasilja, ali ovaj problem je možemo reći problem i izazov 21. veka za sve obrazovne institucije u zemlji.

Nažalost, uprkos svim preduzetim zakonskim i operativnim merama iz navedenim primera koji su se desili u prethodnih desetak dana, zaključak je da su među decom i dalje prisutne i sve izraženiji svi oblici vršnjačkog nasilja, verbalno, socijalno, fizičko, kao i sve prisutno elektronsko preko društvenih mreža. Naravno, postoje pozitivni primeri prevencije vršnjačkog nasilja u mnogim obrazovnim ustanovama, jer u njima postoji dobra i koordinirana saradnja nastavnika, roditelja, dece i ostalih nadležnih službi.

Istakla bih posebno primer novog metoda prevencije koji se koristi u osnovnoj školi "Njegoš" u Nišu, ili primer preventivnih mera koje se sprovode u Savremenoj gimnaziji u Beogradu, gde nisu zabeleženi primeri vršnjačkog nasilja.

Jasno je da vršnjačko nasilje postaje sve kompleksnije i sve prisutniji problem i društvo još nema adekvatan odgovor, tako da ovaj problem zahteva hitnu, sinhronizovanu i dobro planiranu akciju svih relevantnih društvenih faktora, i roditelja i škole i dece i same države.

U tom smislu želim da postavim pitanje predsednici Vlade Republike Srbije - imajući u vidu da problem vršnjačkog nasilja zahteva multidisciplinarni pristup odnosno sinhronizovane mere i aktivnosti i Ministarstva prosvete i Ministarstva pravde i Ministarstva zdravlje, dečije zaštite i raznih socijalnih službi i nevladinog sektora, želim da pitam da li Vlada planira donošenje određenog strateškog dokumenta i sistemskih mera za prevenciju vršnjačkog nasilja, kao i za sprečavanje i ublažavanje posledica koje nastaju usled prisutnosti svih oblika vršnjačkog nasilja među decom i mladima? Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Obratiću se i kao član ove Komisije koja, evo, radi već drugu godinu. Čuli smo izlaganje dr Laketića i sažeto o radu ove Komisije koja je zaista dala sve od sebe. Ovo je vremenski jedan kratak period, a imali smo toliko sastanaka i prikupljeno je do sada toliko podataka.

Podsetila bih da je ova Komisija za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja po zdravlje stanovništva, koja je osnovana prošle godine, osnovana sa jednom dobrom većinom poslanika. Za formiranje ove Komisije je glasalo 152 poslanika i delovalo je da svi imaju zajednički cilj, a to je dokazivanje i predstavljanje istine o posledicama NATO bombardovanja.

Zadatak ove Komisije jeste da utvrdi naučne činjenice koje mogu da se provere i koje mogu da se dokažu i sa tim saznanjima upozna Narodnu skupštinu Srbije. Osnovni motiv jeste da se sazna istina i o tome koliko je zdravlje građana ugroženo i koliko je to posledica NATO bombardovanja.

Prema nekim procenama u Srbiji će zbog NATO bombardovanja sve do sredine sledećeg veka biti povećan broj obolelih od karcinoma. Osim toga, blago raste i broj beba koje se rađaju sa ovim deformitetom. Još jedan pokazatelj direktne posledice NATO agresije jeste karcinom dojke, gde se nalazimo u samom evropskom vrhu. Bolest koje je bila zastupljena kod žena, populacije u poznim godinama, u Srbiji je uzela primat kod devojaka od 20 do 25 godina. Godišnje oko 5.000 žena oboli, a oko 2.000 žena izgubi bitku sa ovom bolešću. Takođe, u Srbiji od kancera svake godine oboli 80% dece više nego u državama EU i to sigurno nije slučajno.

Tokom bombardovanja koje je trajalo 78 dana, gde je izvršeno 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a lansirano je blizu 420.000 projektila, od kojih je preko, prema izveštaju NATO-a, 35.000 sa osiromašenim uranijumom i prema podacima Vojske Jugoslavije, gde ih je bilo preko 50.000, prema nekim ruskim izvorima i preko 90.000. Sve u svemu procenjuje se da je izbačeno čak 15.000 tona osiromašenog uranijuma na jugu Srbije, Kosovu i Metohiji. Ne pričamo samo o materijalnoj šteti koja je naneta tom prilikom.

Srbija je još u toku bombardovanja, 24. aprila podnela tužbu protiv NATO pakta, ali je Međunarodni sud odbacio tužbu, jer Srbija tada nije bila članica UN, dakle, samo iz proceduralnih razloga. Poređenja radi, u Srbiji se pre bombardovanja 1999. godine registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva oboljevanja od kancera, da bi taj broj porastao na čak 40.000 novo obolelih. Osim što su učestaliji, ovi tumori su i agresivniji i prema istraživanjima naša zemlja se nalazi u samom vrhu u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti.

Struka smatra i potvrđuje da je dramatičan porast oboljevanja i smrtnosti od raka u Srbiji posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, dugogodišnje kontinuirane radijacije, ali i bombardovanja industrijskih i petrohemijskih postrojenja tokom kojih se oslobađaju otrovne i kancerogene materije koje su uticale na zdravlje stanovništva, ali i na životnu sredinu.

Tokom bombardovanja oslobođeni su i piraleni iz trafostanica, snažni kancerogeni benzeni, kao i hiljade drugih nus proizvoda i hemijskih supstanci kao posledica bombardovanja fabrika lakova i rafinerija. Ako se ima u vidu da se radi, ne o trenutnom, nego o kontinuiranom, kumulativnom uticaju, onda je opasnost još veća.

Najviše je lokacija bombardovanih osiromašenim uranijumom na KiM i na prostoru južne Srbije i tu postoji mapa lokacija na sajtu NATO pakta. Ove posledice se osećaju, ne samo na tim lokacijama, već i na mnogo širem prostoru, jer su kontaminirani i vazduh i zemljište, a i živi svet, flora i fauna, kao i voda.

Nažalost, stanovništvo sa ugroženih područja nije sistematski zdravstveno kontrolisano, naročito na KiM, gde se pretpostavlja da su posledice najteže i po srpsko i po albansko stanovništvo, jer je na KiM bačeno najviše projektila sa osiromašenim uranijumom.

Problem nesagledivih posledica NATO bombardovanja otvorio je italijanski parlament, jer su italijanski vojnici iz sastava KFOR-a oboleli od raka. Preko 500 italijanskih vojnika je obolelo, a do sada 47 preminulo. Mnogi italijanski vojnici koji su oboleli tužili su za odštetu italijansku državu i svih 19 članica NATO-a. Dobijene su i pravosnažne presude.

Fokus na posledice bombardovanja osiromašenim uranijum treba da postoji, ali ne smemo zanemariti ni posledice po mentalno zdravlje našeg stanovništva koje su posledica bombardovanja. Čak i da ne postoje druge opasnosti po zdravlje, ne smemo a da se ne zapitamo – šta je sa mentalnim zdravljem stanovništva? Šta je sa stresom i postraumatskim sindromom?

Zbog ovakvih nesagledivih i nepredvidivih posledica po zdravlje našeg naroda, a i životnu sredinu u koju će živeti buduće generacije, država mora odgovorno da pristupi utvrđivanju svih posledica NATO bombardovanja, što je i pokušaj i rad ove Komisije.

Zato je neophodno utvrditi istinu o posledicama NATO bombardovanja po našu naciju, po građane i životnu okolinu, ma kakva ta istina bila. Istinu dugujemo građanima Republike Srbije, jer je sa čim se verujem svi slažemo, bombardovanje Srbije bio zločin koji je nažalost ostavio tragične posledice. Važno je da javnost, stručnjaci, narodni predstavnici i državni organi o ovome imaju gotovo ne podeljen stav, a to je pravo na istinu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, danas bih postavila ministru zdravlja gospodinu Lončaru.

Činjenica je da Vlada i ministarstvo nastoje da poboljšaju uslove lečenja na sva tri nivoa, da se ulažu sredstva za izgradnju, adaptaciju i završetak kliničkih centara u Beogradu i Nišu, da se više opštih bolnica i domova zdravlja rekonstruiše, što treba da poboljša opšte uslove za lečenje naših pacijenata. Pozdravljam sve ovo, kao i napore da se povećaju plate zdravstvenim radnicima, lekarima, medicinskom osoblju, nemedicinskom osoblju, kako bi Srbija u dužem periodu mogla da obezbedi dovoljno medicinskog kadra koji želi da ostane i radi u Srbiji.

Pitanje koje želim da postavim ovog puta se odnosi na dijabetičare, a posebno na decu koja boluju od dijabetesa tipa 1, dakle na insulinu su. Naime, zbog prirode bolesti dijabetes tipa 1 zahteva svakodnevnu kontinuiranu kontrolu koja se u kućnim uslovima vrši više puta pomoću testova koji zahtevaju da se u toku dana sprovodi više uboda više puta i to je naročito za decu veliko opterećenje. Postoji mnogo bezbolniji način za merenje nivoa šećera u krvi, a to su aparati senzori, koji se bez uboda, odnosno bilo kakvog uzimanja krvi može odrediti taj dnevni nivo šećera. U evropskom zemljama, kao i u nekim zemljama u našem okruženju, ovi senzori su uvršteni na pozitivnu listu i troškove nabavke ovih senzora pokrivaju njihovi fondovi zdravstvenog osiguranja.

S tim u vezi, želim da pitam ministra zdravlja ima li mogućnosti da se ovi senzori registruju u našoj Agenciji za lekove, odnosno da Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje ove senzore uvrsti na pozitivnu listu i na taj način olakša dijabetičarima tipa 1 svakodnevnu kontrolu nivoa šećera u krvi, bez toliko uboda, a posebno je ovo važno za decu dijabetičare, kojih je u našoj zemlji sve više. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, danas govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju, donetim 2017. godine, kroz više zakonskih rešenja, gde je dat jedan pravni osnov za uređenje saradnje između visokoškolskih ustanova i poslodavaca.

Određena zakonska rešenja dala su pravni osnov da se unapredi saradnja visokoškolskih ustanova i privrede, mada njima nije stvoren pravni osnov da se uvede dualni model studija.

Pravni osnov za uvođenje dualnih studija predstavlja upravo Predlog zakona o kojem danas raspravljamo - Predlog zakona o dualnom modelu visokog obrazovanja.

Dualni model studija tretira i poslodavca kao i okruženje za učenje i studenta i visokoškolsku ustanovu koja želi i koja ima interesovanja za učešće svojih studenata u dualnom modelu studija.

Dualne studije su praktično vrsta učenja, odnosno obuke u toku studija, sa dobrovoljnim učešćem sve tri zainteresovane strane, odnosno grupe učesnika studenata visokoškolske ustanove i poslodavca.

Uporedna praksa razvijenih zemalja ima pozitivna iskustva, a oblasti u kojima se najčešće nude dualne studije su ekonomija, finansije, menadžment, tehnika, inženjerske nauke, informacione tehnologije, zdravstvo, odnosno medicinske nauke.

Osnovni cilj dualnog obrazovanja, u stvari i jeste to premošćavanje jaza između teorijskih i praktično stečenih znanja, te brzog prilagođavanja promenama u globalizovanoj ekonomiji ka kojoj težimo.

Jedna od zemalja koja ima dugu i bogatu praksu dualnih studija jeste Nemačka gde su dualne studije, studijske programe uključeni svi tipovi visoko školskih ustanova ali se od ukupnog broja, čak 64% ovog programa odvija u visokim strukovnim školama, zatim 23% na stručnim akademijama, a svega 7% na tradicionalnim univerzitetima i 6% na takozvanim dualnim visokim školama.

Dobar primer primene dualnog modela studija u visokom obrazovanju u javnom sektoru zastupljen je i u Francuskoj.

Predlog zakona o kome danas raspravljamo precizno utvrđuje sve uslove pod kojima će se odvijati dualne studije. Tako je predviđen i odnos teorijske nastave i praktične obuke, odnosno fond od 450 časova, aktivne nastave i 450 časova učenja kroz rad. To u ukupnom opterećenju od 900 časova odgovara maksimalnom opterećenju propisanom važećim standardima za akreditaciju studijskih programa na visokoškolskim ustanovama. Dakle, nema dodatnog opterećenja studenata koji se opredele za dualni model studija.

Dualni model se odlično pokazao u tehničko-tehnološkim i medicinskim naukama i pošto i sama dolazim iz sveta medicine, odnosno zdravstva, znam koliko je važan ovaj praktični deo obuke i provere stečenih teorijskih znanja u praksi.

Dualni model studija nije obavezan već predstavlja zakonsku mogućnost koju visokoškolske ustanove mogu i treba da koriste i uđu u njegovu realizaciju ali tek onda kada su obezbedile saradnju sa pouzdanim i motivisanim poslodavcima.

Uvođenje dualnog obrazovanja prestavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u okviru prioritetnog cilja obrazovanja za 21. vek. U Beogradu se, recimo, dualni modle srednjeg obrazovanja već sprovodi u deset srednjih škola, a oko 30% đaka u Srbiji, u srednjim stručnim školama uči po dualnom modelu obrazovanja. Znači, 83 škole i oko 600 preduzeća.

Tako da će uvođenjem modela dualnih studija predstavljati logičan sled stvari, odnosno veća je verovatnoća da će se studenti koji su učestvovali u dualnom srednjem obrazovanju opredeliti i za dualni model studija. Tako će se stvarati ne samo obrazovni, već i dovoljno praktično obučeni mladi stručnjaci, u tome vidim cilj dualnih studija.

Sa druge strane, značajno je da Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju prilagođen i potrebama privrede Srbije, a otvorio bi se i prostor za osnivanje novih naučnih instituta.

Živimo u vremenu u kome se promene brzo dešavaju i u kome je obrazovanje pod velikim pritiskom i važno je da se obrazovni sistem prilagodi tim okolnostima. Ja bih iskoristila ovu priliku da napomenem da smo evo pre nedelju dana otvorili jednu renoviranu osnovnu školu u Svilajncu, OŠ Jovan Jovanović Zmaj, da Svilajnac ima i srednju školu i da veterinarsko poljoprivrednu školu sa internatom i da se u Svilajncu već godinama unazad primenjuje ovaj sistem, tim pre što je tu i fabrika "Panasonik" koja te kadrove dobro koristi.

Dakle, dualno obrazovanje u celini, a posebno dualne studije saradnjom privrede sa škola i fakultetima predstavljaće rasadnih dobrih kadrova koji su nam potrebni sada, a i u budućnosti. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajuća.

Javljam se po amandmanu na član 5. Predloga zakona kojom se traži da se kupovinom stana pod posebnim uslovima, kojim bi trajno bila rešena stambena potreba pripadnika snaga bezbednosti, budu obuhvaćene i porodice sa više dece. Problem stambenog zbrinjavanja porodica sa više dece ne sme biti zaboravljen, niti na bilo koji način zanemaren. Shodno težini ovog problema, država je ovo pitanje već regulisala posebnim Zakonom o socijalnom stanovanju.

Imajući u vidu da se izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti odnose na određenu kategoriju lica, odnosno pripadnike snaga bezbednosti, uz izuzetak članova porodice palog borca, smatram da pitanje stambenog zbrinjavanja porodica sa više dece nema potrebe da bude obuhvaćeno i regulisano ovim predlogom zakona. Zahvaljujem se.

Hvala, gospodine Arsiću.

Poštovana ministarka sa saradnicima, danas govorimo o Koridoru E-761, odnosno o deonici Pojate-Preljina, koja je od izuzetnog strateškog značaja kako za Republiku Srbiju, tako i za ceo region.

Prvenstveno, govorimo o povećanju konkurencije i uopšte poboljšanju privrede u Republici Srbiji. Izgradnjom ovog Koridora očekuje se bolja povezanost sa međunarodnim saobraćajnicama, a samim tim i veći privredni i društveni razvoj.

Kako ste na početku istakli, najveći značaj ovog Koridora jeste povezivanje unutar Srbije i pravljenje puteva i umrežavanje našeg stanovništva.

Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja stavlja poseban akcenat na mrežu javnih puteva.

Strateški interes države definiše se kao formiranje trougla autoputne mreže Srbije, Beograd, Pojate, Čačak, Požega, Beograd, a u narednom periodu je unapređenje pravca E-761 - Pojate, Kruševac, Kraljevo, Čačak u cilju povezivanja Koridora 10 sa Rutom 4 i povezivanje Beograda i južnog Jadrana. Dakle, dvostruki je značaj izgradnje Moravskog koridora.

Opšti cilj je regionalno povezivanje i razvoj privrede regiona koji će pokriti ovaj Koridor. Inače, ovaj projekat treba da poveže sva veća naselja u regionu, što je jako bitno, ali i manja mesta, od Ćićevca, Stalaća, Kruševca, Trstenika preko Vrnjačke Banje, Kraljeva i Čačka.

Već smo čuli da je ovo područje u kome živi pola miliona stanovnika sa preko 20.000 malih i srednjih preduzeća sa 10 poslovnih i jednom slobodnom zonom.

Očekivano je da će privreda ovog regiona imati višestruke koristi kroz nova upošljavanja i angažovanje lokalnih privrednih subjekata. Mislilo se i o tome da se prave vremenske uštede, da se prave manji troškovi transporta, kao i unapređenje bezbednosti na autoputevima Srbije.

Savremen, moderan i bezbedan autoput jeste budućnost naše države i korak napred ka modernom tržištu, a povezivanje delova Republike Srbije sa međunarodnim koridorima 10 i 11 jeste preduslov za ekonomski razvoj, a samim tim i za bolji životni standard, što uopšte jeste cilj ove Vlade i jeste cilj vođenje ovakve politike.

Propisi koji su od značaja za predlog zakona uređuju oblast eksproprijacije, oblast planiranja, projektovanja, izgradnje, javnih nabavki i carinskih propisa. Kako bih globalno rekla, eksproprijacija je zaista jedan od najvećih problema saobraćajnica i namerno ne koristim širi termin nego baš saobraćajnica.

Ono je inače i predmet ovog zakona i po tome ima svoju važnost, a to je ubrzanje efektivne realizacije svih infrastrukturnih projekata, pre svega, utvrđivanje javnog interesa i pojedinačni postupci eksproprijacije, uglavnom skraćivanje rokova koji su propisani dosadašnjim zakonom o eksproprijaciji, kao i korišćenje svih pravnih sredstava koji nisu predviđeni materijalnim propisom.

Od posebnog je značaja da se poštuju svi rokovi, a i do sada smo sa rokovima uglavnom imali probleme i na drugim deonicama i za postupak regulisanja ovim predlogom zakona za celokupni obim radova na projektu na osnovu izbora strateškog partnera, uz poštovanje Ustava.

Ono što mislim da nije naglašeno jeste i važnost i pristup međunarodnim izvorima finansiranja, ne samo ovog, već i budućih infrastrukturnih projekata u Srbiji.

Posebno je važno uključivanje naših javnih preduzeća, „Puteva Srbije“, „Srbijavode“, zatim naših instituta, Instituta „Jaroslav Černi“, koji ima za cilj, ne samo izgradnju auto-puta, nego i trajno rešavanje sliva Zapadne Morave. Ovaj projekat znači radove na regulaciji Morave i vodotokova, čime će biti otklonjena opasnost od novih poplava u ovom području.

Angažovanjem lokalnih firmi u toku izgradnje, povećanim brojem usluga i trgovine u lokalnim samoupravama u kojima će se odvijati radovi, uticaće, naravno, na veći privredni rast i ovo jeste jedna velika investicija koja pokriva izgradnju puteva, između ostalog, i regulaciju reke, izgradnju telekomunikacija duž auto-puta i ova ukupna deonica nema ni tako malu dužinu. Znači, ukupna deonica imaće 110 kilometara.

Ovo je jedan afirmativan Predlog zakona i nešto što ima svoju širu dimenziju, jer znamo da tamo gde nema puteva, gde nema infrastrukture, nemamo ni ljude, a s obzirom da je strategija ove Vlade i popravljanje demografskog položaja zemlje. ovo je od izuzetnog značaja.

Sigurno će da će najveći benefit imati ljudi koji naseljavaju i koji su u krugu ovog Moravskog koridora, ali je isto tako bitan svaki kilometar puta, ne samo auto-puta, nego i uopšte lokalnih puteva, jer i tamo neko živi.

Kada smo već kod zapadne Morave, jedno od pitanja, velikih pitanja, jer je značajno za pomoravski okrug i za građane opštine Svilajnac jeste most na Velikoj Moravi. Već je pominjan nekoliko puta i pričala sam o tome kada smo govorili o železnicama. Znači, to je jedini most koji spaja opštinu Svilajnac, između ostalog opština, mala opština, ali u razvoju, most koji je pravljen posle Drugog svetskog rata i koji je, čini mi se, jedini most gde se prepliću drumski i železnički saobraćaj.

Naravno da ne može sve odjednom. Naravno da su planovi veliki, ali nije na odmet pomenuti svaki put i ukazati na one saobraćajnice ili ona mesta koja su nam usko grlo i koja predstavljaju problem u regulaciji, jer govorimo o modernim putevima, modernim prugama i o nekoj novoj budućnosti za Republiku Srbiju.

Moje koleginice, poslanici i kolege narodni poslanici SPS sa zadovoljstvom će prihvatiti ovaj Predlog zakona. Hvala.