Znači, sa dve rečenice, ali smo ministar da čuje, jer htela bih neko obrazloženje.
Govorila samo o Poljoprivredno veterinarskoj školi u Svilajncu, kao jednoj od najboljih škola. Problem se odnosi na druge poljoprivredne škole, jer ih tretiramo, kao rasadnik mladih kadrova i mladih poljoprivrednika. Od prošle godine sopstvene prihode, koje su te škole imale, a škole imaju sopstvene prihode zato što imaju svoje sopstvene ekonomije. Znači, ti prihodi se vraćaju u budžet. To je bilo isto, kao kad zaradite platu, onda je date roditeljima, a oni vam daju džeparac. U tom problemu su sada sve poljoprivredne škole u Srbiji, znači zakon je od prošle godine…(Isključen mikrofon.)

Hvala predsedavajuća.
Poštovane kolege narodni poslanici, prethodnih dana usvojili smo Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, glavna tema u većini diskusija kolega poslanika jeste Dunav kao naša najveća i najduža plovna reka, plovni put sa međunarodnim značajem.
Danas bih u tom konstekstu želela da postavim poslaničko pitanje ministarki saobraćaja, upravo u vezi sa Dunavom, kao međunarodnim plovnim putem. Dunav je najduža reka u EU i druga najduža reka u Evropi nakon Volge, dugačka oko 2850 kilometara i predstavlja veoma važan transportni koridor, Panevropski koridor 7.
To je jedini unutrašnji plovni put 10 Panevropskih koridora. Kroz Srbiju, Dunav veče u dužini od 588 kilometara od Bezdana do Timoka. Od toga 137,6 km predstavlja zajednički sektor sa Hrvatskom, a 299,35 km sa Rumunijom. Međutim, Dunav ima jedan problem koji ne omogućava optimalno korišćenje ovog vodnog puta.
Radi se o ogromnom broju potonulih brodova, od kojih su mnogi još iz Drugog svetskog rata. Samo na teritoriji Srbije u slivovima sve tri plovne reke, nezvanično se procenjuje da ima oko 650 potonulih brodova. To svakako utiče na bezbednost plovidbe koja nije ugrožena, ali je neophodno imati u vidu da se jedan deo tih potopljenih brodova nalazi na ivici plovnog puta.
Potopljeni brodovi predstavljaju ekološki, bezbedonosni i plovidbeni problem na Dunavu. U pojedinim olupinama se nalazi velika količina neeksplodiranih mina i druge ratne tehnike, što izaziva dodatnu zabrinutost. Sa druge strane, jedan od prioriteta Dunavske strategije koju je EU usvojila 2011. godine jeste upravo izvlačenje olupine brodova iz Dunava.
Za ovu namenu su budžetom EU za period 2014-2020. godine obezbeđena sredstva kojima je obuhvaćena i naša država. Kao jedan od značajnih učesnika u izradi strategije i Srbija je identifikovala svoje prioritete za tok Dunava koji protiče kroz njenu teritoriju.
Osim samog Dunava obuhvaćeno je i čišćenje i rečnih kanala, melioracija, uređenje plovnog puta i očuvanje domaćeg kulturnog nasleđa, a pilot projekat čišćenja Dunava od potonulih brodova, koji je Srbija predložila, odobrila je i evropska komisija, a naša Vlada usvojila.
Znamo da posao čišćenja Dunava nije lak, niti je potpuno bezbedan, jer osim olupina brodova ima i neeksplodiranih sredstava i zato zahteva posebnu mehanizaciju i obučenost kadrova koji bi na tome radili.
Upravo polazeći od ozbiljnosti i težine ovog posla, koji kao potpisnica Dunavske strategije moramo da obavimo, ovom prilikom želim da pitam ministarku saobraćaja – šta naša država preduzima na sprovođenju ovih zadataka, na kakve problem nailazi i da li je ovaj posao nekome poveren? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, govoriću o Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici sa posebnim naglaskom na populaciju dece. Podsetila bih kolege na poseban odbor, Odbor za prava deteta u okviru koga je, između ostalih, formirana i radna grupa koja je zadužena za kontrolu i sprovođenje Porodičnog zakona u delu koji se odnosi na zaštitu dece, kao i da vrši kontrolu primene ovog zakona od strane nadležnih organa, što je jako bitno.
Da je tema nasilja dostigla kulminaciju pokazuju nam svakodnevna dešavanja u okruženju, čak i sa smrtnim ishodom. Tu nema pravila ko je nasilnik, da li je obrazovan, neobrazovan, da li je mlad ili star, žena ili muškarac, čak i deca. Dobro je što je ovaj zakon nužan pokušaj da se nasilju stane na kraj. Ovim zakonom nećemo da iskorenimo nasilje, sigurno, ali sagledavanje propusta i popravljanje postojećeg stanja daje nadu i utisak da se nešto radi na tom planu.
Prema svetskim statistikama jedan od četiri muškaraca biće nasilan prema svojoj partnerki tokom života, a deca su prisutna u 80% nasilja u porodici. Deca koja su gledala nasilje u svojoj porodici mogu biti svesni destruktivnosti ovog dešavanja i ovog obrasca, ali kao odrasli ne mogu da kontrolišu svoj bes. Dečaci i devojčice koji su bili svedoci nasilja u porodici pod duplo su većim rizikom da budu sami nasilni. Regulacija njihovih emocija je otežana, a potreba za dominacijom raste. To je jedini način opstanka za ovu decu, tako da deca žrtve postaju i nasilnici.
Istraživanja takođe navode da deca različitog uzrasta različito reaguju na nasilje. Predškolska deca se povlače u sebe, školska deca se osećaju nesigurno, gube interesovanje za školske aktivnosti, tuku se sa vršnjacima i tako skreću pažnju na sebe. Adolescenti pored neuspeha u školi imaju veliki rizik delikvencije i bolesti zavisnosti. Između jedne trećine i jedne petine svih mladih koji su na neki način povezani sa bolešću zavisnosti bilo je izloženo porodičnom nasilju u bilo kom obliku, fizičkom, emocionalnom ili verbalnom. Kad zasnuju porodicu, često i sami postaju nasilni.
Većina ovih događaja nikada ne bude prijavljeno i to ćutanje podstiče nasilje u porodici. Rekla bih i da je ćutanje vid negacije da se nasilje uopšte dešava, a negaciji žrtve pribegavaju upravo iz straha i od suočavanja sa posledicama prijavljivanja, misleći da ulaze u nešto nepoznato, nešto strašnije i stresnije od trpljenja nasilja ili stida, ili iz pogrešnih verovanja da to rade zbog svoje dece, odnosno da ćutanjem štite svoju decu. I tu dolazimo do ovog zakona.
Do sada su se svi ponašali u okviru svog feuda, i isključivo svoje nadležnosti. Svako je gledao problem iz svog dvorišta i pri prijavljivanju nasilja ta nepovezanost između institucija dovodila je do nepoverenja žrtve, jer se problem ne rešava, i susretala se stalno sa tim - mi nismo nadležni. Povezivanje službenika sada policije, suda i centara za socijalni rad jeste veliki pomak.
Jedino ta želja da se deca zaštite i taj snažan roditeljski poriv jeste u stvari veliki pokretački motiv da roditelji prijave nasilje, jer odatle sve i potiče i da se potraže profesionalna pomoć, pomoć ovih institucija u koje će imati poverenje, jer to je od ključnog značaja.
Treba naglasiti da je nasilje problem koga je bilo i koga će biti i u buduće i zato treba raditi na prevenciji nasilja i zato je ova poslanička grupa uložila veliki trud da to na neki način sagleda i pokaže i ova grupa je podnela amandmane, s tim što naglašavamo da je značaj ovako velikog problema, znači jednog dugog niza godina, gde se nije mnogo radilo na prevenciji i na rešavanju problema eskaliralo sada ovakvom vrstom i ovolikom količinom nasilja. Tako da smo mišljenja da je prevencija nešto na čemu se mora raditi.
Zato sam i pobrojala sve ove etape, znači, rad u vrtiću, u školi, uključivanje apsolutno svih institucija ne samo centara za socijalni rad, i ne samo pripadnika MUP-a.
Naglašavam značaj ove Nacionalne strategije za sprečavanje nasilja, koju smo podneli u amandmanu, jer nasilje nije problem jedne institucije, nije problem pojedinca, nego je problem društva u celini. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.
Poštovana ministarko Mihajlović, kolege poslanici, amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji glasi: „U članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama stavovi 6. i 7. brišu se“. Ovi stavovi u Predlogu zakona glase: „Dodelu sredstava za izgradnju i izvođenje radova na tehničkom održavanju međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva vrši Direkcija za vodne puteve, na osnovu sprovedenog postupka javne nabavke u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke. Dodelu sredstava za izgradnju i izvođenje radova na tehničkom održavanju državnih vodnih puteva vrši ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje tih državnih vodnih puteva na osnovu sprovedenog postupka javne nabavke, u skladu sa zakonom koji uređuje te javne nabavke“. Članom 3. propisuje se detaljnije uređenje načina finansiranja obavljanja poslova tehničkog održavanja i uslova koje moraju da ispunjavaju privredna društva kojima će se ovi poslovi poveravati u postupcima javnih nabavki.
Smatramo da je upravo poverenje ovih poslova privatnim pravnim licima odgovoran odnos Vlade prema javnim resursima i javnom novcu. Ovim predlogom se upravo ukida svojevrsni monopolski položaj Direkcije za vodne puteve na obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva. Iako će se navedeni poslovi poveravati privatnom sektoru, prevashodno na državnim plovnim putevima, oni će uvek biti pod stručnim nadzorom Direkcije, što je bitno.
Smatram da je dvostruki efekat ovog rešenja. Prvo, oslobađaju se budžetska sredstva za druge namene, na primer, socijalne prirode ili neke druge i, drugo, poverava se privatnom sektoru da uz javnu kontrolu i nadzor privatnim kapitalom obavlja javne poslove, što je u skladu sa pregovaračkim postupkom o slobodi konkurencije. Iz navedenih razloga, smatramo da ovaj amandman na član 3. ne treba prihvatiti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko Mihajlović, saradnici i narodni poslanici, izmenama i dopunama Zakona o plovidbi koje su pred nama zadovoljeni su svi aspekti, pravni, ekonomski, fiskalni i bezbednosni. Kroz ove izmene i dopune Zakona doprinosi se povećanju javnih prihoda i poreza, ali se i vrše određene uštede u budžetu Republike Srbije. Bitno je da su sa ovim izmenama saglasne odgovarajuće grupacije Privredne komore Srbije koje su učestvovale u pripremi ovog zakona. Na osnovu ovih konstatacija, sagledavanja stanja iz ove oblasti i potrebe da se ono promeni i pretoči u izmene predmetnog zakona, smatram da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama treba podržati.
Pored značajnih izmena u pogledu regulisanja čarterovanja jahti i ekonomskog značaja, veoma je bitan i bezbednosni sadržaj. U svojoj diskusiji istakla bih odredbu koja se odnosi na usklađivanje sa Zakonom o istraživanju saobraćajnih nesreća koji je Skupština usvojila pre godinu dana.
Kada su prošle godine usvojene izmene i dopune Zakona o plovidbi, pozdravljen je i tadašnji predlog da Ministarstvo preuzme od Lučke kapetanije sprovođenje postupaka, ispitivanje plovidbenih nezgoda sa smrtnim ishodom ili teškim telesnim povredama. Istaknuto je tom prilikom da se ovim rešenjem može doprineti unapređenju bezbednosti plovidbe i preovladalo je mišljenje da bi trebalo u narednom periodu uvesti sličnu praksu koja će se odnositi i na železnički i na avio saobraćaj.
Par meseci kasnije, Ministarstvo je predložilo potpuno novi zakon - Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Ovim zakonom su objedinjena sva tri vida saobraćaja u pogledu istraživanja nezgoda i nesreća, i to smo bezrezervno podržali. Zakonom o istraživanju saobraćajnih nesreća uređuju se istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom, železničkom, zatim istraživanja pomorskih i plovidbenih nesreća i nezgoda, a vrlo je bitno da se njime uređuje nadležnost i ovlašćenja organa za sprovođenje istraga i postupak istraživanja, kao i vršenje nadzora nad primenom ovog zakona.
Ovim zakonom je formiran i Centar za istraživanje, kao nezavisna institucija. Ja bih ovu priliku iskoristila da gospođi ministarki Mihajlović postavim pitanje, a pitanje je dokle se stiglo sa formiranjem Centra i da li su sva podzakonska akta potrebna za sprovođenje donesena?

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, narodni poslanici, imali smo danas ceo dan za razmatranje ove teme, a ja ću u ovom svom današnjem obraćanju govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana za izgradnju deonice Ljig – Boljkovci, Boljkovci – Takovo, i Takovo – Preljina, autoputa E 763 u Republici Srbiji.
Dakle, čuli smo danas dosta toga i situacija je prilično jasna. Sporazum je potpisan 2. februara 2012. godine kao rezultat međusobne saradnje Srbije i Azerbejdžana i strateškog položaja Srbije uključivanje Srbije u Koridoru 11. Koridor 11 je od velikog strateškog pitanja za Srbiju i od ovog koridora najviše koristi će i imati Srbija, a u širem smislu povezaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i morskim putem Italiju.
Mi kao država imamo strategiju razvoja transporta Republike Srbije i ukazala bih da se izgradnja autoputa kroz Srbiju izvodi u skladu sa ovom strategijom razvoja.
Sporazumom su predviđena sredstva u iznosu od 300 miliona evra, dok ukupna vrednost projekta iznosi 308 miliona evra. Do sada je realizovano 79,5 procenata ukupnog iznosa, što ovaj kredit čini veoma uspešnim, a da bi se predviđena sredstva iskoristila u potpunosti, neophodno je da period raspoloživosti sredstava produži i upravo zbog toga je 22. septembra ove godine potpisana izmena i dopuna sporazuma, kojom je predviđeno da se sredstva mogu iskoristiti do maja naredne godine.
Na osnovu ovog sporazuma pokrenuta je i izgradnja novog autoputa koji je doprineo da se angažuje domaća građevinska operativa kao i podizvođači i dobavljači i kooperanti. Razvojem i unapređenjem privrede, zatim ulaganjem ovakve kapitalne investicije podiže se bruto domaći proizvodi i omogućava razvoj privrede. I, upravo su infrastrukturni projekti jedan od preduslova za zdravu ekonomiju.
Ja bih ovom prilikom pohvalila domaće firme, ne znam od kada mi mislimo da ništa sami ne možemo da uradimo, mislim da bi trebalo da sačuvamo ovo malo naših državnih firmi i ovo što je ostalo i kao što reče ministar Vujović, a uzgred, ja bih zaista i da pohvalim sva ova današnja izlaganja i obrazloženja za koja mislim da su sasvim na mestu. Na kraju, ministar je celog dana sa nama i kao što ste rekli 70% radova su podizvođači iz Srbije, što znači da se imalo takta da se uključe naše privatne firme, a to znači i uposleno nekih oko 1000 ljudi, naših ljudi i novih radnih mesta.
Koliko su investicije i infrastruktura u nekom mestu bitne - pomenula bih primer opštine Svilajnac koja već unazad sedam, osam godina radi na svojoj infrastrukturi da bi postigla neki nivo i sada je problem vezano za ove kredite o kojima pričamo, ovaj most na Velikoj Moravi. Pretpostavljam da je većina vas dolazila u Svilajnac i zna koliko taj most pravi problem i bilo bi dobro ne samo za građane Svilajca nego uopšte za RS da se obezbede sredstva jer je republička investicija, pošto smo završili projekte i eksproprijaciju i da su pošto prethodne vlade pokušavale, nadam se da će ova sadašnja Vlada imati sluha za to.
Uzgred, opština Svilajnac ostvarila je najveći suficit u Pomoravskom okrugu.
Da se vratim na našu temu. Ovim projektom, odnosno ovim sporazumom mi imamo tri dobre stvari – nove investicije, razvoj infrastrukture, provlačenje novih investitora. Zatim, ovim dobijamo i veću bezbednost u saobraćaju jer izgradnjom autoputa rasterećuje se Ibarska magistrala i nadamo se da će to doprineti daleko većoj bezbednosti.
Čini mi se da danas niko nije pominjao demografsko pitanje, što smatram da izgradnja novih autoputeva, spajanje te centralne Srbije sa Beogradom, što je izuzetno važno i od velikog značaja. Tako da u danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće ovaj sporazum. Hvala.