Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo poslanici, Poslanička grupa G17 plus će glasati za ovaj predlog rebalansa, a ja ću ukratko da objasnim razloge zbog kojih se Poslanička grupa G17 plus odlučila na ovakav potez. Imali smo iscrpnu elaboraciju ministra, a ja ću da probam da posvetlim neke stvari o kojima ministar nije dovoljno govorio.
Za dve i po godine koliko traje ovaj saziv, odnosno koliko traje ova vlada, ovo je šesti zakon o budžetu. Usvojili smo tri budžeta i ovo je treći rebalans. Ako bismo sve te zakone hronološki poređali, mogli bismo da uočimo jedan trend poboljšanja kvaliteta, počev od budžeta za 2004. godinu, preko rebalansa, pa do ovog rebalansa za 2006. godinu.
Ukratko bih se osvrnuo na ranije predloge budžeta i rebalansa, s tim da vas podsetim da smo u tim budžetima videli puno stvari koje su bile potpuno zaboravljene u javnim finansijama Srbije. Govorio bih o suficitu kao kategoriji koja se posle ko zna koliko godina prvi put pojavila u budžetu za 2005. godinu.
Govorio bih o smanjenju javne potrošnje, koja se isto tako pojavila i omogućila suficit budžeta. Ono što je, takođe, pozitivno i novo to su ne samo zakoni o budžetu, nego i ostali zakoni koji su doneti iz oblasti finansija, na predlog Ministarstva finansija, to su zakoni koji su omogućili rasterećenje privrede, a samim tim i proširenje baze za prikupljanje poreza, jer je poznato da su u svim budžetima poreski prihodi procentualno najveći prihodi. U srpskom budžetu je to preko 80%, najčešće i blizu 90% otpada na poreske prihode.
Šta je omogućilo ovaj rebalans budžeta? Ovaj rebalans budžeta omogućilo je ostvarenje budžeta za 2006. godinu. Mi smo pre budžeta za 2006. godinu doneli budžete za 2004. i 2005. godinu i pokazalo se da su to bili održivi budžeti, a ostvarenje u prvih osam meseci budžeta za 2006. godinu je bilo proporcionalno vremenskom periodu, tako da su prihodi budžeta ostvareni sa 66%, što je, otprilike, dve trećine protekle godine, odnosno tačno, jer za osam meseci je proteklo dve trećine godine.
Poreski rashodi su isto tako ostvareni proporcionalno vremenu, a u skladu sa Predlogom budžeta. Razlika se pojavila, 32 milijarde suficita, na osam meseci. Ako se to projektuje na celu godinu, biće oko 49 milijardi, što je povećanje u odnosu na projektovani suficit za 10 milijardi dinara. To je nešto što je omogućilo da se razmišlja o suficitu. O suficitu je moglo da se razmišlja i na osnovu toga što su makroekonomski parametri u Srbiji postali stabilni.
Došli smo do toga da su devizne rezerve u Srbiji 10,5 milijardi dolara, došli smo do toga da će najverovatnije inflacija biti jednaka projektovanoj, odnosno jednocifrena, a iz izlaganja ministra danas smo čuli da postoji mogućnost da inflacija u ovoj godini bude i manja od 9%. Došli smo do toga da su realne plate u Srbiji porasle za oko 9% i, ono što je posebno karakteristično u svemu tome, to je da je rast plata u privredi brži nego rast plata u vanprivredi. Već je druga godina kako se to dešava, a inače, za neki period od ranije to nije bilo karakteristično.
Porast prihoda u rebalansu budžeta iznosi 33 milijarde i 369 miliona, što je 6,84% više u odnosu na prihode projektovane Predlogom budžeta. Najveća stavka porasta je ekonomska klasifikacija 74, to su neporeski prihodi i njihovo povećanje je 44 milijarde i 700 miliona. To je neusaglašeno, a neko bi mogao da pomisli da je javna potrošnja porasla za toliko.
Ako pogledamo strukturu porasta rashoda po rebalansu budžeta, utvrdićemo da se na rashodnoj strani pojavljuje jedna nova kategorija, a to su – kapitalni izdaci za realizaciju Nacionalnog investicionog plana, u iznosu od 33 milijarde i 31 milion dinara, što je 57% i malo više od ukupnih povećanja rashoda. Pažljivom analizom, utvrđujemo da rashodi koji su standardni u budžetu rastu za 5,4%, ili 24 milijarde, što je manje od prihodne strane.
Mišljenja sam, u našem narodu se to kaže, da je mnogo teže napraviti prihodnu stranu, a lakše stranu trošenja. Zato bih ja svoju elaboraciju i jedan deo svog vremena posvetio prihodnoj strani i strukturi prihodne strane.
Već sam kazao da stavka koja je najviše porasla u prihodnoj strani jesu – neporeski prihodi. Inače, ako gledamo poreske prihode, koji u rebalansu budžeta iznose 87%, utvrdićemo neke promene u odnosu na Predlog budžeta za 2006. godinu. O čemu se radi?
Radi se o tome da se poreski prihodi u Predlogu budžeta i Predlogu rebalansa razlikuju za nekih 2,5%, odnosno odnos između Predloga budžeta i rebalansa je 97,6%, što se tiče poreskih prihoda.
Ako uđemo u strukturu svega toga, onda vidimo ono što je posebno interesantno – da se PDV, odnosno da se planira da prihodi od PDV-a budu za 7,3% manji nego što su planirani u Predlogu budžeta. Šta se desilo?
Poznato je u svetu, iz zemalja koje su ranije od nas uvele PDV, da je druga godina njegove primene karakteristična po tome da prihodi od PDV padaju i njihovo učešće u bruto društvenom proizvodu se smanjuje u odnosu na prvu godinu primene PDV.
Takođe, poznata je i činjenica da PDV u Srbiji koji proističe od uvoznih proizvoda ima ukupno učešće od 60% u ukupnom PDV, a učešće od domaćih proizvoda je u vrednosti 40% ukupnog PDV.
Pošto smo u ovoj godini imali jačanje dinara, onda je jasno zašto se prihodi PDV jednim delom smanjuju – jer je nivo cena uvoznih proizvoda niži zbog promene kursa. Imamo apresijaciju dinara u ovom periodu.
Akcize će biti uvećane za neku malu vrednost, a carine se smanjuju. Zašto se smanjuju carine?
Carine se smanjuju jer se smanjuje carinska osnova, iako već drugu godinu imamo konstantan rast izvoza. To je veoma bitno za makroekonomsku stabilnost i u evrima taj rast iznosi 26,2%. Ali, smanjio se kurs dinara prema evru, pa su se i carine smanjile za nekih 4,5%. Ono što raste je porez na dohodak građana.
U vezi s tim bih istakao o čemu se radi. Zna se da ova vlada, odnosno Ministarstvo finansija, koje vode ljudi iz G17 plus, ispunjava svoja predizborna obećanja time što smanjuje opterećenja na lična primanja.
Logično, iza toga bi sledilo da se smanji i porez za dohodak građana. Međutim, mi imamo, doduše, minimalno ali jedno povećanje poreza na dohodak građana, što je posledica veće osnovice koja je obuhvaćena tim porezom na dohodak građana.
(Predsednik zvonom opominje poslanike.)
Porez na dobit preduzeća je prihodna stavka koja je najviše porasla. To je posledica poslovanja preduzeća u znatno stabilnijim uslovima, smanjivanja sive ekonomije i toga što su preduzeća, praktično, prinuđena da iskazuju svoj pravi poslovni rezultat, jer sa lošim bilansima kod banaka više ne mogu da dobiju kredite, a privreda je u takvom stanju da bez kredita ne može da se razvija dalje.
Na kraju, šta bi moglo da se kaže o svemu ovome?
Do sada smo imali razvojne budžete, budžete sa suficitom.
Novina kod ovog rebalansa jeste što ovoga puta imamo programski budžet i, praktično, imamo planiranje za dve godine, dok Ministarstvo teži da to planiranje bude za pet godina. Zato će na računu budžeta na kraju 2006. godine biti 110 milijardi, jer su to sredstva planirana za potrošnju u idućoj godini.
Uvođenjem kapitalnih izdataka za realizaciju Nacionalnog investicionog plana od 33 milijarde i onim što je bilo planirano u budžetu za 2006. godinu, imamo učešće kapitalnih investicija u društvenom proizvodu, ove godine, za 3%.
Poznato je da je potrebno da kapitalne investicije budu, otprilike, oko 5% društvenog proizvoda da bismo imali održiv razvoj. Ove godine je to 3%, a za iduću godinu je planirano 6% i očekuje se da će taj trend biti zadržan i u narednim godinama.
Smatram da sam izneo dovoljno razloga da, pored Poslaničke grupe G17 plus, koja će sigurno glasati za ovaj zakon, i druge poslaničke grupe glasaju za rebalans budžeta. Hvala. (Aplauz.)

Povodom izlaganja mog uvaženog kolege Zorana Krasića, želeo bih da kažem nekoliko reči.

Potpunu neistinu je rekao kada je konstatovao da će uvećanjem izvornih prihoda biti povećano zahvatanje od građana.

Ovim zakonom je samo porez na imovinu prestao da bude ustupljeni prihod, pa su zato i ustupljeni prihodi lokalnih samouprava manji, a postali su veći izvorni prihodi, jer je porez na imovinu postao izvorni prihod. Od ustupljenog postao je izvorni, nema novih zahvatanja.

Da se ne bi ni kolege poslanici, a i javnost dovodila u zabludu, smatram da je bilo neophodno da ovo kažem i ispravim kolegu Krasića.

Opet moram lično, jer radi se o ličnom tumačenju zakona.

Gospodine Krasiću, vi ovo ne razumete. Ovde je jedan prost račun, a da taj račun znate, ne biste studirali pravni fakultet, jer obično oni koji znaju račun i matematiku ne studiraju prava.

Prema tome, prevideli ste činjenicu, pokušali ste da tumačite tabelu i u toj tabeli ste videli uvećanje izvornih prihoda, samo zato što je porez na imovinu proglašen za izvorni prihod. Hvala lepo.

U velikoj meri se slažem sa diskusijom gospodina Petronijevića. Mislim da je ova njegova diskusija kucanje na otvorena vrata.

Dakle, 50%, koliko se njegovim amandmanom traži, već je obezbeđeno kroz povećanje transfera lokalnim samoupravama. Poznato je da je zakonom transfer povećan sa 1,175 na 1,7% bruto društvenog proizvoda. Time je na sigurniji način obezbeđena količina sredstava za lokalnu samoupravu, jer promenama Zakona o porezu i doprinosima na lična primanja ne može tačno da se modelira kako će izmena u Zakonu o doprinosima koja se odnosi na cenzus od 5.000, kako će u kojoj opštini da deluje.

U transferima imamo obezbeđen siguran mehanizam da nijedna od opština u Srbiji ne bude oštećena izmenama propisa. Imamo i transfer za ujednačavanje i kompenzacioni transfer i tranzicioni transfer. Postoji lepeza mogućnosti kojom se eventualno umanjenje sredstava lokalnim samoupravama može u potpunosti da nadoknadi.

Mislim da je zakonom potpuno obezbeđen i ravnomerni razvoj i decentralizacija, a to su prvi koraci u decentralizaciji, ali i bez prvih ne mogu da uslede neki ozbiljniji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i predstavnici Ministarstva, dame i gospodo poslanici, pred nama je zakon o finansiranju lokalne samouprave koji je višestruko interesantan.
Interesantan je po načinu kako je nastao i po tome što je nespecifičan u odnosu na druge zakone, jer je imao vrlo široku javnu raspravu iz koje je proizašao predlog koji je pred vama.
Ovaj zakon je nastao na pravi način. Nastao je kao plod saradnje dve suprotstavljene strane. Na jednoj strani je Ministarstvo finansija, na koje su lokalne samouprave često davale primedbe o nivou sredstava koja se transferišu sa republičkog na opštinski nivo, a na drugoj strani je bila nevladina organizacija Stalna konferencija gradova, kao predstavnik tih do sada vrlo često nezadovoljnih lokalnih samouprava.
Predlog zakona koji je pred nama je nastao po modelu koji je uradila Stalna konferencija gradova i opština i uz neke male dorade i izmene Ministarstva finansija došli smo do ovakvog predloga.
Smatram da je značajno da pre nego što krenem na diskusiju o samom zakonu kažem i mali istorijat ovakvog nivoa transfernih sredstava u poslednjih nekoliko godina, jer je godišnji zakon, koji je ovaj saziv donosio do sada tri puta, uvek izazvao brojne polemike. Za 2004. godinu godišnji zakon je bio, da ga tako nazovem, prelazni, jer je zbog buduće pojave poreza na dodatu vrednost i ukidanja poreza na fond zarada od 3,5% menjan sistem finansiranja lokalne samouprave.
U 2005. godini imali smo prvi put transferna sredstva koja su se u tom godišnjem zakonu pojavila kao gotove cifre i izazvala nezadovoljstvo kod predstavnika većine lokalnih samouprava. Takođe, u godišnjem zakonu za 2005. godinu pojavljuje se porez na zarade kao značajan izvor sa 30% ukupnog poreza na zarade ubranog na teritoriji jedne opštine. To su, u stvari, bila sredstva koja su prenošena lokalnim samoupravama, da bismo u 2006. godini imali predlog ponovo transfernih sredstava, koja su po dogovoru, ovog puta sa Stalnom konferencijom gradova, uvećana za opštine 19,9%, a za gradove 5% i 40% u učešću poreza na zarade.
Šta je karakteristično za ovaj zakon? Pored toga što sam rekao da je karakterističan način njegovog nastajanja, i to je jedna potpuno demokratska procedura, imamo nešto što sada predstavlja sigurnost – prvi put se iznos transfernih sredstava vezuje za bruto društveni proizvod, tako da bi on mogao da bude za svaku godinu predvidljiv za lokalne samouprave. I ne samo za jednu godinu, nego i za više godina unapred, s obzirom na činjenicu da se iznos od 1,7% u zakonu vezuje za u tom trenutku poznati bruto društveni proizvod, i tu se ne radi ni o kakvoj prevari, vezaću se malo za izlaganje prethodnog kolege.
Prvi put se sada pojavljuje procenat bruto društvenog proizvoda kao ograničavajući faktor, odnosno izvor za cifru transfernih sredstava. Do sada toga nije bilo. Da bi objašnjenja i upoređenja do sada važećeg zakona i modela koji se predviđa ovim zakonom bila jasnija, onda je to vezano za bruto društveni proizvod i to je bilo 1,175 poznatog bruto društvenog proizvoda, odnosno bruto društvenog proizvoda iz 2004. godine koji je iznosio 1.310 milijardi, tako da se ne radi ni o kakvoj prevari.
Moralo je da se pođe od nečega i pošlo se od bruto društvenog proizvoda od 1.310 milijardi i predviđanje za 2007. godinu kreće se na preko 2.000 milijardi, a za 2006. godinu to bi trebalo da bude oko 1.900 milijardi, ali to je nešto što nije bitno za ovaj zakon. Bitan je bruto društveni proizvod za 2005. godinu, jer on će biti osnov za određivanje transfernih sredstava za lokalne samouprave za 2007. godinu. Tu se predviđa rast od nekih 350 milijardi, tako da će bruto društveni proizvod biti 1.650 milijardi, a transferna sredstva nešto manje od 28 milijardi.
Time će se u potpunosti pokriti ono što se pretpostavlja da će biti manjak u budžetima lokalnih samouprava, a to su sredstva od poreza na zarade, jer prema simulacijama i proračunima koji su rađeni u Ministarstvu, usled smanjenja stope poreza na zarade od 14 na 12 i uvođenja neoporezivog cenzusa od 5.000 dinara, smanjenje ukupnih prihoda po tom osnovu na nivou Republike će biti oko 31 milijarda.
S obzirom na činjenicu da oko 40% od tih prihoda ide lokalnim samoupravama, to je 12 milijardi, a malopre sam spomenuo cifru od 28 milijardi u odnosu na 15,4 milijarde, koliko su sada transferna sredstva, znači da će u potpunosti republički budžet podneti teret smanjenja poreza na zarade, da lokalne samouprave taj deo neće ni osetiti. To je jedan aspekt.
Drugi aspekt je taj da moramo da gledamo i pozitivno dejstvo ovog zakona o smanjenju poreza na zarade, jer taj zakon bi trebalo da stimuliše zapošljavanje, tako da će prihodi po tom osnovu da se uvećaju, odnosno uvećaće se osnovica na koju se primenjuju stope, tako da će ukupni prihodi porasti.
Ono što bi svakako trebalo istaći kada se govori o ovom predlogu zakona jeste da on još više ujednačava transfere po glavi stanovnika u opštinama Srbije u zavisnosti od fiskalne snage pojedine opštine. Već smo čuli sa ove govornice da je bez transfera za ujednačavanje, bez transfernih sredstava koja se koriste za ujednačavanje taj odnos između najrazvijenije i najnerazvijenije opštine 1:16, da je u postojećem zakonu taj odnos smanjen na 1:10, a ono što je posebno pozitivno, taj odnos će Predlogom zakona, kada bude usvojen, biti smanjen na 1:5,6 i to je nešto što omogućuje ravnomerni razvoj.
To sigurno nije jedini izvor obezbeđivanja ravnomernog razvoja. Postoje i druga podsticajna sredstva na nivou Republike kojima se radi na ujednačavanju razvoja opština, ali svakako je značajan i ovaj doprinos iz transfernih sredstava.
Predizborno obećanje većine stranaka, a svakako stranke G17 plus, je da će kada stranka G17 plus bude u vlasti, kao što je sada, doći do decentralizacije. Ovim zakonom vidimo prve korake na decentralizaciji, odnosno ovde se govori o fiskalnoj decentralizaciji i jedan vrlo značajan porez prelazi u izvorne prihode.
Ono što prati ovu promenu, iz nivoa ustupljenih prihoda porez na imovinu prelazi u izvorne prihode lokalne samouprave, a sa tim i administracija ovog poreza, dakle, lokalne samouprave su u mogućnosti da od 1. decembra 2006. godine krenu sa preuzimanjem ingerencija naplate i administracije ovog poreza.
Zašto je ovo značajno? Ovaj porez je poznat po tome da ima vrlo nisku naplatu.
Naplata ovog poreza se do sada kretala negde oko 40% i objašnjenje za to je mala zainteresovanost republičke poreske uprave i nemogućnost, nedovoljan broj ljudi i nedovoljno resursa da se ovaj porez prati i naplaćuje.
Još jedna stvar koja je karakteristična za ovaj porez je i to što evidencija o imovini na nivou Republike, a samim tim i na nivou lokalnih samouprava, nije dovoljno dobra, da ta imovina nije evidentirana u stopostotnom iznosu, ni približno u stopostotnom. Primer za to je opština Paraćin, koja je samoinicijativno u poslednjih nekoliko godina radila popis imovine i došla do podatka, kada je taj popis završen, da je imovina na teritoriji opštine Paraćin dvostruko veća nego ona koja se vodila do sada u evidencijama poreske uprave.
Zašto je logično da ovaj porez postane izvorni prihod lokalne samouprave? Logično je zbog toga što su i građevinske inspekcije koje daju dozvole za izgradnju objekata, a to je pretežno imovina na koju se naplaćuje porez, dakle, opštinske službe. I, sa pravom komunikacijom između jednog opštinskog organa, građevinske inspekcije, urbanističke inspekcije, urbanističkih organa i lokalne poreske uprave lako se dolazi do podataka o tome šta sve čini imovinu jedne lokalne samouprave, a iza toga administracija, odnosno izdavanje rešenja i praćenje naplate je mnogo bliže referentima koji su u poreskoj lokalnoj upravi, nego da su to neki iz Republičke poreske uprave.
Između ostalog, prelaskom poreza na imovinu u izvorni prihod povećava se procentualno učešće izvornih prihoda u ukupnim prihodima jedne lokalne samouprave, što je preporuka Saveta Evrope i što Savet Evrope snažno podržava.
Ako govorimo o ravnomernom razvoju Republike Srbije i mogućnostima koje nerazvijene opštine dobijaju ovim predlogom zakona, svakako bi trebalo govoriti i o tri vrste transfera koji služe za ujednačavanje prihoda lokalnih samouprava po glavi stanovnika.
To je transfer za ujednačavanje koji se koristi u slučajevima kada su ustupljeni prihodi jedne lokalne samouprave manji od 90% republičkog proseka, izuzimajući gradove Srbije. To je kompenzacioni transfer, koji se koristi u slučajevima kada ni jedna druga vrsta transfera ne može da nadoknadi umanjenje sredstava koje je nastalo izmenom poreskih propisa i to je pojava koja se pojavljivala i ranije u sredstvima. I, to je tranzicioni transfer, koji se pojavljuje u slučajevima kada nijedan od ova druga dva transfera ne dovodi do nivoa, odnosno kada su sredstva jedne lokalne samouprave ukupno umanjena za više od 5%, nego što je prosek Republike.
Šta još želim da kažem? Ono što je dobro u ovom trenutku u ovom predlogu zakona je formiranje komisije za praćenje finansiranja lokalne samouprave.
To je komisija koja je paritetno sastavljena od predstavnika Vlade, odnosno u njoj će verovatno biti predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva za lokalnu samoupravu i druge zainteresovane strane za rešavanje ovog problema, a to su predstavnici lokalne samouprave koji će biti predloženi od Stalne konferencije gradova i opština.
Prema tome, pred nama je moderan evropski zakon, zakon koji uređuje jednu vrlo važnu materiju, koja do sada nije bila, jer ovo je prvi zakon o finansiranju lokalne samouprave; do sada je finansiranje lokalne samouprave samo u naznakama bilo rešeno kroz Zakon o lokalnoj samoupravi.
Jedan deo je izvučen, pretvoren je u zakon o finansiranju lokalne samouprave, koji je kroz ove razvojne faze o kojima sam pričao, znači u budžetu za 2004, 2005. i 2006. godinu, a za 2007. godinu, ja mislim potpuno, uredio finansiranje lokalne samouprave na jedan transparentan način. On u sebi sadrži, to moram da kažem, sva dobra iskustva iz dosadašnjeg načina finansiranja, plus su na to dodate neke nove tehnike koje su povećale javnost ovog finansiranja. Poslanička grupa G17 plus će svakako glasati za ovaj zakon, ali pozivam i druge poslaničke grupe da daju podršku ovom zakonu.

Gospodin Avramov je u svom prethodnom izlaganju rekao da ima priliku da izađe za ovu govornicu i da govori istinu. U potpunosti verujem da on ima želju da govori istinu, ali u svom prethodnom izlaženju za govornicu je rekao nešto što ne bih mogao da nazovem, možda je zamena teza, neću da upotrebim neki teži izraz...
Rekao je da je 2004. godine Šid imao transferna sredstva u iznosu od 60 miliona.
Godine 2004. nisu postojala transferna sredstva u smislu kao što su 2005. i 2006, tako da su za 2006. godinu transferna sredstva od 58 miliona neuporediva sa nečim što ste vi nazvali transfernim sredstvima za 2004. od 60 miliona. U 2006. sigurno imate joše jedan značajan deo ustupljenih poreza, tako da su to dve neuporedive veličine i ja vas upozoravam na taj momenat.
Niste vi jedini predsednik opštine koji to koristi kao argument da naglasi da opštine u kojima su predsednici iz G17 plus imaju veća sredstava nego neke druge opštine. Na kraju krajeva, svi smo imali prilike da vidimo Predlog zakona. Ovim predlogom zakona se postiže potpuna transparentnost u dodeljivanju sredstava. Hvala vam.

Mislim da nisam dobro shvaćen, ali ako se pogleda materijal koji smo dobili uz ovaj zakon vidi se jasno da opština Šid ima 223.815.000 ustupljenih prihoda. Vi pokušavate da uporediti transferna sredstva u 2005. i 2006. godini sa 2004. kada ona nisu postojala. Znači, u godišnjem zakonu za 2004. godinu ne postoji pojam transfernih sredstava, kao što postoji u zakonu za 2005. i 2006. godinu i to su dve neuporedive veličine. To je vrlo tačno.
Pogledajte kako se vrši prenos sredstava sa republičkog na lokalni nivo u 2004, u 2005. i u 2006. godini; pojam transfernih sredstava, tvrdim odgovorno, ne postoji u 2004. godini.
To su transferi sa jednog nivoa vlasti na drugi, ali ako su oni bili 60 miliona onda su u 2006. godini 300 miliona, jer imate ustupljene prihode od 223.815.000 plus transferna sredstva u iznosu od 58 miliona, pa vidite koliko je to u odnosu na 60 miliona iz 2004. godine.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre i predstavnici Ministarstva, dame i gospodo poslanici, pred nama su izmene i dopune dve zakona, koji se nalaze u grupi zakona kojima stranka G17 plus, kao značajan činilac aktuelne Vlade Republike, ispunjava svoja predizborna obećanja u delu rasterećenja privrede i u delu pospešivanja zapošljavanja, pogotovu kategorija koje su najviše ugrožene u tranziciji.
O čemu se radi? Radi se o smanjivanju poreza na zarade sa 14 na 12 posto i uvođenje neoporezivog cenzusa od 5.000 dinara, kojim se, to smo imali prilike da čujemo, a želim samo da podsetim, jer to su neumitni brojevi, to nije ni mišljenje sa jednog političkog aspekta, socijalističkog, ni sa kapitalističkog, da se za prosečnu platu od 25.400, ako ne grešim, u bruto iznosu, smanjuju ukupne dažbine i porezi i doprinosi sa 73,1 na nivo od 62,7. To znači više od 10 indeksnih poena ili je to više od jedne sedmine, a to bi bilo negde oko 14%, što ni za jednog poslodavca nije malo.
Sa govornice smo imali prilike da čujemo o tome šta će mala firma sa 10 zaposlenih da radi sa tim olakšanjima, odnosno sa smanjenjima poreza, pa neko treba da ima tako malu firmu sa 10 zaposlenih, pa će onda da shvati koliko je to pozitivno olakšanje i koliko doprinosi rasterećenju i mogućnosti ulaganja tih sredstava u neke druge svrhe.
Ono što bih svakako hteo da kažem, sa ove govornice je spomenut i regionalni ravnomerni razvoj i izmenama i dopunama ovog zakona vidimo nešto što predstavlja pokušaj da se podrži ravnomerni regionalni razvoj, a to je uvođenje cenzusa od 5.000 dinara, koji je neoporeziv.
Taj cenzus za plate u Beogradu i Vojvodini nije neko naročito olakšanje, ali je zato u nerazvijenim krajevima značajno olakšanje i može da bude i skoro potpuno oslobađanje poreza, a to je onda, ako se uzme u obzir da je 12% na bruto istovremeno i nekih 18-19% neto, onda ćemo izračunati da je to celih dvadesetak indeksnih poena smanjenja opterećenja plata, a to apsolutno nije malo.
Takođe smo sa ove govornice mogli da čujemo da će se smanjiti opterećenja privrede za 31,5 milijardu. To je tačno. Budžet će biti uskraćen za 31,5 milijardu. Za to su uslovi stvoreni time što su uvođenjem fiskalnih kasa, u vreme dok je još postojao porez na promet, i PDV-a od 1.01.2005. ova vlada, odnosno Ministarstvo finansija omogućili mnogo izdašnije punjenje budžeta, a samim tim i mogućnost za rasterećenje privrede.
Neće ovo biti potpuno rasterećenje privrede, u stvari biće rasterećenje privrede, ali neće biti manjak u budžetu, jer se paralelno sa ovom merom uvodi i mera promene oporezivanja onog godišnjeg oporezivanja dohotka građana, jer se cenzus smanjuje sa četiri prosečne godišnje zarade na tri prosečne godišnje zarade i time se povećava broj potencijalnih građana Srbije koji će biti oporezovani, a takođe se uvode i dve stope oporezivanja: stopa 10% je za zarade koje su od tri do šest godišnjih zarada, a preko šest godišnjih zarada se uvodi stopa od 15%.
Na taj način se takođe uvećava prihod u budžetu na osnovu godišnjeg oporezivanja po osnovu ličnih primanja. Time se jednim delom umanjuje deficit u budžetu, odnosno smanjen je priliv u budžet za 31 milijardu. Znači, imamo rasterećenje privrede i istovremeno opterećenje kategorija stanovništva koje imaju veće prihode, što je i logičan postupak.
Ono što je takođe značajno je i fiksiranje iznosa od 3.000 dinara, a to je neoporezivi cenzus kod ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove. Po mom mišljenju, tu je do sada bilo neusaglašenosti između tri zakona: Zakona o dobrovoljnim penzionim fondovima, Zakona o radu i Zakona o doprinosima, tako da je tu ostalo nešto što sam protumačio kao neusaglašenost, i do sada je bilo 2.580 dinara neoporezivo.
Dobro je i smatram da je od svih zakona koji su doneti u Skupštini, Zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima najtranzicioniji zakon, odnosno on utiče na tranziciju svesti i omogućava našim građanima da ne čekaju više od državnog penzionog fonda penziju, nego da, dok su u mogućnosti i dok rade, krenu sa nečim što je u razvijenom svetu potpuno dominantan način pripreme za penziju, a to su uplate u dobrovoljne penzione fondove.
Tu se, za razliku od državnog penzionog fonda, sva sredstva vode na posebnoj partiji i ona su vezana samo za tog građanina, za razliku od situacije kod državnog fonda, gde sva sredstva koja se izdvajaju iz primanja jednog građanina idu u jednu veliku masu i jednog trenutka će biti određeno koliku će svotu dobiti građanin kad bude otišao u penziju, što nije dobro, za razliku od dobrovoljnih penzionih fondova, gde u svakom trenutku neko ko je član dobrovoljnog penzionog fonda može da zna kolika će mu biti penzija na osnovu godišnjeg prirasta.
Isto tako, dobrovoljni penzioni fondovi podstiču trgovanje hartijama od vrednosti, jer je to institucionalizovani način za udruživanje građana za trgovanje na tržištu hartija od vrednosti, jer svako od građana, ko bi mogao da izdvoji dve ili tri hiljade dinara je neozbiljan za tržište hartija od vrednosti, ali kad se više građana udruži u fond i angažuju nekoga ko se još razume u trgovanje hartijama od vrednosti, onda eto uspeha i eto prirasta koji su veći nego što je inflacija u fondovima dobrovoljnim penzijskim.
U svakom slučaju, poslanička grupa G17 plus će podržati ova dva zakona jer, kažem, oni predstavljaju ispunjenje predizbornih obećanja koje je stranka G17 plus dala u predizbornoj kampanji za republičke izbore. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred ovim sazivom je treći Predlog zakona o transfernim sredstvima lokalnim samoupravama.
Model je isti kao prošle godine, ali bih, obzirom na jedan trend koji je primetan u našoj zemlji, malo se vratio na model zakona koji je bio za 2004. godinu i naveo prednosti ovakvog jednog modela zakona u odnosu na 2004. godinu, odnosno iz toga mogu da se uoče već prvi momenti oko decentralizacije finansiranja lokalne samouprave, jer sredstva koja su transferna ili koja se izdvajaju po udelu u porezu na dohodak građana uvećavaju ukupna transferna sredstva lokalnim samoupravama.
Poslednjih godina u Srbiji imamo veći rast plata nego društvenog proizvoda.
Samim tim je dobra stvar što u finansiranju lokalnih samouprava više učestvuju plate kao osnova, nego porez na promet koji je bio do 2004. godine jedna od komponenata i u 2004. godini je bio korektivni faktor.
Da to potkrepim i brojkama. U 2004. godini lokalnim samoupravama se vraćalo praktično 4,2% od ukupno isplaćenih plata, odnosno 30% od 14%, što je porez, to je 4,2%. U ovoj godini odredbom zakona da se lokalnim samoupravama vraća 40% od poreza na dohodak građana, to je 5,6%. Znači, mi tu već imamo jedno povećanje i u brojkama, a obzirom na činjenicu, koju sam već istakao, da plate rastu brže od domaćeg proizvoda, onda možemo da zaključimo da je i ovo jedan boljitak u korist lokalnih samouprava.
Iz podataka datih u obrazloženju zakona možemo da vidimo da su sredstva koja se vraćaju sa republičkog nivoa lokalnim samoupravama negde u proseku – mada uvek kažem da prosek nekada bude dobar, a nekada ne, i mi za prosek znamo priču o dedi i unuku i znamo koliko on može da nas zavede – jeste 46,3% sredstava, ostvaruju se u budžetima lokalnih samouprava, to su sredstva koja se vraćaju sa nivoa Republike, i to je 14%, toliko je vezano za transferna sredstva i razlika do 46% su sredstva koja su vezana za procenat učešća u porezu na dohodak građana.
Značajna stavka u prihodima lokalne samouprave je i porez na imovinu, pa bih hteo da i o tome nešto kažem. Malopre je kolega, prethodni govornik rekao da taj porez nije dovoljno izdašan. Ako je 14% učešće transfernih sredstava, onda je otprilike 15,5% učešće poreza na imovinu. Tačno je da nije dovoljno izdašan, ali postoje rezerve za lokalne samouprave i u toj poziciji, jer to je izvorni prihod lokalnih samouprava. Ubeđen sam da imovina na nivou lokalnih samouprava nije dovoljno dobro evidentirana i postoje pozitivni primeri nekih lokalnih samouprava koje su samoinicijativno krenule u popis imovine da bi time povećale osnov na koji se primenjuje porez na imovinu.
Sve u svemu, ono što je po mom mišljenju jako pozitivno jeste da je ovakav predlog zakona rezultat jedne saradnje između korisnika tih sredstava, odnosno Stalne konferencije gradova i opština Srbije, i da je ovaj nivo sredstava nastao kao rezultat dogovora između Ministarstva i predstavnika korisnika tih sredstava, što se prvi put dešava, mislim i u istoriji srpskog parlamentarizma, a siguran sam u poslednje tri godine otkako ovaj saziv usvaja ovaj tip zakona.
Ono što je posebno pozitivno, to je nešto što će se desiti u budućnosti, o čemu nas je gospodin ministar izvestio, a to je da će sredstva za transfer lokalnim samoupravama biti definisana procentom učešća u domaćem društvenom proizvodu i da će biti donet poseban zakon koji će sadržati prave kriterijume za transfer sredstava lokalnim samoupravama.
Pošto nisam imao eksplicitne kriterijume kako su ta transferna sredstva ovog puta dodeljivana, probao sam da napravim jednu svoju analizu vezano za transferna sredstva u odnosu na broj stanovnika i pokazalo se da po glavi stanovnika najveća sredstva dobijaju najnerazvijenije i najmanje opštine.
Ima i nekih iskakanja, ali je opšti trend dobar i to je ono na čemu insistiram i to je ono što sigurno može da se kaže da transferna sredstva pomažu tom ujednačenom regionalnom razvoju. Jer siromašnijim opštinama, koje prikupljaju manje izvornih prihoda, transferna sredstva dopunjavaju budžet. Imamo situacije gde u manje razvijenim opštinama transferna sredstva iznose i 50% od ukupnog budžeta, dok kod većih gradova je to učešće transfernih sredstava značajno manje u procentualnom iznosu.
Vrlo značajan momenat u ovom zakonu je i obaveza da lokalne samouprave obezbede sredstva za finansiranje budžetskih korisnika koja im pripadaju po zakonu, a u prvom redu tu se misli na prosvetu, odnosno na osnovno obrazovanje, i dobro je to što je ograničen rast bruto plata na nivou lokalne samouprave. Plate, kao što je svima vama poznato, neće moći da porastu više od 9% u 2006. godini u odnosu na platu za septembar mesec 2005. godine.
Sam broj prijavljenih govornika i način kako ova rasprava prolazi u Skupštini, pokazuje da je ovo, treća godina kako donosimo, i najmirnija godina, znači da smo ovim predlogom zakona skoro došli do nekog, da ga tako nazovem, ravnotežnog stanja između zahteva lokalnih samouprava, jer uvek traže više sredstava, i Ministarstva finansija koje gleda da to bude na optimalnom nivou, tako da će poslanici G17 plus glasati za ovaj zakon, a pozivam i ostale kolege poslanike iz drugih poslaničkih grupa da podrže ovakav predlog zakona.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva finansija, poštovani narodni poslanici, puno pozitivnog je rečeno o novom, petom, Predlogu budžeta za nepune dve godine, otkako je ova većina na vlasti i otkako je u Ministarstvu finansija gospodin Mlađan Dinkić, odnosno otkako je  na čelu Vlade u ekonomskom delu stranka G17 plus.
Šta pokazuje to što je za drugu tranzicionu Vladu, a ističem da je druga tranziciona Vlada u najnepovoljnijem položaju, jer prva tranziciona Vlada je imala mnoge povoljne okolnosti za svoj rad, sve što ona ne stigne da uradi, a što je teško u tranziciji, zadatak je druge tranzicione Vlade.
Ova se vlada u potpunosti upustila u borbu sa svim teškim problemima i na najbolji mogući način ih rešava. Jedan od dokaza je i ovaj budžet, a pet puta ova vlada izlazi i traži poverenje od Skupštine. Nadam se da će, a i siguran sam, i peti put da dobije poverenje na najkritičnijoj tački, a to je usvajanje budžeta.
Osnovna karakteristika, po mom mišljenju, ovog budžeta je i ta što se ponovo i u 2006, kao i u 2005. godini, pojavljuje suficit. Zašto je to osnovna karakteristika po meni? Godinama smo imali deficite i borile su se prethodne vlade na razne načine sa deficitima. Ti budžetski deficiti su uglavnom bili izvori inflacije.
Već drugi put imamo suficit koji pokazuje da i kod ovog budžeta omogućeno je pravo punjenje prihodne strane, tako što je izvršena reforma poreskog sistema, što je uveden porez na dodatu vrednost. Poreska uprava sada radi bolje nego ikad i naplaćuje u većem procentu obaveze od korisnika.
Takođe, suficitu je doprinela činjenica da je javna potrošnja značajno smanjena i svedena na neke evropske okvire, odnosno teži okvirima u delu društvenog proizvoda kod zemalja u kojima u potpunosti vlada tržišna ekonomija.
Samom pojavom suficita otvorena je mogućnost da se u 2007. godini smanjuju poreske stope ili smanjuju poreske stope, možda čak i PDV, a sigurno poreske stope doprinosa na prihod građana, što će značajno rasteretiti privredu i omogućiti da dođu u većem broju strane investicije. Kažem, dosta se toga čulo, ne bih se osvrtao na pozitivne strane budžeta.
Prokomentarisao bih još za ovom govornicom neke iznete tendenciozne tvrdnje, poput toga da je na inflaciju u ovoj zemlji uticao PDV u većoj meri nego što jeste. Ministar je priznao da je jednokratno kod uvođenja PDV inflacija povećana zbog toga što su pojedini artikli poskupeli. Oni koji nisu imali porez do sada, sada imaju.
Jedan od kolega poslanika je rekao da je PDV uticao na porast cene poljoprivrednih proizvoda.
Obzirom na činjenicu da se bavim poljoprivrednom proizvodnjom, mnogo bih voleo da u toj poljoprivrednoj proizvodnji postoji takva ravnoteža, kao što je kolega naveo, da tržište meni prizna uvek proizvodnu cenu. Kolega je rekao, poskupela proizvodnja, skočila cena. Na tržištu poljoprivrednih proizvoda izvanredno funkcioniše zakon ponude i tražnje. Tržište poljoprivrednih proizvoda je uvek rezultat jedne ravnoteže ponude i tražnje, a ne realnih troškova koji se pojavljuju u proizvodnji tih proizvoda.
Pre nego što kažem poslednju rečenicu, reći ću još jednu stvar koju sam primetio, analizirajući ovaj budžet, a to je krajnje konzervativna procena prihodne strane u budžetu. Očekivao sam da bude najmanje povećanje 2006. na 2005. prihodne strane za procenjeni rast domaćeg društvenog proizvoda koji je 5% i za predviđenu inflaciju –9,5%. Znači, trebalo je da bude najmanje 14,5%. Tako nešto sam očekivao.
Međutim, imamo rast prihodne strane za samo 12%. Tako da još jednom očekujem jedan rebalans polovinom godine, kada se bude videlo da će prihodi u budžetu biti veći i da ćemo posle tog rebalansa imati puno investicija.
Na kraju, citiraću kolegu Todorovića koji je govorio pre mene o budžetu, koji je rekao da za ovaj budžet ne može da se kaže ni da je dobar, ni da je loš, nego da je realan. Ja bih dopunio, kada je nešto realno – onda je to najbolje.
Prema tome, siguran sam da će poslanici G17 plus glasati za ovaj budžet. Pozivam i ostale poslaničke klubove da, glasajući za ovaj budžet, doprinesu reformama u Srbiji.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Ministarstva finansija, dame i gospodo poslanici, iskoristio bih priliku, pošto je izlaganje mog prethodnog kolege sveže, a sastavljeno je od nekih možda njegovih dilema, da mu razrešim neke dileme.
Svi ugovori koji se prave sa Fondom za razvoj sadrže valutnu klauzulu, tako da ne postoji vaša bojazan od toga da će se sredstva u Fondu istopiti u slučaju da nema dotacije iz budžeta. Kamate od 1 do 5% jesu manje od inflacije. Kamate od 1% u Fondu za razvoj se koriste samo za kredite koji se daju devastiranim područjima i time se podstiče ravnomeran regionalni razvoj.
Druga stvar koju ste rekli, a koja može da se smatra neistinom, vezana je za visinu štednje i depozita za kartice. Tačno je da postoji tri miliona kartica, ali veliki procenat od njih ne traži depozit, to su kartice koje su zasnovane na ličnim primanjima korisnika kartica, tako da ta priča apsolutno ne stoji.
Da se vratim na neke stvari koje su predmet mog izlaganja, a to je zakon o izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije. Zašto sam odabrao baš ovu temu?
Zato što smatram da je Fond za razvoj Republike Srbije u poslednjih pet godina imao značajan uticaj na razvoj Republike Srbije, pogotovo na regionalni razvoj Republike Srbije.
Smatram da su sve izmene, koje su ovim zakonom date, potpuno smislene i omogućavaju da Fond nastavi svoje poslovanje u saglasnosti sa zakonima koji su doneseni od 1992. godine do danas. Bilo je neophodno da se Zakon o poslovanju Fonda za razvoj Republike Srbije usaglasi sa Zakonom o privrednim društvima i sada novim Zakonom o privatizaciji.
Hteo bih ovde da iznesem još nekoliko podataka koji su vezani za poslovanje Fonda u poslednjih pet godina.
Do 2001. godine Fond je prvenstveno kreditirao društvena preduzeća, a iza toga je krenuo da, gotovo isključivo, kreditira privatna preduzeća i to pretežno mala i srednja preduzeća.
Neke od rezultata, koje smatram značajnim, Fonda u ovom periodu su, recimo, struktura kapitala, odnosno izvora kapitala u Fondu. Ta struktura se od 2001. godine menjala, tako da, zaključno sa 30.9.2005. godine, naplata anuiteta, kredita, čini skoro 73% sredstava Fonda.
Učešće Fonda u predračunskoj vrednosti kod dugoročnih kredita se kreće između 40 i 80%, s tim što se svi zahtevi koji prođu stručnu službu odobravaju i procentualno, prema broju zahteva, i raspoloživih sredstava Fonda.
U tom trenutku se dobijaju novčana sredstva, odnosno dobija se pravo na povlačenje novčanih sredstava.
Ono što predstavlja mali problem, to je realizacija tih kredita, jer nastaje drugi problem – obezbeđenje garancija banaka, jer Fond ima vrlo visok stepen naplate kredita, a on je omogućen time što niko ne može da dobije kredit dok ne donese garanciju banke.
Tako da se taj procenat, za poslednjih pet godina, kreće negde oko 55%. Ono što je posebno ohrabrujuće je da je u prvih devet meseci ove godine bio 71%. Šta može da se izvuče, kao zaključak, iz te promene procenta realizovanih kredita, to je da su se akceptanti za kredite uozbiljili i na neki način obezbedili instrumente za vraćanje kredita.
Još nešto što smatram značajnim; da je od 2001. godine ukupno odobreno 5.336 kredita u ukupnoj vrednosti od 434 miliona evra. Ovim sredstvima koja su plasirana dugoročni krediti stvorena je mogućnost za otvaranje i otvoreno je 42.000 novih radnih mesta, pa odatle možemo slobodno da kažemo da Fond ima veoma značajnu razvojnu funkciju. Kratkoročnih kredita u ovom periodu je bilo oko 850 i plasirano je, negde, oko, 118 miliona evra. Uglavnom su to krediti koji su korišćeni za podsticanje izvoza, otkup voća i tekuću likvidnost pravnih subjekata, odnosno privrednih društava.
Ono što smatram značajnim takođe je i činjenica da je Fond za prvih devet meseci ostvario dobitak u iznosu od 57 miliona evra, što će verovatno na kraju godine biti umanjeno za neki iznos, jer će morati da dođe do otpisa nekih obaveza iz ranijeg perioda,
Inače, u ovom trenutku do 30. septembra plasmani komitentima su na nivou 105 milijardi dinara, s tim što od toga 43,5 milijarde su sredstva od ministarstava koja su prešla preko Fonda, odnosno Fond je tu odigrao komisionu ulogu. Mislim da su ovo podaci koji su vrlo značajni i koji ukazuju na to da je Fond u poslednjih pet godina imao značajnu ulogu u Republici Srbiji.
Pozivam sve poslaničke grupe, a siguran sam da će poslanička grupa G17 plus da glasa za ovaj predlog zakona, pozivam i druge poslaničke grupe da glasaju za ovaj predlog zakona.
Još nešto što bih želeo da kažem, a to se odnosi na zakon o sprečavanju pranja novca. Komitet Saveta Evrope, koji se bavi procenom radnji i mera koje članice Saveta (a mi smo članica Saveta Evrope) preduzimaju na planu sprečavanja pranja novca, izvršio je procenu Srbije i usvojio izveštaj kojim je Srbiji naložio da zakonodavstvo u oblasti sprečavanja pranja novca usaglasi sa međunarodnim standardima što je i učinjeno ovim predlogom zakona, tako da je ovaj predlog zakona u potpunosti usaglašen sa evropskim standardima iz oblasti sprečavanja pranja novca.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 51. na prvi pogled izgleda da je opravdan, jer se u njemu kaže da će NBS da odredi ko može da bude itd. Ne radi se o određivanju posebnih pravnih lica, nego se radi o vrsti institucija koje mogu da se bave poslovima vezanim za dobrovoljno penziono osiguranje. To pojašnjenje je neophodno i u tom slučaju amandman gospodina Anđelkovića nema opravdanja. Da se ide tako daleko da se određuju određeni pravni subjekti, onda bi amandman bio u potpunosti opravdan.
Kada sam već izašao za govornicu, hteo bih da kažem još nekoliko reči vezano za ovaj zakon. Ovde se radi o jednom izuzetno dobrom zakonu, jednom zakonu koji je ovu oblast uredio na pravi način. Ovakav zakon garantuje sigurnost sredstava koja građani budu uložili u dobrovoljni penzijski fond.
Samim načinom razdvajanja fonda i društva za upravljanje fondom sredstva koja građani ulažu u fond su potpuno obezbeđena. Ovim zakonom su određeni i načini kako mogu sredstva iz fonda da se investiraju i određeni su procenti kako delovi tih sredstava mogu da se investiraju, a da sredstva budu u potpunosti zaštićena.
Takođe, jedna vrlo važna odredba koja sprečava da se desi nešto što se desilo u Americi jeste i to što u slučaju bankrota društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom taj bankrot ne povlači nikakve štete vezano za sredstva građana koji se udružuju u jedan ovakav fond i sredstva građana se vode na posebnim računima.
Ko je čitao obrazloženje zakona mogao je da vidi i jednu ključnu rečenicu koja najbolje objašnjava šta je to dobrovoljni penzioni fond. To je institucionalizovano udruživanje građana za trgovanje hartijama od vrednosti. Svako od nas pojedinačno nije ni stručan, nije ni dovoljno moćan da na tržištu hartija od vrednosti trguje ovakvim hartijama, a onda se građani, praktično, udružuju, angažuju stručnu službu koja za njih to radi. Ovim zakonom je preciziran način kako se te transakcije na tržištu hartija od vrednosti obavljaju i vrlo strogo određen način investiranje sredstava i na najbolji mogući način su članovi fonda zaštićeni od gubitka svojih sredstava.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, hteo bih prvo da kažem nešto o amandmanu gospodina Anđelkovića o kome je pričao. Mislim da je to jedan od amandmana koji je usvojio Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, ispravljena odredba u zakonu po kojoj se kvartalno izveštavaju članovi fonda o stanju na njihovim pojedinačnim računima i da je to bio dobar amandman, jer je visok trošak da se kvartalno izveštava veliki broj članova.
Mi danas imamo u Srbiji tri društva za dobrovoljno penzijsko osiguranje i otprilike negde preko 100.000 članova u tim fondovima, a od toga u prvom više od 50.000 članova, tako da se očekuje da taj broj bude veći, sada kada smo dobili zakon koji reguliše ovu materiju.
Dosadašnji fondovi za dobrovoljno penzijsko osiguranje osnov za svoj rad crpu iz Zakona o osiguranju, međutim, ovim zakonom je potpuno određen način na koji oni rade i ja očekujem da će se pojaviti još nekoliko fondova.
Povodom pojavljivanja novih fondova i nadoknade za rad fondova videćemo, sadašnji fondovi za dobrovoljno penzijsko osiguranje se žale na nadoknadu od 3% da je mala. Ako se u roku od sledećih godinu dana budu pojavili još neki fondovi, onda 3% nije malo. Ako se ne budu pojavili, videćemo, tržište to reguliše. Inače u drugim državama je to regulisano samim statutom društva, ali to su i države u kojima ovakav način penzijskog osiguranja ima veću tradiciju, tako da u tim državama već potpuno funkcioniše tržište takvih društava i onda je jasno da se društva za svoje mesto na tržištu bore i snižavanjem nadoknade.
Vezano za odredbe u zakonu koje određuju gde mogu da se ulažu i investiraju sredstva, ja bih iskoristio priliku da mom prethodniku kažem da je na neki način kontradiktoran. U jednom delu svog izlaganja se buni protiv toga što su državne hartije od vrednosti jedan od načina za investiranje, a u drugom delu se buni zašto su to strane hartije od vrednosti i investiranje u inostranstvo. I jedno i drugo je u funkciji i to je osnovna namena ovog zakona – da se sredstva koja građani ulažu u dobrovoljni penzijski fond sačuvaju od propadanja i da budu sigurna.
Još jednom da naglasim, ovo je jedan izuzetno dobar zakon i G17 plus će apsolutno podržati ovakav jedan zakon.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici, samo pre pet godina mali broj ljudi u Srbiji, a verujem i među nama, nije mogao da pretpostavi da ćemo za pet godina imati konvertibilan dinar, kreditni rejting, zaduženost Srbije, manju ili približnu od 50%, a na kraju i suficit.
Na kraju jedan od rezultata izuzetno pozitivne ekonomske politike koja se u poslednjih pet godina vodi u Srbiji je suficit budžeta. Iako je za ovom govornicom bilo puno iscrpnih diskusija, pogotovo od gospodina ministra, ne bih se bavio detaljima, ali bih govorio o nekim principijelnim stvarima.
Osporavana je politika koja je dovela do suficita, govorilo se o tome da se radi o zaokretu u ekonomskoj politici Srbiji, jer zna se da je budžet jedan od glavnih instrumenata za sprovođenje ekonomske politike, pa prelazak sa deficita od 20 milijardi, koji je bio programiran projekcijom budžeta za 2005. godinu, na suficit od tri milijardi i dvesta, po ujednačenim metodama posmatranja, a to su neki od poslanika protumačili kao promenu ekonomske politike u zemlji.
Sa tim se ne bih složio, jer i samo površnim gledanjem prihodne strane budžeta za 2005. godinu moglo je da se predvidi da će već na polovini godine, kao što se to pokazalo ovim rebalansom, prihodi biti značajno veći nego što su projektovani budžetom, jer je porast prihoda od poreza na potrošnju, a u ovom slučaju je to PDV, za razliku od poreza na promet, koji je bio na snazi 2004. godine u Srbiji.
Moglo se zaključiti da je projekcija prihoda od poreza na dodatu vrednost krajnje konzervativna i da je bila projekcija budžeta uvećana samo za 14% u odnosu na prihode od poreza na promet koji je ostvaren u 2004. godini. Tih 14% se sastojalo od neke projektovane inflacije od 9,5 % i projektovanog rasta društvenog proizvoda od 4,5%.
Znači, ovaj suficit nije slučajan, on je očekivan i verujem da je Ministarstvo finansija i ministar na čelu tog ministarstva očekivao da će se ovako nešto desiti već na polovini godine. Suficit nije ostvaren samo povećanjem prihodne strane, već je ostvaren i smanjenjem rashodne strane. Ova vlada vodi jednu odgovornu ekonomsku politiku i trudi se maksimalno da smanji javnu potrošnju.
Najveći problem srpske privrede u ovom trenutku je deficit platnog bilansa sa inostranstvom i to je bio prioritetni zadatak za ovu godinu Ministarstva finansija, pa uopšte i Vlade, a posebno Ministarstva finansija.
Budžetski deficit na nivou 15,7% društvenog proizvoda, koji je bio u prošloj godini, trebalo je smanjiti i ova vlada je postavila sebi vrlo ambiciozan zadatak, da taj budžetski deficit smanji u ovoj godini na 11%. Prvi rezultati se već vide na pola godine, jer više puta se čulo sa ove govornice da je izvoz porastao za 52% za prvih pet meseci, a da je uvoz smanjen za 4%.
Dakle, to prokazuje jedan pozitivan trend u smanjenju platnog deficita sa inostranstvom. Ovim suficitom je omogućeno da takva politika bude dalje nastavljena, a ja sam posebno želeo da istaknem formiranje Agencije za osiguranje izvoza, i to je značajan podsticaj srpskom izvozu, jer se na taj način povećava konkurentnost naših izvoznika, dakle, na stranom tržištu.
A zbog čega? Zbog toga što su akreditivi i garancije postali nešto što je skupo, neuobičajeno sredstvo obezbeđenja naplate izvoznih poslova, tako da potencijali izvoznici iz Srbije imaju jednu veliku pomoć od Agencije za osiguranje kredita. Pored toga, onaj izvozni posao koji bude osiguran kod Agencije za osiguranje izvoznih poslova, otvara se mogućnost da na osnovu takve polise osiguranja se dobije kredit, sa vrlo povoljnim kamatnim stopama i da se dobiju pare pre nego što se naplate iz inostranstva, da bi se ciklus proizvodnje mogao da nastavi bez čekanja novca od naplaćenog posla.
Javna potrošnja praktično, ako se ujednače posmatranja, odnosno metode za izračunavanje bilansa u ovoj godini, porašće oko 3,2%, što je značajno manje nego što rastu prihodi koji će porasti 9,3%, tako da se omogućava razvojna komponenta ovog budžeta koja je osporavana za ovom govornicom.
Nedvosmisleni zaključak je da smo iz jedne dobre ekonomske politike dobili jedan razvojni budžet, jedan budžet koji nam omogućava da rešimo veliki broj problema srpske privrede i pozivam sve poslanike da glasaju za ovakvo rešenje rebalansa budžeta.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Ministarstva finansija, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set od osam zakona koji uređuju oblast finansija na najbolji način i krupnim koracima nas privode zakonodavstvu iz ove oblasti Evropske unije.
Od svih zakona poseban osvrt ću da dam na Zakon o porezu na dodatu vrednost, s obzirom na činjenicu da se dve trećine prihodne strane u budžetu Republike Srbije ostvaruje iz poreza na dodatu vrednost.
Zahvaljujući tome što je na snazi jedan dobar Zakon o porezu na dodatu vrednost, koji se dobro primenjuje, ostvarili smo značajno veće prihode u prvih pet meseci ove godine i na osnovu toga stvorena je mogućnost da u drugoj polovini godine napravimo rebalans budžeta i ta sredstva rasporedimo tamo gde su najviše potrebna.
Takođe, zahvaljujući dobrom punjenju budžeta iz poreza na dodatu vrednost, prvi put u istoriji imaćemo suficit u budžetu, jer u budžetu za 2004. godinu smo imali deficit od 20 milijardi, prethodne godine je to bilo 40 milijardi, a 2005. godina je prva godina u kojoj imamo suficit.
Iskustva iz zemalja u okruženju pokazuju da se do idealnog modela zakona o porezu na dodatu vrednost dolazilo iz nekoliko koraka, najčešće dva ili tri. Pred nama je drugi korak. Očekujem da će iza ovog drugog uslediti još jedan i da ćemo onda imati jedno skoro definitivno rešenje, koje će u potpunosti i na najbolji način ovu oblast da pokrije.
U zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost posebno bih istakao ono čime se došlo do suštine samog zakona, samog sistema poreza na dodatu vrednost kao poreza na potrošnju, odnosno još je na bolji način ispunjena ona odredba da je porez na dodatu vrednost svefazni porez.
I, dobili smo još jedan veći broj artikala, odnosno, broj proizvoda koji nemaju u procesu proizvodnje i prometa jednaku stopu je sveden na minimalnu meru. Ostalo je još nekoliko proizvoda i nadam se da će sledećom izmenom i to biti obuhvaćeno.
Posebno značajno je to što je skinut porez na stočnu hranu, na žitarice. Time što je porez na stočnu hranu skinut sa 18% na 8% stvoreni su uslovi za jeftiniji tov, tako da će naša poljoprivreda imati bolje uslove i jeftinije proizvode, a time i veću akumulaciju.
Ono što je još značajno za poljoprivredu, to je da su veterinarski lekovi, koji nisu mala stavka u ukupnoj poljoprivrednoj i stočarskoj proizvodnji, dobili tretman humanih lekova i spali u nižu stopu. Takođe, želim da naglasim da više ne postoje dve stope za humane lekove sa pozitivne i negativne liste i to će mnogim građanima koji su prinuđeni da plaćaju lekove značiti i biti im veliko olakšanje.
U principu, zbog razjašnjenja, porez na dodatu vrednost je ono što, ako su stope prave i ako se stope snižavaju, smanjuje troškove života i olakšava građanima Srbije da sa platama koje su, istina, skromne lakše preguraju period između dve plate.
To je ono što sam mislio da je značajno iz Zakona o PDV-u, a istakao bih samo još u par rečenica jednu odredbu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Tu bih možda odgovorio mom prethodniku koji je govorio o tome da pojedinci u Srbiji, na račun toga što ne plaćaju doprinose, šenluče, kupuju skupe automobile. Izmenama ovog zakona nastaje obaveza da se svakog meseca uredno plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, što nije bio slučaj u prethodnom zakonu koji smo usvojili u septembru 2004. godine.
Ono što bi trebalo da sa tim u paru ide, to je obaveza na obračun poreza na lična primanja ili na plate, čime bi se značajno popravila situacija u finansiranju lokalnih samouprava, jer znamo da je jedan od značajnih prihoda lokalne samouprave i taj deo poreza na dohodak građana. Dakle, 40% poreza na dohodak građana se kao tranziciona sredstva vraća lokalnim samoupravama, a sada imamo situaciju da praktično u jednom dobrom broju opština to i nije pravi prihod, jer se vrlo često u preduzećima isplaćuju samo neto zarade, a ne obračunavaju se doprinosi i porezi.
Pred nama je jedan dobar set zakona i poslanička grupa G17 plus će glasati za sve ove zakone. Hvala vam.