Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Ministarstva finansija, dame i gospodo poslanici, pred nama je osam zakona iz finansijske oblasti, koje će poslanička grupa G17 plus podržati, jer uređuju jednu vrlo važnu oblast u našem društvu u periodu tranzicije.
S obzirom na činjenicu da je jedan od najvećih problema Srbije u ovom trenutku spoljnotrgovinski deficit, ja ću se u svom izlaganju pretežno zadržati na zakonu o osnivanju agencije za osiguranje i finansiranje izvoznih poslova.
Možemo da smatramo da su od 1957. godine, u tadašnjoj Jugoslaviji a kasnije u Srbiji, postojale institucije koje su se bavile ovom vrstom poslova i pospešivanjem izvoza, jer je izvoz jedan od najznačajnijih segmenata u privredi Srbije.
Poslednja ozbiljna organizacija koja se bavila ovim poslom je Fond za osiguranje i kreditiranje izvoza, koji je formiran 2003. godine, koji i danas postoji, ali on postoji na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora i pod velikim je uticajem Svetske banke. Njegovo poslovanje u velikoj meri zavisi od odluka Svetske banke, koja ima vrlo stroge kriterijume za osiguranje i dodeljivanje kredita, tako da se pokazalo da ovaj fond nije baš u pravoj meri efikasan u svom radu. Kao što sam rekao, on je zadužen za finansiranje izvoznih poslova u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
To je jedan od razloga zašto je formirana srpska agencija. To je dokaz da ovo nije dupliranje agencija. Takođe, u Srbiji postoji Agencija za promociju izvoza i stranih ulaganja. Međutim, i ovde se ne govori o dupliranju. Ne radi se o dupliranju jer SIEPA se pretežno bavi tehničkim poslovima, tehničkom pomoći i promocijom izvoza, a mi kod agencije za osiguranje izvoznih poslova i kreditiranje izvoza imamo nešto što je konkretan uticaj na pospešivanje izvoza kao veoma značajnog problema u ovom trenutku.
Ako budemo podigli nivo izvoza, za šta postoje nagoveštaji, jer u prvih pet meseci ove godine izvoz u Srbiji je porastao za 51%, postoje ozbiljni nagoveštaji da je ova vlada uspela da uradi značajne pomake na smanjenju spoljnotrgovinskog deficita.
Ono o čemu bih još nešto hteo da kažem, to je postojanje opasnosti od određenog rizika. U zakonu o tome nema reči, ali verujem da će podzakonskim aktima biti i ta mogućnost izbegnuta. Radi se o eventualnoj zloupotrebi – ako neki privredni subjekt uspe da osigura svoj izvozni posao, to može da bude i problematično, jer ne brine o naplati, jer mu je naplata osigurana.
U svetu se to obično rešava tako što ne postoji mogućnost da se osigura celokupno potraživanje nego to bude do 80% od potraživanja, tako da onaj ko je izvoznik ima motivaciju da bira partnera, a sa druge strane, naša agencija se uključuje u Bernsku uniju i preko nje uspeva da proveri bonitet poslovnih partnera srpskih preduzeća.
Osnovna delatnost Fonda je osiguranje od nekomercijalnih i komercijalnih rizika. Kod nekomercijalnih rizika se govori o rizicima koji su izazvani, praktično, višom silom. Ono što je karakteristično za nekomercijalne rizike jeste da se oni primenjuju samo na poslove koje srpska preduzeća ugovaraju sa državama i institucijama koje je osnovala neka strana država.
Kod komercijalnih osiguranja i komercijalnih kredita veći deo posla preuzimaju naše osiguravajuće kuće, kako je to urađeno i u mnogim zemljama u okolini, koje su odmakle dalje u tranziciji nego što smo mi, a i u zemljama razvijenog Zapada.
Među delatnostima buduće agencije za osiguranje izvoza i kreditiranje izvoza biće odobravanje direktnih kredita isporučiocu. Isto tako, biće odobravanje i direktnih kredita kupcu, jer ako država Srbija, odnosno ova agencija pronađe interes da kreditira nekog inostranog kupca, a to će se uglavnom odnositi na kupce koji iz Srbije budu uvozili opremu, to je istovremeno i podsticaj za aktiviranje naše privrede.
Ono što još želim da kažem, agencija će raditi i u refinansiranju izvoznih kredita, takođe u finansiranju pripreme izvoza, što je vrlo značajno. Još jedan momenat – privrednici koji budu uspeli da osiguraju svoj izvozni posao, ta polisa osiguranja postaje kolaterala prve vrste i sa takvom jednom polisom mogu da se dobiju izuzetno povoljni krediti i ne mora da se čeka naplata, koja može da bude i 90 dana, tako da se sredstva dobiju i da može nesmetano da se nastavi proizvodnja.
Naveo sam dovoljno razloga zbog kojih se poslanička grupa G17 plus opredeljuje za sve zakone, pa posebno i za ovaj zakon o formiranju agencije za osiguranje izvoza. Pozivam i druge poslaničke grupe da glasaju za ovih osam predloženih zakona iz oblasti finansija.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dva su bitna razloga, po mom mišljenju, za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Bez želje da rangiram, jedan od razloga jeste održanje makroekonomske stabilnosti, a drugi je uvođenje reda u određene segmente našeg tržišta, odnosno naše privrede.
Ako govorimo o makroekonomskoj stabilnosti, želeo bih malo da pojasnim vezu između makroekonomske stabilnosti i promene Zakona o akcizama. Poznata je činjenica da se cena derivata nafte vrlo često menja na tržištu i vrlo često je ona posledica različitih političkih potresa koji se dešavaju u svetu, a uticaj cene derivata na cene svih proizvoda koji se proizvode u našoj zemlji je veliki.
U ovom trenutku su se, prema Uredbi o usaglašavanju cene nafte sa cenama nafte na svetskom tržištu, stekli uslovi za promenu na gore, odnosno za povećanje cene naftnih derivata, što bi u velikoj meri uticalo i na povećanje cena svih proizvoda, a samim tim i na povećanje inflacije. Vlada ovom izmenom dobija mogućnost da jednu takvu pojavu spreči time što će smanjiti svoj deo u ceni naftnih derivata. Znači, otvara se mogućnost da se smanjenjem akcize zadrži cena naftnih derivata na postojećem nivou, što je izuzetno dobro i omogućeno je time, kao što je ministar rekao, što je prihodna strana u budžetu za prvih pet meseci veća nego što je bila projektovana.
Govorio bih malo i o tome koji su razlozi, po mom mišljenju, za takvu jednu pojavu, a to je uvođenje PDV-a, koji je na najbolji mogući način opravdao svoju svrhu. Zahvaljujući prelasku sa poreza na promet, kao oblika poreza na potrošnju, na PDV, prihodna strana u budžetu je povećana u odnosu na planiranu za 800 miliona. Ako znamo da su oko 60% prihodne strane u budžetu prihodi od poreza na potrošnju, onda je potpuno jasno da je to pozitivan uticaj PDV-a i još jedna potvrda ispravne politike ove vlade i Ministarstva finansija, koje se upustilo u jedan hrabar korak da uvede PDV, što je nekoliko prethodnih vlada propustilo da uradi. Znamo da su još iz vremena SPS-a donošeni zakoni o PDV-u, ali se nijedna prethodna vlada nije upustila da uradi ovako nešto. Ovo dokazuje spremnost Vlade.
Ja sam čovek koji se bavi poslom i mogu da prenesem i svoje mišljenje i mišljenje mojih kolega, poslovnih partnera, koji su, i pored opravdanog straha od PDV-a, već posle pet meseci primene ovog zakona potpuno zadovoljni kako to sve funkcioniše.
Vratio bih se na jedan detalj iz Zakona o PDV-u, koji kaže da je rok za povraćaj PDV-a, čega su se najviše privredni subjekti plašili, 45 dana, a mi imamo situaciju da se danas PDV vraća i za 20 dana. Mogu da kažem ovde da je mojoj firmi preplaćeni PDV vraćen za 20 dana, što je izuzetno povoljno i država u ovom trenutku spada u najbolje kupce kod većine preduzeća, jer ima najkraći rok za plaćanje, da tako kažem, jer se PDV vraća brže nego što su rokovi odloženog plaćanja na koje se daje roba.
Pored održavanja makroekonomske stabilnosti, rekao bih još nekoliko reči i o drugim razlozima za uvođenje PDV-a. Težište bih bacio na minimalnu cenu akcize za duvan. Pošto će prihodna strana u budžetu smanjenjem akcize biti malo smanjena, promenom akcizne politike kod duvana biće delimično nadoknađen taj manjak koji se nalazi na prihodnoj strani. Mislim da je pravi način za to uvođenje minimalne akcize preko akcize na najpopularnije ili najviše prodavane cigarete, jer, pored toga što se popunjava deficit u budžetu, imamo i jednu stranu koja donosi korist za zdravlje građana Srbije – destimuliše se uvoz najjeftinijih vrsta cigareta.
Puno pozitivnog su o ovoj izmeni i dopuni Zakona rekli moji prethodnici, tako da bih na kraju rekao da je pred nama jedan dobar zakon i da će ga poslanička grupa G17 plus svesrdno podržati.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, pažljivo sam slušao diskusije prethodnih kolega, koje su bile i u prilog ovog zakona a i protiv ovog zakona. Svi argumenti izneti u ovim diskusijama se motivišu korišću građana. Oni su i ovakvi i onakvi. Mogu da se osporavaju, mogu da se potvrđuju, ali izneću dva argumenta. Prvi je da je po zatvaranju četiri velike srpske banke jedino u srpskom bankarstvu, kao delu srpske privrede, porasla zaposlenost. Danas u srpskom bankarstvu radi veći broj ljudi nego u vreme kada su okosnicu bankarskog sistema činile četiri velike banke.
Drugi argument je nešto što su radili građani. U vreme kada su okosnicu bankarskog sistema činile četiri velike banke štednja građana je bila zanemarljiva. Danas kada imamo novi bankarski sistem, koji je postavljen na novim osnovama, štednja u srpskim bankama je milijardu i 400 miliona, što je najbolji dokaz za to da je potez sa gašenjem i likvidacijom četiri banke potpuno uspešan i da vodi oporavku srpskog bankarstva.

Poštovani predsedniče, gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan vrlo važan sistemski zakon, zakon o železnici, koji će na najbolji mogući način postaviti osnove za rešavanje jednog velikog problema u Srbiji, a to je problem železnica.
Da bismo shvatili koliko je to veliki problem izneću nekoliko podataka o tome u kakvom je trenutnom stanju naša železnica. Pre toga bih rekao da je jedan od najvećih resursa Srbije njen geografski položaj, a samim tim i putna mreža, odnosno saobraćajna mreža, u koju spadaju putevi koji su u relativno pristojnom stanju i čije je stanje značajno popravljeno poslednjih godina, kao i železnica koja u poslednjih nekoliko godina doživljava pad.
U ovom trenutku srpske železnice imaju spoljašni dug od oko 400 miliona evra. Unutrašnji dug je poslednje godine sveden na 1,4 milijarde dinara. Situaciju u srpskim železnicama dobro ilustruje i to što su subvencije iz budžeta za srpske železnice reda veličine 8,5 milijardi, što predstavlja ukupno jednu četvrtinu svih subvencija koje iz budžeta idu srpskoj privredi.
Za upoređenje je ilustrativan i podatak da celoj ostaloj privredi, da tako kažem, ide pet milijardi subvencija iz budžeta, a samo za železnice 8,5 milijardi. Procenat smanjenja subvencija privredi je negde oko 16% kada se gleda budžet za 2005. godinu u odnosu na 2004. godinu, a železnica ima zanemarljivo smanjenje sa 8,7 na osam i po milijardi.
Jedan od velikih problema u srpskim železnicama danas je i broj zaposlenih ljudi, koji je negde između 26 i 27 hiljada, i planom restrukturiranja je predviđeno da u 2005. godini železnicu treba da napusti 3.800 ljudi.
U delu saobraćaja na železnici problem je i to što nemamo dovoljan broj transportnih sredstava. Ovde, sa ove govornice smo imali prilike da čujemo i podatak da je naša železnica jedna od retkih koja ima vrlo visok procenat iskorišćenja transportnih sredstava, čak imamo problem sa tim da srpske železnice imaju nedovoljan broj vagona, pa su prinuđene da vagone iznajmljuju da bi zadovoljile potrebe međunarodnog saobraćaja kroz koridor 10, odnosno po prugama koje prolaze kroz Srbiju.
Situacija sa transportnim sredstvima je jako loša. Lokomotive su stare u proseku do 30 godina, a vagoni su stari 26, putna mreža, odnosno železnička mreža je još starija.
Ako sumiramo ovu situaciju u jednu rečenicu, onda možemo da kažemo da srpske železnice trenutno imaju nizak kvalitet prevozne usluge, visoke troškove poslovanja, ogromne gubitke i neadekvatnu organizovanost.
Dobar osnov za popravak stanja je zakon koji je pred nama. I, ovim zakonom bi trebalo da se stvore uslovi za razdvajanje infrastrukture od železničkog prevoza, za pojavu više prevoznika, što bi omogućilo konkurenciju, a samim tim i podizanje nivoa usluga i snižavanje cene tih usluga.
Ne bih pričao o detaljima iz ovog zakona, ali ono što je takođe bitno i što želim da naglasim je to što onog trenutka kada ovaj zakon bude stupio na snagu i kada se bude razdvojila železnička infrastruktura od železničkog prevoza stvaraju se uslovi da delovi železničke mreže, koji nisu direktno vezani za magistralne pravce, za koridore, mogu da budu održavani i od lokalnih samouprava. Za neke pruge, za koje država nema interes da ih dalje održava, može da se desi da se pojavi interes kod lokalnih samouprava i da one postanu aktivni subjekt u održavanju i eksploataciju tih pruga.
G17 plus smatra da je ovo jedan dobar, reformski, moderan zakon i glasaće za ovaj zakon.

Slušajući, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo poslanici, obrazlaganja amandmana došao sam do utiska da je mera kvaliteta ovog zakona, koji je pred nama, da se od većine poslanika ceni po iznosu sredstava koje su njihove lokalne sredine dobile.
Vrlo često se upotrebljava termin, odnosno govori se o tome da ne postoje kriterijumi na osnovu kojih su sredstva određivana. Direktno sam podstaknut diskusijom prethodnika. Prvo, gospodin je upoređivao dve neuporedive veličine. Iznos transfera u ovoj godini i iznos ukupnih sredstava koje je dobila lokalna samouprava predlogom budžeta za 2004. godinu.
Kriterijumi apsolutno postoje. Moj prethodnik je nabrojao šest. Postoji deset kriterijuma na osnovu kojih su sredstva određivana. Članovi Odbora za finansije, kojima pripadam, dobili su takav materijal i meni je krivo što smo dobili jedan primerak za tri opštine. Postoji deset kriterijuma i ja ću da ih pročitam.
Prvi je - površina, drugi je - broj stanovnika, treći je - broj odeljenja u osnovnom obrazovanju, četvrti je - broj objekata u osnovnom obrazovanju, peti je - broj obrazovanja u srednjem obrazovanju, šesti - broj objekata u srednjem obrazovanju, sedmi je - broj dece obuhvaćene neposrednom dečijom zaštitom, osmi - broj objekata u dečijoj zaštiti, deveti - gustina stanovništva prema proseku, i deseti - društveni proizvod prema proseku.
Ovde se spominjalo da je u pitanju matematika. Ovo čak nije matematika, ovo je račun. Ovde se radi o četiri osnovne računske operacije i vrlo lako se utvrđuje da se držalo određenog principa. Ne mogu da tvrdim kako su utvrđene osnovne cene po jedinici, da tako kažem, ali za ova tri grada za koja imamo potpuni obračun, članovi Odbora za finansije koji su u Odboru zastupljeni iz svih poslaničkih grupa, dobili su ovaj materijal i mogli su svojim kolegama da ga prezentiraju.
Ja sam ga proveravao, i ta osnovna jedinica je apsolutno zastupljena i množena je sa faktorom koji se dobija, recimo iz odnosa površina određenih opština. Tako da mislim da ima puno neprincipijelnih diskusija, a ono na šta želim u ovom trenutku da podsetim je to da sredstva koja idu u lokalnu samoupravu predstavljaju javnu potrošnju.
I memorandumom i budžetom mi smo ovde shvatili da je Vlada krenula u smanjenje javne potrošnje i mislim da bi ljudi, pogotovu oni koji vode lokalne samouprave, trebalo da povedu malo više računa o broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, o povećanju broja zaposlenih i o tome kolika je potreba za tolikim brojem zaposlenih. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, u prvom redu meni je jako žao što se jedna ovako egzaktna rasprava, koja je mogla da bude egzaktna, po jednoj vrlo važnoj temi pretvorila u političku raspravu i da bi politički argumenti podnosilaca amandmana imali težinu, mora da se barata istinitim podacima.
Moj prethodnik je izneo jednu veliku neistinu. Ukupna sredstva kojima će raspolagati lokalna samouprava u Prokuplju je 245 miliona, a ukupna sredstva koje će imati opština Vlasotince 141 milion. Prema tome, razlika koja je napravljena u transferu, ne sumnjam da je to tačno, nisam taj podatak proveravao, je potpuno normalna, jer su drugi izvori prihoda u opštini Prokuplje značajno veći i isticanje samo nivoa transfera je zamena teza i neistinito obaveštavanje i poslanika i javnosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svoju diskusiju sam koncipirao na principijelnim osnovama i trudio sam se da što manje bude politička. Ali, s obzirom na činjenicu da su prethodni govornici uglavnom o ovom problemu pričali sa političke osnove i moraću da im na neki način odgovorim.
Da bismo smirili strasti, prvo ću da probam da objasnim, pogotovo kolegi Markoviću, koji očigledno ne poznaje stvari o kojima priča, kako se došlo do ovakve raspodele sredstava prema lokalnim samoupravama.
Ovde u Skupštini smo usvojili Zakon o PDV-u, koji je različit oblik poreza na potrošnju, nego što u ovom trenutku važi. Taj oblik poreza na potrošnju će važiti od 1. januara iduće godine, tako da su sa takvim oblikom poreza na potrošnju morali da budu usklađeni mnogi propisi, a između ostalog i način finansiranja lokalne samouprave.
U toku svog izlaganja ću probati da osporavam neke od teza koje je gospodin Marković ovde izneo, a to je teza da 15 godina nije menjano ništa u načinu finansiranja lokalne samouprave. Ako se on dobro seća, ove godine u martu smo mi već imali promenu načina finansiranja lokalne samouprave time što je ukinut porez na fond zarada, što je jedan reformski potez.
A već u martu, kod određivanja sredstava za lokalne samouprave, imali smo nešto sa čim je većina predstavnika lokalnih samouprava bila zadovoljna, jer se nije govorilo o konkretnim ciframa.
Ovog puta glavni problem su izazvale konkretne cifre i nepoznavanje materije od većine poslanika, koji su stavljali primedbe na taj način, jer se radi o dve neuporedive veličine. Transferna sredstva, koja su se pojavila ovog puta u Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, samo su jedan deo sredstava kojima se finansira lokalna samouprava i ona su u potpunosti neuporediva sa sredstvima koja su prošle godine Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava predviđena.
Da bi se na pravi način shvatila realnost ovakvog predloga treba da se posmatra i 2003. godina. I, ono što je gospodin Marković rekao, to je još jedna neistina – da su sredstva za 2004. i 2005. godinu mnogo manja nego što su bila prethodnih godina. U budžetu za 2003. godinu su značajno manja sredstva bila izdvojena za lokalne samouprave, a najbolja ilustracija za to je procenat rasta sredstava koji će biti ostvaren u 2004. godini u odnosu na sredstva koja su ostvarena u 2003. godini.
Taj rast je 26,5%, što predstavlja jedan respektabilan rast koji nije mogao da bude, s obzirom na snagu naše privrede, zadržan i u 2005. godini. Zato u 2005. godini imamo rast od 12%, a procena ostvarenja u 2004. godini u odnosu na plan za 2005. godinu pokazuje da se radi o 6,5% rasta sredstava koja se planiraju za finansiranje lokalnih samouprava. To su u stvari transferna sredstva i ustupljena sredstva.
Kolega Knežević je za ovom govornicom rekao da su gradovi koji ostvaruju sopstvene prihode u većem nivou na ovaj način kažnjeni. Zaboravio je na osnovni princip solidarnosti. I većina kolega koji su davali amandmane su vodili računa samo o svom gradu, a predstavnici Beograda su iz demagoških razloga prihvatili jedan takav način, računajući da će to da izazove nezadovoljstvo kod većine poslanika i da ovaj zakon neće proći.
Duboko sam ubeđen da postoje pravi argumenti za ovakav zakon i da će on biti u Skupštini izglasan, jer ova sredstva treba posmatrati samo u kontekstu 2003. – 2005. Šarolikost rasta ovih sredstava od opštine do opštine je u stvari rezultat toga što je takva šarolikost postojala i 2004. u odnosu na 2003. godinu, tako da su sada ispravljene te, ne mogu da kažem nelogičnosti, ali moguće greške koje su nastale kao rezultat skraćenog vremena za određivanje sredstava koja idu za finansiranje lokalne samouprave u martu 2004. godine, jer znate odlično pod kojim uslovima i u kom vremenskom tesnacu je budžet izglasan u ovoj skupštini.
Znači, budžet za 2004. godinu je donet na predlog ministra Dinkića, a za 2003. godinu, gde su sredstva 26% manja za finansiranje lokalne samouprave, ministar je bio Đelić i podržan od Vlade DOS-a. Prema tome, dovoljno jasan pokazatelj.
Beograd je do sada bio u opravdanom povlašćenom položaju što se tiče procenta poreza na promet koji je ostajao za finansiranje potreba našeg glavnog grada. To je naš glavni grad, 15% je jedna prava mera za takav grad. Mi iz unutrašnjosti uvek sa puno argumenata možemo da kažemo da mi našu decu na studije šaljemo u Beograd i da ona doprinose većem prihodu u Beogradu. Poslanici, kojih je većina iz unutrašnjosti, svoje plate primaju u Beogradu i deo poreza na zarade ostaje Beogradu, ne ostaje našim gradovima.
Princip 80-15, da ga tako nazovemo, morao je da bude narušen. To je još jedan dokaz da gospodin Marković nije čitao ili ne zna dovoljno materiju o kojoj priča, ili priča iz čisto iz političkih pobuda. Porez na promet više ne postoji, uveden je kao oblik poreza na potrošnju porez na dodatu vrednost, a mogao je da se zadrži taj princip.
To je potpuno nepredvidiva kategorija, jer ne postoji nikakvo iskustvo i ne zna se ravnomernost ostvarivanja poreza na dodatu vrednost, kao što se sigurno zna da se porez na promet ostvaruje i realizuje u onom gradu gde se izvrši krajnja potrošnja. U ovom slučaju, kod poreza na dodatu vrednost, najmanji deo poreza na potrošnju se realizuje u gradu gde se izvrši krajnji promet, odnosno tamo gde potrošač dođe i kupi neki proizvod. Verovatno, pretpostavljam, da će u budžetu za iduću godinu, kada se budu stekla iskustva u vezi sa porezom na dodatu vrednost, biti promenjen ponovo, treću godinu uzastopce, finansiranja lokalnih samouprava. To će dovesti do mnogo manjih nedoumica kod većine kolega poslanika.
Ono što je najbitnije, ovakvo uznemirenje, da ga tako nazovem, izazvano je, a to je prvi efekat, kada je zakon došao do ruku poslanika i pokušali su da uporede dve neuporedive veličine. To su transferna sredstva za 2005. godinu i ono što smo u Predlogu zakona za 2004. godinu imali kao ukupna sredstva potrebna za finansiranje osnovnih aktivnosti u lokalnoj samoupravi.
Stranka G17 plus će glasati za ovaj zakon. Duboko sam ubeđen da je ovo realni iznos sredstava za većinu opština u Republici Srbiji. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, pred nama je set poreskih zakona koji potpuno dosledno nastavlja usvojenu ekonomsku i socijalnu politiku ove vlade.
Uvek kada se govori o novim zakonima iz oblasti poreza, i kod građana i kod privrednih subjekata se javlja strah da oni predstavljaju novo opterećenje i za građane i za poreske subjekte. Ovom prilikom pred nama su zakoni kod kojih mogu da se uoče dve osnovne osobine, a to je rasterećenje i građana i privrede i usaglašavanje sa već donetim Zakonom o porezu na dodatu vrednost.
Ovi zakoni su u potpunoj saglasnosti sa programskim načelima i predizbornim obećanjima stranke G17 plus, koja u Vladi Srbije vodi vrlo odgovorno fiskalne odredbe.
Zahvaljujući ranije donetim zakonima i dobrom radu poreske uprave, stvorili su se uslovi da u ovim poreskim zakonima, koji su sada pred nama, dominiraju reči "oslobađa se obaveze plaćanja", "smanjuje se osnovica poreza", "snižavaju se poreske stope". Da bih bio potpuno iskren, u ovim zakonima se nešto i povećava, a to što se povećava su normirani ili materijalni troškovi, kako su oni poznati u javnosti, a time se omogućava dodatno rasterećenje obveznika poreza.
Pobrojaću samo neke od bitnijih novina u sva četiri zakona, jer oni su jedinstveni. Poslodavci se oslobađaju obaveze plaćanja poreza na zarade za radnike koje budu zaposlili od 1. januara 2005. do 31. decembra 2005. godine. Taj porez na zarade, poznato je, iznosi 14% na bruto zaradu, tako da će ukupno opterećenje, što se tiče poreza i doprinosa za radnike koji se budu zaposlili u idućoj godini, iznositi nešto više od 50%, čime se suzbija siva ekonomija, odnosno stvara se jedan bolji ambijent za zapošljavanje, a istovremeno se smanjuju i transferi iz budžeta prema Fondu za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.
Sledeća stavka iz ovih zakona, koju bih pomenuo, jeste i to da se oslobađa od plaćanja poreza na zarade premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje. Ovo je u potpunosti u saglasnosti sa programskim načelima stranke G17 plus i o tome da bi penzijsko osiguranje trebalo da počiva na tri stuba, jedan koji je još uvek nezavisan i koji se pomaže značajnim transfernim sredstvima iz budžeta, a ovom odredbom se stimuliše formiranje trećeg stuba, a to je dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje, čime se stvaraju uslovi da se u našem društvu pojave i dugoročna sredstva koja mogu da se plasiraju u privredi, jer znamo da su kamate za privredu, između ostalog, visoke i zbog toga što naše banke i investicioni fondovi ne raspolažu dugoročnim sredstvima.
Ono što je vrlo značajno, po mom mišljenju, jeste i to da se poljoprivrednici oslobađaju obaveze plaćanja poreza na katastarski prihod. To važi za 2004. i za 2005. godinu. Vrlo važno je i to što se snižava poreska stopa na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike, čime se preduzetnici izjednačavaju sa pravnim licima. Stopa se snižava za četiri indeksna poena ili za skoro 30%, a ovaj porez se snižava za nešto manje od 30%. Prema tome, svako sniženje koje je za trećinu, nije kozmetičko.
Ono što se povećava, to je ono o čemu sam već malopre govorio, povećavaju se normirani troškovi, a samim tim se umanjuje poreska osnovica za prihode koji se ostvaruju legalnim turističkim iznajmljivanjem soba, ležajeva i postelja, u slučaju kada se plaća boravišna taksa.
Iz Zakona o akcizama, izdvojio sam kao značajno, jeste to da postoji mogućnost odloženog obračunavanja i plaćanja akcize za one koji imaju akciznu dozvolu, a ona se dobija ispunjavanjem propisanih uslova.
Ovom merom se smanjuje siva ekonomija u oblasti prometa akciznih roba. Još jednom bih hteo da istaknem to da je, između ostalog, uloga svih ovih zakona koji su pred nama i ta da se, na neki način, svi privredni subjekti dovedu u određeni red i da ulaskom u red dobijaju beneficije ili olakšanja u svom poslu.
Iz Zakona o akcizama je još značajno, po mom mišljenju, pravo na refakciju akcize za dizel gorivo koje se koristi za pogon traktora, do količina potrebnih za obradu zemljišta, ali registrovanim poljoprivrednicima, što još jedanput dokazuje koliko je značajno za sve poljoprivrednike da se registruju i pokazuju koje sve beneficije imaju poljoprivrednici koji su registrovani, u odnosu na one koji ostaju, zbog nekog meni potpuno nejasnog straha, neregistrovani. Znači, još jedan dokaz da sva poljoprivredna gazdinstva treba da se registruju.
Stopa poreza na prenos apsolutnih prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu smanjuje se sa 5% na 2,5%. Ono što je za većinu od nas značajno, pošto smo svi u situaciji da vozimo polovne automobile, stopa poreza na prenos motornih vozila, plovnih objekata i vazduhoplova, smanjuje sa 5% na 2,5%.
Na kraju, siguran sam da su ovo zakoni kojima se suzbija siva ekonomija, kojima se rasterećuje privreda i građani i povećava se broj poreskih obveznika, čime su stvoreni uslovi za snižavanje poreskih stopa.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, aktuelna Vlada, koju u ekonomskom delu predvodi G17 plus, nastavlja da donosi teške reformske odluke. Posle fiskalizacije koja se privodi kraju i definitivne odluke o uvođenju poreza na dodatnu vrednost, a takvu odluku je nekoliko prethodnih vlada propustilo da donese, namerno ili iz nekih objektivnih razloga, ova vlada je imala hrabrosti da takvu odluku donese i pripremila sve instrumente za uvođenje ovog važnog fiskalnog instrumenta.
Pred nama je budžet za 2005. godinu i Memorandum o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2005. godinu, sa projekcijom za 2006. i 2007. godinu. Ono što je karakteristično, to je pojava memoranduma, koji se ne odnosi samo na prvu sledeću godinu, već i na nekoliko sledećih godina, što dokazuje da ova vlada ozbiljno razmišlja i o budućnosti, a ne o jednom kratkom jednogodišnjem periodu.
Na prvi pogled se vidi da je budžet za 2005. godinu nastavak ekonomske politike koja je započeta polovinom ove godine, a koja je u ovoj skupštini verifikovana rebalansom budžeta za 2004. godinu.
Nameće se jedno logično pitanje - zašto se datumi nove ekonomske politike i datum donošenja budžeta ne poklapaju, odnosno to može da se protumači i na drugi način i da se kaže da li je G17 plus odustao od jedne "populističke" politike, kako su to znali da kažu ekonomski analitičari i politički protivnici. Logičan odgovor je ne, jer kod projekcije budžeta za 2004. godinu Ministarstvo finansija je imalo kratak period za projekciju, a istovremeno nije bilo dovoljno vremena da se upoznaju sa pravim nivoom javne potrošnje, jer su u prethodnim godinama budžeti budžetskih korisnika bili naduvani.
U predlogu budžeta za 2005. godinu uviđa se brži rast prihoda nego rashoda, što dovodi do posledice da se smanji budžetski deficit. Budžetski deficit je projektovan na 20,5 milijardi, što čini 1,4% bruto društvenog proizvoda. Ako se osvrnemo na kriterijume iz Mastrihta, koji se odnose na zemlje članice Evropske unije, u kojima se kaže da je dozvoljeni budžetski deficit do 3% društvenog proizvoda, onda ovaj nivo budžetskog deficita najbolje pokazuje koliko je dobro izbalansiran odnos između rashoda i prihoda u budžetu za 2005. godinu.
Analizom prihodne strane uočavamo da je najveća stavka u prihodima u budžetu za 2005. godinu porez na potrošnju. Taj porez na potrošnju, u odnosu na budžet za 2004. godinu, ima trend rasta, a porez na dohodak, dobit i kapitalne dobiti, ima trend pada.
Ovo ukazuje na situaciju u kojoj će biti rasterećena privreda, a samim tim i povećana njena konkurentska sposobnost.
Još nešto bih rekao o porezu na dodatu vrednost, a ovo vam govorim iz razloga što on predstavlja 45% prihoda u ukupnim prihodima u budžetu.
Prihod od poreza na dodatu vrednost u 2005. godini je projektovan da bude veći za 14% nego što je bio prihod od poreza na promet. Ako uđemo u suštinu tih 14% i shvatimo da je sastavljeno od 9% predviđene inflacije i oko 5% predviđenog rasta bruto društvenog proizvoda, dolazimo do zaključka da je ovo jedna krajnje konzervativna projekcija.
Imajući u vidu iskustva iz zemalja u okruženju, gde je ovaj rast, recimo, u Hrvatskoj bio 20%, u Makedoniji 60%, ubeđen sam da će ova pozicija biti najmanje za 10 milijardi veća i očekujem da ćemo se sredinom iduće godine naći ponovo u Skupštini na jednom zasedanju koje će biti posvećeno rebalansu budžeta, pa da vidimo kako ćemo taj povećani prihod da rasporedimo i na koje ćemo rashode da ga rasporedimo.
Na kraju, G17 plus, bez obzira na cenu, ne odustaje od svojih programskih načela, koja su u prvom redu reformska i koja se zalažu za to da se oporavi srpska privreda, a za to je najbolji pokazatelj budžet i Memorandum za 2005. godinu, sa projekcijama za 2006. i 2007. godinu.

Poštovani predsedavajući, drage kolege poslanici, uvaženi ministre, hteo bih da se osvrnem na diskusiju gospodina Arsića, u kojoj je rekao da porez na koji sad poljoprivredni proizvođači imaju pravo 5 posto je samo nešto što će oni da prenesu državi.
To ukazuje na to da nije razumeo osnovnu suštinu ovog poreza na dodatu vrednost, jer to je porez koji se odbija od onoga što je on već u ranijem procesu proizvodnje platio za određene repromaterijale, sirovine po stopi od 8 ili 18 posto. To znači da je to kompenzacija ili nadoknada poljoprivrednom proizvođaču za ono što je on uložio. On nema obavezu da taj porez prenosi državi. On je već platio 8 ili 18 posto.
Da li će to da zaživi i da li će on da dobije tih 5 posto više na cenu po kojoj neko ko je organizovan i ko je u sistemu PDV otkupljuje proizvode od njega, to je drugo pitanje. A sigurno da ne stoji ova tvrdnja da će on morati 5 posto da prenese državi.