Mi u klin, vi u ploču.

Vi o autoputevima, vi o koridorima. Mi nemamo ništa protiv toga i mi kažemo lepo je što država ima pare da gradi autoputeve, da gradi koridore. Daj bože da stignete da izgradite i poljske puteve.

Dakle, svuda gde treba da se izgradi putna mreža, nikada vam nećemo reći da to nije dobro, ali upravo govorimo nešto drugo. Vreme je da počne narod bolje da živi. Sad kad imamo koridore, kad imamo autoputeve, kad imamo skupe putarine, vreme je da narod počne da oseti da živi bolje i nama ne smeta što će se graditi metro, gospodine Nedimoviću, ali nije normalno da se pre koliko, četiri godine, uoči izbora kaže – evo, počinjemo metro, evo, Aja Jung ima kartu za metro. To nije normalno. Kad budu obezbeđene pare, kad se krene u izradu projekta onda kažite.

Inače, metro je ideja SRS koju je Vučić promovisao kao kandidat za gradonačelnika SRS i mi nismo protiv toga. Ali, kad je toliko dobrog u Srbiji, mi samo kažemo – hajte, ministri, dajte da narod počne bolje da živi. Milion ljudi u Srbiji živi ispod ivice egzistencije. Milion ljudi i više od milion ljudi živi ispod ivice siromaštva.

Kažemo, dajte da najniža plata bude 37.000 dinara, da najniža penzija bude 37.000 dinara, zato što je to cena najniže potrošačke korpe. Vi kažete da idete ka tome. Vi ne možete da idete ka tome, vi morate da idete ka potrošačkoj korpi, kad vi dođete do 37.000, potrošačka korpa će biti 50, mi kažemo sad, u ovom momentu, potrošačka korpa 37.000, toliko mora biti najniža plata, toliko mora biti najniža penzija, sve ispod toga je socijalno davanje, sve ispod toga je vređanje naroda, pogotovo u državi Srbiji, u kojoj više ne mora da se štedi, u državi Srbiji u kojoj se kapom i šakom plaćaju agencije nevladine organizacije, neki tamo skriveni troškovi u budžetu i tako dalje.

Dakle, vrlo konkretno smo sve vreme govorili odakle mogu da se obezbede sredstva, i vrlo konkretno tražimo. Evo, poslanici vlasti su nekoliko puta u prethodnim danima rekli da ne može biti tolika plata i penzija. Vi recite.

Izgleda da ste vi i Fabricia pokušali da prevarite. Donosite zakon i danima ovde u načelnoj raspravi i danas opet u pojedinostima pričate kako će ovim zakonima, na osnovu ovih zakona biti još bolji izborni uslovi, još čistija kampanja, još sve u najboljem redu. I onda u članu 4. kažete – ovaj zakon primenjivaće se 1. septembra 2020. godine.

Dakle, koga vi varate? Donosite zakon da bi bili što je moguće čistiji izbori koji će biti na proleće a zakon će se primenjivati od 1. septembra 2020. godine. Znači, nema ama baš nikakve veze sa ovim narednim izborima, osim ako ne poslušate ove iz EU, pošto je ova Tanja Fajon već dala intervju u jednim novinama da će biti na stolu i da će se razmatrati i tema produženja roka za održavanje izbora.

To je ono čega se mi plašimo, jer, ne daj Bože, ako vas na to nateraju to znači da će se morati proglasiti vanredno stanje u zemlji. Ne daj Bože, daleko bilo, da će biti ratno stanje, ali se mora proglasiti vanredno stanje da bi se izbori održali posle roka koji je Ustavom i zakonom garantovan.

To vam, samo se vi smeškajte, verujte, što god su vam pretili, to su vam na kraju stavili kao ultimatum i morali ste to da ispunite. Ovo vam je, ovo je neka podvala njima ili niste dobro preveli ili ste namerno hteli da vidite kako će oni reagovati, javnost treba da zna, laž je da naprednjaci donose zakon o sprečavanju korupcije da bi bili bolji uslovi za naredne izbore. Izbori treba da budu na proleće, a zakon se primenjuje od septembra naredne godine.

Mi smo i na ovaj, kao i na ostale zakone podnosili, da kažemo, dvostruke amandmane. Najpre smo predlagali da se svaki od ovih članova u svim zakonima briše, zato što mislimo da je neprimereno da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije donose zakoni koji diktiraju neki istrošeni evropski činovnici.

Onda smo u ovom drugom delu pisali amandmane gde smo pokušali da na neki način utičemo na ovo da vidimo koliko ste spremni da uradite mimo onoga što su vam izdiktirali ovi što vas postrojavaju kad god dođu u Beograd.

Stav SRS je da su ove izmene forma koju je režimu naručena od strane inostranih mentora i da se izmenama ništa suštinski neće promeniti. Stav SRS je i govorimo ga odavno, sve političke probleme možemo i moramo rešavati sami. Ne trebaju nam tutori, ne trebaju nam strani mentori. Problemi te vrste treba da se rešavaju u Narodnoj skupštini. Treba da ih rešavaju narodni poslanici kao predstavnici naroda.

Mi nismo ljudi koji su pod starateljstvom, nismo ljudi kojima je oduzeta poslovna sposobnost, već zdravi, pravi, zastupamo građane i građani od nas očekuju da rešimo sve probleme, pa i te neke političke probleme koji su se pojavili zato što tačno je što kažu ovi iz vlasti da ovaj deo proevropske opozicije ne dolazi na sednice zato što je to nalog sa zapada. Jeste to tačno, ali šta vi onda tražite na tom zapadu? Što ih vi slušate?

Što god ste ponizniji, pritisci će vam biti veći i to je problem ne samo za vas, to je problem za državu. Dignite glavu jednom, bre, kažite – nećemo niko da nam zapoveda. Mi smo poslovni, sposobni, mi smo narodni poslanici, mi smo Vlada, mi smo ministri, mi smo predsednik države, mi smo funkcioneri, mi ćemo sami rešavati svoje probleme, a ne kako ko kaže, a vi ko lutkice. Kako vas ko zove, vi odoste, gde vas zovu, vi odoste, To je zaista ispod svakog nivoa. To vređa inteligenciju.

Ja ne znam kako se vi osećate? Verujte, neke od vas dobro poznajem, neke samo iz viđenja i verujem da se od ovih koje dobro poznajem veliki broj oseća jako neprijatno što moraju tako da se ponašaju, a pretpostavljam da ste i vi koje manje poznajem dovoljno moralni da se isto tako loše osećate zbog ovoga.

Stvar nije čista. Govorim o članu 27.

Ja ni u jednom momentu nisam rekla da koristim vreme poslaničke grupe, odnosno vreme ovlašćenog predstavnika. Ovlašćeni predstavnik za ovu tačku je Aleksandar Šešelj. Čovek sedi u sali.

Ali, i neka ne sedi, molim vas, ja nisam rekla da koristim vreme. Vi ste trebali da kažete - dva minuta, prošlo je vreme. Zaista nema smisla.

Nemojte ovako. Čekajte da ja završim.
Ovo zaista nema smisla.

Govorimo o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i pitamo pre svega radi javnosti – kako je moguće primenjivati ovaj zakon, kako je moguća borba protiv korupcije u duhu ovog zakona koji predviđa da agencija može da pokrene postupak protiv funkcionera kada je direktor ove agencije funkcioner vladajuće stranke?

Vi stalno pričate da je to nezavisno telo, da na čelo takvih tela postavljate eksperte. Ne, Dragan Sikimić je funkcioner vladajuće stranke, čovek koji je bio predsednik opštinske izborne komisije kao član stranke, kao funkcioner stranke, član, mislim, i RIK u ime stranke i sada neko će očekivati da neko ko je član i funkcioner vladajuće stranke, SNS, da će on pokrenuti postupak protiv Aleksandra Vučića zato što će Vučić u pola četiri otvoriti neki put kao predsednik države, a u četiri i deset će u istom odelu i sa istom kravatom se obraćati narodu, u kampanji, kao predsednik stranke.

Mi to ne zameramo, nego vam kažemo da je licemerno to što vi hoćete da nametnete, i o tome se radi. Vi ćete dovesti te ljude koji će učestvovati na otvaranju tamo nečega i ti ljudi će na istom mestu da ostanu, samo da sačekaju da se Vučić pojavi u drugoj funkciji, a on kao štićeno lice će doći i sa svitom i sa automobilima i sa obezbeđenjem itd.

Ovo vaše druženje sa ovim vašim stranim mentorima je suprotno članu 59. Zakona o Narodnoj skupštini koji precizno reguliše ostvarivanje međunarodne saradnje. Dakle, kršite, osim Ustava, naravno, Ustav pre svega, ali kršite i ovaj Zakon o Narodnoj skupštini.

Evo, radi javnosti, pre svega, kako će izgledati ova na osnovu ovih pamfleta, koje ćete vi sutra usvojiti kao zakon kako će izgledati kampanja, evo, recimo, jedan dan. Predsednik države će doći da otvara tamo neki put. Vršioci dužnosti direktora javnih preduzeća, a uglavnom su u v.d. stanju da bi bolje služili gospodaru, normalno, oni će dovesti pre svega sve zaposlene na određeno vreme, a takvih je najviše i oni će imati obavezu da dovedu svoju užu i širu familiju i doći će autobusi iz cele Srbije u to neko mesto.

Dakle, sve već viđeno, sve to već radite, ali će onda u pola tri se presecati vrpca, to će, biće aplauz, aplaudiraju predsedniku države zato što je otvorio tamo neki put i onda dok ti ljudi koje ćete tako privesti, dok oni pojedu sendvič, dok popiju onu flašicu vode, prođe pola sata, pojavljuje se Vučić, sad je skinuo kravatu, malo opuštenije, dolazi kao predsednik stranke i onda im drži predizborni politički govor. Dakle, na istom mestu samo pola sata razmak u vremenu, sve o trošku javnih preduzeća, jer će direktori javnih preduzeća dovesti te ljude, oni će obezbediti ne samo sendviče i vodu, nego i taj prevoz, autobuse.

Dakle, ništa se promeniti neće. Priznajte da je to tako, nemojte praviti farsu sami od sebe. Kažite, mi smo sad vlast, želimo da i dalje budemo i zato ćemo se okupljati, dovodićemo svoje ljude itd. Nego se krijete iza ovog Kukana i ovih tamo kukavaca što, vi zapravo pred njima tako izgledate, što vas okupljaju, što vam naređuju, što vam izdaju naloge i onda nama pričate, ne, mi to radimo radi nas. Ne, vi to radite zato što vam naređuju, a u suštini ćete se ponašati isto kao što ste se ponašali i do sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ova sednica felerična, odnosno ova tačka dnevnog reda, iz prostog razloga što ovde nije predlagač, gospodin Pašalić. Nekako je nezgodno razgovarati o njegovim predlozima u njegovom odsustvu.

On se, kada je poslednji put bio u Narodnoj skupštini, ovde, što bi narod rekao, proveo kao bos po trnju, zato što je zbog nesporazuma ili nedovoljno dobre komunikacije među poslanicima vlasti, on okrivljen zato što je sednica kasnila sat vremena.

Ja sam mislila danas da mu umirim savest, da mu kažem da smo mi pre dva dana sednicu počeli sa sat i po vremena zakašnjenja zato što vladajuća koalicija nije uspela da obezbedi kvorum. I onda su taj kvorum dopunili, odnosno kvorum dali poslanici Čankove stranke i ove neke SMS stranke, neke moderne Srbije, a to su inače poslanici koji su ukrali mandate stranci sa čije liste su došli u Narodnu skupštinu.

U tom kontekstu smo mislili da bi bilo dobro da porazgovaramo i sa Zaštitnikom građana, koji nije Zaštitnik građana samo onda kada mu se neko obrati, već on mora da vodi računa generalno o zaštiti svih građana Srbije, a bogami, posebno o zaštiti prava birača.

Hteli smo da ga pitamo da li SRS, naša poslanička grupa, ima njegovu podršku za predlog koji već 14 meseci podnosimo Narodnoj skupštini i zahtevamo da se promeni Zakon o izboru narodnih poslanika i da se u taj zakon vrati odredba iz Ustava Republike Srbije, koja kaže da je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci sa čije liste je izabran za narodnog poslanika.

Takođe smo predlagali u tom zakonu, odnosno da se promeni zakon tako da se liste kandidata za narodne poslanike prave u strankama ili koalicijama koje izlaze na izbore, ali da je slobodna volja tih stranaka kako će raspoređivati mandate nakon održanih izbora.

Zaista mislimo da bi Zaštitnik građana bio dobar sagovornik na ovu temu, ali nažalost njega nema ovde i, što je još gore, nama niko nije rekao zbog čega on danas nije ovde. Da li je opet u pitanju nesporazum, pa će doći za sat vremena ili je čovek negde odsutan, a dobro se sećamo da mu je predsednik Narodne skupštine prošli put, kada je osula drvlje i kamenje na njega, skrenula pažnju i rekla da za Zaštitnika građana u vreme zakazane sednice o njegovom izveštaju, a danas o njegovom predlogu za njegove zamenike, ne može biti ništa važnije na ovom svetu, a sa čime se svakako slažemo.

Gospodin Pašalić, kao Zaštitnik građana, se ovih dana oglašavao u medijima i činjenica je da su neke njegove izjave bile na mestu i u skladu sa funkcijom koju Zaštitnik građana treba da obavlja.

Što se tiče nas iz SRS, naš stav o tome da nam ta funkcija uopšte u sistemu nije potrebna nije promenjena, jer sve ono što bi trebalo da radi ili što radi Zaštitnik građana sa svojom službom, još sad kad se potpomogne sa ova tri zamenika, za sve to postoji određeni nadležni organi koji treba da rade svoj posao, a ovako se na kraju ne zna šta je čiji posao.

Zaštitnik građana onda kaže da mu se sve češće obraćaju građani sa pritužbama koje se odnose na socijalno-ekonomske probleme, kao što su socijalna davanja, penzije, neisplaćene plate, doprinosi i kaže još da smo zbog toga stavili, vi, Zaštitnik građana, stavili težište na inspekcije rada, a Zaštitnik građana u svakom od tih slučajeva reaguje i ukazuje na sistemske probleme. Eto vidite dokle smo mi došli.

Umesto da nadležno ministarstvo reaguje kada je u pitanju inspekcija rada, to se prenosi na Zaštitnika građana koji nema nikakve nadležnosti kojeg ni jedan inspektor ne mora da posluša. Ne slušaju ni ministra, a kamoli će poslušati Zaštitnika građana. To je taj problem u sistemu, u funkcionisanju institucija sistema u Srbiji i onda se vlast ljuti kada dobije neku takvu primedbu. Naravno, mi nismo od tih koji će primedbe stavljati ni zlonamerno, ni reda radi, nego potpuno argumentovano i u interesu svih ljudi koji u Srbiji žive.

U tom intervjuu gospodin Pašalić reče da mu se obraćaju zaposleni, bez obzira da li su zaposleni na neodređeno ili određeno vreme. Ova tema takođe je nama interesantna, pa vi lepe dame prenesite sve gospodinu Pašaliću o čemu smo mi hteli sa njim da razgovaramo i nadamo se da bi on bio spreman da pokaže dobru volju za saradnju, jer ovo što je nagovestio u medijima upravo ide u tom pravcu.

Sad nas zanima, da je on tu mi bismo ga pitali, šta on misli generalno o problemu Srbije na određeno vreme? Šta to znači? To znači da lokalne samouprave, državni organi, javna preduzeća i republička i lokalna, odnosno opštinska, masovno zapošljavaju ljude na određeno vreme. To se uglavnom radi pred zakazivanje nekih izbora i onda ljudi koji su zaposleni na određeno vreme imaju obavezu, jer zapošljavaju se preko stanaka koje su na vlasti, da na kraju izbornog dana, tamo u neki svoj opštinski odbor, donesu svoj telefon gde će biti slikano najmanje 10 glasačkih listića gde se vidi da su birači glasali za tu vladajuću stranku.

To je neustavno, to je nezakonito, to je najgrublje kršenje slobodne volje, izborne volje građana i verujem da bi gospodin Pašalić delio naše mišljenje i, ponavljam, šteta što nije tu, što nije ovde da i o tome na taj način porazgovaramo.

Dakle, tačno je u zakonu regulisano koliko negde može biti zaposlenih na određeno vreme, ali se postavlja pitanje, ako neka ustanova, neko javno preduzeće, neka lokalna samouprava, na određenom radnom mestu ima potrebu da više godina zapošljava ljude na određeno vreme, u čemu je onda problem da se taj neko zaposli za stalno, osim što vlast gubi jednog aktivistu koji će obezbediti sigurne glasove? To je, takođe, nezakonito.

Zato bi bilo dobro da se Zaštitnik građana i u javnosti, a i u svom izveštaju koji bude podnosio Narodnoj skupštini, osvrne i na tu temu. Naravno, da sve proveri, da razgovara sa tim ljudima koji su tako zaposleni, jer ako se mlad čovek zapošljava na određeno vreme, onda je to ozbiljan problem zato što taj mlad čovek ne može da mrdne, ništa da uradi u životu, ne može bukvalno ni čekove građana da koristi, a kamoli da uzme neki kredit da kupi automobil ili, ne daj Bože, dugoročni kredit da kupi stan itd. Dakle, nije problem samo u tome što on radi, pa reći će neko –produžava mu se na svaka tri meseca radni odnos. To je tačno, ali je nesigurnost velika i ne može svoje osnovne ekonomske potrebe da zadovolji neko ko na taj način radi.

Šta je dalje problem? Kada je u pitanju isplaćivanje minimalne zarade tzv. minimalca, još uvek je minimalac u Srbiji 27.022 dinara. Vlast je donela odluku da će od početka naredne kalendarske godine to biti 30.022 dinara. Tu sada imamo dva problema.

Jedan je što veliki broj poslodavaca, i to svi u vlasti znaju, čak niko to još nije demantovao i bilo bi dobro da se Zaštitnik građana i tim zabavi, isplati taj minimalac, koliko je propisan, i onda zaposleni moraju u kešu da mu vrate po pet hiljada dinara. To traje već godinama. Naravno, ima nekih koji prave u budućnosti štetu zaposlenima, što isplaćuju čak i neki dinar više od tog minimalca, ali razliku preko minimalca plaćaju u kešu, pa se to onda odražava posle na doprinose kada dođe vreme za penziju.

Dakle, mnogo je anomalija u tom sistemu. Zaista bi bilo dobro da se Zaštitnik građana sa svojom službom pozabavi tim sistemskim problemima, rešavanju tih sistemskih problema.

Kada je razgovarao, kao što je ovde rekao, i razgovara o penzijama, platama, neisplaćenim doprinosima itd, voleli bismo da je tu da ga pitamo da li je saglasan sa stavom SRS da danas u Srbiji najmanja plata i najmanja penzija moraju biti minimalno 37.000 dinara. Zbog čega? Zato što, prema podacima Zavoda za statistiku, najniža potrošačka korpa košta upravo 37.000 dinara. Ne možete smatrati da neko prima već zarađenu penziju, davno zarađenu, ili trenutno zarađenu zaradu, ako ona iznosi manje od potrošačke korpe. Sve što je manje od potrošačke korpe je socijalna pomoć. Ako je neko zaposlen, ono što on zaradi nije socijalna pomoć, mora biti plata, a da bi bila plata od nje mora da se živi, da se preživljava bar.

To je nešto potpuno logično, potpuno normalno, pogotovo u državi Srbiji u kojoj nas vlast svakodnevno bombarduje pričom o nekim parama, suficitu, ne znaju više šta će od para. Mi im govorimo gde treba da ih potroše.

Oko 250.000 ljudi radi za minimalac, a oko 400.000 za samo malo više od minimalca, a minimalne penzije koje su negde oko 10-12 hiljada prima skoro pola miliona ljudi. Znate kad se ovi iz vlasti, kada mi govorimo o penzijama, da i to je tema za Zaštitnika građana – šta on misli o tome što vlast ne želi da vrati penzije koje je nezakonito četiri godine oduzimala penzionerima, nezakonito i nemaju odluku Ustavnog suda na koju se pozivaju zato što je Ustavni sud rekao da je taj Zakon o oduzimanju penzija privremenog karaktera i da Ustavni sud zbog toga neće da se izjašnjava o tom predlogu, odnosno o tom zakonu?

Dakle, te penzije su smanjivane četiri godine. U međuvremenu se taj nivo vratio, ali ono što je četiri godine uzimano to nikome još uvek nije vraćeno. Pa mi sad pitamo, a pitali bismo i Zaštitnika građana da je tu - ako se neki penzioneri ili veći broj penzionera obrati, recimo, sudu u Strazburu i ako država bude morala da vrati taj novac, ko će biti odgovoran zašto je došlo do toga da država i da državni budžet u neko dogledno vreme doživi to da se moraju isplaćivati ogromne količine sredstava na ime tih penzija koje su penzionerima svojevremeno nezakonito oduzete, evo, neću biti gruba da kažem ukradene, ali nezakonito oduzete u svakom slučaju?

Onda kada mi govorimo o tome, onda ovi iz vlasti kažu, ne znam - 600.000 penzionera ili koliko nije pogođeno onomad onim smanjenjem penzija. Pa time ne smeju da se hvale, jer to znači da su te penzije toliko male da nisu imali ni od čega da im oduzmu to nešto. I to je problem takođe i na ovaj način sad kad saberete sve ovo u Srbiji od ljudi koji primaju ili taj minimalac ili penziju više od milion je ispod najniže potrošačke korpe i taj problem država mora da reši, zaista mora.

Zaštitnik građana se takođe, tu sam htela da ga pohvalim, poručite mu, lepo izjasnio o problemu sa izvršiteljima. To zaista jeste ozbiljan problem i rekao je Zaštitnik građana da, bez obzira što su sad smanjene naknade za izvršitelje, on je lepo rekao - zbog načina na koji su određene vrste naknada njihovi iznosi su i dalje previsoki, čime se pretvaraju u svojevrstan vid kazne i posebno ugrožavaju građane lošeg materijalnog statusa.

Kaže Zaštitnik – nužno je stoga preispitati javno izvršiteljsku tarifu vodeći računa o opštim ekonomsko-socijalnim uslovima života kako ne bi egzistencijalno ugrožavala građane. Gde ćete veće egzistencijalno ugrožavanje od toga da vam neko uzme stan? Izvršitelji to neprekidno rade. Hvale se koliko hiljada stanova su ljudima oduzeli i sada da je ovde Zaštitnik građana mi bismo ga pitali – kakav je njegov odnos prema predlogu SRS da se javni izvršitelji ukinu, da se postupak izvršenja i obezbeđenja vrati u nadležnost sudova, da svako ko je dužan mora da vrati svoj dug, ali da niko ne sme ostati bez stana ili bar 12 kvadratnih metara po članu domaćinstva? To je naš predlog koji je podržalo više od 100 hiljada građana Srbije i koji već više od tri meseca stoji u Narodnoj skupštini, čak nije prosleđen predlog ni Vladi Republike Srbije da da svoje mišljenje što je uobičajeno.

Dakle, vlast se ogluši o više od 100 hiljada građana Srbije i o predlog najveće političke opozicione stranke u Narodnoj skupštini.

Tako su se, znate, oglušivali i o naše predloge kada je u pitanju sređivanje Poslovnika, stanja u Narodnoj skupštini, jačanja demokratije, parlamentarne demokratije. Nas nisu slušali i onda dođe neki Flankenštajn i Kukan iz belog sveta, neki isluženi činovnici, oni im narede i oni odmah brže bolje kreću da to realizuju. I tome bismo voleli da razgovaramo sa Zaštitnikom građana, ali eto on nije danas tu i nama je mnogo žao jer bismo ga pitali takođe – šta on misli o okončanju afere „Indeks“? Pitanje je da li će još biti zastarelosti jer je ovo prvostepena odluka.

Posle 15 godina rešen je problem tada prvi put tako na široko obelodanjene prodaje ispita i diploma na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i sada će vlast da se hvali kako su posle 15 godina eto oni rešili problem, a mi pitamo preko vas Zaštitnika građana – šta on misli o tome, kakva je sudbina tih diploma i tih ispita na osnovu kojih su ovi ljudi pohapšeni i danas im suđeno? Da li se priznaje to što su oni za pare dali? Kako se moglo desiti da recimo oni do dan danas rade kao profesori? Jedan je bio dekan. Jedan gospođa je bila u onoj bivšoj vlasti pomoćnik ministra. Oni svih ovih 15 godina predaju i ispituju studente. Kakva je sudbina tih diploma i tih položenih ispita, ako su ocenjivali ljudi koji su optuženi za kriminal i sada konačno i osuđeni?

Onda se prisetimo da smo kada je biran ovde gospodin Pašalić na ovu funkciju Zaštitnika građana, onda smo ga mi pitali – ko mu je pokvario prosek jer je završio fakultet sa prosekom 6,1 i onda vidimo da je taj njegov prosek redovno i regularno završenih studija na državnom fakultetu nešto što treba pohvaliti u odnosu na sve ovo što se dešavalo već 15 godina, što se dešava i dana današnjeg, što ministar kaže da ima 50 hiljada diploma koje su sumnjive, pa bismo takođe pitali Zaštitnika građana – hoćete li i u to da se umešate, bilo bi dobro, da možda zajedno sa ministarstvom da se formira neko radno telo koje će, radno telo obrazovanih ljudi koji su regularno stekli diplome, koji će ispitati sve to i da više znamo ko ima falš diplomu, ko ima regularnu diplomu?

Vidite, na primer, kod tih profesora iz Kragujevca, ljudi sa falš diplomama rade svoj posao i stvaraju nove probleme. Kako se sada oseća svaki student koji je možda stvarno naučio i položio, kako se on sada oseća kada zna da je ispit položio kod profesora kriminalca koji je za pare davao ocene?

Dakle, mnogo je problema o kojima treba da se razgovara, a što se tiče predloga gospodina Pašalića za njegove zamenike, stav SRS, završavam kolega Arsiću, je uvek da onaj ko je vlast na određenom nivou da on ima pravo da predlaže svoje saradnike, da predlaže određene funkcije i mi nikada ne prihvatamo to i ne priznajemo da se radi o nestranačkim ličnostima, sasvim izvesno da ste svi vi koji ste na određenim funkcijama danas bliski stankama na vlasti i neka ste, mi nismo licemeri. Onaj koji je na vlasti ima pravo da predlaže svoje ljude gde hoće.

Kolega Arsiću, molim vas završavam ovom rečenicom. Nećemo ovim predlozima, jedino malo nam sumnjivo što je ovde jedan od predloga gospođa koja je završila „Union fakultet“, možda je trebalo ipak sačekati da se smire ove afere oko raznih tih privatnih fakulteta i prodaja diploma pa ipak predložiti nekoga ko je završio državi fakultet. Hvala.

Član 27. stav 1.

Zapravo sam samo htela da kažem da je kolega Martinović ovo što je sad rekao trebalo da kaže na početku. Jer, možda ja ne bih govorila dok gospodin Pašalić ne bude tu. Želim upravo njemu da se obratim. Prosto, i zbog gospodina Pašalića, trebalo je na početku sednice da Narodna skupština bude obaveštena. Ovako nešto se desilo prošli put, pa je on, čovek, ni kriv ni dužan, ovde morao pred vama da se crveni šta ste mu sve rekli, zato što je kasnio na sednicu. Dakle, trebalo je na početku da nam se kaže gde je gospodin Pašalić.

Što se tiče našeg stava o tim tzv. nezavisnim institucijama, tačno je da je ovo ustavni institut, ali, znate, mi nismo rekli da ne treba, da nećemo birati Zaštitnika građana zato što to imamo obavezu prema Ustavu, ali ne znači da ne možemo imati određeno mišljenje o tome.

Tačno je da smo mi bili ti koji smo doprineli da se donese tadašnji Ustav i tačno je, gospodine Martinoviću, Srpska radikalna stranka je i danas jedinstvena. Hvala.

Jasno je da se ovo pretvorilo u izvesne replike, ali nadam se da nećete imati ništa protiv da i ja, na osnovu člana 27, par rečenica kažem.

Dosta ovoga što je kolega Martinović rekao jeste tačno, a pre svega činjenica da je u vreme donošenja ovog Ustava postojao ozbiljan politički razlog, patriotski razlozi da se Ustav donese. Naravno da to sve što piše u Ustavu nije idealno, ali ono što je bilo mnogo bitno, vezano za opstanak jedinstvene države i nešto što nam i danas služi da kažemo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, jeste bio razlog zbog čega smo mi aktivno učestvovali u donošenju i izglasavanju ovog ovakvog Ustava. Ali, kolega Martinović dobro zna koji sve segmenti nisu ušli u ovaj Ustav o kojima smo mi razgovarali i koji su trebali da budu sastavni deo ovog Ustava. I ta noćna mora, pod navodnicima noćna mora, je zaista uradio neke stvari koje su bile suprotne onom što smo se mi dogovarali, ali mislim da ćemo o tome imati priliku na šire da razgovaramo, kada te izmene Ustava koje planirate dođu na dnevni red. Ovo samo da se zna, da ne ispadne da smo mi neznalice kada kažemo da je Zaštitnik građana jedna od funkcija tih tzv. nezavisnih, koja nema, u suštini, nikakvog značaja. To jeste činjenica.

A to što je predviđeno Ustavom, hajde onda da se dogovorimo da Zaštitniku građana zakonom damo mnogo šira ovlašćenja, da zaista to što radi može i da realizuje i da, ne samo da da intervju novinama, nego da zaista može i da uradi nešto kad taj inspektor ne izađe na teren ni po njegovom nalogu. Složićete se vi koji ste njegovi saradnici da je to ozbiljan problem i da se svodi da vi u dobrom delu radite, možda se ubiste od posla, a efekta nema, zato što to što vi radite faktički nikog ne obavezuje. Ne valja nam zakon.

Ne znam koje penzionere vređamo, ali je veliki broj penzionera koji zaista insistiraju, traže da im se vrati to što im je, sada ću reći, ukradeno, da budem onako vrlo konkretna. Veliki broj penzionera najavljuje da će tražiti zaštitu na sudu u Strazburu.

Razumem neke penzionere koji sada traže mesto pod suncem, približavaju se izbori, treba se smestiti na neku listu, ali nije fer, to vređa penzionere, da neko ko se zove Stranka penzionera da na ovaj način razgovara o penzionerima. Te floskule da su penzioneri saglasni sa tim, ma ko je saglasan da mu se oduzima nešto od čega živi? Ko je pitao koga da li saglasan da mu se smanji penzije ili da mu se ne smanji penzija?

Pustite to, pričate već godinama to, evo penzioneri su otprilike zahvalni što im je neko zavukao ruku u džep. Nisu, naravno da nisu. Naravno da jesu zadovoljni što penzije dobijaju redovno, ali ono što čuju u medijima to je taj strah, ako bude neko drugi nećete dobijati penzije. E, to je ta zahvalnost penzionera, a ne zato, pa nisu valjda ludi ljudi da kažu – evo, i ovako od penzije jedva živim, pa neka neko drugi uzme da, ne znam ni ja šta, radi sa tim parama.

To su priče za malu decu. Mi penzionere ne vređamo, a neka gospodin koji predstavlja partiju penzionera kaže - da li je penzija od 12.000 dinara penzija ili je socijalno davanje? Da li penzioner ili penzioneri mogu da žive sa penzijom od 15.000 dinara i kako preživljava milion penzionera sa penzijom ispod minimuma i ispod potrošačke korpe?

Evo, neka kolega Kovačević, najbolje bi bilo da donese ovde spisak ili da objavimo negde spisak penzionera koji su potpisali saglasnost da im se oduzimaju penzije. Mislim da bi to bilo onako korektno i da konačno završimo sa tom pričom.

Vi ste Stranka penzionera i vi sigurno imate tu evidenciju. Tačno, precizno, ali molim vas, vaše ime stavite na početak. Da li ste vi dali saglasnost da vam se oduzme penzija? Nemojte, nije fer prema ljudima, prema nazivu vaše stranke. Ne želimo mi da se sa vama na bilo koji način ovde sukobljavamo, ali ste počeli jednu raspravu koja nije primerena. Neko ko se zove Stranka penzionera kaže da penzije niko nikome nije uzimao, ja rekla otimao, vi kažete uzimao, kako god. Ako vam neko uzme neki dinar, a vi ne date saglasnost na to, kako se to zove molim vas? Kako se to zove, evo naučite me ovako glupu? Nemojte tako. Vodite računa da se i dalje obraćate vašim biračima.

Rekla sam vam u prvom obraćanju, ne vama, nego sam rekla, ako 600 hiljada penzionera nije obuhvaćeno smanjenjem penzija, pa zamislite vi koliko su to male penzije, jadne penzije kad niste imali od čega ni da im oduzmete. Jeste li to govorili penzionerima u kampanji? Jeste li na tom ime osvajali glasove? Ja vas sad pozivam kao predstavnik te stranke, kažite penzionerima da li ste vi saglasni da skoro pola miliona penzionera živi sa penzijom koja je manja od socijalne pomoći? Meni recite da to nije tako, ako nije. Vrlo jednostavno.

Nisam ja rekla da vi pravite spisak vaših članova, već pošto tvrdite da su penzioneri dobrovoljni prilog davali državi, evo i tako to može da se nazove, samo da vidimo spisak ko je potpisao da je saglasan da mu se oduzme deo penzije one četiri godine koliko su penzije oduzimane. Samo sam to tražila.

Očigledno smo mi ipak saglasni, shvatili ste vi i prihvatate da su penzije male, pa vam ja predlažem da podržite stav SRS da najmanja penzija mora biti 37 hiljada dinara, zato što je najniža potrošačka korpa 37 hiljada dinara.

Evo, kao stranka koja zastupa penzionere, verujte, ukrašćete nam glasove ako to podržite, ali nama je stalo da zaista penzije budu najniža 37.000 dinara i najniža plata da bude minimalac 37.000 dinara. Očekujemo da ćete vi kao socijalno odgovorna stranka, čini mi se da se to tako kaže, podržati predlog SRS za tako nešto. Nemojte da biste ostavili utisak kod nekih ljudi ovde u sali ili kod nekih koji nisu u sali, nemojte na taj način da vi ponižavate vaše birače, vi.

Rekli ste malopre da ja vređam ili ponižavam penzionere. Kako je moguće da ja vređam penzionere ako iznosim stav SRS da najmanja penzija mora da bude 37.000 dinara, jer sa manje od toga ne može da se živi, jer je potrošačka korpa 37.000 dinara? Vi kažete da na taj način vređamo penzionere. Vi vređate penzionere ako tvrdite da su dobrovoljno davali novac i da ste vi protiv toga. Vi možete biti protiv toga da se neko obraća nekom sudu, ovde ili međunarodnom ili gde god, da mu vrati taj novac koji on smatra da mu je ukraden. Zašto bi vam to smetalo? Zato što je formirana još neka penzionerska stranka koja to zastupa. Ne ulazimo mi u te odnose, zaista. Opet ponavljam, nemamo nameru da se sa vama sukobljavamo, samo vas molimo prihvatite naš predlog, zbog svih penzionera koji bi se sigurno, verujte mi, obradovali da se donese odluka da najmanja penzija bude 37.000 dinara.

Gospodine Kovačeviću, kada uđete u replike, onda ne možete da diktirate sagovorniku šta će da govori. Nisam izašla iz teme koju ste vi ovde otvorili. Dakle, tema je status penzionera, u najširem smislu reči, sami ste to počeli.

Dakle, stav SRS je da najniža penzija i minimalna zarada u Srbiji ne smeju biti ispod 37.000 dinara, zato što je najniža potrošačka korpa 37.000 dinara i mi taj stav iznosimo na svakom mestu i ne obraćamo se nikom posebno. Prosto želimo da javnost zna da je to naš stav i kroz raspravu o budžetu smo detaljno objašnjavali odakle je sve moguće uzeti sredstva da bi se za te namene obezbedilo dovoljno sredstava. Žao mi je što vi to ne možete na taj način da govorite, vi kažete – rekli ste na vašem kongresu, znaju vaši članovi itd.

Ovde uopšte nije tema ničijeg kongresa, nije tema statusa političkih stranaka itd. Mi smo narodni poslanici. Mi ovde zastupamo stavove, naravno, svoje političke programe, stavove svojih političkih partija, ali vaš problem možda jeste baš u tome što nemate potpunu komociju da govorite o tim stavovima sa vašeg kongresa itd. Tu ne možemo da vam pomognemo. Mi možemo da govorimo i uvek govorimo i poznati smo po tome da mi srpski radikali uvek govorimo ono što su naši jasni, precizni, nepromenjeni i dosledni stavovi i nikada se nismo rukovodili dnevnom politikom, uvek smo iznosili principijelne stavove i nikada nismo pitali koliko to u političkom smislu košta. Hvala.

Poslovnik, član 27, mada je mnogo teško posle ovako ekonomsko-pravnog eksperta bilo šta reći, ali moram.

Dakle, ne radi se o nikakvim jeftinim političkim poenima i pričali smo naširoko o tome. Još jednom ću ponoviti, stav SRS je da najniža penzija i minimalna zarada moraju biti 37.000 dinara, zato što je to vrednost najniže potrošačke korpe. To je jedna stvar.

Druga stvar, nikada nisam izgovorila da su penzioneri opljačkani, na licu mesta izmišljeno, da bi kolega pravni ekspert objasnio šta znači pljačka, ali sam rekla da su penzije otete. Kolega pravniče Arsiću, ako vam neko nešto uzme, a nema vašu saglasnost za to i nema, je li tako, kolega Martinoviću, pravosnažnu sudsku presudu, on vam je oteo. Hvala.