Dame i gospodo, kada bih u jednoj rečenici komentarisala Predlog zakona o ministarstvima, onda bih rekla – kakav zakon, takva Vlada ili kakva Vlada, takav zakon.
To znači da mi iz Srpske radikalne stranke znamo da će sutra biti formirana veoma loša i štetočinska vlada, i da za tu vladu treba da se usvoji ovako loš zakon, o čijem Predlogu danas ovde raspravljamo.
Poslanici SRS podneli su preko 40 amandmana na Predlog zakona i pošto je ovo prvi put za saziv ovog parlamenta da se govori o predlogu nekog zakona, a već su se čule neke insinuacije kako neki dobri poslanici neće da podnose amandmane da ne bi vršili opstrukciju rada parlamenta, ja ću kazati sledeće.
Mi iz Srpske radikalne stranke ćemo, kao i do sada, uvek podnositi amandmane. To očekujemo i od ostalih kolega, ako imaju primedbe na zakon da to iskažu kroz amandmane, a ne da izađu za govornicu i govore šta nije dobro, a ipak neće da podnose amandmane, jer je to opstrukcija. Ne, to nije opstrukcija, već je pravo i obaveza narodnog poslanika i poslaničke grupe da podnosi amandmane, da obrazloži amandmane i, naravno, da traži od kolega da glasaju za te amandmane. O amandmanima ćemo sutra govoriti, a ovo je bila samo jedna principijelna primedba.
Šta je karakteristično za Predlog ovog zakona o ministarstvima, i šta nije posebno dobro, jeste činjenica da bar tri odredbe ovog zakona nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Proći ću kroz ovaj zakon i kazaću, bar one najkarakterističnije članove ću kratko prokomentarisati i izneti stavove Srpske radikalne stranke, na taj način o Predlogu zakona.
U vezi člana 2, koji govori o tome koja su ministarstva predložena u ovom novom zakonu, imamo dosta amandmana. Jedan deo amandmana se odnosi na promenu naziva nekih ministarstava, jer ste vi u ovom predlogu nepotrebno menjali dosadašnje nazive ministarstava, a nadležnosti niste menjali. Valjda, po nazivu ministarstva to treba da bude bombasto i zvučno, pa kad neko tamo dobije neko ministarstvo, da to ne bude ministarstvo za telekomunikacije, već da to bude ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, da bi taj ministar sam sebi ispred ogledala izgledao pametnije, a građani Srbije odlično znaju kakvi su svi ti ljudi koji će sutra biti izabrani za ministre.
Takođe, karakteristično je da niste predvideli u okviru ministarstva kulture, niti u okviru bilo kog drugog ministarstva, a ne kao posebno ministarstvo, ministarstvo informisanja. U našoj poslaničkoj grupi mi smo razmišljali, o tome, da li da predložimo formiranje tog posebnog ministarstva. Mislimo da je to dobro, ali smo računali, pošto ste povećali broj ministarstava, da nije dobro da opterećujemo državnu upravu novom administracijom, buduću vladu i ministarstva, pa smo ipak predložili da, barem, u okviru ministarstva kulture bude taj naziv, odnosno da bude ministarstvo kulture i informisanja.
Mi smo to predložili, jer nam je neverovatno da buduća vlada, odnosno sada skupštinska većina koja nam je predložila ovaj zakon, misli da je dobro da bude ovakav medijski mrak u Srbiji i da je dobro što u Srbiji danas u medijima upravljaju pojedine stranke i tajkuni. To nikako ne treba da se reguliše zakonom, jer po zakonu, možda, jednog dana, neko bi za nešto morao da odgovara.
Takođe smo predložili ministarstvo za dijasporu da se zove ministarstvo za veze sa Srbima izvan Srbije. To je apsolutno u skladu sa članom 1. Ustava Republike Srbije. Videćete kroz amandman, kolege koje budu obrazlagale taj amandman će kazati, da sada ne trošim vreme na to šta znači taj predlog.
U međuvremenu, vi koji ste pravnici iz drugih poslaničkih grupa pogledajte i uverite se da je naš amandman apsolutno u skladu sa Ustavom, za razliku od vašeg Predloga.
Takođe, predložili smo ministarstvo za integracije sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama. Mislimo da je to vrlo bitno, s obzirom na momenat i situaciju, za matičnu situaciju u kojoj se nalazi Srbija i da treba posebno ministarstvo da se bavi i ovim integracijama, a ne samo ovima o kojima vi pričate, evropskim, odnosno kako ih u najnovije vreme zovete evroatlantskim integracijama.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je izostavljeno iz ovog predloga skupštinske većine i mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da je to mnogo loše, ne zato što mislimo da nacionalne manjine imaju probleme u Srbiji.
Naprotiv, znamo da nemaju probleme da se u Srbiji poštuju ljudska i manjinska prava, ali mislimo da je neophodno ovakvo jedno ministarstvo da postoji u Srbiji. Drago mi je da sam danas čula predstavnike gotovo svih nacionalnih manjina u ovom parlamentu, iz novoformirane skupštinske većine, da su saglasni sa našim predlogom.
Naravno, očekujem da će sve kolege pripadnici nacionalnih manjina, bez obzira kojoj stranci pripadaju, glasati za ovaj naš amandman, a ne da se pojave sa nekim amandmanom o formiranju nekog, samo, saveta, kako li bi već bio nazvan, koji bi bio zadužen za nacionalne manjine.
Kasnije, po usvajanju ovog zakona, moći će opet neko da koristi neku od režimskih televizija i kazati kako srpski radikali nisu glasali za jedan takav amandman.
Zbog toga sada pozivam sve narodne poslanike, a pogotovo predstavnike nacionalnih manjina, da glasaju za amandman Srpske radikalne stranke, da imamo ministarstvo za ljudska i manjinska prava u okviru buduće vlade Republike Srbije.
U vezi člana 3. Predloga ovog zakona, koji se odnosi na delokrug rada ministarstva za spoljne poslove rekla bih sledeće.
Pitam, pitaću i pitaćemo sutra Vojislava Koštunicu, kako je on to imao do danas Vuka Draškovića za ministra spoljnih poslova, kada nije imao niti u okviru zakona predviđeno ministarstvo, na nivou Republike Srbije, i kada, još gore, Vuk Drašković nikada nije bio biran za ministra.
U delokrug rada ovog ministarstva izostavili ste nešto, po mišljenju SRS, izuzetno bitno. Vi ste ovde, između ostalog, kazali da će se ministarstvo baviti zaštitom prava i interesa Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica u inostranstvu. To je u redu. Ali je neprihvatljivo da ovde niste dodali – da će ovo ministarstvo naročito da vodi brigu o državljanima Republike Srbije zatočenih u Haškom kazamatu.
Do sada niste pokazali ni malo volje niti namere da pomognete državljanima Republike Srbije koji su u Haškom kazamatu, pa je predsednik srpskih radikala doktor Vojislav Šešelj, da bi se izborio za svoja osnovna ljudska prava, morao da dovede u pitanje svoj život, da se štrajkom glađu izbori u Haškom tribunalu za ono za šta je trebalo da se bori država Srbija.
Naravno, vi ni tada niste reagovali, a vidim ni u ovom zakonu nemate nameru da vodite računa o svakom svom građaninu. Nemojte više negde da se pojavite i da kažete da ste vi demokrate koji vode računa o svakom građaninu države Srbije. Ne vodite, i o tome ćemo redovno i na svakom mestu da vam govorimo.
Ministarstvo odbrane obavlja određene poslove, to je član 4, i ovde takođe imam pitanje: kako je to ''građanin'' Zoran Stanković obavljao posao Ministarstva odbrane, u čije ime, koji parlament ga je izabrao, na osnovu kog zakona je vršio tu dužnost?! I to će morati sutra Vojislav Koštunica da nam odgovori. Evo, ja ga danas već prozivam da razmisli da bi mogao neki pametan odgovor, i bar ubedljiv, da ponudi narodnim poslanicima.
Ministarstvo odbrane u opisu svojih poslova, naravno, izostavili ste nešto vrlo bitno za SRS, a to je zaštita bezbednosti državne granice i kretanje i boravak u graničnom pojasu.
Istina je da ste vi to, u skladu sa politikom koju su vam nametnuli vaši prijatelji, predvideli za MUP, ali ja ovde iznosim stav SRS koji se odnosi na Ministarstvo odbrane i, naravno, kroz obrazlaganje svog amandmana general Delić će vam sutra detaljnije govoriti o ovome.
MUP i njegov delokrug rada je opisan u članu 5. Predloga zakona. I ovde ste izostavili dva veoma važna segmenta koja ste ostavili potpuno neregulisana u bilo kom propisu, odnosno u bilo kom ministarstvu. Nigde niste napisali da je ovo ministarstvo nadležno za nabavljanje, nošenje i držanje oružja i municije.
Da li vi to planirate da od sutra u ponoć, kada budemo formirali novu vladu, da ćete prodavati oružje i municiju na ulicama i da će moći to da kupuje, onako, svako na kiosku kako mu padne na pamet i da nosi gde hoće i kako hoće?
Mnogo ste ugrozili bezbednost zemlje, dame i gospodo iz novoformirane skupštine većine, i očigledno je da nemate nameru, ni kroz ovaj zakon, ni sa novom vladom, ništa da učinite da se stanje u toj oblasti popravi.
Takođe, niste predvideli u ovom zakonu, odnosno u okviru MUP-a, zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka. Prosto je neverovatno da ovako nešto niste predvideli ni za jedno ministarstvo, ko će, mislite, čuvati ustavni poredak i da li je uopšte Vojislav Koštunica spreman posle nove kohabitacije i koalicije sa Borisom Tadićem da čuva ustavni poredak ili će, kao i Tadić, da prihvati sutra, ne daj bože, otcepljenje Kosova i Metohije i da kaže – pa, nijedno ministarstvo nije zaduženo za očuvanje ustavnog poretka i mi tu sada ne možemo ništa da uradimo.
Zato smo mi predložili amandman, a da vidimo na koji način će skupštinska većina reagovati kada se bude glasalo o ovom amandmanu. Takođe, ni u jednom ministarstvu niste predvideli registar o udruženjima građana. Svakoga dana se razne grupe građana upisuju u registar i naravno to je potpuno demokratsko pravo, nemam ništa protiv, odnosno pojavljuju se grupe građana. Vi sada niste predvideli ko će da ih registruje. Ipak, ako se registruje neka grupa građana, mora da postoji zakon na osnovu kog se registruje, da ispunjava određene uslove, a mi u okviru nijednog ministarstva, ovog budućeg, nemamo ovu delatnost.
Kada je u pitanju Ministarstvo finansija, tu smo takođe imali amandman. Pre svega, hteli smo da iz ovog opisa ministarstva brišemo jednu smešnu reč koja uopšte ne može da se koristi u ovom kontekstu. Između ostalog, rekli ste da ovo ministarstvo obavlja poslove koji se odnose na ''kvantifikaciju mera ekonomske politike''. Pošto kvantifikacija znači ukoličavanje, pitam vas sada: šta vam znači ovo da će ministarstvo da vodi poslove ukoličavanja mera ekonomske politike? Ovo je potpuno besmisleno, ali je suštinski amandman, onaj koji smo takođe podneli na ovaj član.
Amandman se odnosi na činjenicu da je neophodno da kažemo za, ''usklađivanje aktivnosti u oblasti planiranja, obezbeđivanja i korišćenja donacija, evropskih fondova i drugih oblika razvojne pomoći iz inostranstva'', da umesto "usklađivanja aktivnosti" napišemo – "i nadzor i usklađivanje", jer je neophodno da se na izvestan način nadziru ove donacije i u smislu trošenja, a pogotovo u smislu dobijanja.
Jer, svedoci smo u poslednjih sedam godina da smo vrlo često zbog nekakvih beznačajnih donacija morali da ispunjavamo nešto što, inače, verovatno, ne bismo.
Znači, da bismo sprečili zloupotrebu, ucene, uslovljavanje, neophodno je da ovo ministarstvo obavežemo za nadzor donacija.
U opisu Ministarstva pravde, vrlo interesantno, niste izostavili, dame i gospodo, gospodina Aligrudića opet nema, njemu samo jadnom potura da potpiše neki predlog, skinu mu hulahopke, i ode čovek, nema ga u sali i sada ne znam kako da komuniciram, kako će da mi objasni ovo, predvideli ste, između ostalog, za Ministarstvo pravde, da – donosi rešenja o predaji okrivljenih lica Međunarodnom tribunalu za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine.
Dakle, niste izostavili ono što otvoreno govorite i što vam uslovljavaju dalju saradnju sa Haškim tribunalom na ovaj način, ali ste zato izostavili da obavežete Ministarstvo pravde za pružanje pravne pomoći i prikupljanje dokumentacije za optužene i pritvorene u Haškom tribunalu, za pripremanje njihove odbrane. Mi na osnovu iskustva rada tima za pripremanje odbrane prof. dr Vojislava Šešelja odlično znamo kakva je komunikacija državnih organa.
Karla del Ponte dođe u Srbiju, njoj se otvore sve arhive, ona sa svojim ljudima može da vadi koje hoće papire, da uzima šta hoće i onda kada mi u timu slučajno, posredno, saznamo da je Karla del Ponte već dobila neki dokument, onda mi to zatražimo od Komiteta za saradnju sa Haškim tribunalom i, onda, valjda, zaborave, pa ne sklone datume ili misle da mi nismo dovoljno pažljivi da ćemo o tome da vodimo računa!
Pre, naravno, gospodin Rasim Ljajić izađe pa na svim televizijama objavi kako, eto, država Srbija vodi računa i timu za odbranu Vojislava Šešelja: dostavlja svu potrebnu dokumentaciju koju je dala i Karli del Ponte, a mi onda vidimo propratni akt da je Karla del Ponte tu dokumentaciju dobila u novembru prošle, a tim za odbranu Vojislava Šešelja, na svoje traženje, tek u martu ove godine.
Mi zato insistiramo, dame i gospodo, da se u ovom zakonu predvidi obavezno pružanje pravne pomoći licima zatočenim u Haškom tribunalu, državljanima Republike Srbije.
Interesantno je da u okviru Ministarstva za državnu upravu niste predvideli, a to niste predvideli ni u Ministarstvu pravde, ko je uopšte nadležan i koje ministarstvo će biti nadležno da Narodnoj skupštini predloži one zakone, odnosno predloge zakona za koje smo već odavno bili obavezni da ih donesemo po Ustavu Republike Srbije i po Ustavnom zakonu.
Vi, očigledno, nemate nameru da to radite.
U okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koje, takođe, nema dobar naziv, predvideli ste jedan ceo stav koji se odnosi na isključivo na nadležnost Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Ovde se verovatno radi o nekim vašim "trange-frange" odnosima između budućih ministara, ali videćemo sutra koga će Koštunica da nam predloži za koje ministarstvo, pa ćemo moći konkretno da odgovorimo na ovo potpuno nejasno rešenje u ovom predlogu zakona.
Ministarstvo rudarstva i energetike govori o nekakvim nuklearnim energetskim postrojenjima u ovom predlogu, a zaboravljate da je doneta strategija razvoja energetike, koja ne podrazumeva, odnosno zabranjuje postojanje nuklearnih energetskih postrojenja u Srbiji. Zaista ne razumem o kojim će, onda, to, energetskim nuklearnim sistemima da se brine ovo ministarstvo i ovaj ministar koji je do sada bio, biće izgleda ponovo, a njegov osnovni zadatak će biti, kao i do sada, poskupeo je struju za 15 posto i već najavio, odnosno izneo svoje mišljenje da je 15 posto malo, pa da znaju građani, čim bude izabran novi ministar, biće novo poskupljenje.
U članu 15. govorite o Ministarstvu rada i socijalne politike, između ostalog, govorite o zaštiti spomenika i spomen obeležja oslobodilačkih ratova Srbije i to je u redu, ali je neverovatno da tu niste naveli i otadžbinske ratove i NATO agresiju. Niste predvideli da će ovo ministarstvo voditi računa i o spomeniku male Milice Rakić. To neka vam zaista služi na čast!
U članu 17. Ministarstvo zaštite životne sredine, izostavili ste jedan veoma važan segment, a to je – program prerade otpadnih voda i komunalnog otpada. Ali, kako čujemo na jednoj televiziji, za ministra zaštite životne sredine predviđen je izvesni Dušan Vasiljević, a za njegovo ime sam čula u knjizi prof. Smilje Avramov, o nevladinim organizacijama. Prof. Smilja Avramov tu pominje i neke pare koje je ovaj gospodin dobijao, ali to ćemo da vidimo kada budemo sigurni da je to on. To je taj, pročitala sam u knjizi prof. Avramov!
Naravno, nisam ni pola članova ovog zakona obuhvatila. Govoriće i ostale moje kolege, ali ću samo još ovaj poslednji član 58. kratko da prokomentarišem. Neustavno je, dame i gospodo, ovo što ste napisali da ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku", jer član 196. stav 4. Ustava Republike Srbije kaže da zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ''izuzetno'' mogu i ranije, ako za to postoje naročito opravdani razlozi prilikom njihovog donošenja.
Gospodin Aligrudić, predstavnik predlagača, nije nam objasnio da li postoje posebni razlozi, koji su to posebni razlozi. Prema tome, i ovo je jedna od neustavnih odredbi.
Znamo da su posebni razlozi: Havijer Solana, Boris Tadić, Oli Ren, Vojislav Koštunica i zbog toga mi nećemo glasati za ovaj zakon, naravno, ni za vladu koja će raditi po ovom zakonu.