Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8286">Vjerica Radeta</a>

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Član 28. Predloga zakona o preuzimanju akcionarskih društava glasi: ''Akcionar se ne može odreći prava na povlačenje akcija sa računa za deponovanje. Ponuđač ne može da se pozove na izjavu akcionara o odricanju od prava na povlačenje akcija sa računa za deponovanje.''
Dakle, Mlađan Dinkić, koji ovaj zakon bi trebalo da predstavlja u Vladi, ali on valjda negde slavi sa Milom Đukanovićem, ovu srpsku tragediju, pa nije ovde, on misli da su građani Srbije maloumni i on će da se meša u zakon da li će građani Srbije, odnosno mali akcionari povući ili neće povući svoje akcije i da li će oni koristiti neko svoje pravo ili neće koristiti, i on kaže da se akcionar ne može odreći prava na povlačenje akcija.
Kako moće zakon da predvidi ovako zaista neverovatnu odredbu i da se na ovaj način zakon, odnosno država direktno meša u prava malih akcionara. Malo je valjda Dinkiću i Labusu svih onih kriminalnih radnji, vezano za do sada preuzimanje akcija i na ono što rade sa državnim akcijama, a sada treba da razmišljaju oni u ime malih akcionara.
Ne znam da li znaju šta je svojina, ne znam da li znaju šta je u stvari akcija i da onaj ko ima akcije može s njima da radi bukvalno šta god hoće. Mislim da zaista bi trebalo da se kaže hvala, nemojte Dinkiću vi da vodite računa i da se brinete o pravima malih akcionara, bar ne na ovaj način, i vi sada treba da uđete u glavu svakog malog akcionara i da mu opredeljujete šta će on da uradi, da li će da se odrekne prava na povlačenje, da li neće.
Jednostavno, ovo je toliko suvišna odredba da ne mogu da poverujem da je uopšte nekome palo na pamet da ovakvu odredbu unese u Predlog zakona.
Onda kaže Vlada Republike Srbije, s obzirom da je Milorad Buha, poslanik SRS, predložio da se ovaj član briše, kaže da amandman ne prihvata i to sa kojim obrazloženjem. Odredbom člana 28, kaže Vlada, Predloga zakona se sprečava mogućnost manipulacija pravima akcionara.
Kako on može da spreči mogućnost manipulacija ako on ograničava akcionara u njegovom raspolaganju akcijama. Slušajte sada dalje: ''Ova odredba je od velikog značaja za zaštitu prava akcionara s obzirom na nedovoljnu informisanost i neiskustvo malih akcionara u Republici, koji su zbog toga izloženi mogućim zloupotrebama.'' Gde će veće zloupotrebe nego da im je Mlađan Dinkić ministar finansija.
Kaže, zamislite vi ko je to potcenjivanje, koje je to vređanje inteligencije ovog naroda kada kaže, s obzirom na nedovoljnu informisanost i neiskustvo malih akcionara.
Nemojte vi na ovaj način da se brinete i nemojte slučajno da mislite da ste vi pametniji od malih akcionara, i da ste vi informisaniji i da vi imate više iskustva.
Naravno, Vlada Srbije kao i one dve prethodne ima mnogo više iskustva u lopovlucima, u kriminalu, u zloupotrebama i malih akcionara, i zna to sveukupna javnost Srbije. Zato vas molim, nemojte na ovaj način da vodite računa o malim akcionarima. Pustite vi ljude da svojim akcijama raspolažu onako kako oni hoće, neka ih poklanjaju, neka ih se odriču, neka rade šta god hoće. Znaju ti građani, mali akcionari, iz kojih razloga žele da urade ili ne urade neku radnju vezano za raspolaganje svojim akcijama.
Zaista je neprimeren ovaj član 28, a pogotovu obrazloženje Vlade vređa građane Srbije, vređa inteligenciju građana Srbije, a tako zaista u ovoj vladi, niti u bilo kojoj vladi niko nema pravo da se ovako ponaša, a pogotovu da to ovako i napiše.
Znate, pokušao je Labus da raspolaže akcijama malih akcionara kada je u pitanju "Knjaz Miloš", pa ga nešto zabole noga onog jednog dana, a dan pre i dan posle je bio u Vladi Republike Srbije, a samo tog dana kada je došao predstavnik "Danona" u Srbiju, nije mogao da dođe u Vladu, pa je onda primio predstavnika "Danona" u svojoj kući i ugovorio celokupan posao. E tada mu je otkazao poslušnost Milko Štimac i, naravno, čovek zamalo da tragično završi zbog toga što nije poslušao Labusa i što nije prekršio zakon.
Dakle, to je vaš način raspolaganja, vi biste hteli, odnosno Vlada Srbije bi htela da se petlja u sve pore i tamo gde joj nije mesto, pogotovu tamo, ali gospodo iz Vlade Srbije, zapravo ovde nema predstavnika Vlade, bez obzira na ovaj vaš Poslovnik i uz uvažavanje vas koji radite onako kako vam se kaže, ovo se odnosi na Vladu, na Dinkića pre svega, odnosno na Vojislava Koštunicu, jer je Dinkić njegov ministar, nemojte na ovaj način da vodite računa o građanima Srbije.
Vodite računa o građanima Srbije onako kako se očekuje od jedne normalne i poštene Vlade. Vodite računa o aferama Vlade, potrudite se bar da ih bude nešto manje, ako je to uopšte moguće u ovoj Vladi, pogotovu u ovom šifrovanom delu ove vlade.
Dakle, predlaže u ime kolege Buhe i u ime poslaničke grupe SRS, jer je on podneo amandman, da se prihvati ovaj amandman da se član 28. briše i da se Dinkić u ime Vlade izvini građanima Srbije kako mu je uopšte palo na pamet da on na ovaj način vređa građane Srbije, da vređa inteligenciju građana Srbije.
E pa, Dinkiću, većina građana u Srbiji je mnogo, mnogo i pametnija i inteligentnija od tebe i videćeš to već na idućim izborima.
Ministar je prihvatio amandman, ali zbog ovog dobacivanja iz klupe moram da se javim, a i da učinim ministru, vidim da nema "Blic".
Dakle, ministre Parivodiću, vaša drskost danas prevazilazi sve granice. Nedopustivo je, ponašajte se kako god hoćete, ako mislite da ćete nas da iznervirate pa da eventualno prestanemo da govorimo na ovu temu, naravno da nećete uspeti u tome. Nije lepo, i kada ste onaj prvi amandman prihvatili, amandman našeg kolege Paje Momčilova, pre toga pozvala sam vas iz klupe i pitala koji je amandman prihvaćen, jer nisam čula dobro predsedavajućeg, a prethodno se radilo o amandmanu Odbora za finansije. Potpuno normalno sam vas to pitala, a vi ste se okrenuli, ničim izazvani, i rekli – mislio sam da prihvatim, ali što me više napadate sve više dolazim do ideje da ne prihvatim amandman.
Ministre, ovo nisu amandmani za vašu babu. Ovo su amandmani na ovaj zakon i vi ovde predstavljate Vladu. Ne smete tako da se ponašate i nemate pravo da se ljutite na poslanike, na ono što vam kažemo.
Možete da nas ne volite, možete to da pričate u vašem poslaničkom klubu, u nekim vašim krugovima, ali ovde morate da se ponašate onako kako zahteva funkcija državnog službenika koju obavljate. I to što čitate novine takođe govori o vama.
Za vašu informaciju, ministre, poslanici SRS sa ove govornice govore javnosti Srbije i mi se odavde obraćamo javnosti Srbije i javnost Srbije zna da ministar tri sata ovde sedi, da inače radi za dobru platu i da ovde čita novine. Ja to nisam rekla, ja vama nisam dala "Blic" da biste se vi malo bolje informisali, nego da čuju građani da ste pročitali "Novosti", "Kurir", sada ste dobili i "Blic", a ako bude falilo do kraja nabavićemo još novina, ništa se ne sekirajte.
Dakle, bez obzira što je ministar prihvatio ovaj amandman, možda se i predomisli u međuvremenu, jer sam ga sada malo više naljutila, ja ću samo par rečenica da kažem, vezano za ovo što kolega Momir Marković danas ceo dan čita iz knjige profesora dr Vojislava Šešelja, a to su dokazi o plagijatorstvu Stevana Lilića.
Meni je ovde nešto bilo interesantno, nisam mogla da verujem, ali sam se uverila da, nažalost, i u ovoj sali sede neke intelektualne mizerije, a to su poslanici koji mogu da se smeju na ovako ozbiljne stvari.
Stevan Lilić jeste prljavi podli plagijator, dokazano je odlukom Vrhovnog suda u postupku gde ga je branila borkinja za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo, a to je ona što juri Ratka Mladića, izgleda da joj se dopada onako lep čovek. Taj Stevan Lilić je danas predsednik udruženja koje se zove "Pravnici za demokratiju".
Jedan od tih pravnika za demokratiju, vidim da i ovih dana, a možda je i ministar pročitao, komentariše i stanje u ovom parlamentu. Podsećam da je on bio jedan od onih poslanika koji su bili u pravnoj zabludi u prošlom sazivu, profesor doktor pravnih nauka u pravnoj zabludi, pa podneo ostavku; pa su onda ovde bili neki građani narodni poslanici koje niko nije birao i koji nisu bili ni na čijoj listi, pa se opet predomislio pa se vratio u Skupštinu.
Dakle, takav čovek se usuđuje da danas komentariše neke stvari i odluke nekih odbora itd., a poznat je i po tome, Krasić je to rekao, pisao je na oglasnoj tabli izvinjenja studentima što je plagirao neke delove nekih svojih drugih knjiga. Kao kada u osnovnoj školi učiteljica kaže učeniku koji je bio loš – izađi na tablu i 50 puta napiši "ja sam loš", tako je Stevan Lilić 50 puta na oglasnoj tabli pisao izvinjenje studentima što ih je varao. Zato sam zaista iznenađena da ste reagovali na način na koji ste reagovali, neki od vas, ne svi.
Još jedan komentar, ministre, kada je Zoran Krasić obrazlagao amandman, pa je govorio o plagijatima koje može ili ne može da utvrdi tržišni inspektor, onda ste objasnili kako je najlakše da se ode na buvljak i da se tamo utvrde plagijati odevnih predmeta. Ali, nije dobro što ste baš buvljak uzeli za primer, iz dva razloga. Prvi razlog je što na buvljaku rade ljudi koji imaju obrazovanje, ljudi koji su ostali bez posla, bez svojih domova, bez svoje otadžbine, a koji su došli ovde u Srbiju, ili su rođeni i žive ovde, a dobili otkaze, i primorani su da se bave prodajom odevnih predmeta na buvljaku. Sa druge strane, puno je ljudi koji kupuju na buvljaku, a to su takođe građani ove zemlje, koji jedva mogu i to na buvljaku da kupe, pa makar to bio i plagijat.
Naravno, ovim ne želim da kažem da podržavam plagijate ni u odevnim predmetima ni bilo gde, ali nije vam bio umestan primer u zemlji Srbiji u kojoj toliko građana teško živi, u kojoj je toliko sirotinje i bede; još im sa ove govornice dirajte buvljak i kineske prodavnice, pa možete onda lepo da ih ubijete.
Trebalo je da uzmete primer onih kompakt diskova, o kojima je takođe Krasić govorio, koje plagiraju oni koji su ih snimili, a imaju puno para, lako zarađuju pare.
Nemam ja ništa protiv, jer nikome oni ne kradu pare, neka zarađuju onoliko koliko je narod spreman da plati, ali je bitno da je u taj posao umešan Mlađan Dinkić, vaš kolega, ministar finansija. On je taj koji je uvozio plagijate CD i on je taj koji je oštetio državni budžet koji brani pred ovim narodom. To bi trebalo da znate i trebalo je da to uzmete kao primer otkrivanja plagijata, a ne onu sirotinju na buvljaku, mislim i na prodavce i na kupce. Hvala.
Amandman na član 1. istovetan je sa ostalim amandmanima koje su podneli poslanici SRS, a amandman glasi da se član 1. briše, kao što tražimo da se brišu svi ostali članovi. Poslanička grupa SRS i ovaj put ovakvim amandmanima iskazuje principijelan stav prema ovom predlogu, odnosno na ovaj način pokušavamo da stavimo do znanja da nema potrebe da se ovaj zakon donosi.
Neverovatna je potreba Vlade Srbije, a to je nastavak one prethodne vlade, prethodnog, "žućeg" režima od ovog, da se diskvalifikuje obrazovanje stečeno kroz redovno školovanje i da se uvode nekakve licence, nekakve posebne obuke. Istina jeste da ste vi devalvirali obrazovanje, pogotovo visoko obrazovanje, ovim svojim zakonima, ali još uvek imamo kadrove koji se školuju po onim boljim zakonima i boljim programima. Zaista je nepotrebno da se donosi jedan ovakav zakon.
Prvo, ne razumem čemu ovolika žurba da se danas donosi zakon koji će se primenjivati tek od 1. marta 2007. godine. Šta vi to planirate u međuvremenu da uradite i šta je sve potrebno da bi se ovaj zakon počeo primenjivati, i to tek iduće godine? Ne znam zašto toliko žurite, zašto pokušavate ovim zakonom i ovakvim zakonima da bacite prašinu u oči građanima Srbije. Zašto ne kažete da vam je Angela Merkel pre tri dana rekla da nema proširenja EU, a vi se i dalje upinjete, dokazujete, i to nekim nebuloznim zakonima koji nikakve veze nemaju sa stvarnim potrebama građana Srbije.
Stalno vam govorimo i upozoravamo vas da je krajnje vreme da Vlada počne na pravi način da vodi računa o svojim građanima i da počnu da se donose zakoni koje će građani u pozitivnom smislu osetiti u svakodnevnom životu.
U obrazloženju amandmana sam između ostalog napisala da ako bi se prihvatio ovaj predlog zakona onda, po logici stvari, treba doneti slične zakone kojima bi se uvela obuka za predsednika Narodne skupštine, predsednika Republike, predsednika Vlade, ministre, poslanike, a imajući u vidu da su sve strane u sudskim postupcima ravnopravne, onda i za advokate, branioce, okrivljene itd. Ovo jeste činjenica. Ovo možda može da izgleda malo karikirano, ali to jeste tako.
Zaista bi bilo posebno dobro da ste predložili neki akt ili zakon o obuci narodnih poslanika, jer ono što se videlo malopre, posle utvrđivanja kvoruma zaista je bruka za ovaj parlament, da su se poslanici okupili da ubace kartice i da sada, u skladu sa vašim poslovnikom, kao stampedo istrčavaju, da ne može ovde da se nastavi rad onih ljudi koji hoće da rade. Ne mogu da rade dok se ne isele ovi koji su ovde došli samo da ubace kartice. U tom smislu bi bilo dobro, ali ne treba vam za to zakon, to možete sa vašim poslaničkim grupama da vidite, da malo edukujete kolege bar da se upristoje.
Inače, u članu 1. ste rekli da se ovim zakonom utvrđuju vrste i način sprovođenja obuke sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika.
Dakle, zašto vam je ovo trebalo, zašto stalno pronalazite neke načine da trošite pare za nešto što zaista nema nikakve potrebe? Opet ću, ministre, da vas pitam šta ste učinili na poboljšanju uslova rada u pravosuđu, šta ste učinili na povećanju plata u pravosuđu, pogotovo sa povećanjem plata u sudskoj upravi.
Sećate se, kada smo govorili ovde o Zakonu o sudskim taksama rekli smo vam da bar te, onako drastično povećane, takse predvidite u budžetu i da na osnovu njih koliko-toliko povećavate plate zaposlenima. Tada ste obećali da će to tako i biti, ali, bogami, niko u pravosuđu nije ni pet para veću platu dobio.
Ali zato Vlada kaže zašto odbija, zašto ne prihvata ovaj amandman: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što postojeći pravni okvir obuke nosilaca pravosudnih dužnosti u Srbiji, pored toga što nije usklađen sa međunarodnim standardima, ne uređuje sistem njihove obuke na celovit način, niti obezbeđuje njeno efikasno organizovanje i sprovođenje. Upravo to su razlozi za zakonsko uređivanje predmetne materije na način kako se predlaže Predlogom zakona. Pored toga", sad je ono najvažnije, "Predlog zakona je usklađen sa dokumentima Saveta Evrope, čiji je Srbija i Crna Gora član, i to Preporukom R 12 (94) Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija iz 1994. godine i Evropskom poveljom o zakonu za sudije iz 1998. godine."
Lepo je, ministre, što ste našli pravni osnov u ovim aktima Saveta Evrope, ali niste našli pravni osnov za ovaj zakon u našem Ustavu. Očekujem da ćete da nam objasnite, jer to stoji u obrazloženju mog amandmana, a i u načelnoj raspravi smo vam rekli da nemate pravni, odnosno ustavni osnov za predlaganje ovog zakona.
Ovo smo imali pre neki dan od jednog vašeg kolege, doduše i on je pravnik, ali me posebno iznenađuje da nam vi, ministre, kao ministar pravde predlažete zakone koji nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Zaista je krajnje vreme da vi u Vladi prestanete da se ponašate tako da ignorišete Ustav, da se ponašate da kao Srbija Ustava nema; i sada ćete da donosite zakone iz ove ili one oblasti i onda ćete da pabirčite iz svih tih zakona i na osnovu tih donetih zakona ćete da pravite ustav Republike Srbije.
Mislim da znate da ide obrnuto, da se zakoni usklađuju sa postojećim Ustavom. Dopadao se vama taj ustav ili ne, on je jedini ustav, koji mora u Republici Srbiji da se poštuje, a nema razloga ni da vam se ne dopada jer je dobar, ima nekoliko arhaičnih stvari u tom ustavu koje je trebalo promeniti.
Naravno, ni vi ni oni žuti niste spremni da menjate Ustav, nećete to da radite, zato što promena Ustava podrazumeva vanredne izbore na svim nivoima. Naravno, vama se taj posao ne isplati i onda radite ovo što radite.
Kada smo govorili o ovoj strategiji reforme pravosuđa tražila sam u formi poslaničkog pitanja da mi se napiše ko finansira i koliko košta ta strategija, sada da ne čitamo celo ovo pismo, ali to je u okviru opet nekog projekta Svetske banke za jačanje administrativnog sistema pravosuđa Srbije.
Zapravo, konkretno sam pitala zašto su vam bila potrebna ona oglašavanja na televiziji, potpuno suvišno, nesuvislo da građanima Srbije u televizijskim reklamama, u EPP kažemo kakav pravosudni sistem treba da bude. Građani to znaju i njima treba vlada koja će da obezbedi takvo pravosuđe, a ne da im u reklamama kažemo kakvo im pravosuđe treba.
Znaju svi građani Srbije da pravosuđe treba da bude nezavisno, efikasno, svi su ga manje ili više na sopstvenoj koži osetili, tako da je zaista bilo nepotrebno da takvim reklamama vređate inteligenciju građana.
Bilo bi mnogo bolje da ste dali reklamu, ali naravno pod uslovom da ste to mogli da tvrdite, da napišete – građani Srbije, ministar i Vlada Srbije vam garantuju da je od danas pravosuđe, pa onako kako ste napisali da treba da bude.
Onda ste mi ovako napisali, ministre – nakon sprovedenog postupka, da, bio je neki postupak, dakle, Ministarstvo pravde je raspisalo tender za agenciju za odnose sa javnošću koja je trebalo da uradi strategiju i plan aktivnosti i da realizuje pi-ar kampanju koja je imala zadatke: da informiše široku javnost da je urađena strategija reforme pravosuđa (ne znam kako ste mogli da informišete javnost, odnosno kako ljudi znaju da je urađena reforma pravosuđa kada to ne znaju narodni poslanici, ne znam ko drugi to treba da zna); dalje, da obezbedi saradnju sa medijima i da zajedno uredi što više direktnih nastupa predstavnika Ministarstva pravde i onih koji su učestvovali u izradi strategije kako bi se strategija predstavila javnosti.
Stvarno ne znam šta će vam za ovo pi-arovi i šta će vam za ovo tenderi, pa toliko je političkih emisija na našim televizijama, vi iz vladajuće koalicije se ne skidate sa malih ekrana. Stvarno ne znam što ste još molili za ovo.
Dalje, da pokrene komunikaciju sa javnošću Ministarstva pravde i stručne javnosti na konkretne teme iz strategije reforme pravosuđa.
Dakle, ovo je otprilike "trla baba lan da joj prođe dan", ništa ne znači, ministre, ni Ministarstvu ni građanima Srbije, ali priprema i emitovanje reklame koja se pojavljuje na televiziji koštalo je ukupno 6.780 dolara: priprema 3.580 i emitovanje 3.200 dolara. Sa jedne strane kad se gleda, nije to velika količina para, ali kada se zna u kakvim uslovima rade naše sudije i sudovi, kolike su plate zaposlenih u sudovima, kakvi su uslovi u samim prostorijama, nekim, istina imamo vrlo osavremenjenih sudova, ali imamo i sudova koji su u nekakvim šupama, rupama da je to strašno, onda je u takvim uslovima i tih 6.780 dolara zaista bukvalno bacanje para i to je nedopustivo.
Sada vi ovde kažete, ministre, da je 97% ovog iznosa plaćeno iz donacije Svetske banke, a samo 3% iz budžeta Republike Srbije. Dakle, da biste dobili neku ovako jadnu donaciju od 6.700 dolara vi ste spremni da uradite šta god vam kažu za te male pare, i za te male pare vas oni drže u šaci, tako da morate i dalje da postupate i da radite ono što oni od vas traže.
Juče sam, ministre, sinoć kasno dok se vi još niste vratili, ovde vladajućoj većini rekla zašto su vam svi ovi poslovi uzaludni i da vaša priča, odnosno priča kolega sa ove strane poslaničkih klupa, iz ove tzv. vladajuće većine, ako to još uvek jeste, priča da ćete vi da se zaista izborite sa kriminalom u Srbiji, da su to pucnji u prazno, da to ova vlast niti može niti hoće.
Onda sam sinoć nabrojala nekih dvadesetak slučajeva i dokaza zbog čega vi u stvari nećete i ne možete da se borite sa kriminalom u Srbiji – naravno, zato što su vam u kriminalu i deo sadašnje vlasti i oni iz žutog lopovskog preduzeća, koje vi i te kako štitite jer ste u trajnoj kohabitaciji sa njima. Naravno, pripremate se za neku novu buduću koaliciju, da biste zajedničkim snagama umanjili značaj, odnosno procenat SRS, što naravno nemate šanse.
Sinoć sam zaboravila, nisam imala kod sebe, ostalo mi je kod kuće jedno pismo, slučaj Bekima Kastratija. Krasiću, slušaj ovo. Dostavljeno Oskaru de Sotu, političkom komesaru Parlamentarne skupštine u Beču 16. novembra 2000. godine. "Hvala vam ponovo, predsedavajući. Pridružili smo se pozivu EU vlastima SRJ da razmotrite proceduru brzog rešavanja i brzog oslobađanja gospodina Kastratija i svih drugih političkih zatvorenika SRJ.
Podsećamo vas da je predsednik Koštunica potvrdio da je prioritet njegove vlade da se formira odeljenje za amnestiju političkih zatvorenika. Pozdravljamo napore predsedavajućeg, što se tiče ovog pitanja, uključujući i pismo Ferero-Valdner, koje je upućeno pre dve nedelje predsedniku Koštunici, sa akcentom na pitanje gospodina Kastratija. Takođe, pozdravljamo napore sekretarijata, da bismo pomogli da čovek povrati svoju slobodu. Ovo će i dalje ostati i pitanje na koje će Amerika obraćati pažnju, sve dok se gospodin Kastrati ne vrati svojoj porodici".
Gospodin Kastrati je Šiptar, koji je kao zločinac, izvršilac mnogih zločina uhvaćen i uhapšen od strane naših vojnih organa u vreme agresije NATO na Srbiju i Crnu Goru i predat pravosudnim organima. On je agent CIA i zato se ovakva Amerika bori za njegove slobode, a Koštunica prihvata da ga oslobodi. Pre tri dana sam gledala i slušala video-kasetu kako taj čovek priznaje šta je sve uradio, koliko je Srba ubio, koga je klao, kako je klao i on je, verovali ili ne, na slobodi zahvaljujući Vojislavu Koštunici. Ako takva vlada garantuje borbu sa kriminalom, svaka čast, ali mi ne verujemo.
Niti sam to rekla, niti sam to mislila, naravno, a nije ni ličilo na to. Prvo, ministre, pitala sam vas za ustavni osnov ovog zakona, a vi ste rekli – u skladu je sa Ustavom. Očekujem kada komuniciram sa pravnikom i da mi kaže – u skladu je sa članom tim i tim, stav taj i taj Ustava.
Dalje, pričate o tranziciji. Zaista ne vidim kakve veze ima tranzicija sa pravosuđem. Da li privatizujete sudove? O čemu se radi?
Kažete da obilazite Srbiju i da se na licu mesta uveravate. Vi odete u sud i razgovarate sa predsednikom suda, jer su uglavnom vaši ili oni žuti. Lepo se sa njima ispričate, pogledate kakvi su rezultati i verujem vam da to radite.
Ja sam, ministre, svaki dan u nekom gradu, svako veče sam negde u Srbiji. Vi znate, svakodnevno imamo promociju knjige našeg predsednika dr Vojislava Šešelja "Svedok odbrane Slobodana Miloševića u haškom procesu" i pune su sale ne samo članova SRS, nego i ostalih stranaka ili nestranačkih ličnosti, i naravno, posle toga razgovaramo o svemu.
Znam isto kao i vi, ako ne i bolje, šta građani Srbije očekuju od pravosuđa. Očekuju samostalno i nezavisno pravosuđe, da se sudi po zakonu, da je zakon jednak za sve i da su svi jednaki pred zakonom. Očekuju konačno da raščistite i očistite sudove od korumpiranih sudija i tužilaca. To od vas građani Srbije očekuju.
Kada to uradite, a mi vam stalno to govorimo, hoćemo da vam pomognemo da se popravi stanje u pravosuđu zato što to jeste interes građana Srbije. Ministre, dokle ne očistite kadrove koji su problem... Njih je malo, mnogo je više časnih i stručnih sudija i tužilaca u Srbiji, hvala bogu mnogo više, ali to malo ovih koji zagorčavaju život građanima Srbije moraju da budu sklonjeni iz pravosuđa.
Vi znate, pričate i na televiziji i ovde onako, zadovoljni ste zato što je uhapšen Goran Kljajević. Naravno, nemam ništa protiv. Valjda je svako, pogotovo ljudi koji znaju šta je taj čovek radio šest godina. Stalno pitam – zašto je on šest godina uništavao privredu u Srbiji da bi se posle šest godina verovatno nekome zamerio, nisu se dobro udilovali, nisu dobro podelili plen i onda je završio u pritvoru? Šta se onda dešava? Onda se vodi medijska hajka, medijski rat i pojavljuju se biznismeni, a jedan dan je objavljen ovoliki naslov, koji daju neke stotine hiljada evra da se oslobodi Goran Kljajević ...
Završavam. Odjedanput prestane ta priča. Dakle, niste se ni u ovom slučaju, kao ministarstvo, poneli na pravi način.
Trebalo je da stanete i da kažete da Vlada garantuje ovim sudijama (a ne tamo neke zaštićene svedoke da štitite) i bezbednost i sve ostalo, da urade ovaj posao do kraja i da ga urade u skladu sa zakonom i da javnosti kažete koji su to biznismeni nudili pare da se oslobodi Goran Kljajević, gospodine ministre. Mi te podatke nemamo.
Ovde nas zamajavate pričom da ćete sudije koje su završile pravne fakultete, a neki magistrirali, i svi položili pravosudni ispit, da šaljete na kurseve kod Gordane Mihajlović, Željka Šćepanovića itd. Znamo ministre, sve one sudije koje ovde nisu prošle, ovi prokazani iz Beograda, isključivo žuti, evo ovo dvoje sam nabrojala, oni će biti ti koji će da vrše obuku sudija. Mi to znamo, a znate i vi, samo treba da kažete, a mi evo kažemo. Između ostalog, zbog toga smo protiv ovog vašeg zakona.
Kažete da se zalažete za valjano pravosuđe. Stvarno ne znam šta vam to znači, ali bih volela da se založite za ovakvo pravosuđe kako sam ja, u ime poslaničke grupe SRS, ovde iznela.
Čudni li su principi rada ovog parlamenta! Nama zaista Poslovnik i ne treba.
Svaki dan određujemo neko novo radno vreme, nekada do ponoći, a nekada kada je utakmica samo do 20 časova, pa onda tri dana ne radimo. Zaista vrlo interesantna družina.
Kada smo u načelnoj raspravi govorili o Predlogu zakona o arbitraži izneli smo neke naše stavove i lepo smo tada komunicirali sa ministrom, pa mi je milo da je ministar opet ovde sa nama, jer sam mislila da neće doći. Mislila sam zato, ministre, da ste angažovali neke pi-ar kolege iz ove poslaničke grupe koja inače radi samo ovako od 16,00 do 18,00 časova, kada se Skupština najviše gleda, kažu.
Dakle, kada ste nam govorili o Predlogu zakona, onda ste rekli da ovaj zakon mora i treba da se donese zato što je Zakon o parničnom postupku loš. Tada smo vas podsetili da smo mi podnosili amandmane na Predlog zakona o parničnom postupku i da upravo zbog toga što naši amandmani nisu prihvaćeni imamo tu situaciju o kojoj ste i vi govorili.
Onda je neko od kolega spominjao "izbrane" sudove umesto "izabranih" sudova. Tada sam rekla da je to što je regulisano u Zakonu o parničnom postupku hrvatski ustaški novogovor. Onda danas od tog istog kolege čujem da on nešto o Krasićevom amandmanu ima "dojam". Čini mi se da je to neki hrvatski ustaški novogovor. Onda mi je vrlo interesantno... Ne vi ministre, kolega, ne vi. Onda mi je zaista vrlo interesantno i sada vi možda, ministre, znate odakle je stvarno ovaj zakon, odnosno Predlog zakona prepisan, jer mi je mnogo nešto čudnih izraza u ovom tekstu.
Amandman koji sam podnela odnosi se na član 6. U drugom stavu ovog člana 6. predviđeno je da stalne arbitražne institucije mogu da osnuju privredne komore, profesionalna i strukovna udruženja, udruženja građana u skladu sa njihovim osnivačkim aktom i ovim zakonom, ako je to u saglasnosti sa njihovom delatnošću.
Predložila sam da udruženja građana brišemo kao suvišne u ovom tekstu o stalnim arbitražama, zato što mislimo da je neprimereno da se udruženjima građana omogući da osnivaju stalne arbitražne institucije. Osim toga, ne bi se znalo ni gde se stalne arbitražne institucije registruju i šta one u stvari predstavljaju.
Kolega Krasić je malopre o tome govorio, dok vi još niste došli, da smo želeli da vas sprečimo, odnosno uputimo da ne uradite to. Ova udruženja građana koja su antisrpski raspoložena i pogubno deluju na teritoriji Srbije, to su kojekakve nevladine organizacije i razne Kandićke, Biserko itd., mislili smo da bi bilo dobro da se one isključe iz ovog zakona, jer zaista dosta ih je na svakom koraku i ćošku.
Sada su one, recimo, Biserko, Vučo, Kandić, jako angažovane oko otkrivanja Ratka Mladića.
Da li mi treba njima da stvaramo zakonske uslove za sva njihova glupa i suluda delovanja u Srbiji? Doduše, razumem i Kandićku, i Biserko i Biljanu Kovačević itd, razumem ih zašto jure Ratka Mladića, on je stvarno lep čovek, ali ne znam što vi, ministre, i vaše kolege, umesto svog posla, na svakoj konferenciji pričate o onome što nije u vašoj nadležnosti, što je vama toliko stalo da se pronađe Ratko Mladić. Vi ste valjda, ne daj bože, daleko bilo...
Kada ste govorili o ovom predlogu zakona rekli ste da je do ovog zakona došlo, pored ostalog, zbog lošeg rada trgovinskih sudova. Naravno, slažem se da je zaista dosta lošeg u radu trgovinskih sudova. Nisu ni sve sudije loše, niti su svi korumpirani. Ubeđeni smo da je mnogo više časnih i stručnih sudija nego što je onih koji su bili razlog da se donosi ovaj zakon zbog njihovog lošeg rada i korupcije.
Malopre kada sam izlazila srela sam neku ženu koja mi je rekla da je radnik "Elektrotehne" i nosi neko pismo koje je dostavila poslanicima Skupštine; zamolila me da se upoznam i kaže da je dostavila i našoj poslaničkoj grupi, ali ga još nismo dobili.
U potpisu su radnici "Elektrotehne". Govore, naravno, o Trgovinskom sudu Beogradu koji je sprečio brisanje nezakonitog upisa po službenoj dužnosti Dugić Darinke u sudski registar. To je direktorka koja je bila upisana na nelegalan i nezakonit način. To je radio Goran Kljajević i "Elektrotehna" sada jeste verovatno u fazi ispitivanja u toku boravka u pritvoru Gorana Kljajevića, ali samo ću nekoliko stvari odavde da vam pročitam.
Da bi produžila i izvršila novi nezakoniti upis uz pomoć pojedinih postupajućih sudija sačinila je lažnu odluku organa upravljanja. Sednica organa upravljanja na kojoj je ta odluka doneta nikada nije ni održana, ali to naravno nije bilo bitno, niti merodavno za Trgovinski sud, za Gorana Kljajevića i ostale njegove sudije iz kriminalnog žutog preduzeća, jer je i on iz tog preduzeća.
Dalje se kaže da je preduzeće formirano bez znanja legalnog generalnog direktora, legalne skupštine i upravnog odbora i većine radnika preduzeća "Elektrotehna". To preduzeće je registrovala sudija Ivanka Kozić-Knežević, bez ijednog radnika, bez deobe obaveza itd.
Sada ide ono što zaposlene u "Elektrotehni" najviše boli. Trgovinski sud rešenjem 720 briše, po službenoj dužnosti, upis u sudski registar osnivanja preduzeća "Elektrotehna komerc" DOO, slede žalbe v.d. direktora Mire Stojiljković, koja to i nije, i mrtvorođenče se održava u životu do pokretanja postupka likvidacije na osnovu neplaćenih 242.000 dinara Poreskoj upravi i JKP "Vodovod i kanalizacija" 256.000 dinara i nekakvog duga osnivaču koji radnicima nije poznat. To preduzeće iz likvidacije se sada prodaje za 4.520.000 evra, a stvarna tržišna vrednost je 25 miliona evra.
Ujedno, u postupku utvrđivanja vlasništva na nepokretnostima koju igru vodi sud – robna kuća u centru, u Knez Mihailovoj, na čudan način gubi hiljadu kvadratnih metara, prave se nekakva poravnanja između stečajnih upravnika, "Elektrotehne komerc" DOO, "Centroeksporta" i "Elektrotehna" gubi u tim postupcima suda prodavnicu koju je imala 35 godina i koja ima 90 metara kvadratnih, a nalazi se u Čika Ljubinoj ulici broj 3 - 5, znači u centru. Gubi kompletno dvorište koje se upisuje u korist "Centroeksporta", čiji je kupac preduzeće "Myron Sales" iz Budimpešte, a jedan od suvlasnika je Zoran Janjušević.
Novi vlasnik robne kuće je nagrađen neprikazivanjem podrumskog prostora. Priznaju se vlasniku privatnog preduzeća MPC troškovi adaptacije robne kuće u iznosu od 1.700.000 evra od strane stečajnog preduzeća, iako je postojao ugovor o zakupu od 14. januara 2000. godine između preduzeća MPC i preduzeća "Elektrotehna", a u članu 6. tog ugovora kaže se – u slučaju izvođenja radova na adaptaciji zakupljenog prostora zakupac će prethodno pribaviti pismenu saglasnost zakupodavca. Za izvedene radove zakupac se odriče prava potraživanja nadoknade od zakupodavca.
Zašto sam, ministre, ovo pročitala? Prvo radi javnosti, drugo, radi malverzacija koje se dešavaju, treće, da bih pomogla zaposlenima iz "Elektrotehne" da konačno dođu do onoga što su godinama stvarali, a četvrto, i u vašem slučaju najvažnije, da vas pitam, juče je jedan kolega iz vaše poslaničke grupe ovde tražio da se neko od nas zakune ko tvrdi da niste spremni da se borite protiv kriminala. Ja sam tada izašla i zaklela se ovde da se kunem i tvrdim da Vlada Vojislava Koštunice i ova skupštinska većina i deo sudske vlasti koji je pod vašom ingerencijom direktno nisu spremni i ne mogu da se bore sa kriminalom.
Sada vas pitam, ministre, da li ste vi spremni da sa ove govornice obećate građanima Srbije da ako se usvoji vaš predlog zakona o arbitraži više neće biti ovakvih slučajeva kakav je slučaj "Elektrotehne" i kakvih je, nažalost, u Srbiji mnogo? Shvatila sam iz ovoga što ste predložili u Predlogu zakona i iz onoga što ste ovde govorili da vam, između ostalog, to jeste namera i da vam to jeste cilj.
Upozoravam vas da ni ovaj zakon, niti bilo koji zakon ne može da reši u ovakvim uslovima ni pitanje kriminala, ni pitanje korupcije, zato što taj problem potiče iz vrha vlasti. Vi znate da i u vašoj vladi ima ministara koji spadaju u tu grupaciju, da ih je bilo i u prethodnoj vladi Zorana Živkovića, naravno i u Vladi Zorana Đinđića, jer je to rasadnik svih do sada izabranih ministara i, naravno, ne može se očekivati da budu drugačiji.
Dakle, prvo, vezano za ovaj amandman, predlažem da bar sprečimo ove Kandićke, Biserko i ostale da učestvuju u ovim arbitražama, da prihvatite amandman, a drugo, tražim da kažete građanima Srbije šta će konkretno doneti ovaj zakon od dana kada stupi na snagu i da li ćemo konačno da se pozdravimo sa ovakvim stvarima i da građani Srbije konačno dobiju bar neki zakon od čije primene će da kažu – alal vera ovoj vladi, evo jednog zakona koji nam nešto u životu znači.
Jer, svi zakoni koje ste do sada donosili zaista nemaju bilo kakve veze sa realnošću, niti sa boljim životom građana Srbije. Sve su to zakoni koje vi radite po kojekakvim direktivama.
Naravno, ja i to razumem, ali ne razumem zašto ne prihvatite ono što vam je Angela Merkel poručila – da nema proširenja Evropske unije, džaba ste krečili, usklađujte zakone sa potrebama Srbije i našeg pravnog sistema.
Gospodine Anđelkoviću, trebalo bi da pratite ljude koji se pojavljuju i koji govore za ovom govornicom, da li su ministri ili narodni poslanici, i trebalo je da upozorite ministra da u ovoj sali, u ovom parlamentu nema poslanika radikalne stranke. Ovde postoji jedna velika poslanička grupa od 80 narodnih poslanika i to su poslanici Srpske radikalne stranke.
Morate da znate kome se obraća. Dalje, rekli ste da i poslanici mogu da se u nekim strankama posvađaju, pa da formiraju udruženja itd. Za vašu informaciju, ministre, SRS ima jedno udruženje građana, a to je Komitet za odbranu Vojislava Šešelja. Hvala na pitanju, stotine hiljada građana su članovi tog udruženja.
Kad ste spominjali da neko eventualno može da se posvađa, ne znam da li ste mislili na vašeg Obrena Joksimovića ili na ove vaše u G17, G16, kako li se zovu, ne znam na šta ste tačno mislili. Preporučujem vam da se manete takvih insinuacija, gospodine ministre. Vaša tema je samo ovaj predlog zakona. Parivodić je "žuti", ali je ovde ubačen. Znam to.
Što se tiče kolege koji nije sačekao na megdanu da ga priupitam par stvari koje je ovde izlupetao, slobodno mogu da kažem, zvao je Krasića malopre na kafu, ali je on otišao na rakiju, jer je očigledno da to konzumira, kolega je ovde rekao da sam ja iznosila neke klevete i izmišljotine na ovaj zakon. Evo, ja ću sada javno da se prekrstim. Sve sam čula, ali da može da se zakon kleveće, to zaista prvi put čujem i to od nekoga ko je pravnik.
Taj kolega koji je pokušao da kaže da nisam govorila o amandmanu naravno nije čuo kada sam rekla da u članu 6. stav 2. treba brisati udruženja građana i spomenula neke konkretne primere itd. Naravno, ovo ne govorim zbog njega, nego zbog javnosti.
Onda taj kolega ovde pokuša da objasni zašto on izlazi da govori o amandmanima, pa onda kaže da je podneo pet amandmana na Zakon o parničnom postupku, a on je juče govorio o krivičnom postupku, pa u tri rečenice dva puta parnični, tri puta krivični postupak. Jadan čovek, ne zna ni o čemu smo juče razgovarali, ali, čini mi se, ni o čemu smo danas razgovarali, samo ispunjava najnoviji nalog te poslaničke grupe da izlaze i da pokušavaju da polemišu sa poslanicima SRS o ovim amandmanima. Naravno, nemamo ništa protiv. Naprotiv, još bolje ćemo objasniti amandmane ako budete ovako polemisali sa nama.
Da li mi, ministre, imamo stav Vlade po našim amandmanima ili ih ovde raspravljamo? (Zoran Stojković, sa mesta: Dobio sam jedna primerak.)
Gde je? Dobro, vi ste dobili, dobio je predsednik poslaničke grupe DSS, a mi koji učestvujemo u radu i koji smo podnosili amandmane nismo, ali dobro, nema veze.
Dakle, mi smo u načelnoj raspravi nadugo i naširoko raspravljali o Predlogu ovog zakonika o krivičnom postupku. Tada smo vam skrenuli pažnju na neke stvari, a između ostalog i na to da su vam delovi zakona neustavni. Sada evo prvog amandmana koji o tome govori.
Da vam pročitam član 16. pre nego što počnem da govorim o amandmanu. Član 16. Ustava Srbije kaže: ''Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može, na osnovu odluke nadležnog suda, biti pritvoreno i zadržano u pritvoru, samo ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili bezbednosti ljudi.
Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće nužno vreme. Pritvor može trajati po odluci prvostepenog suda najduže tri meseca od dana pritvaranja. Ovaj rok se može odlukom Vrhovnog suda produžiti za još tri meseca. Ako se do isteka tih rokova ne podigne optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu.''
Izvan ovog okvira, ministre, ništa u zakonu ne sme da stoji. To je manir i ovih dana smo često govorili, skoro svi predlozi zakona koje smo imali na ovoj sednici, suprotni su Ustavu, i po nekom predviđen budućem ustavu, nekom imaginarnom, zamišljenom.
Član 7, Prava lica lišenog slobode, u stavu 2. kaže: ''Lice koje je lišeno slobode bez odluke suda, mora biti odmah sprovedeno nadležnom istražnom sudiji (ovde ministre treba da se stavi tačka, vi ste dodali), osim u slučaju iz člana 264. stav 1. ovog zakonika.''
Zašto vam treba taj izuzetak i šta vam znači taj izuzetak, ne znam, ali znam da to jednostavno nije moguće, s obzirom na citirani član 16. Ustava.
Član 264, koji je vama izuzetak, u pravom stavu kaže: ''Osumnjičenog lišenog slobode prema članu 262. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 260. stav 1. i 3. ovog zakonika, javni tužilac ili policija može izuzetno, a najduže 48 časova od časa lišenja slobode, odnosno odazivanja na poziv, privremeno zadržati, ako oceni da postoji neki od razloga iz člana 174. stav 1. ovog zakonika.''
Dakle, vi ste ovde isprepletali gomilu članova da biste nekako zabašurili ovo što vam je namera. U načelnoj raspravi sam govorila da u nekim delovima ovaj vaš predlog neverovatno podseća na pravila i pravilnike Haškog tribunala.
Vi znate, i javnost Srbije zna, da je predsednik SRS već četvrtu godinu u Haškom tribunalu, da mu ne počinje suđenje, da se tako na najgrublji mogući način krše osnovna ljudska prava i slobode, da je to suprotno svim međunarodnim, poznatim i priznatim, pravilima i konvencijama.
Vi umesto da dignete glas protiv kršenja ljudskih prava vašeg građanina, koji se nalazi u Haškom tribunalu, koji je tamo otišao dobrovoljno, koji je otišao da brani srpske nacionalne interese, vi umesto toga u naše krivično zakonodavstvo unosite pravila Haškog tribunala i predviđate neka neograničena lišavanja slobode, bez odluke suda.
To, ministre, niti je u skladu sa našim Ustavom, niti je u skladu sa međunarodnim propisima, niti ima ikakve veze sa demokratijom, niti ima ikakve veze sa legalizmom, pošto se vi u to zaklinjete.
Dakle, ne razumem i ne vidim nijedan opravdan razlog zašto ovaj moj amandman nije prihvaćen. Ponavljam, u amandmanu je predviđeno da lice koje je lišeno slobode, bez odluke suda, mora biti odmah sprovedeno nadležnom istražnom sudiji.
Sve više od toga je nedopustivo i nadam se da ćete, a imali ste vremena da razmislite o našim amandmanima i još uvek imate, da prihvatite ovaj amandman ili da kolege u danu za glasanje prihvate ovaj amandman, da bi ovaj zakon bio pre svega ustavan, da bi bio u skladu sa međunarodnim propisima i da bi ličio na demokratski proces.
Dame i gospodo, i o ovome smo govorili u načelnoj raspravi, govorili smo o konceptu ovog zakona kada je u pitanju uloga javnog tužioca i tužilaštava.
Naravno, nije to samo zbog toga što vi imate i predlažete u jednom delu loše kadrove i ljude za koje se unapred zna da ne mogu obavljati ovaj posao, nego jednostavno zato što je to principijelan i koncepcijski drugačiji stav SRS.
U ovom konkretnom slučaju, kod ovog amandmana, ne radi se ni o tome, nego se radi o uređenju ovog člana 86. i o činjenici da su vam dva stava istog člana u koliziji.
U naslovu iznad člana 86. stoji - Pribavljanje podataka od banke ili drugog pravnog lica i privremena obustava ili privremeno oduzimanje novčanih transakcija.
Onda imate stav (2) u ovom članu, koji kaže: ''Pod uslovima iz stava 1. ovog člana javni tužilac može naložiti da nadležni organ ili organizacija privremeno obustavi isplatu, odnosno izdavanje sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta.'' Predlog u amandmanu je da se umesto reči "naložiti" kaže "predložiti".
Dakle, javni tužilac može predložiti, a ne može naložiti.
U stavu (4) istog ovog člana kažete: ''Na predlog javnog tužioca, sud može doneti rešenje o privremenoj obustavi izvršenja određene novčane transakcije za koju postoji osnovana sumnja da predstavlja krivično delo ili da je namenjena izvršenju, odnosno prikrivanju krivičnog dela ili dobiti ostvarene krivičnim delom.''
Dakle, počinjete stav, na predlog javnog tužioca, a u stavu (2) kažete da tužilac može naložiti. Ako ste saglasni da ne menjate po našem amandmanu ovu reč, odnosno ovaj stav, onda bi trebalo u stavu (4) da kažete - po nalogu javnog tužioca sud može itd.
Vi kažete u obrazloženju zašto amandman poslanika Kutića nije prihvaćen: ''Vlada ne prihvata predloženi amandman iz razloga što upotreba termina "naložiti" u članu 86. stav 2. Predloga zakonika znači da su nadležni organi i organizacija dužni da postupe po nalogu javnog tužioca, a ako bi se prihvatio termin "predložiti" ta obaveza ne bi postojala.
Pored toga, situacija iz člana 86. stav 2. Predloga zakona je drugačija u odnosu na slučaj koji je predviđen u stavu 4. ovog člana, prema kome javni tužilac predlaže sudu donošenje određenog rešenja, pa se iz tog razloga ne može prihvatiti ovaj predloženi amandman, budući da se ne radi o usklađivanju ova dva stava.''
Prvo, ovo nije tačno. Drugo, čak i ako je tačno, amandman mora da se prihvati, jer je neprihvatljivo i ovo obrazloženje Vlade da, ukoliko bi stajao ovaj predloženi amandman, odnosno predlog iz amandmana, termin "predložiti", kažete da ta obaveza ne bi postojala. To jednostavno nije tačno.
Nije tačno, ali vi ovo radite iz nekih drugih razloga, jer mi znamo iz iskustva kako se ponašaju neki članovi Vlade kada su u pitanju sudovi, tužioci. To su, ministre, one vaše kolege i mešaju vam se u posao, pa ste čak i vi na konferencijama govorili o tome da dok vi odete negde na službeni put, vaš kolega ministar finansija izađe u javnost sa nekim suludim predlogom o razrešenju svih sudija i tužilaca u Srbiji, zato što je on nezadovoljan nekom odlukom, ili izađe pa kaže, kakav Vrhovni sud, odluke Vrhovnog suda su ovakve i onakve i njega to ne interesuje. Dakle, u takvom kontekstu vi hoćete da ovim terminom naložite, odnosno da se zaštitite, pre svega, od vaših kolega iz Vlade, ali to nije dobro rešenje.
Na početku sam rekla, pogotovu s obzirom na činjenicu koje sve ljude predlažete za javne tužioce i za zamenike javnih tužilaca, a onda zamislite kada oni budu nalagali umesto da predlažu, pa kada vam bude tužilac ovaj iz Prokuplja direktor Narodne kancelarije, koga ste predložili već za neku od narednih sednica, i onda ćemo imati i u tužilaštvima isto stanje kao u programskom odboru i programskom savetu radiodifuzne organizacije, a o čemu je Aleksandar Vučić jutros govorio.
Dakle, vi gospodo iz Vlade Republike Srbije ćete praviti filijale Demokratske stranke u svim institucijama, naravno sa namerom da buduću koaliciju postavite na neke stabilne noge. O tome ćemo kada to bude aktuelno. Dakle, i dalje predlažem da se amandman Bore Kutića prihvati, zato što, između ostalog, tužilaštvo ne može imati ovakve ingerencije.
Pitam, tužilaštvo je valjda stranka u postupku. Da li može druga stranka u postupku da naloži ili može samo da predloži i da traži? Zaista je neprihvatljivo, o tome smo govorili i u načelnoj raspravi, vi dovodite u neravnopravan položaj stranke u postupku, tužilac nastupa sa nivoa izvršne vlasti, a druga stranka u postupku mora da moli, da zahteva, da traži i da joj se nikada ne udovolji.
Predlažem, pošto ministar očigledno neće prihvatiti, jer nije ni Vlada prihvatila, sa obrazloženjem koje ne odgovara stvarnom stanju, da se u danu za glasanje ovaj amandman prihvati. Hvala.
Ovo je amandman koji je u onoj grupi od tri ona ključna razloga zbog kojih poslanici SRS ne mogu glasati za ovaj zakonik, a odnosi se na angažovanje prikrivenog islednika, odnosno član 151 - naredba za određivanje prikrivenog islednika. Očigledno sam promašila član.
Predviđeno je da se u članu 95. briše stav - okrivljenom koji to zahteva omogućiće se da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu odnosno obaveštenje o krivičnom delu, ali posle čitanja a pre saslušanja okrivljeni ne sme razgovarati sa braniocem sve dok ne bude saslušan.
Predlog je da se ovaj stav briše zato što bi se na ovaj način neuka lica dovela u situaciju da ne bi bila u stanju da se brane, odnosno da iznesu određeni stav i prosto je neverovatno, sada pokušavam da nađem šta nam je Vlada rekla zbog čega je odbila ovaj amandman, da amandman nije prihvaćen. Vlada kaže - ne prihvata amandman, predložena formulacija člana 95. Predloga zakona ne može da nanese štetu neukim strankama budući da su prava okrivljenog zaštićena u drugim odredbama Predloga zakona.
Znate ministre, druge odredbe su druge odredbe, mi govorimo o ovoj odredbi iz člana 95, gde je očigledno da bi se, neprihvatanjem ovog amandmana, odnosno da ostane ovaj stav u članu 95, nanela šteta neukim strankama, jer šta znači, kako ste vi rekli, posle čitanja a pre saslušanja okrivljeni ne sme razgovarati sa braniocem dok ne bude saslušan. Kada okrivljeni pročita krivičnu prijavu, i ako je on neuko lice, može toliko toga da izjavi i na svoju štetu, naravno bez namere da sebi načini štetu, ali iz pukog neznanja može da napravi takve štete koje će kasnije da se odraze na sam dalji tok krivičnog postupka.
Mislimo da bi neprihvatanjem ovog amandmana došlo do kršenja osnovnih ljudskih prava i to je suština ne samo ovog amandmana nego mnogih amandmana SRS. I kada smo govorili u načelnoj raspravi, a i sada kada govorimo o pojedinostima, sve više se vidi koliko će se ovim predlogom krivičnog zakonika, ako bude ovakav usvojen, bez naših amandmana, kršiti osnovna ljudska prava građana Srbije. Ovo nije dobar pristup, ni principijelno rešenje u ovom članu i zato predlažem, pošto Vlada nije prihvatila amandman, da se u danu za glasanje ovaj amandman prihvati.
U Predlogu zakonika o krivičnom postupku predviđena su dva veoma sumnjiva instituta. To su: zaštićeni svedok i svedok-saradnik.

Kada smo mi u našoj poslaničkoj grupi SRS raspravljali o Predlogu ovog zakonika, kada smo se dogovarali oko izrade amandmana, dogovorili smo se da ne podnosimo amandmane na institut zaštićenog svedoka.

Nije on neophodan, ali ajde da ne kažete da smo mi protiv svih nekih vaših tzv. inovacija.

Računali smo da će zaštićeni svedok da se koristi zaista u nekim specifičnim situacijama, gde to možda i jeste potrebno, nije neophodno, postoje i drugi načini, ali recimo može da se desi da neki slučajni prolaznik bude svedok neke pljačke, nekog ubistva itd, i da takav čovek ne bi bio spreman iz razloga lične bezbednosti da svedoči o tom događaju. Tako da smo dakle taj institut ostavili ovako kako ste ga vi predvideli.

Ali, institut svedoka-saradnika, prema stavu SRS, apsolutno ne može biti u našem pravnom sistemu. Čini mi se da je jedini ''pravni osnov'' za uspostavljanje ovog instituta ona čuvena akcija "Sablja".

U toj akciji su svedoci-saradnici došli onako posebno do izražaja i ja sam i u načelnoj raspravi rekla, i sada ponavljam, svedok-sardnik je danas najunosnije zanimanje u Srbiji.

Šta to znači?

Znači da neko može da vrši najteža krivična dela, može da pljačka, da obija, da ubija, i kada mu to dosadi da ode kod javnog tužioca i da kaže – evo, sada bih da budem uzoran građanin, dosta mi je ovoga, ali ne bih da idem u zatvor, pa onda lepo moli tužioca i kaže - hoću da budem svedok saradnik, vi mene oslobodite od mojih grehova, a u ime države, i u ime tužilaštva, i u ime nekog lobija ću da optužim koga god hoćete, za šta god hoćete.

Nažalost, to se tako u Srbiji uveliko tako dešava.

Neću govoriti o zloupotrebi i ulozi svedoka-saradnika, recimo, u ovom krivičnom postupku za ubistvo Zorana Đinđića, o tome neki drugi vode računa, ali ću da govorim o svedocima-saradnicima u krivičnom postupku Ovčara.

Ponoviću, ovo je već ne znam koji put kako to koristim, ponavljam da je taj krivični postupak naručen iz Haškog tribunala, i to je taj vid saradnje srpske vlade i srpskih vlasti sa Haškim tribunalom.

Pošto je, poznato javnosti Srbije, optužnica protiv Vojislava Šešelja proširena, zato što nije bilo moguće naći nijedan jedini dokaz za ono o čemu je po onoj prethodnoj optužnici okrivljen, naravno, nema dokaza ni za ovu proširenu optužnicu, i zato se onda naručuju montirani procesi, pa onda imate svedoke-saradnike, dva svedoka-saradnika, čije izjave su presudne za odluku sudskog veća.

Niko ga nije briga u tom sudskom veću što su upravo ti svedoci-saradnici izvršioci tih krivičnih dela i tog zločina na Ovčari, ali zato oni treba da posluže da eventualno Haški tribunal i ovaj specijalni sud u Srbiji nađe neku vezu između Vojislava Šešelja i tog zločina.

Naravno, od tog posla nije bilo ništa, i pored svih nastojanja i tužioca, i sudija, i tih svedoka, nije bilo moguće povezati ni jednog dobrovoljca SRS sa tim zločinom, pa je čak i predsednik sudskog veća kada je obrazlagao presudu, kada ju je javno objavljivao, rekao je da mu je jako žao što nije mogao da dokaže ratni zločin na način na koji je on to imao nameru, odnosno žao mu je što nije mogao da okrivi dvojicu ljudi koji su bili dobrovoljci SRS, koje su pokušali zaštićeni svedoci da bezuspešno, hvala bogu, uvuku u ovaj zločin.

Dakle, ovo je bio primer, a takvih primera je u Srbiji danas sve više i biće ih sve više, a pogotovo sada kada vi to regulišete i kada ćete regulisati ovim zakonikom.

A čak i kada bismo mi bili eventualno za uvođenje ovog instituta u naš pravni sistem, što naravno nikako nećemo, onda bi ovaj član 156. zaista morao da pretrpi mnogo izmena.

Zato sam u ime poslaničke grupe SRS predložila da se ovaj član briše, pre svega zbog principijelnog stava SRS, a naravno i zbog mogućih zloupotreba, i zbog primera i koji sam navela i nekih o kojima danas ovde neću govoriti, ali koji su naravno poznati javnosti Srbije.

Novine se pune izjavama zaštićenih svedoka, ljudi to čitaju, zabavljaju ili se ne zabavljaju na ime tih izjava, pa se komentariše - jesi li pročitao šta je rekao onaj onome u onom razgovoru telefonskom, šta je saopštio onaj, šta je video onaj, a suština je da se ovom institucijom štite najveći kriminalci u Srbiji.

Tako će verovatno biti i od primene ovog zakona, i da se ti kriminalci nalaze u funkciji pravosudnih organa u Srbiji, a s obzirom da se dobar deo pravosudnih organa u Srbiji nalazi u funkciji Vlade odnosno izvršne vlasti u Srbiji, onda lako može da se poveže i da se napravi taj sled od Vlade Republike Srbije do tog svedoka-saradnika, koji je kao što rekoh spreman da optuži koga god i za šta god mu se kaže.

Ne mora ni da poznaje tog čoveka, ne mora da je ikada čuo za to krivično delo, ali to će njemu specijalni tužilac ili za organizovani kriminal ili za ratne zločine da napiše, on će to lepo da pročita, njegov identitet se skriva, njegove izjave se izvlače iz spisa predmeta.

Dakle, ko je rekao, šta je rekao, koga je na šta nabedio, to ostaje tajna između tužioca, suda i tog čoveka koji je to uradio, odnosno koji je to izrekao, ali najtužnije od svega da je to presudan dokaz kod sudskog veća koje sudi u nekom takvom predmetu i da onaj na koga se pokaže prstom, ko se zameri nekom od ministara u Vladi Republike Srbije, ne daj bože Dinkiću recimo, on će Velji Iliću ili nekom od tih ministara koji se prozivaju mnogo u javnosti, i sada ne sme neki građanin ni da kaže da je neko od tih ministara lopov, da se bavi kriminalnim poslovima, jer ako on sazna, on će lepo njemu u komšiluku da nađe nekog kriminalca, pa će onda taj kriminalac da posvedoči da je ovaj čovek, ni kriv ni dužan, samo zato što mu se ne sviđa Vlada Republike Srbije, da završi na višegodišnjoj robiji.

Da bismo tome stali na put mi smo predložili da se ovaj član 156. briše, jer postojanje svedoka-saradnika u stvari podstrekava na izvršenje krivičnih dela.

Jer neko ko možda onako ima malo smisla za kriminal, pa se razmišljao, do sada se možda razmišljalo da li da se upusti u neku pljačku ili ne, ali sada kada se u zakoniku o krivičnom postupku propiše institut svedoka-saradnika, onda će on lako da se upusti, da opljačka, da ubije u toj pljački, ako treba, ako mu je neko stao na put, jer zna da za to neće odgovarati, jer može da se dogovori sa tužiocem.

U prvom stavu ovoga člana predlagač nam kaže - javni tužilac može sudu predložiti da se kao svedok sasluša lice za koje postoji osnovana sumnja da je pripadnik kriminalne organizacije i koje je to izričito priznalo. Zamislite, to je svedok-saradnik.

Dakle, pripadnik kriminalne organizacije, čovek koji je učinio krivično delo, on je prema ovom zakoniku svedok-saradnik i od njega zavisi sudbina nekog krivičnog predmeta, odnosno nekih ljudi koji su obuhvaćeni određenom krivičnom prijavom.

Takođe, kažete u drugom stavu, da bi lice iz stava 1. ovog člana moglo postati svedok-saradnik potrebno je ispunjenje sledećih uslova: ''2) da se osnovano može očekivati da značaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje drugih krivičnih dela kriminalne organizacije bude značajno pretežniji (zamislite ovaj izraz, značajno pretežnije) od štetnih posledica krivičnog dela za koje postoji osnovana sumnja da ga je učinio.''

Šta je to značajno pretežnije od štetnih posledica? Šta ako je neko izvršio ubistvo? Šta je to značajno pretežnije od nečijeg života, od nekoga koga je neko ubio? Zaista to sebi nisam mogla da objasnim.

Sledeći uslov pod kojim neko može biti svedok saradnik jeste ''da se prema postojećem činjeničnom stanju osnovano može pretpostaviti da bi utvrđivanje važnih činjenica u krivičnom postupku bilo nemoguće ili znatno otežano ukoliko svedok-saradnik ne bi bio saslušan.''

Šta znači ovo znatno otežano? Znači da na ovaj način se čini nekakav ustupak tom specijalnom veću, specijalnim tim sudovima, pošto su oni inače i formirani pod specijalnim okolnostima, najspecijalnija okolnost im je tri puta veća plata nego što imaju njihove kolege koje možda rade teže poslove i teže predmete nego što ih oni rade u tim tzv. specijalnim odeljenjima.

Zaista mi nije jasno, ministre, šta znači ovo, ili znatno otežano. Ako je znatno otežano utvrđivanje nekog krivičnog dela, to znači da je ono moguće.

Sada da ne bi ovo specijalno veće imalo nekih velikih problema i da ono ne bi radilo pod znatno otežanim uslovima, vi mu ovim predlogom nudite svedoka-saradnika i on ne mora apsolutno ništa da radi, osim da sasluša u četiri zida bez svedoka i bez prisustva javnosti tog svedoka-saradnika.

Vi kažete da Vlada ne prihvata ovaj amandman, a između ostalog takođe prema novim potpunijim rešenjima svedok saradnik se može koristiti i kod krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti i krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

Ako se kaže i kod krivičnih dela, onda znači da postoje neka druga krivična dela, a ne samo ova koja ste ovde naveli.

Kažete da značajne novine unose se i u pogledu posledica ispunjenja dužnosti od strane svedoka-saradnika, u tom smislu što je opredeljeno da se svedoku saradniku, ovo je interesantno, odmerava kazna u granicama propisanim zakonom, pa mu se tako odmerena kazna izriče umanjena za jednu polovinu, uz izuzetnu mogućnost da sud, na predlog javnog tužioca, svedoka-saradnika oglasi krivim, a oslobodi ga od kazne.

Međutim, u slučaju da svedok-saradnik ne ispuni svoju dužnost, on stiče status optuženog i dalji postupak se odvija itd.

Ova nagodba, kojom ste vi ovde pokušali da obrazložite zbog čega ne prihvatate naš amandman, ide u prilog našem zahtevu da se amandman prihvati i da se ovaj član briše, jer ste nam vi jasno rekli da se svedoku-saradniku odmerava kazna u granicama propisanim zakonom, ali mu se izriče umanjena za jednu polovinu ili može uopšte da se oslobodi od kazne.

Šta to znači? Dvojica ili trojica ljudi iz istog nekog miljea izvrše isto krivično delo i jedan će zato što je nekoga, ne znam, u nekoj pljački izudarao i dobiće kaznu zatvora od pet godina, a onaj što je drugog u toj istoj pljački ubio, on će dobiti znatno manje ili će biti oslobođen zato što je on eto učinio tužiocu i sudskom veću, pa im je on izneo svoje viđenje, odnosno svoje svedočenje.

(Predsednik: Vreme.)

Završavam. Hvala. Imamo još amandmana u ovoj grupi koji se odnose na svedoka-saradnika i čućete i dalje naše razloge zbog čega mislimo da ovo nikako ne bi smelo da ostane u krivičnom zakoniku. Zato molim kolege da u danu za glasanje prihvate ove naše amandmane. Inače, sa ovakvim zakonikom, bez intervencija bar ovih naših amandmanskih, ode pravosuđe, bože sačuvaj.

&nbsp;
Meni je ovde nešto vrlo interesantno. Mi ovde već osmi sat raspravljamo o amandmanima na Predlog zakonika o krivičnom postupku i tek na članu 160. uključili su se da zajedno sa nama rade predstavnici stranaka, odnosno kolege koje će glasati za ovaj zakon.
Šta to znači? To znači da su u ovo vreme najgledaniji skupštinski prenosi, pa treba građanima Srbije objasniti kako se ova vladajuća koalicija i Vlada Republike Srbije zalažu za borbu protiv organizovanog kriminala, što naravno, nije tačno.
Drugi razlog je što je očigledno svedok-saradnik za gospodu iz vladajuće koalicije najznačajniji u ovom zakonu od skoro 600 članova i to je posebno problematično. Član 162. govori o saslušanju svedoka bez prisustva javnosti i kaže, između ostalog, izjava svedoka-saradnika da bude saslušan uz prisustvo javnosti uneće se u zapisnik i njegova izjava se isključuje iz spisa predmeta. To nam stoji u obrazloženju zašto je i ovaj amandman odbijen.
Šta se dalje dešava? Kada je u pitanju član 162. i postojanje svedoka-saradnika, asocirala me je diskusija Aleksandra Vučića kada je govorio o lopužama iz žutog preduzeća, kada je spominjao Aerodrom Beograd, fikus od 75.000 dinara, Cementaru u Popovcu, nekakvu krivičnu prijavu vezanu za Cementaru, za kriminalnu privatizaciju Cementare u Popovcu, pa je tu spomenu gospodin Vučić i bivšeg šefa bivšeg predsednika Vlade. Ali, da ponovim, a već sam to rekla, da Cementaru u Popovcu jedanput mesečno obilazi i gospođa Đinđić i sada se pitam ko će u ovom postupku biti zaštićeni svedok.
A uopšte ovaj institut, u pravu je Vučić, uvodite da biste unapred obezbedili zaštitu svojih budućih koalicionih partnera, pošto se već suviše otvoreno govori o tome da ćete praviti ovu koaliciju sa žutima, što naravno nas ne interesuje i to je apsolutno vaš problem, ali nije lepo da ceo zakon posvetite zaštiti tih žutih kriminalaca.
Dalje, sinoć se pojavio u javnosti još jedan budući svedok-saradnik Cane, pojavio se Cane, evo danas su i novine prenele onu njegovu priču iz emisije Insajder. Kaže Cane Žabac da je on znao 2003. godine za onu policijsku akciju "Mreža", da je on znao da se njegovo poslovanje i da su poslovi pod lupom UBPOK-a, a informacije je dobijao, kaže, tada od ministra policije Dušana Mihailovića.
Šta kaže taj kralj duvanske mafije, između ostalog? Kaže da je on, kada ga je pitala novinarka o njegovim umešanostima u neka ubistva, pa ne znam u duvanski šverc, veze sa Đinđićem, Đukanovićem, to vam je sve ta duvanska mafija na teritoriji Srbije i Crne Gore, on kaže da ga je za to optuživao Šešelj i kaže, pa je on sam Šešelja tužio i dobio ga na sudu. Slagao je Cane i nije trepnuo. Tako ti vaši svedoci, a on je, videćete, on je budući svedok-saradnik. Dalje, protiv Đukanovića i mrtvog Đinđića jer će i on biti umešan u taj posao.
Dalje kaže, ne zna on da li su njega tada progonili zbog prijateljstva sa Đinđićem ili je Đinđić platio glavom zbog prijateljstva sa njim, to je Canetu ostala dilema, a danas je to preneo "Blic", a sinoć je rekao u Insajderu.
Objašnjavao je, takođe, kako je on za Vladu Mila Đukanovića kupio avion, dva aviona, pa kako je njegov avion vozio Zorana Đinđića, uglavnom, to je priprema za ovaj, trebalo bi da bude zaista jedan veliki obračun sa mafijom, ali videćemo posle takvog svedoka-saradnika šta će zaista da se desi.
Kada je u pitanju izjava svedoka-saradnika koja se izuzima iz spisa predmeta, opet moram da navedem haške primere. Kada Karla del Ponte dobije kompletne spise predmeta kada je u pitanju ratni zločin, odnosno neki krivični predmet koji se time bavi, jer naravno, svedoci-saradnici žele i sa njom da sarađuju i oni zbog nje daju takve izjave, a onaj ko je u pritvoru Haškog tribunala ne može da dobije kompletne spise, zato što svedok-saradnik, a vi mu to ovim zakonom dozvoljavate, kaže, ne želim da moju izjavu vidi onaj ko je optužen u Haškom tribunalu, ali Karla del Ponte može da vidi te izjave.
Dakle, i to potvrđuje naše stavove da ste ovaj zakon u dobroj meri doneli i zbog Haškog tribunala i da ste ga poistovetili sa Pravilima Haškog tribunala. Kada smo u načelnoj raspravi govorili, rekla sam vam, ministre, da ste mnogo gledali filmove o tajnom agentu Džemsu Bondu, a danas mi se čini, doduše, ovo se ne odnosi na vas, nego na nekog od kolega koji je ovde govorio, da iskustva nisu samo iz tih filmova, nego da su i iz španskih serija.
Jer je ovde rečeno da je velika stvar što svedok-saradnik prizna da je izvršio krivično delo i to je priznanje sa elementima kajanja. To me baš podseća, znate, u Katoličkoj crkvi, to gledamo u ovim serijama, a znam to i inače, da može da se izvrši kakvo god hoćete krivično delo i da se dva puta pomoli očenaš, i plati se, naravno, iza onih tamo rešetaka gde stoji sa jedne strane fratar, a sa druge strane taj ko je izvršio to krivično delo, i onda mu se to oprašta. Dakle, to pokušavate da unesete u ovaj zakon.
Da vam ispričam, kada sam spomenula Katoličku crkvu i njihovo sveštenstvo, priču koju sam čula iz 41. godine kada je u mom rodnom Livnu fratar za oltarom na misi pozvao sve ustaše da idu da kolju Srbe, a tražio je da prvo zakolju njegovu sestru, jer je bila udata za Srbina. Naravno, oni su to uradili i on je rekao da će da ih sačeka da dođu posle toga da se ispovede, da mu priznaju zločin i da će Bog da im oprosti. Vi u ovom zakonu, pored toga što će na taj način da im Bog oprosti, ali naravno, neće ni vama ni njima, vi ćete, bitno je sa zakonodavnog aspekta da im oprostite.
Ovde je još nešto značajno rečeno, kaže, nije bitno što će onaj ko je izvršio krivično delo, a biće svedok-saradnik, što će biti oslobođen kazne, bitno je, ljudi moji, da je on oslobođen krivične odgovornosti. Ne znam koga mislite da ubedite da to jeste zaista tako i šta briga onoga ko je došao dotle da bude svedok-saradnik.
On je znači kriminalac, zamislite kakav je moralni lik tog čoveka u pitanju, i njemu je najvažnije da on ne ide u zatvor. A to da li će biti oslobođen krivičnog gonjenja ili neće, šta njega briga. On će kao svedok-saradnik da udovoljava tužiocu sve dotle dok njemu odgovara, i naravno, nikada neće otići u zatvor i dalje će biti kriminalac.
Ta priča da vi na ovaj način ovim zakonom, a pogotovu institutom svedoka-saradnika da ćete zaštititi ovu državu od organizovanog kriminala, to je zaista neozbiljna priča. Svedok-saradnik samo podstrekava na izvršenje krivičnih dela.
Svedok-saradnik podstrekava zato što onaj ko je sklon kriminalu može da vrši kakva god hoće krivična dela. On će da dođe, kad mu to dosadi, kod javnog tužioca da s njim napravi dogovor, da se nagode i da on prizna sve što je uradio, da mu se to skine da ne bude krivično odgovoran, odnosno da ne ode u zatvor, a on će na ime toga, u toj pogodbi da svedoči šta god hoće tužilac i protiv koga god hoće. U tom smislu, mislim da je ovo jako loše i da nikako ne sme da ostane u ovom zakonu.
Naravno, kada je u pitanju nagodba, neverovatno je kakve zloupotrebe mogu da izađu iz ovog instituta i iz ovog zakona. Imamo isto iskustva opet slična Haškom tribunalu. Ne znam da li će i vaši svedoci-saradnici da se ubijaju kao oni haški, kada shvate da su ipak preterali, odnosno da se previše traži od njih, a to će i ovde tako da bude.
Milan Babić je u svom pismu, koje je ostavio u Haškom tribunalu, priznao da više nije mogao, jer mu je haški tužilac tražio sve više i insistirao da svedoči još u ovom predmetu, još u onom. Više nije mogao da izdrži. Isto će to radiće vaši tužioci sa ovim institutom.
Zamislite kad izaberete u Prokuplju onog direktora Narodne kancelarije za zamenika javnog tužioca, kako će on da koristi institut svedoka-saradnika, kako će da štiti svoje kriminalce iz "žutog" preduzeća.
Takođe je ovde rečeno, i to onako ironično, da je istina da u svakoj situaciji, kakav god je zakon, postoje mogućnosti nekih zloupotreba, ali ovo je toliko specijalizovano, ovaj svedok-saradnik, da su tu zloupotrebe gotovo minimalne, ali da se taj kolega seća i nekih drugih vremena kada su primenjivane tajne tehnike za iznuđivanje iskaza, za priznanja itd.
Danas su pune novine tih tajnih tehnika, odnosno pune novine ljudi koji se izjašnjavaju, daju izjave i intervjue o tome kako ih maltretiraju u MUP-u, koliko ih je dobilo batine, onom su otkinuli slezinu, trajni invalidi su ostali mnogi koji su u ovom tzv. demokratskom vremenu, od 2000. do današnjeg dana, prošli kroz ruke policijskih inspektora.
Vezano za te tajne tehnike, ne znam da li je kolega koji je o tome govorio, kada je rekao da je to u prošlim vremenima, da li je mislio i na prošlu i pretprošlu godinu, kada je ista ova vlada bila na vlasti, da li je mislio na istražnog sudiju Okružnog suda iz Novog Sada Miroslava Alimpijevića, koji je tražio svedoke-saradnike za slučaj "Ovčara", pretio njihovim porodicama, slao ljude iz UBPOK-a, on lično dolazio u zatvor u Novom Sadu da ucenjuje te ljude koji su bili pritvoreni, da im kaže da može da im reši sve životne probleme, kao što je rešio krvavom Bori, a oni samo da svedoče ono što on od njih traži, a ako to ne prihvataju, onda ih čeka 40 godina zatvora.
Bio je zaprepašćen kada mu je jedan od tih pritvorenika, koji je kasnije oslobođen, rekao: gospodine i gospodo sudije, ja sam častan vojnik i između izdaje i vaših uslovljavanja biram 40 godina. Na njihovu žalost, nisu ga oglasili krivim, nisu imali elemenata i nije dobio tih 40 godina.
Dakle, ovo su samo poneki primeri, a ima ih koliko god hoćete, svaki član ovog predloga ovog krivičnog zakonika mogli bismo ovako da nafilujemo primerima iz života, koji idu u prilog tome da treba prihvatiti naše amandmane i da svedok-saradnik, ponavljam, nije način borbe protiv organizovanog kriminala. Ovo što reče ministar da treba u njihove redove nekoga da ubacimo, ministre, ubacite u neka vaša ministarstva koja su do guše upletena u kriminal.
Najpre da razjasnimo, predsedniče, jednu vašu intervenciju u toku ove rasprave, kada je kolega Jojić govorio o nekom amandmanu, vi ste mu skrenuli pažnju da treba da govori o temi. Ne znam šta ste pod tim podrazumevali. Objasniću vam da, kada se govori o nekom amandmanu, narodni poslanik govori ono što misli kako bi tim svojim izlaganjem ubedio ostale narodne poslanike da glasaju za amandman.
Dakle, kako će da ga obrazlaže potpuno je njegova stvar i njegov problem. Mogu 15 minuta sada da odćutim ovde, možda bi to nekog od kolega ubedilo da glasa za ovaj amandman. A posle gospodina Jojića, gospodin Aligrudić je rekao da predlaže da se ne usvoji amandman na neki član, odnosno da se usvoji ceo zakon i onda je u par rečenica to obrazložio. a vi ga niste opomenuli. To nije u redu.
Dalje, ovde je neko od kolega rekao - neka izađe neko od poslanika, neka stavi ruku na srce i neka se zakune da primenom ovog zakona se neće suzbiti organizovani kriminal. Evo, kunem se i tvrdim da ovaj zakon neće doprineti suzbijanju ni organizovanog, evo ruku na srce, ni običnog kriminala. Zašto?
Zato što prvo niko ovde nije rekao, a pitala sam ministra i u načelnoj raspravi da li je postojeći zakon bio smetnja za borbu protiv kriminala. Ministar je rekao da nije, a to je napisao i u obrazloženju između ostalog, gde kaže da postoji potreba radikalne prerade ovog zakona, te nezavisno od nekih njegovih ''slabih tačaka'', može se označiti kao savremen.
Dakle, imali ste zakon i mogli ste da se borite protiv kriminala, a onda me iznenadi ovde jedan kolega koji je dobio gromoglasni aplauz od svih petoro iz njegove poslaničke grupe, da je ova Vlada spremna da krene u borbu protiv kriminala i da će ta borba da se sprovodi od sada. A pitam - gde ste bili do sada? Zašto se do sada niste borili protiv kriminala, i organizovanog i neorganizovanog, na vlasti ste skoro tri godine.
Zašto mi srpski radikali ne verujemo da će ovaj zakon doprineti borbi protiv organizovanog kriminala. Pre svega, zato što ne verujemo ovoj vlasti. Kad kažem vlasti, mislim i na Vladu, i na skupštinsku većinu, i na sudsku granu vlasti. Reći ću vam i zbog čega, zbog čega sam mogla malopre da se zakunem da neće biti borbe protiv kriminala, iako su ovde kolege, rekla sam to već, došle za skupštinsku govornicu i ovu salu da u vreme kada je skupština najgledanija iznesu stavove kako je ova vlast spremna da se uhvati u koštac sa organizovanim i svim drugim kriminalom.
Evo niste. Da jeste, onda biste završili aferu "kofer", a ne bi Simić, koji je nađen sa 100 hiljada evra, uhvaćen, ne bi bio sada savetnik za bankarske poslove. Da ste hteli da se borite sa kriminalom, onda biste se izborili sa Davinićem i sa svim onim aferama i optužbama koje su ostale samo dva dana u novinama i kraj. Da ste hteli, onda biste završili aferu "Bodrum" i imali bismo sudski epilog te afere, a niste hteli, jer ste sve vreme u kohabitaciji sa DS i što pripremate koaliciju sa njima za naredne izbore.
Da ste hteli da se borite, onda biste davno razrešili sudiju Gorana Kljajevića, a ne biste se posle šest godina njegovog uništavanja privrede slavodobitno smejali kako ste vi evo počeli da se borite i da hapsite sudije, a u svakoj normalnoj državi, gospodo, kada bi se zbog ovakvog kriminala uhapsio sudija trgovinskog suda, bar jedan ili nekoliko ministara, u ozbiljnim zemljama i cela vlada bi morala da podnese ostavku.
Da ste hteli da se borite sa kriminalom, onda biste slušali. Koliko godina vam mi već pričamo o Raduloviću, o njegovom zetu, o uvozu robe iz Švajcarske, o njegovom uništavanju "Impe", koju je kupio da bi je uništio, da se ne bi prodavali "Impini" noževi u Srbiji, već noževi njegovog zeta. Da ste hteli da se borite protiv kriminala, onda biste rešili najveći kriminal, a zove se Nacionalna štedionica.
Da ste hteli da se borite protiv kriminala rešili biste "šećernu aferu", aferu "Erikson", sve kriminalne privatizacije, razrešili biste problem onog velikog kriminala na aerodromu, onih čuvenih fikusa od 75 hiljada i kašičica od 650 dinara, a nisu zlatne.
Vaše sudije su suspendovane, doduše vi se hvalite, vi ste počeli da suspendujete i sudije, a podsećam da su to sve petooktobarski revolucionari, te vaše sudije. Niste razrešili aferu "Janjušević-Kolesar" takođe zbog kohabitacije sa onim lopovskim žutim preduzećem. Niste razrešili Šarančićeve železnice, aferu JAT.
Ne možete da se borite protiv kriminala zato što vaši ministri ovde pred Narodnom skupštinom predlažu zakone i vi ih usvajate, zakone koji su protivustavni. Ministri nam pričaju kako nije dobar Ustav, pa zato treba doneti zakone, nema veze što nisu u skladu sa Ustavom.
Ne možete da se borite sa kriminalom zato što imate ministra koji kaže da je najmanji problem da ukrade pet kilometara autoputa pa da ga negde tamo ugradi, taj asfalt, u neko selo, naravno pod uslovom da to uradi, da ga ne ukrade sebi u džep. Ne možete naravno da se borite protiv kriminala zato što imate ministra koji kaže - Zakon o javnim nabavkama je toliko loš, pa šta se zapeli što je Šarančić mimo zakona nabavio lokomotive. Loš je zakon, šta će nam, ne moramo da ga primenjujemo.
Ne možete da se borite protiv kriminala zato što javni tužilac ne reaguje kada se ovde za ovom govornicom obelodani da jedan funkcioner DS traži da se opština Trgovište otcepi od Srbije i da se pripoji Makedoniji. Ne možete da se borite protiv organizovanog niti bilo kojeg drugog kriminala, kada dodeljujete frekvenciju B92, televiziji koja iznosi lažne optužbe protiv Tomislava Nikolića da ima stan, a ustanovi se da nema, da je vršio ratni zločin u Antinu, a ustanovi se da nije. Pa se onda na toj televiziji pojavi neki Vukašin Nedeljković, preti da će odsecati glave Vučiću i Tomi Nikoliću. Vaše tužilaštvo ne reaguje.
Ne možete se gospodo boriti protiv organizovanog kriminala zato što imate, kako ministar Stojković kaže, crne rupe u pravosuđu. Jedna od tih crnih rupa, po njegovom ovde izrečenom mišljenju, jeste pravosuđe u Novom Pazaru, a spominjem ga zato što je u Novom Pazaru 1994. godine bila jedna velika akcija MUP-a Srbije u borbi protiv ilegalnog naoružavanja i razoružavanje ilegalnog naoružanih građana na teritoriji Novog Pazara.
U pitanju su bila 24 lica. Ta 24 lica ilegalno su imali oružje i oni su od strane MUP-a u to vreme razoružani, bili su samo nekoliko meseci u pritvoru i pušteni su. Protiv njih se ne vodi nikakav postupak, ali su inspektori MUP-a, inače ova lica su muslimani, a inspektori MUP-a su Srbi i inspektori MUP-a su prošle godine osuđeni na po tri godine zatvora zato što su sprovodili ovu akciju. Te presude je donela sudija Zejnepa Kavrajić iz Okružnog suda u Novom Pazaru.
Ne možete, gospodo, da se borite protiv organizovanog kriminala zato što je Vojislav Koštunica amnestirao Fjoru Brovinu i nekoliko stotina Šiptara. Ne možete da se borite protiv bilo kakvog kriminala zato što ste pre nekoliko meseci dozvolili da tri Šiptara izađu iz pritvora i da se vrate na KiM.
Ovakvih primera, drage moje kolege, mogla bih da vam nabrajam do ujutru, tako da je vaša priča i busanje u prsa kako ste vi spremni da se borite protiv kriminala i da zato donosite inovatorske zakone potpuno besmislena i niko vam to ne veruje. Znamo mi da je ovo vaša izborna kampanja, niste je objavili, ali znate kakav vam je status, dokle ćete da trajete i vi ste počeli da se polako spremate za izbore, da kao što ste i navikli obmanjujete građane Srbije.
Volela bih da je ministar ovde, biće sutra, pa ću njemu sve ovo još jedanput da nabrojim i verovatno da proširim ovu listu, pa da ga pitam kakav je njegov odgovor i kakav je stav Vlade Republike Srbije, kakav je stav Vrhovnog suda, republičkog tužioca povodom svih ovih slučajeva koje sam nabrojala.
Član 270. Predloga zakonika o krivičnom postupku, na koji sam podnela ovaj amandman, odnosi se na prethodni postupak, istragu, pa onda iznad člana 270. kaže: ''Svrha istrage i subjekt koji vodi istragu. U stavu (2) ovoga zakona stoji da istragu sprovodi nadležni javni tužilac, a na njegov zahtev, ili na zahtev drugih ovlašćenih tužilaca, određene dokazne radnje u istrazi može, u skladu sa pravilima ovog zakonika (ovo je neverovatno, pravila zakonika, to prvi put čujem, a pravnik sam) sprovesti istražni sudija, ako osobite okolnosti (ovo ste prepisali iz hrvatskog zakona, ove osobite, ovo je novogovor ustaški, okolnosti) očigledno ukazuju da takve radnje neće moći da se ponove na glavnom pretresu, ili bi izvođenje dokaza na glavnom pretresu bilo nemoguće, odnosno znatno otežano.''
U stavu (3) ste rekli: ''Ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom iz stava 2. ovog člana, odluku o tome u roku od 24 časa donosi veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika.''
Amandmanom se predlaže da se reči "javni tužilac" zameni sa "istražni sudija", zato što je principijelni stav SRS da ovaj postupak ne može da vodi javni tužilac, već isključivo istražni sudija. Mi smo o tome govorili i u načelnoj raspravi i objašnjavali smo vam šta bi to značilo u praksi, kako bi istražni sudija služio samo da potpisuje određena akta javnog tužioca.
Zašto mi zastupamo ovaj stav? Kada smo govorili o strategiji reforme pravosuđa, onda je ministar za ovom govornicom rekao da je tužilac deo izvršne vlasti. Sada je pitanje kako može deo izvršne vlasti da vrši poslove sudske vlasti. I gde vam je ravnopravnost stranaka u postupku.
Dalje, u ovom zakonu je to razrađeno do detalja, pa je predviđeno kolike kazne se izriču, kako se isključuju iz sudnice i optuženi, i advokat, i veštak i svedok, svi osim javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca. To nije dobro rešenje, ovaj amandman i sve amandmane koji se odnose na ovo bi trebalo da prihvatite.
Znam da nećete zato što su i kolege koje su govorile, a i ministar, da vi imate nekakav drugačiji pristup rešavanja ovih problema. Mi vam tvrdimo da vam pristup nije dobar, da ćete vrlo brzo da se pojavite pred ovim parlamentom sa izmenama i dopunama ovog zakonika, pod uslovom da budete imali vremena, s obzirom da predstoje neke druge radnje za sve nas koji se bavimo ovim poslom, a te radnje su izborna kampanja.
U obrazloženju zašto se ne prihvata ovaj amandman, između ostalog, Vlada kaže ovo - iz razloga što se na taj način postupak ubrzava, sud rasterećuje i usmerava na presuđenje, a javni tužilac dobija aktivniju ulogu još u procesu prikupljanja prvih dokaza.
Šta vam znači da se sud rasterećuje? Ne znam.
Da li su sudovi toliko opterećeni, to kažete ovde, a sa druge strane nam Ministarstvo priprema iznenađenje, verovatno za neku od narednih sednica, gde ukida sudove po Srbiji, sve sa namerom, kako reče ministar Stojković, da sud približi građanima.
Sada ne znam samo kako će da ga približi ako u nekoj opštini ukine opštinski sud, ali o tome ćemo kada to bude na dnevnom redu.
Dakle, dame i gospodo, niti je dobar član 270. niti su dobri svi ovi članovi o kojima smo mi govorili. U ovom zakonu je dobro ono što je ostalo iz ovog pozitivnog zakona, vidim predsedniče, završavam.
Još jedanput pozivam da se ovaj zakon povuče iz procedure i još jedanput se kunem i tvrdim da ova vlada, ova vlast niti hoće, niti može da se izbori sa kriminalom u Srbiji.