Dame i gospodo narodni poslanici, zbog čega je dobro da se raspravlja između ostalog, da se raspravlja danas o ovom zakonu? Nekako se ima utisak da su se neki narodni poslanici, od kojih pre nekoliko godina nije bilo zamislivo da ovako otvoreno govore i o srpskim žrtvama i o Srbima uopšte, da su se nekako kao osmelili na osnovu ovog zakona, pa da čujemo takve komentare i glasove, ne samo od poslanika SRS, jer se od nas to slušalo stalno i slušaće se naravno.
Dobro je zaista da nemamo više problem da kažemo da smo Srbi, da smo kao Srbi pretrpeli mnoge žrtve, da smo kao Srbi stradalan narod, da za mnoge srpske žrtve nikada nije niko odgovarao, mnoge srpske žrtve su zločin bez kazne i kako stoji stvari na nivou te vaše EU, to teško da će se i promeniti.
Ali, mi ćemo svakako istrajati na tome i mi smo ovih dana, kada smo govorili o ovome pominjali i ministru i svima vama koliko nije dobro da se pojedine
nevladine organizacije finansiraju iz budžeta Republike Srbije, mislim na one nevladine organizacije koje vode potpuno otvorenu antisrpsku i antidržavnu politiku.
Jedna od njih, ministar je rekao da njegovo ministarstvo ne daje novac tim nevladinim organizacijama, ali znate, radi se o novcu iz budžeta koji se daje preko te Kancelarije za ljudska i manjinska prava, pa onda ni manje, ni više, nego ona inicijativa mladih za ljudska prava, kako to lepo zvuči, organizuju šiptarski festival „Merdita“ o trošku budžeta Republike Srbije.
Postoji i jedna nevladina organizacija koju direktno finansira budžet Republike Srbije to je REKOM, to je ta nekakva Regionalna komisija, kada je osnovana svi ste bili onako presrećni, evo, na nivou svih država bivše Jugoslavije formira se ta neka regionalna komisija koja će konačno da utvrdi sve žrtve na teritoriji bivše Jugoslavije. Onda, na čelu tog REKOM-a za Republiku Srbiju je, znate ko, Nataša Kandić. Da li neko normalan može da očekuje da će Nataša Kandić uraditi bilo šta što je u interesu Srbije i u interesu srpskog naroda? Naravno da to niko ne može da zamisli, naravno da to nikada ne može ni da se desi.
Ali, nije Nataša Kandić jedina koja troši pare budžeta Republike Srbije, a vodi antisrpsku politiku. Vi ste čuli malopre da je Srpska radikalna stranka, naš opštinski odbor u Šapcu, da smo zakazali promociju knjige, trotomne knjige Vojislava Šešelja „U Srebrenici nije bilo genocida“ i da smo dobili obaveštenje da u Šapcu u tamo nekoj njihovoj sali ne možemo održati tu promociju zato što je to zabranio Zelenović.
Dakle, zabranjivati promociju knjige u prostorijama lokalne samouprave je ništa drugo nego fašizam. I taj neko ko tako propagira fašističke metode poput tog Zelenovića, sprema se valjda da izađe na izbore da ponudi svoje neke ideje građanima Šapca, ne znam šta će da im kaže, da kaže – građani Šapca, ja sam fašista, glasajte za mene. Dakle, to je nešto što je apsolutno nedopustivo, ali što se nažalost dešava u državi Srbiji.
Mi kao narod, mi Srbi, imamo puno razloga da budemo ponosni na svoju istoriju, na svoju tradiciju, na svoje slobodarske ideje, na svoje borce, na svoje junake i većina nas to zaista i jeste. Ali, nažalost, imamo razloga i da se stidimo što su deo našeg naroda, ponoviću, rekla sam to već, neki koji su samo Srbi po rođenju, eto slučaj je hteo da budu Srbi poput tog Zelenovića, te Nataše Kandić i sličnih njima, Čanka, Čede i ostalih.
Mi moramo argumentima i ovakvim zakonima i zakonima sličnom ovom zakonu moramo da se borimo protiv te zaista, neću preterati ako kažem, antisrpske histerije. Ta antisrpska histerija u Srbiji sve je šira i sve je glasnija, što se više, ne samo Srpska radikalna stranka kao opoziciona partija, već i stranke iz vlasti izjašnjavaju i govore u ovom pravcu, pa onda, valjda, njima to, tim antisrpskim organizacijama i pojedincima, to im nekako valjda uliva strah da bi zaista mogla da prevlada svest u Srbiji, a mi verujemo da već jeste, da nikada niko više ne sme da se stidi da kaže da je Srbin, da nikada niko više ne sme da se stidi da kaže da je srpski nacionalista, već naprotiv, da treba da budemo ponosni upravo na te činjenice.
Dobro je što je najavljeno da će se uraditi sve što je moguće, ako je to uopšte u potpunosti moguće, da se sačini spisak stradalih u zločinačkoj NATO agresiji. I bilo bi dobro takođe, ali zato su nam potrebne i institucije, instituti, mi smo, recimo, predlagali da se formira institut koji bi vršio analize svih presuda Haškog tribunala i zaista nam je žao što se to nije desilo u ovom sazivu Vlade, mada je ministar Šarčević rekao da će on kao patriota da se potrudi da se to i desi, ali, evo, nije se desilo.
Znate, recimo i u tom Haškom tribunalu, u njihovim arhivama, jel vidite sad da hoće da ih uzmu ovi iz Bosne i Hercegovine? Naravno, uzeće ih da bi ih uništili. Tamo ima puno podataka, puno imena i stradalih i ne samo u ovim poslednjim otadžbinskim ratovima, već čak i iz Drugog svetskog rata i veliki je to, to su milioni stranica dokaznog materijala koji će, ako se u Srbiji to ne uzme, taj naš predlog, ne uzme u razmatranje i ne odluči da mi to preuzmemo, zaista izgubiti za sva vremena. Onda će to biti problem i kod ovih spiskova i ovih koji vi planirate da uradite što je, ponavljamo, dobro, ali verujte, nemamo mi sređen popis ni poginulih ni u Drugom svetskom ratu, ni u Prvom svetskom ratu, uvek se nešto, to je valjda karakteristično, nažalost Srbi, kako se to u običnom narodu kaže u ratu, pobedimo pa onda u miru gubimo neke važne bitke.
Mi, recimo, nemamo popis ni žrtava, a ni uopšte dobrovoljaca Solunskog fronta. Prošle godine je obeležavana godišnjica i nema nešto u centralnoj Srbiji nigde ni nekog memorijalnog centra, ni spomenika solunskim borcima. Ja to govorim opet iz ličnog razloga kao potomak solunskog borca, moj deda Stevo Radeta je bio solunski borac i nije jedini on, ali mi je žao što nigde zvanično to nije napisano, i ne samo njegovo ime, nego mnoga imena tih ljudi koji su, eto tako, zamislite, koliko daleko odlazili peške, borili se za Srbiju, za srpstvo, pobedili. Ali, zaboravili smo mi, kada kažem mi, onda naravno ne mislim na SRS, mi se stalno sećamo, mislim pre svega na predstavnike vlasti i borce iz savremenog doba.
Dobro znate koliko problema imaju momci sa Košara. Koliko je njih beskućnika, koliko je njih invalida i bez posla. Koliko njih teško, preteško živi. Onda kada se u nekim novinama pojavi neki tekst o nekom pojedinačnom borcu sa Košara, onda se nađe neko ko tom čoveku napravi kuću, da posao ili tako nešto. Ne rešavaju se tako problemi. Problemi moraju da se rešavaju sistemski, iz korena. Ako zaista hoćemo da budemo u pravom smislu nacionalna srpska država, uvažavajući sve one koji u Srbiji žive, koji Srbi nisu, uvažavajući sve lojalne građane Srbije, uvažavajući na najvišem mogućem nivou prava nacionalnih manjina, ali moramo zaista pre svega da vodimo računa o sopstvenom narodu, o sopstvenoj istoriji, o sopstvenoj tradiciji.
Mi sa naše strane, naša poslanička grupa SRS, činimo sve što je u našoj moći da to dopre do svesti što je moguće više građana Republike Srbije, a ovih dana pogotovo to radimo promocijom knjige Vojislava Šešelja – „U Srebrenici nije bilo genocida“. Evo, ponoviću i ja, danas je to u beloj sali u Kruševcu, u ulici Topličkoj broj 2. u 18 časova. Videćemo gde ćemo održati promociji u Šapcu, ali održaćemo je. Nije moćan Nebojša Zelenović da svojim fašističkim metodama zabrani održavanje te promocije, ali zaista je danas pokazao tom svojom odlukom da je očigledno on sledbenik Boška Obradovića, a njih obojica sledbenici Ljotića. Ali, dobro, tu su politiku izabrali i verujemo da iako im padne napamet da izađu na izbore, da ni jedan častan Srbin za takve fašiste i takve izrade neće glasati. Hvala.