SANJA JEFIĆ BRANKOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Sanja Jefić Branković je rođena 1984. godine.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik.

Napušta Liberalno demokratsku partiju 2012. godine i pristupa pokretu “Naša priča”. Prelazi u Socijaldemokratsku partiju Srbije 2014. godine, a 2015. godine postaje predsednik regionalnog odbora ove stranke. Od 2012. do 2014. godine bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije. Od 2014. Godine obavljala je funkciju rukovodioca Kancelarije za ljudska i manjinska prava u Nišu. Od 2016. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Niš.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo joj je potvrđen mandat narodne poslanice.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:37

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Niš
  • 1984
  • diplomirani pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine Pantiću, danas razmatramo predloge odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u osnovnim i prekršajnim sudovima, a kako se sudovi već duži vremenski period suočavaju sa nedostatkom kadrova u skoro svim sudovima sa blizu 400 sudija na godišnjem nivou manje, učestali predlozi za izbor sudija jesu, ja sam pokazatelj da zaista imamo nameru da pojačamo kadrovske kapacitete svih sudova na nivou države i da time doprinesemo da se rasterete sudovi i da na taj način daju svoj doprinos otklanjanju nedostataka u radu samih sudova širom zemlje.

Danas razmatramo izbor 89 sudija osnovnih sudova i 27 sudija prekršajnih sudova. Povećan broj postupajućih sudija neće otkloniti sve nedostatke i mi to i ne očekujemo, ali će svakako u velikoj meri doprineti i povećanju procenta rešavanja starih predmeta, zatim suđenja u razumnom roku ali i efikasnijem radu sudova uopšte. Među sudijama čiji izbor danas razmatramo nalaze se i neke od mojih kolega sa fakulteta i ja sam sigurna da će oni navedenu diskusiju u toku dana shvatiti kao jednu vrstu preporuke kojom će se voditi na početku obavljanja jedne ovako važne funkcije kao što je funkcija sudije.

Predlogom ove odluke obuhvaćen je, između ostalog, i izbor 14 sudija Osnovnog suda u Nišu. Ja dolazim iz Niša i kao neko ko je profesionalno povezan sa radom svih sudija na području grada ja mogu da kažem da jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju niški jesu upravo stari predmeti. Mi jesmo dosta govorili na tu temu, ali ja i dalje smatram da upravo zbog pandemije koja je zadesila celu našu zemlju, koja je u velikoj meri uticala na rešavanje tih predmeta, možda jeste tema za razgovor upravo program i rešavanje starih predmeta na nivou svih sudova, ja ću se osvrnuti na Osnovni sud u Nišu.

Osnovni sud trenutno u Nišu ima 56 postupajućih sudija u ovom trenutku i godinu je započeo sa 21.000 predmeta od kojih 2.800 spadaju u tzv. kategoriju starih predmeta, što znači da bi svako od njih morao na godišnjem nivou da reši preko 350 predmeta, složićete se da je to veliki broj i jedna pomoć u ovom smislu povećanjem broja sudija Osnovnog suda u Nišu zaista će rasteretiti i same sudije ali im omogućiti efikasniji rad.

Analizom ostvarenosti ciljeva iz programa rešavanja starih predmeta za 2020. godinu kada je reč o osnovnom sudu, utvrđeno je da je ukupan procenat ispunjenosti ciljeva iz prethodnog programa preko 92% i to uopšte nije mali posao, ako uzmemo u obzir da je pandemija u velikoj meri usporila rešavanje i starih predmeta, ali i realizaciju programa koji je tada bio predviđen.

U tom smislu treba pomenuti da je procenat ispunjenosti ciljeva u parničnoj materiji i u velikoj meri zavisio i od novih tužbi koje su klijenti podneli protiv banaka zbog troškova obrade kredita i oni su u velikoj meri povećali broj predmeta o kojima sudije raspravljaju. Otprilike oko 3.800 ih je bilo samo u toku protekle godine.

Na osnovu napred navedenih ostvarenih rezultata donet je program rešavanja starih predmeta za 2021. godinu i kao takav predviđa odgovarajuće mere i aktivnosti koje treba preduzeti na nivou osnovnog suda. Tu mislim na metodološke mere, unutrašnje, spoljne mere i preventivne mere koje treba preduzeti.

Možda jedan ovakav pristup razgovora na ovu temu jeste malo suvoparan i nije posebno zanimljiv, ali ja svesno o njemu govorim na jedan ovako opširan i detaljan način kako bi se 14 budućih, ja se nadam, sudija Osnovnog suda u Nišu moglo da uključi u ovaj problem odmah pri stupanju na funkciju.

Biti sudija je jedan od najvažnijih uspeha svakog studenta prava i u tom smislu ja moram da pomenem institut o kome se možda ne govori često, u okviru Pravnog fakulteta u Nišu, to je Institut mobilne pravne klinike, kao i Institut pravne klinike za zaštitu od diskriminacije. Mobilna pravna klinika za svakog studenta prava praktično predstavlja svojevrsni vid prakse na osnovu kog on stiče ona znanja koja će kasnije primenjivati, možda baš na ovaj način o kome mi danas razgovaramo.

Zahvaljujući njoj kroz rešavanje praktičnih primera i predmeta, uz mentorstvo profesora naravno, građanima koji nisu u mogućnosti da sebi omoguće učešće advokata kako bi ostvarili neko svoje pravo, pruža se besplatna pravna pomoć. Sa jedne strane to je korist za onoga kome je ta pomoć neophodna, sa druge strane omogućava studentima prava da steknu praktična znanja u periodu kada im je to najneophodnije kako bi se kasnije odvažili da možda postanu jednoga dana i sudije.

Upravo iz ugla jednog bivšeg studenta Pravnog fakulteta u Nišu, ja mogu da kažem da je meni ova Pravna klinika u radu vrlo pomogla za sve ono čime sam se kasnije bavila i prosto stvorila mogućnost za jasno razlikovanje između prava i pravde koji se vrlo često pominju kao sinonimi, a i te kako nisu, i potvrdilo je značenje latinske izreke da je pravo umetnost ravnoteže između dobrog i jednakog i to ona zaista i jeste.

Da se vratim na program rešavanja starih predmeta u Osnovnom sudu u Nišu. Pomenula sam metodologiju koja je navedena kao prvi korak ka realizaciji samog programa za 2021. godinu i ona podrazumeva korišćenje univerzalnih obrazaca u koji će se unositi podaci ostvarenih rezultata iz protekle godine i ona predstavlja neku vrstu sumiranja onoga što je urađeno kako bi se napravio jasan pregled onoga što je izostalo, odnosno što treba uraditi u narednom periodu. Uz sve to, treba dodati da se ti izveštaji sada unose aplikativno, odnosno elektronskim putem i to zaista jeste jedan dobar način da se vodi evidencija o onome šta je na nivou sudova urađeno.

Interne mere za realizaciju ciljeva predviđenih programom podrazumevaju formiranje timova, to Niški osnovni sud već uradio. Zatim, značajniju ulogu pisarnice i ustrojenje dostavne službe kako ne bismo imali problema sa dostavljanjem pisama, a samim tim i usporavanjem rešavanja određenih predmeta.

Zadržala bih se na eksternim merama koje se odnose na saradnju sa spoljnim institucijama i to je jedan od veoma važnih faktora u ostvarivanju ciljeva koji su predviđeni samim programom. Sud u skladu sa svojim mogućnostima i kapacitetima mora da održava konstantnu komunikaciju sa spoljnim institucijama od kojih u velikoj meri i zavisi njihov rad. Možda on nije toliko vidljiv, ali krajnji ishod u velikoj meri zavisi od delovanja spoljnih institucija koje utiču na rad samog suda i na rokove u kojima oni moraju postupati.

U tom smislu, Osnovni sud u Nišu planirao je potpisivanje brojnih protokola o saradnji sa spoljnim institucijama. Kada to kažem mislim na policijsku upravu u Nišu, Državno pravobranilaštvo, Kazneno-popravni zavod, Advokatsku komoru, Poštu, Centar za socijalni rad „Sveti Sava“.

Sve su to institucije koje moraju postupati na način, njihovi postupci moraju biti usklađeni sa programom koji prati rešavanje, da bi na kraju dalo i svoj efekat. Ja ću navesti jedan primer. Recimo, prilikom pregleda krivičnih predmeta utvrđeno je da se značajan broj glavnih pretresa uopšte ne može održati iz razloga jer nije postupljeno po naredbama za dovođenje okrivljenog iz mesta prebivališta ili zaposlenja ili kazneno-popravnog zavoda.

Takođe, često se događa da se u ovim predmetima ne nalazi izveštaj lica koja su bila dužna da postupe po naredbi suda, odnosno da je taj izveštaj stigao kasno, kada je postupak već poodmakao i kad već više nema prostora za delovanje, a samim tim i gubi na svom značaju. Zato je važno da spoljne institucije shvate i preuzmu na sebe deo i obaveza, ali i odgovornosti, kako bismo mogli da govorimo o efikasnom radu sudova.

Kada je reč o prekršajnim sudovima, pošto danas govorimo i o sudijama koji se prvi put biraju za sudije prekršajnih sudova, nesumnjivo je da oni predstavljaju neizostavnu kariku u našem pravosuđu u pogledu zaštite prava građana, ali istovremeno oni jesu jedan od najznačajnijih činilaca kada je reč o prilivu prihoda u budžet Republike Srbije. Međutim, sudije na svoj način, svako svojim autoritetom javne vlasti i po strogo definisanim pravilima, suštinski obavljaju isti posao.

Kada je reč o sudijama u prekršajnoj materiji, ne smemo izostaviti činjenicu da oni postupaju po preko 270 različitih propisa i zakona i to zahteva neki dodatni trud i neko dodatno angažovanje i u primeni i u tumačenju, ali i u praćenju samih propisa. Sigurna sam da sudije koje se prvi put biraju za sudijske funkcije prekršajnih sudova imaju u vidu kolika je njihova odgovornost u smislu praćenja i primene, a pre svega pravilne primene propisa iz svih ovih oblasti koje se nalaze u njihovoj ingerenciji.

Naš zajednički cilj, i države i pojedinaca i sudova i sudija, jeste da stvorimo nezavisno, nepristrasno i efikasno sudstvo koje će se zasnivati na temeljima poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda. Da bismo to ostvarili, tome moraju doprineti i same sudije, svojom stručnošću, osposobljenošću i posvećenošću poslu kojim se bave.

Moram naglasiti i to da efikasnost u njihovom radu ne sme nikako ići na uštrb kvaliteta sudskih odluka, pa sam pojam kvaliteta pravde ne zavisi samo od kvaliteta sudskih odluka i kvalitetnog rada samih sudija, već zavisi i od toga kakvi su nam propisi i da li su primenjivi, zavisi od nezavisnosti i nepristrasnosti suda, kvaliteta, kvantiteta, opreme za rad i mnogih drugih faktora koji stoje na putu jednog efikasnog pravosudnog sistema u svakoj zemlji, pa i u našoj.

Na kraju, za sve sudije čiji izbor danas razmatramo, moram da iznesem jednu poruku. Justinijan je rekao: „Pravo je postojana i neprekidna volja da se svakome dodeli šta mu pripada.“ Pa, eto, neka poruka za njih bude – nemojte izgubiti tu volju, nego se njome rukovodite i mislim da će vaš uspeh biti u svakom slučaju dobar. Hvala lepo.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, čuli smo da danas razgovaramo o potvrđivanju tri sporazuma koje je Vlada Republike Srbije zaključila sa Vladom Narodne Republike Kine, Vladom SAD i Vladom Republike Francuske. U svom izlaganju ja ću se osvrnuti na svaki od njih redosledom po kome se oni nalaze na našem današnjem dnevnom redu.

Sumirajući rezultate ostvare saradnje Republike Srbije i Narodne Republike Kine mi zaista možemo reći da se Srbija izdvojila u odnosu na ostale države Zapadnog Balkana kada je reč o dostignutom stepenu kako ekonomske, tako i političke saradnje sa ovom azijskom državom.

Mogu reći da je istorijski vrhunac u kinesko-srpskim odnosima postignut 2016. godine, potpisivanjem sveobuhvatnog strateškog partnerstva kao najvišeg nivoa partnerstva koje se može zaključiti od strane bilo koje države sa Narodnom Republikom Kinom i on suštinski predstavlja jedan sporazum sa najvećim simboličkim značenjem za Kinu i njegov prevashodni cilj jeste da saradnju učini sveobuhvatnom, što se u slučaju naše zemlje zaista i čini.

Ono što Srbiju čini jedinstvenom u odnosu na ostatak regiona jeste činjenica da je ona najčešće bila prva država koja je činila određene korake, a kojima bi u isto vreme predstavljala prekretnicu u odnosima sa Kinom. Tu mislim na prvi Institut „Konfučije“ kao glavu instituciju za promociju kineske kulture, koji je u Srbiji otvoren 2006. godine. Zatim, 2017. godine Srbija i Kina su ukinule vize za svoje građane. Dalje, Kineski kulturni centar, za koji je planirano da bude najveći u Evropi, trenutno je u izgradnji i biće u Beogradu.

Ne samo u ovom pogledu, već i u pogledu poslovne saradnje naš odnos je zaista u velikoj meri unapređen. Tu mislim na smederevsku „Železaru“, na fabriku za proizvodnju guma u Zrenjaninu, na strateško partnerstvo u RTB „Bor“ i na kraju na fabriku „Šinju“ u Nišu, čije se otvaranje očekuje narednih dana.

Slično poslovnoj saradnji je i trgovina između ove države i ona pokazuje uzlazni trend u poslednjih 10 godina. Prema najnovijim podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije, vrednost trgovine robom između ove dve države je prešla tri milijarde dolara.

Kina zaista jeste treći najveći trgovinski partner Srbije, a isto tako ne smemo zaboraviti ni njenu ulogu u samoj pandemiji, odnosno borbi protiv virusa i njenom značaju u pogledu vakcina koje smo nabavili, njihovu nesebičnu pomoć. Te vakcine su sada prestigle broj od tri miliona i to zaista za naše građane puno znači i pokazuje jasan odnos ove države prema Republici Srbiji.

Što se tiče sporazuma sa Amerikom, on se odnosi na podsticanje investicija između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD i predstavlja produbljivanje već postojeće saradnje koja postoji između ove dve države i u političkom, ali i u ekonomskom smislu.

Ta saradnja se sada ovim sporazumom ostvaruje otvaranjem Kancelarije međunarodne razvojne finansijske korporacije SAD u Beogradu sa ciljem podsticanja i podrške privrednog razvoja i investicija.

Dolazak jedne ovako važne finansijske kompanije utoliko je veći, odnosno njegov značaj utoliko veći jer će Srbiju staviti na listu poželjnih destinacija za investiranje, a ako tome dodamo i činjenicu da je ovo jedina ovakva kancelarija, odnosno kancelarija ovog tipa van Amerike na nivou Zapadnog Balkana, onda nam je jasno koji je njen cilj, odnosno jasno nam je da će benefiti od njenog otvaranja biti i više nego dobri.

Međunarodna razvoja finansijska korporacija sada ima ukupni kreditni kapacitet od 60 milijardi dolara i ona će možda u najvećoj meri pomoći radu malih i srednjih preduzeća, a to znači da će im omogućiti bolji pristup finansiranju, odnosno jeftinije kredite po prihvatljivijim uslovima, što će u velikoj meri podstaći njihov rast i razvoj, a mala i srednja preduzeća kao stub svake, pa i naše privrede zaslužuju jedan ovakav podsticaj i jednu ovakvu meru koja će im olakšati poslovanje.

Nesumnjivo je će otvaranje jedne ovakve kancelarije podstaći jedan veliki investicioni zamak u Srbiji, ali i u regionu ako uzmemo u obzir potencijale koje Srbija ima u regionalnom smislu kada govorimo o njenom izvozu.

Na kraju, bilateralni odnosi između Srbije i Francuske u okviru sporazuma o kojem danas raspravljamo jesu i tradicionalno, ali i istorijski i vrlo bliski i vrlo povezani i beleže stalni napredak. Možda je prekretnica u jednom ovakvom odnosu bila poseta francuskog predsednika Makrona 2019. godine, posle punih 18 godina od poslednje posete jednog francuskog predsednika Republici Srbiji. Stiče se utisak da je upravo ta poseta intenzivirala saradnju u skoro svim oblastima, i kultura, i sport, i energetika i upravo u tom smislu sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske se odnosi na oblast sprovođenja prioritetnih strateških projekata u oblasti infrastrukture, energetike, industrije, tehnologije i tu, pre svega, mislim na modernizaciju elektromreže i početak izgradnje beogradskog metroa, odnosno dugo očekivanog beogradskog metroa.

Podsetiću vas da ovo nije izdvojeni slučaj podrške našoj zemlji od strane Republike Francuske, pa je tako uz podršku Francuske Srbija uspela da pokrene radove na beogradskom aerodromu, a tu je i projekat rešavanja deponije u Vinči.

U ovom trenutku francuske firme veoma uspešno rade u Srbiji, trenutno zapošljavaju oko 12.000 ljudi, od čega je više od polovine u industrijskom sektoru.

Zbog svega napred navedenog, smatrajući da napori Vlade Republike Srbije zaista idu u smeru stvaranja jednog povoljnog poslovnog okruženja i obezbeđivanja uslova za zaključenje sva tri sporazum, SDPS će u danu za glasanje podržati predloge sva tri sporazuma. Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, pred nama je danas set predloga zakona koji se odnose na elektronsko fakturisanje, zatim rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, tzv. RINO, kao i Zakona o registru administrativnih postupaka.

U samom obrazloženju Zakona o elektronskom fakturisanju kao primarni razlog za njegovo uvođenje navedena je povećana vidljivost onih transakcija koje se obavljaju između subjekata i javnog sektora, zatim subjekata javnog i privatnog sektora i, na kraju, subjekata privatnog sektora koji se nalaze u sistemu PDV-a u našoj državi.

Pod elektronskim fakturama, kao što znamo, podrazumevaju se oni računi koji se izdaju i primaju elektronskim putem i na način koji je naveden u Predlogu zakona nesumnjivo je da će samo uvođenje postupka elektronskog fakturisanja ubrzati sam način funkcionisanja, odnosno razmenu faktura. Zatim, sam postupak plaćanja je mnogo brži i efikasniji, jeftiniji, a mogućnosti za pravljenje grešaka prilikom sačinjavanja samih faktura su minimalizovane.

Ja ću pokušati da kroz analizu pogodnosti, odnosno prednosti koje ovaj zakon ima, izdvojim određene celine na osnovu kojih bih možda malog bolje objasnila zašto je ovaj zakon dobar, odnosno zašto bi trebalo da ga podržimo u danu za glasanje.

Za početak to je ušteda novca, zatim ušteda vremena i manje grešaka u radu. Kada kažem ušteda novca, tu mislim na uštedu koja se ostvaruje u smislu korišćenja poštanskih usluga.

Kod većine kompanija, odnosno velikog broja kompanija koje izdaju veliki broj faktura, pre sveta uzmimo za primer one koji se bave veleprodajom, zaista je reč o velikom broju faktura koje se šalju na mesečnom nivou, a samim tim i sredstva koja se izdvajaju za poštanske usluge.

Kod slanja fakture kompanija ne plaća samo poštarinu, veći i kovertiranje i štampanje. Negde sam pronašla podatak da elektronske fakture u ovom smislu donose uštede kompanija do čak 60% kada je reč o ovom pitanju.

Poštanski troškovi mogu biti veći ukoliko se kupcima šalju fakture preporučenom poštom uz povratnicu i nije teško izračunati koliki je to iznos na mesečnom nivou, a koji jedna kompanija koja, recimo, pripada nekom nivou srednjih preduzeća, može, odnosno mora na mesečnom nivou izdvajati za potrebe slanja fakture.

Ukoliko uzmemo za primer da je slanje jedne fakture 75 dinara, a ona, recimo, mesečno pošalje između 2.000 i 2.500 faktura, to bi onda značilo da je trošak na mesečnom nivou samo za poštanske usluge oko 150 hiljada dinara i složićete se sa mnom da jedna ovakva ušteda u pogledu sprečavanja, odnosno odsustva slanja poštom tih istih faktura mogla da dovede do značajnih ušteda na godišnjem nivou, posebno kada je reč o onim privrednim subjektima koji spadaju u privatni sektor, jer za njih zaista vreme u bukvalnom smislu znači i novac.

Sledeća tema, odnosno celina koju bih pomenula u kontekstu prednosti ovog zakona jeste ušteda vremena i ona možda najdirektnije utiče na sam ishod i način poslovanja svih preduzeća, počev od malih, srednjih i do velikih kompanija. Vreme se troši ne samo na unošenje podataka, već i na arhiviranje, plaćanje računa.

Zatim, kada je reč o nekim malim preduzećima koja ne koriste elektronsko bankarstvo, to podrazumeva odlazak u banku, što dodatno iziskuje i trud i vreme svakog od njih i zaista, ukoliko posmatramo na jedan sveobuhvatan način, uvođenje elektronskih faktura dovodi do uštede vremena u svakom mogućem pogledu.

Na kraju, ali ne i najmanje važno jeste sam poslovni softver, odnosno poseban program u koji će obrađivati i čuvati sve one podatke koji se odnose na jednu fakturu u digitalnom formatu i on u svakom mogućem pogledu mogućnost za greške prilikom unosa samih podataka koji se digitalno čuvaju svodi na minimum.

Možda je upravo jedna od ključnih odluka eFaktura, odnosno ona koja ih razlikuje od klasičnih papirnih, upravo ta, a to je njihov potencijal za automatsku obradu, što u nizu svih onih koji učestvuju u postupku izdavanja i slanja, pa i plaćanja faktura, tu mislim i na državu i na poresku upravu i carinu i kupce i prodavce, zaista podrazumeva jednu sveobuhvatnu uštedu, odnosno ima brojne benefite.

Mi smo pre nekoliko dana protekle nedelje u stvari govorili o značaju zaštite podataka o ličnosti i poštovanju svih onih odredaba koje se nalaze u drugim zakonima, a koje se tiču materije zaštite podataka o ličnosti i mislim da je i Zakonom o elektronskom fakturisanju, kao jednom zakonu koji generiše i automatski obrađuje podatke o svim privrednim subjektima koji bi ušli u sam sistem elektronskog fakturisanja, da bi to praktično značilo da on mora da sadrži jedan dobar sistem zaštite svih tih podataka, odnosno da učini dostupnim samo one podatke koji su u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, jer ćemo samo na taj način moći da stvorimo jedno stabilno poslovno okruženje i da sačuvamo njihovu privatnost.

Takođe, u poslednjih godinu dana priča oko zaštite životne sredine i sama politika zaštite životne sredine u Srbiji nekako je intenzivirana. Složićete se sa mnom da i javnost o tome dosta više govori, ali i opredeljenost Vlade da izdvoji značajna sredstva zaista dolazi do izražaja i prosto se realizuje u svakom od koraka koje preduzima kada je reč o zaštiti životne sredine. E jedan od njih može biti i elektronsko fakturisanje.

Tu mislim na jedan niz događaja koji sveobuhvatno može uticati na zaštitu životne sredine. Počeću od potrošnje papira, a samim tim i seče stabala. To nužno utiče na smanjenje troškova transporta, odnosno energije za transport. Zatim, to dovodi do smanjenja emisije štetnih gasova, što za kraj ima posledicu smanjenja ugljen-dioksida.

Znači, radi se o jednom potpuno racionalnom i razumnom zahtevu da se prelaskom na elektronske fakture zaštiti u krajnjoj liniji životna sredina, što, priznaćete, jesmo stavili kao neki svoj prioritetni cilj u nekom narednom periodu.

Zakon koji uređuje ovu oblast jeste novina u Srbiji. On nije u potpunosti prihvaćen ni kao pojam, a da ne govorim o načinu na koji će se on sprovesti. Međutim, to nije slučaj samo sa Srbijom. Naprotiv, takva situacija jeste i u drugim zemljama, mnogo razvijenijim nego što smo to mi. Konkretno, sam stepen usvajanja elektronskih faktura se u svetu kreće samo oko 8% u odnosu na ukupan broj faktura koji se izdaju. Na nivou EU taj prosek iznosi od 8% do 41%, u zavisnosti od razvijenosti same države i to jeste mali broj, ukoliko uzmemo u obzir da godišnje se na nivou EU izda preko 35 milijardi faktura. To jeste veliki broj.

Ohrabruje činjenica da se upotreba, odnosno prihvatanje i usvajanje samih elektronskih faktura jeste u porastu i to jeste tendencija, odnosno namera naše države i očekujem da će, nakon usvajanja ovog zakona, svi ovi benefiti elektronske fakture biti prihvaćeni na način na koji sada pokušavamo da ga obrazložimo.

Ne samo prednosti, nego jedna od bitnih stvari koju možda treba pomenuti, a koje može predstavljati eventualni rizik za potpunu primenu ovog zakona tiče se malih preduzeća i odnosi se na ono što za njih može predstavljati prepreku prilikom njegove primene.

Tu mislim na poslovni softver koji i mala i srednja preduzeća moraju koristiti kako bi se uključili u sam sistem elektronskog fakturisanja. Uzmimo za primer da jedno malo preduzeće ne može da izvede računicu po kojoj bi joj štednja bila veća uvođenjem ovog softvera nego što bi se ostvarila ušteda o kojoj sam malopre govorila i u vremenu, i u svemu drugom, i u tom smislu možda treba razmisliti o tome kako ih podstaći da se priključe sistemu elektronskog fakturisanja, odnosno možda kroz sufinansiranje tih programa koje oni moraju imati.

Upravo u tom smeru i ide predlog ovog zakona, imajući u vidu da im je obaveza za korišćenje elektronskih faktura pomerena za 1. januar 2023. godine, dakle, ona im je ostavila sasvim dovoljno prostora da razmisle o svojim poslovnim poduhvatima, da izvedu svoju matematiku, odnosno računicu koliko se to njima isplati i u kom konkretno poslovnom trenutku, kako bi se na vreme prilagodili elektronskom fakturisanju u svemu na način predviđen Zakonom o elektronskom fakturisanju.

Ako posmatramo sa aspekta države, mislim da je jasan cilj uvođenja, odnosno donošenja ovog Zakona o fakturisanju, a to je jaz koji postoji između PDV-a, zatim borba protiv neprijavljenog PDV-a i nenaplaćenih poreza. Ako pođemo od toga da porez predstavlja osnovnu obavezu svakom građaninu u ovoj zemlji, onda je njegova opravdanost utoliko veća.

Što se tiče izmena Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, ja se na njemu neću zadržavati, obzirom na to da se radi samo o usklađivanju datuma. Tim zakonom je predviđen početak primene, odnosno uvođenja elektronskih faktura od 1. jula 2021, pošto istovremeno razgovaramo o Zakonu o elektronskom fakturisanju, koji taj rok pomera za 1. januar 2022. godine, ova izmena se odnosi isključivo na to usklađivanje.

Ukratko bih se osvrnula i na Zakon o registru administrativnih postupaka, kao jednom zakonu koji se odnosi na metodologiju administrativnog postupka, odnosno administrativnih postupaka i sam njihov sadržaj koji postoji na portalu E-uprave i pokušaću da iznesem argumente sa moje strane, odnosno sa strane poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, zašto je ovaj zakon važan i šta će on nama, odnosno svim građanima ove zemlje suštinski i doneti.

Složićete se sa mnom da privredni subjekti i građani vrlo često prilikom ostvarivanja nekih svojih prava ili pokretanja nekih postupaka koji su i po zakonu obavezni, ali koji, prosto, žele i sami da ostvare, jednostavno ne znaju na koji šalter treba da odu, ne znaju koje obrasce treba da popune, ne znaju koliki je iznos taksi i koliki je iznos naknada koje moraju da plate. Ispred svake od uprava vi imate oglasnu tablu na kojoj se nalaze popisani postupci, pa ljudi pokušavaju da na taj način prebrode ovaj problem i upravo iz tog razloga to zahteva ogroman trud i vreme svakog od nas.

Dalje, administrativni postupci, sigurna sam da se svako od nas sa time suočio, traju veoma dugo i oni dugoročno posmatrano mogu predstavljati jedan nesigurni poslovni ambijent za sve one koji se usude da se bave nekim poslom u Srbiji, a uvođenjem, odnosno donošenjem jednog ovakvog zakona, koji bi na sveobuhvatan način sistematizovao i postupke i način njihovog donošenja i obrasce koji bi bili jednoobrazni i iznos taksi, zaista stvara jedno dobro poslovno okruženje, koje stvara sigurnost za svakog privrednog subjekta koji želi da u Srbiji radi bilo šta.

U tom smislu, pokrenut je i višegodišnji projekat „E-papir“, čija je posledica donošenje ovog zakona i njegov cilj jeste bio da se svi administrativni postupci obavljaju elektronskim putem, da kažem, iz fotelje. Po onome što sam pronašla u materijalu, očekivani rezultati ovog projekta do 2021. godine su delimično realizovani. Trebalo je da do ove godine bude uspostavljen registar svih administrativnih postupaka, da se optimizuje 500 najučestalijih i najskupljih postupaka, zatim, da se izvrši digitalizacija 100 postupaka za izdavanje dozvola i saglasnosti i da se smanje troškovi administracije u privredi za oko 15% u odnosu na ono koliko se sada izdvaja.

Pokušaću da sumiram šta je od svega toga urađeno. Uključilo se 84 institucije javne uprave na republičkom nivou, kao i Privredna komora Srbije, popisano je oko 2.500 administrativnih postupaka. U svakoj instituciji određen je koordinator koji se bavi ovim pitanjem i to zaista jeste pohvalno, jer imate službenika koji se bavi samo tim pitanjem, a da je u isto vreme rasterećen nekih drugih poslova koji ga mogu ometati u realizaciji primarnog cilja. I na kraju popisani su na jednoobrazan način svi postupci i kao takvi uneti u elektronsku bazu.

Moram da kažem da bi ovim zakonom svi administrativni postupci i ostali uslovi bili i transparentni i dostupni, a samim tim sprečili bi mogućnost za zloupotrebu, zatim, protekciju i korupciju, jer bi se u tom kontekstu umesto odlazaka sa jednog na drugi šalter, pri čemu rizikujete da dobijete potpuno pogrešne i oprečne podatke o tome kako određeni postupak treba voditi od strane različitih službenika, zaista na jedan ovakav način, preko jednostavne pretrage, odnosno registra svih postupaka, građani mogu olakšati sebi poslovanje i kreirati svoje poslovne zadatke.

Iz tog razloga, imajući u vidu da svi ovi zakoni o kojima danas razgovaramo zaista jesu u interesu građana, omogućavaju im da svoje poslove završe što pre, zatim, utiču na odsustvo korupcije i na smanjenje mogućnosti malverzacije, ja lično mislim da su ovi zakoni odlični. Zato će SDPS u danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona. Hvala lepo.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje bih uputila Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a odnosi se na medijsku pismenost, odnosno na uvođenje medijske pismenosti u obrazovni program naše zemlje.

Naime, nakon rezultata dobijenih istraživanjem, a koji su sprovedeni marta i aprila meseca 2016. godine, narodni poslanik SDPS iz Niša, Predrag Jelenković, uputio je inicijativu nadležnim ministarstvima za uvođenje medijske pismenosti u obrazovni program naše zemlje. Pitanje se odnosilo na planove koje imaju Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture u pogledu uvođenja medijske pismenosti u programe obrazovanja na svim nivoima školovanja u našoj zemlji.

Kao epilog jedne ovakve inicijative i upućenog pitanja, bila je pozitivna reakcija i jednog i drugog ministarstva, i to tako što je inicijativa sprovedena u delo, odnosno medijska pismenost je zvanično postala deo programa našeg obrazovanja u srednjim školama.

Mi iz SDPS smo jako ponosni na to što smo bili inicijatori uvođenja jedne ovakve vrste pismenosti u naš obrazovni sistem, jer se u praksi pokazalo da ova vrsta pismenosti postaje sve korisnija, pre svega u sprečavanju zloupotreba kojima je društvo svakodnevno izloženo.

Složićete se sa mnom da medijska pismenost predstavlja snažno sredstvo za formiranje društvenog sistema vrednosti, ali i za kreiranje javnog mnjenja i zbog toga je razumevanje funkcionisanja masovnih medija ali i pravilno tumačenje medijskih sadržaja od izuzetne važnosti za budućnost čitave jedne zemlje i kreiranje javnog mnjenja u njoj.

U Evropi i u zemljama u okruženju upotrebljava se pojam „medijska pismenost“ i upravo iz tog razloga ja i govorim na ovaj način, međutim, u našem obrazovnom sistemu ona se nalazi pod nazivom – jezik, mediji i kultura, iako je suština ista.

Na kraju, moje pitanje se odnosi na konkretne normative. Kako je normativima o stručnoj spremi nastavnika u srednjim školama predviđeno da predmet – jezik, mediji i kultura mogu da predaju samo određeni profili nastavnika među kojima se ne nalaze komunikolozi ali i diplomirani novinari i žurnalisti, ovo moje pitanje praktično predstavlja inicijativu upućenu Ministarstvu prosvete od strane SDPS sa sagleda i njih, odnosno da ih uvrsti u ove normative, kako bi im dali šansu da ubuduće mogu biti angažovani na predavanju ovog predmeta u obrazovnom sistemu u srednjim školama. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, koleginice i kolege, klub košarkaša u kolicima „Nais“ iz Niša osnovan je 2017. godine, sa željom, pre svega, osoba sa invaliditetom da se kroz sport i jedan kreativni rad ukratko zaboravi na kolica i uz veliku volju samih osoba sa invaliditetom uradi nešto lepo.

Ovaj klub je zvanično počeo sa treninzima 2019. godine, u maloj hali, odnosno maloj sali hale „Čair“, imajući u vidu da je to bila jedina dostupna opcija i uprkos toma što nije prilagođena osobama sa invaliditetom, odnosno, nema odgovarajući prilaz oni su nastavili da treniraju u ovom prostoru.

Grad je onoliko koliko je mogao u okviru svojih budžetskih sredstava opredeljivao finansijska sredstva za njihov rad kako bi mogli da učestvuju u organizaciji turnira, ali i u takmičenjima u okviru lige.

Kako je tokom protekle godine, a sada i u ovoj godini hala „Čair“ usled nepovoljne epidemiološke situacije pretvorene u privremenu Kovid bolnicu, to su u istoj obustavljene sve sportske i rekreativne aktivnosti kako bi se, pre svega, sačuvali životi građana i ne samo građana Niša, nego stanovnika južnog dela naše zemlje koji su upućivani na lečenje u ovu bolnicu.

Verovali ili ne, u jednoj takvoj situaciji ovi hrabri momci nisu odustali od želje za socijalizacijom, za uključenjem u normalan život, kao i da na taj način ostvare svoje potrebe da izađu iz svojih kuća i da se uključe u društvene tokove. Uprkos jednoj takvoj situaciji, oni su pokušali da pronađu rešenje da nastave sa svojim treninzima i u tom smislu rešenje je pronađeno u opštini Bojnik koja je udaljena čak 60 kilometara od grada Niša.

Uz svu ljubaznost domaćina u Bojničkoj sportskoj hali nakon četiri meseca ovi momcima ponestalo je snage da putuju, a upravi je ponestalo finansijskih sredstava da se izbore sa ovim putovanjima, pa je pitanje opstanka samog kluba ozbiljno bilo dovedeno u pitanje tokom prošlog meseca.

Samom upornošću uprave kluba, ali i dobrom voljom grada Niša delegacija kluba je u dogovoru sa gradonačelnicom uspela da premosti navedeni problem i u saradnji sa osnovnom školom „Ivo Andrić“ iz Niša klub je dobio termine za treninge u njihovoj sali koja je u potpunosti prilagođenja svim njihovim potrebama, a kada to kažem, mislim da je omogućen slobodan pristup i prilaz svim prostorijama ove sale.

Međutim, jedno ovakvo rešenje jeste kratkoročno i u tom smislu želim da postavim pitanje, odnosno molbu Ministarstvu sporta i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da pomognu gradu Nišu, i logistički i finansijski i na bilo koji drugi način, da se najpre postavi rampa, odnosno da se prilagodi prilaz hali „Čair“ za osobe sa invaliditetom, posebno ako uzmemo u obzir da želja i volja ovih ljudi ne jenjava uprkos situaciji u kojoj se nalaze.

Dakle, grad Niš ima jasnu volju, grad Niš je pokazao da ima razumevanja za njihov vedar duh i molim Ministarstvo da onoliko koliko je to moguće pomognu i gradu Nišu, ali i ostalim lokalnim samoupravama da se ovaj problem osoba sa invaliditetom što pre reši kako bi se uključili u društvene tokove. Hvala lepo.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 09.03.2021.

Uvaženi predsedniče, potpredsednici, koleginice i kolege, u skladu sa članom 287. Poslovnika, tražim obaveštenje od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, deonica auto-puta Koridora 10 prolazi kroz sam grad Niš, odnosno kroz jedno od niških naselja Komren. Imajući u vidu indikatore buke u životnoj sredini kao i granične vrednosti predviđene uredbom, imam saznanja da je na ovom delu auto-puta izvršeno merenje buke. Međutim, ja ne raspolažem informacijama o rezultatima dobijenih merenja a stanovnicima ovog dela grada može biti od velike važnosti saznanje o eventualnom prekoračenju vrednosti indikatora buke i s tim u vezi molim vas da mi u ime šest hiljada stanovnika, koliko živi u ovom gradskom naselju, pružite tražene informacije.

Ako uzmemo u obzir da se ovde radi o kućama koje se nalaze odmah pored puta, izlišno je govoriti o potrebi za objašnjenjem ovog tipa.

Koliko je meni poznato, na ovoj deonici planirano je postavljanje zaštitnog zida i to je priča koja već nekoliko godina postoji i Nišlije se tom rešenju i nadaju. Oni bi, sa jedne strane, stanovnike naselja Komren zaštitili od buke, ali i od zagađenja, imajući u vidu frekventnost ovog dela koridora, odnosno auto-puta, koji vodi dalje prema Sofiji, odnosno prema Bugarskoj.

Moram da napomenem i to da ovaj deo auto-puta prolazi kroz gradsku opštinu Crveni krst i on praktično deli ovo naselje Komren na dva dela i tako otežava svakodnevnu uzajamnu povezanost i komunikaciju između stanovnika. Zato vas u ime gra-đana Niša molim da, ukoliko je to moguće, hitno postavite pomenute ploče i iz bezbednosnih ali i iz drugih sigurnosnih razloga. Složićete se sa mnom da je jedan ovakav predlog opravdan iz mnogo razloga i zato se iskreno nadam da ćete ga uvažiti. Hvala.