Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Sanja Jefić Branković

Govori

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, mi smo tokom jučerašnje rasprave bili u prilici da čujemo brojne argumente za i protiv usvajanja ovog predloga zakona, a čini mi se da će tako biti i danas.

Analizirajući Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, prosto ne mogu da ne iznesem zaključak da smo svi mi ovde koji danas sedimo u ovoj sali kao narodni poslanici ali pre svega kao predstavnici naroda, svesni svoje odgovornosti prilikom donošenja zaključaka o tome kakav ćemo stav po pitanju ovog predloga zakona zauzeti, ali, na kraju i kakvu ćemo odluku doneti u danu kada o tome budemo i odlučivali.

Skoro sam siguran da smo svi saglasni oko činjenice da je vreme globalnog ekonomskog rasta i razvoja za nama i da nas u budućnosti očekuje jedan značajniji i neizvesniji ekonomski period u kome će svaka zemlja onako i onoliko koliko zna i ume morati da se snalazi. To jeste realnost i Evrope, ali i čitavog sveta, pa, nažalost, i naše zemlje.

Tačno je, Srbija je mala evropska zemlja ali se u velikoj meri oslanja na velike ekonomije i na velika tržišta i poprilično je nemoguće da u potpunosti ostane imuna na sva ona ekonomska dešavanja i previranja koja se oko nje dešavaju, bez obzira na to što su ona daleko od naših granica i što mi možda neposredno nemamo uticaj na njih, ali se one svakako posredno odražavaju i na našu zemlju i prosto je nemoguće da ostanemo imuni na to i da ne osetimo posledice ekonomske nesigurnosti koje postoje, pre svega u Evropi, ali i u ostatku sveta.

Upravo zbog toga, imajući u vidu okolnosti u kojima se sada nalazimo, i te kako je važno da nova Vlada, drugačije organizovana, sa nekim drugim personalnim rešenjima, zauzme jedan stav koji će omogućiti sigurnost ovoj zemlji, u vreme koje je sasvim izvesno nesigurno u nekom budućem periodu i u kome ćemo morati da donosimo neke teške i značajne, a mogu reći i nepopularne odluke.

Upravo u tom smislu, ekonomska pitanja danas zaista jesu apsolutno dominantna i u životima svih naših građana, to je potpuno prirodno, ali nam je upravo iz tog razloga veoma važno da očuvamo stabilnost koju imamo, ali i da svoju trgovinsku razmenu nastavimo na način na koji smo to činili i do sada, a da bismo to ostvarili, neophodni su nam stabilni evropski partneri, pre svega, ali i trgovinski partneri iz ostalih zemalja u okruženju, kako bismo mogli da omogućimo pre svega sigurno snabdevanje tržišta, ali i da odgovorimo svim onim izazovima vezanim za poskupljenje i rastuću inflaciju, koju ćemo morati da držimo pod kontrolom onoliko koliko u tome uspemo u celoj ovoj situaciji.

Možda je baš to jedan od razloga zašto ovaj predlog zakona predviđa jedno novo ministarstvo koje će se baviti samo pitanjem trgovine, možda baš zato da ojača te ekonomske i trgovinske veze koje smo do sada ostvarili. Moj kolega Bačevac je kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe tokom jučerašnjeg dana izneo sve one rezultate koje je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u proteklom periodu u ovom smislu ostvarilo. Tu pre svega mislim na jačanje trgovinskih veza koje smo do tada imali, ali i na stvaranje nekih novih veza koje predstavljaju neku zdravu osnovu za dalji rad ovog ministarstva. Ja sam ubeđena da će predloženo ministarstvo, koje će u svom resoru imati pitanje koje će se baviti samo ovom temom, zapravo nastaviti na tim nekim zdravim osnovama koje su od strane naše koleginice Tatjane Matić u proteklom periodu i postavljeni.

Dakle, Vlada po ovom predlogu bi trebalo da ima 25 ministarstava i sasvim sam sigurna da pred sobom ima veliki izazov, pre svega da bude efikasna u rešavanju ekonomskih i energetskih problema u našoj zemlji.

Ukratko bih se osvrnula na jučerašnju raspravu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima je naišao na kritike od strane opozicije tokom jučerašnjeg dana i lično sam mišljenja da te kritike treba poštovati, iz razloga što je svakoj demokratskoj državi i te kako važno da se u Skupštini, odnosno u parlamentu, čuje glas opozicije. To znači da opozicija radi svoj posao, odnosno da je tu da koriguje sve ono što vlast ili ne vidi, ili ne može da uradi, pa se upravo kao posledica svega toga može javiti možda i neka nova ideja, ali i bolji zakonski predlog.

Ja ću se upravo rukovoditi postulatom da je kvalitet uvek važniji od kvantiteta u kontekstu 25 ministarstava o kojima sam malo pre govorila. Sigurna sam da će nova Vlada novim ministarstvima, resorima, ali i drugima personalnim rešenjima uspeti da odoli svim izazovima koji se pred njom nalaze i da pozicionira Srbiju u jednom spoljnotrgovinskom i spoljnopolitičkom smislu na način na koji će se to negativno najmanje osetiti za sve naše građane.

Iz napred navedenih razloga SDPS je duboko uverena da će Vlada uspeti da odoli ovim izazovima i pružiće joj punu podršku u danu kada o ovom zakonu budemo odlučivali. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Uvaženi predsedniče Republike Srbije, koleginice i kolege, ja ću se usuditi da kažem da je jedan od najvećih ispita današnje generacije upravo rešavanje pitanja Kosova i Metohije, odnosno srpske državnosti na Kosovu i Metohiji.

Ja pripadam generaciji koja se rodila osamdesetih godina prošlog veka i zaista nisam očekivala da ću biti u prilici da jednog dana razgovaram sa vama na temu problema i rešavanja problema Kosova i Metohije, ali, eto, istorija je želela drugačije. Ja se nadam da će neke buduće generacije biti u nekom drugom vremenu i da će učiti o svemu ovome samo kroz udžbenike u školama.

Dakle, u uslovima složenih međunarodnih odnosa današnjice, različiti etnički principi koji postoje na Kosovu, prosto, ostavljaju sasvim dovoljno prostora za postojanje svojevrsnog tihog konflikta na ovom području i tako je već čitavih 20 godina.

Kosovo danas jeste jedan složeni međunarodni problem i uopšte me ne iznenađuje činjenica što tokom jučerašnje celodnevne rasprave nismo uspeli da dođemo do jednog jedinstvenog i zajedničkog zaključka, jer je prosto rešenje jednog ovakvog problema takvo da mora biti i posebno i specifično i da mora obuhvatiti sve one okolnosti o kojima se mi danas nalazimo.

Međutim, smatram da je važno da u ovom trenutku postignemo nacionalno jedinstvo i o tome smo zaista dosta toga čuli i tokom današnjeg, ali i jučerašnjeg dana i, koliko god razlike među nama bile drugačije i koliko god se naši predlozi za rešavanje kosovskog problema razlikovali i bili oličeni u platformama, programima, planovima, mi moramo zauzeti jedinstveni stav po pitanju kako ćemo i na koji način u budućem periodu rešavati ovo pitanje, jer od tog pitanja zavisi i budućnost i naše dede i budućih generacija koje tek treba da dođu i da žive u miru, oslobođeni jednog tereta problema na Kosovu i Metohiji.

Možda baš sa ove sednice izađemo sa jednim zajedničkim i jedinstvenim stavom po ovom pitanju. Ja i dalje verujem da ćemo mi nekako na kraju ove sednice uspeti da pronađemo tu nit oko koje ćemo se okupiti i koja će nadalje poslužiti kao ideja za rešavanje ovog problema.

Da bismo to ostvarili, mi moramo da pokažemo volju za kompromisom, odnosno makar deo volje za kompromisom, koliko god nam se određeni predlozi ne sviđali, ali ukoliko uzmemo u obzir važnost vraćanja ovog pitanja u institucionalni okvir, utoliko je i težina te ideje jača.

Zašto je važno da pitanje Kosova i Metohije vratimo u institucionalne okvire? Zato što na taj način može dobiti pravno obavezujuću snagu sa jedne strane. S druge strane, ona na taj način omogućava primenljivost onoga što se u okviru pojedinih institucija i dogovorilo.

Od početka jugoslovenske krize, vi to verovatno bolje znate od mene, brojna rešenja su ponuđena za samo Kosovo i Metohiju i čini se da je svaki od tih predloga za rešavanje problema bio nepovoljniju za Srbiju u odnosu na ono što je bilo pre toga. Međutim, naša državna politika se i tada i u takvim situacijama kretala u okvirima onoga što želi i onoga što je moguće i pokušala da pronađe balans, odnosno neku ravnotežu između toga šta joj je činiti u tom trenutku.

Ja mislim da su danas više nego ikada pre zvanični stavovi i Beograda, ali i Prištine toliko dijametralno suprotni u pogledu rešavanja samog problema i statusa Kosova, ali se, s druge strane, u jednom apsolutno i potpuno slažu, a to je da zamrznuti konflikt na Kosovu i Metohiji apsolutno ne odgovara ni jednoj, ni drugoj strani i da predstavlja realnu prepreku ne samo za ekonomski razvoj, već predstavlja realnu prepreku i za evrointegracije, ali na kraju i za modernizaciju i jednog i drugog društva.

Što se aspekta Srbije tiče, ja sam sigurna da se mi u sali svi oko toga donekle slažemo. Zamrznuti konflikt suštinski u stvari znači da postoji prećutna nezavisnost Kosova koja se odvija pred našim očima. Ja sam sigurna da mi to nećemo dozvoliti, međutim samo vreme nam ne ide u prilog. Kao što znate, sve je manje Srba na Kosovu, s jedne strane. S druge strane, ukoliko se što pre ne pronađe rešenje, rizikujemo da Kosovo i Metohija postane jedno uporište za raspirivanje nacionalizma u regionu, a to nam nikako ne odgovara, jer to može odvratiti naše investitore u budućnosti, a samim tim i stvoriti jednu složenu situaciju iz koje, čini mi se, nećemo moći da izađemo za par godina.

Mi možda ne možemo da promenimo istorijske tokove, ali možemo se potruditi da u buduće stvorimo određene uslove koji će omogućiti mir svima onima koji dole žive, bez obzira na to da li su Srbi, Albanci ili bilo koje druge nacionalnosti. Dakle, svi ovi razlozi koje sam navela ne znače da ćemo mi problem Kosova rešiti ovde i na ovom mestu. Ja sam sigurna da to tako neće biti, ali sam isto tako sigurna da postoji snažna volja svih nas da pronađemo jedan način koji će, da kažem, uspeti da odgovara svim onim platformama, programima i planovima koji svi mi u svojim nekim političkim programima i imamo.

Što se Socijaldemokratske partije Srbije tiče, naš šef poslaničke grupe je juče govorio o našoj platformi za Kosovo i Metohiju i u tom smislu izneo je predlog da se, ukoliko je to moguće, uspostavi normalizacija odnosa bez priznanja. On je o tome govorio u smislu da je treba sprovoditi kroz nekoliko faza i ja se upravo iz tog razloga neću ponavljati. To nije sigurno ni najbolje, ni najidealnije rešenje, ali jeste rešenje koje vam može poslužiti kao ideja oko koje ćete u buduće voditi pregovore.

Ja sam sigurna da mi nećemo odustati od naše legitimne borbe za očuvanje međunarodnog pravnog poretka i stekla sam utisak nakon jučerašnje rasprave, vi me ispravite ako grešim, neko je pomenuo da bi bilo dobro u jednom trenutku prekinuti pregovore kada se dostigne određeni nivo strpljenja koji bi Srbija trebalo da podnese. Ja se sa tim apsolutno ne bih složila i mislim da, koliko god ti pregovori bili i teški i naporni i koliko god se oni činili beznadežnim u određenom trenutku, mi moramo ostati u okviru tih pregovora, da se moramo potruditi da se pregovori nastave, jer ćemo jedino na taj način uspeti da prevaziđemo probleme koji stoje pred nama i vratiti rešavanje Kosova u okvire institucija, u okviru kojih i jedino mogu da se rešavaju.

Još jedna stvar za kraj. Mislim da Srbija ne može u potpunosti sama i izolovana odlučivati o ovom pitanju, niti ga rešavati. Mislim da u tom smislu veliku ulogu ima međunarodna zajednica i da se mi moramo osloniti na stavove međunarodne zajednice, ali i očekivati od nje pomoć. Tu, pre svega, mislim na EU, Rusiju i Kinu. Oni moraju biti garant stabilnosti na Kosovu i Metohiji, ali i primer poštovanja međunarodnog pravnog poretka.

Predsedniče, ja lično u svoje ime, ali i u ime Socijaldemokratske partije Srbije želim zaista da iskažem poštovanje za istrajnost koju ste iskazali u svim tim pregovorima, što od njih niste odustali i što ste zaista pokazali i volju i nameru da svima onima koji žive na prostoru Kosova i Metohije omogućite neki dostojanstveni život u budućnosti.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, mi današnjom sednicom najverovatnije zaokružujemo rad ovog saziva parlamenta i stiče se utisak da je u nekom proteklom periodu za ovih godinu dana akcenat stavljen na jačanje institucija i uopšte na njihovu nezavisnost u radu, na funkcionalnost i na kraju njihovo pravno uobličavanje i regulisanje. Uloga parlamenta se u različitim zemljama različito i tretira, odnosno razlikuju se parlamenti u zemljama u okruženju, ali svaka od njih ima zajednički cilj, a to je da je pravi izazov za svaki od tih parlamenata da promene svoj stav u pogledu i medija i javnosti i izvršne vlasti, ali i međunarodnih organizacija, što jeste bio i rezultat rada ovog parlamenta.

Složićete se sa mnom da stub svake države čine njene institucije i od stepena poverenja koje građani imaju u te institucije zavisiće i direktno sama uspešnost funkcionisanja jedne države. U mesecima koje imamo iza sebe mi smo zaista imali jedan veoma kompleksan rad, imali smo veliki broj javnih slušanja na kojima smo mogli čuti brojne sugestije i primedbe, zatim usvojen je veliki broj i te kako značajnih zakona i u oblasti finansija i u oblasti zaštite životne sredine, Zakon o Zaštitniku građana itd. i može se reći da je svaki od ovih zakona, ali i postupaka parlamenta u prethodnom periodu imao pre svega za cilj jačanje poverenja građana u institucije, pre svega u instituciju parlamenta.

Sada je već izvesno da ćemo u popodnevnom delu zasedanja pristupiti proglašenju Akta o promeni Ustava i Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava i ovo je poslednji put da Skupština odlučuje o sudijama koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Mi smo imali ustavne promene čija je namera, odnosno intencija, i bila da se izbor sudija izmesti iz ingerencija zakonodavne vlasti ili uticaja bilo koje druge vrste i mislim da smo u tome uspeli, a vreme će pokazati da li je to bila dobra odluka ili ne. Ja mislim da jeste.

Vi znate da nas u narednom periodu usled izmena Ustava očekuje potpuno drugačiji pristup i princip izbora sudija i tužioca i u čitavom ovom procesu mislim da Visoki savet sudstva mora imati, odnosno ima i te kako značajnu ulogu, a sad ću pokušati da obrazložim i zašto to kažem.

Pre svega, on mora pružiti jednu snažnu podršku integritetu i sudija ali i samih sudova i mislim da bi možda trebalo pružiti malo jaču reakciju na pritiske koji se svakodnevno javljaju i na sudijski rad ali i na sudije uopšte. Tu mislim i na medijske pritiske. To bi za rezultat imalo činjenicu da Visoki savet sudstva u potpunosti svojim delovanjem i svojim aktima preuzima ali i ispunjava svoju ulogu jednog nezavisnog i samostalnog organa koji u potpunosti obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i sudijskih funkcija.

Sa druge strane, percepcija korisnika sistema pravosuđa nije na najboljem nivou, ali nije ni nezadovoljavajuća. Prema jednoj anketi koja je sprovedena od strane organizacije civilnog društva, nešto više od polovine anketiranih građana smatra da je integritet sudija na visokom nivou. Od toga čak 85% njih misli da sudije zaista vrše poziv na zadovoljavajući način. Ukoliko regionalno posmatramo tu situaciju, najpovoljnija je u Vojvodini, a najmanje povoljna na jugu Srbije.

Iako na prvi pogled deluje da je relativno lako napraviti pozitivne i negativne segmente u pogledu samog pravosuđa, ja bih rekla da možda to i nije baš toliko lak zadatak. Vi sa jedne strane imate javnost koja percipira pravosuđe na jedan svoj način, na osnovu možda nekih ličnih iskustava koje su imali, a sa druge strane imate profesionalnu zajednicu koja zna šta u određenom trenutku jeste ili nije moguće učiniti. Upravo iz tog razloga možda se javljaju pogrešne percepcije samog stanja pravosuđa i eventualnih problema koji se možda u nekim segmentima čak i predimenzioniraju u odnosu na ono kakve zaista i jesu.

Mislim da je mnogo teže definisati sam pojam kvaliteta pravosuđa. To nisam primetila da mnogo ko pokušava da učini, a razlog za to najverovatnije leži u činjenici što postoji veoma veliki spektar faktora koji mogu uticati na sam pojam kvaliteta pravosuđa.

Kao kruna svega toga, mislim da treba obratiti pažnju na stručnost samih sudija, tužilaca i osoblja, što znači da su ljudski resursi jedan od onih faktora koji u ogromnoj meri, iako se to ne vidi, zaista utiču na pojam kvaliteta pravosuđa.

Možda bi trebalo posvetiti pažnju tome da donosioci i strategije ali i rukovodioci sačine jednu odgovarajuću strategiju ljudskih resursa, koja bi ujedno podrazumevala i zapošljavanje i edukaciju, ali i napredovanje samih sudija i ostalog osoblja, jer od njih u velikoj meri zavisi kakav će taj kvalitet pravosuđa na kraju i biti.

Kao što znate, pošto dolazite iz pravosuđa, informacija je jedna od najvažnijih stvari kojom se služe svi oni koji se pravosuđem bave i zato je veoma važno da oni međusobno budu koordinirani, da razmenjuju informacije, da se usavršavaju, između ostalog i korišćenjem savremenih tehnologija, kako je to u nekim drugim zemljama učinjeno, jer će to s jedne strane doneti i uštede, ali sa druge strane olakšati razmenu informacija koja za njihov rad na kraju i jeste ključna.

Još jedan od segmenata o kojima želim da govorim danas jeste i dovoljan stepen pristupa pravdi. Kad kažem - dovoljan stepen pristupa pravdi, mislim da je veoma važno približiti građanima sve alternativne načine na koje mogu da ostvare svoja prava, kako ne bi bukirali, odnosno kako ne bi previše opterećivali sudije i sudove nekim predmetima koji se možda mogu rešiti nekim alternativnim načinima koji bi i za njih bili povoljniji, ali verovatno i brži i produktivniji. Sve to opet utiče i na poverenje javnosti, u zavisnosti od toga kakav vam je pristup pravdi i koliko ste vi zadovoljni ostvarenom pravdom, kao i načinima na koje dođete do njih zavisi i stanje u pravosuđu uopšte.

Još jedna od stvari koju sam primetila kada govorimo o načinu na koji proveravamo kvalitet pravosuđa u Srbiji, iako veoma često čujemo da je ovaj sistem i neefikasan i da su sudovi preopterećeni i da imamo veliki broj starih predmeta, nisam primetila da postoji neki jedinstveni metod ili sistem kojim se proverava učinak sudova i sudija. Možda je to ključ svih nerešenih problema koji postoje u pravosuđu i možda bi trebalo nagraditi one sudove, a sigurna sam da ih u Srbiji ima i više nego što to iz javnosti možemo da saznamo, možda treba nagraditi one sudove koji imaju i te kako dobru praksu u rešavanju svih ovih problema pravosuđa i možda će to biti podsticaj za sve ostale sudove u Srbiji.

Što se tiče druge tačke o kojoj danas razgovaramo, o članovima RIK, nama iz SDPS je i te kako važno da članovi RIK budu ljudi koji su stručni i koji su profesionalni. Ovo telo mora funkcionisati na principu uravnoteženosti i to tako što će sve političke partije imati svoje predstavnike, odnosno biti jednako zastupljeni i tako imati mogućnost da delegiraju svoje predstavnike u ovo telo.

Jako je važno da kandidati koje partije predlažu budu kompetentni u obavljanju svog posla, što znači da moraju poštovati i zakone, ali i proceduru jer jedino tako možemo govoriti o uspešno sprovedenim izborima.

Republička izborna komisija ima i te kako važnu i značajnu ulogu i ona organizuje izbore na svim nivoima i republičkim, i lokalnim, i pokrajinskim, ali i izborima za savete nacionalnih manjina i u toliko je njena uloga značajnija, a samim tim i ovaj akcenat na stručnosti ljudi koji u njemu sede ima i veći značaj. Srbija već pune tri decenije zaista radi na poboljšanju izbornih uslova kako bi se učvrstilo poverenje građana u izborni sistem u opšte. Mislim da smo u tome i velikim delom uspeli.

Podsetiću da su predstavnici vlasti i opozicije pre nešto više od dve i po godine počeli razgovore o poboljšanju izbornih uslova i tada je dogovoreno da postoje određeni mehanizmi koje moramo sprovesti što pre, odnosno da neka rešenja budu kratkoročna, ali da ih sprovedemo što pre, već prilikom prvih narednih izbora. To se na kraju i desilo, izmenjeni su i zakoni i procedure, tako da mislim da će način na koji smo sada uredili ovaj izborni sistem zaista omogućiti svim političkim akterima da dođu do svojih birača i učešćem na izborima ostvare i pokažu svoju političku snagu.

Kada govorimo o RIK i samom izbornom procesu, naša zakonska regulativa ne poznaje, za razliku od drugih zemalja, ne poznaje neku stabilnu, odnosno profesionalnu izbornu administraciju. Dakle, onu administraciju koja bi na jednom mestu obuhvatala sve one postupke koji se preduzimaju u jednom izbornom procesu. Dakle, ona bi podrazumevala i evidenciju birača, i organizovanje i sprovođenje samog izbornog procesa i kontrolu finansija, ali i praćenje uloge medija i tako dalje.

Kod nas je ovaj proces ostvaren učešćem različitih državnih organa i naša poslanička grupa je u nekom od prethodnih izlaganja, na nekoj od prethodnih sednica govorila o tome, o ideji socijaldemokratske partije kada govorimo o načinu na koji bi ovaj problem mogao možda biti bolje rešen, a to je kroz formiranje državne izborne komisije. Kada kažem, državna izborna komisija, tu pre svega mislim na jedno profesionalno nezavisno i stalno telo koje bi u svom sastavu imalo eminentne stručnjake iz oblasti izbornog sistema, odnosno izbornog prava. Oni bi se birali na period koji je duži od trajanja mandata samih narodnih poslanika, jer bi se na taj način omogućila njihova nezavisnost i time bismo svakako ojačali mehanizme za kontrolu svih učesnika u ovom procesu.

Nesporno je da je Republička izborna komisija u proteklom periodu zaista radila na poboljšanju i svojih uslova rada, ali i načina na koji je postala transparentnija u odnosu na prethodnih godina. Na sajtu se mogu pronaći i skenirani zapisnici sa svakog biračkog mesta, što jeste jedan od načina za otklanjanje svake sumnje u pogledu konačnih rezultata.

Mislim da smo dogovorom uspeli da prevaziđemo određene probleme u funkcionisanju izbornog sistema. Ti problemi su prevaziđeni donošenjem odgovarajućih propisa, ali i procedura. Očekujem da će oni dati dobre rezultate.

Upravo iz tog razloga Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati odluke o kojima danas govorimo.

Hvala.
Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicom, mi danas razgovaramo o dvema odlukama koje, iako se odnose na kadrovska rešenja, u velikoj meri mogu uticati, odnosno utiču na unapređenje samog sistema obrazovanja. To su odluke o imenovanju devet članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju i Odluka o izboru 17 članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Još je zakonom iz 2005. godine, Zakonom o visokom obrazovanju, u naš sistem visokog obrazovanja uveden princip Bolonjska deklaracije i Lisabonske konvencije, čime je stvorena osnova za uključivanje Srbije u evropski prostor visokog obrazovanja. U tom smislu, mi 2018. godine Odlukom Vlade Republike Srbije ustanovljavamo nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, kao telo sa namerom funkcionisanja u potpunoj nezavisnosti u institucionalnom smislu, ali i finansijskom, administrativnom, stručnom i svakom drugom.

Dakle, reč je o nezavisnom telu koje mora funkcionisati bez uticaja država, ali, sa druge strane, u isto vreme sa njom mora i sarađivati kako bi se postigao zajednički cilj, a to je unapređenje samog sistema visokog obrazovanja, odnosno njegovog podizanja na viši nivo u odnosu na postojeći.

Nacionalno akreditaciono telo obavlja poslove akreditacije, dakle, provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu, vrednovanje studijskih programa i obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji. Reč je o jednom nezavisnom telu čije odluke praktično određuju smer u kome će se naš obrazovni sistem razvijati, kao i uspešnost tog razvoja kao krajnji rezultat.

Još je uvođenjem ovog tela u sistem obrazovanja 2018. godine ukazao jadan stav i potpuno drugačiji pristup države u odnosu na sam sistem visokog obrazovanja, jer je po prvi put u visoko obrazovanje, odnosno u ova nezavisna tela, uključio ljude koji su stručni da o samim programima i o smeru razvoja visokog obrazovanja na kraju i odlučuju.

Složićete se sa mnom da je znanje osnovni resurs i privrednog ali i svakog drugog razvoja i ono je nerazdvojivo povezano sa samim obrazovanjem, a savremeno društvo nesumnjivo jeste društvo znanja i upravo iz tog razloga znanja i kompetencije jesu osnovne pretpostavke njegovog razvoja. Oni nam kao pojedincima omogućavaju da se aktivno uključimo u društvo i da preuzmemo na sebe i radne ali i sve druge društvene uloge. To znači da moramo učiti tokom celog života, odnosno da moramo učiti da se ophodimo jedni prema drugima, da poštujemo jedni druge, jer je to socijalna komponenta svakog obrazovanog čoveka.

Formalno obrazovanje, iako veoma važno, predstavlja samo preduslov za obavljanje bilo kog drugog posla. U savremenom svetu svako od nas mora se dodatno usavršavati, jer se tržište rada menja neverovatnom brzinom, a da bismo ga pratili, svaka nova generacija mora sticati neka druga znanja i druge veštine, kako bi ostali u procesu rada, odnosno moraju se osposobljavati do kraja života.

Kao zemlja, mi još uvek ne možemo da se pohvalimo stanjem broja obrazovanih u Srbiji. Samo 11% stanovnika ima završen fakultet i još svega 5% završenu srednju školu, što je još uvek daleko ispod evropskog proseka, a ukoliko upitamo studente, sigurna sam da će vam reći da je najveći problem sa kojim se oni danas suočavaju nedostatak prakse koju bi oni mogli da primenjuju paralelno sa učenjem i to je ono na čemu bi možda ova dva tela trebalo da porade u narednom periodu, iz razloga što ne ohrabruju ni podaci Zavoda za statistiku, po kojima je samo oko 30% stanovnika sa završenom osnovnom školom.

Istraživanja pokazuju da većinu populacije nepismenih u Srbiji čine žene. Ta brojka se kreće otprilike oko 130 hiljada potpuno nepismenih žena u Srbiji. One se i dalje bave pretežno ženskim zanimanjima, ali, sa druge strane, paradoksalno je i to što su među visoko obrazovanim takođe u većem procentu žene. Često ćete od obrazovanih i uspešnih žena čuti da je obrazovanje ključ svakog uspeha, privatnog, poslovnog i bilo kog drugog i mislim da je to dovoljna motivacija za sve mlade generacije koje odlučuju o tome da li će se, kako i kada školovati.

Iako je obrazovanje osnovno ljudsko pravo iz koga proizilaze i naše sposobnosti da ostvarujemo i sva ostala ljudska prava, ni u svetu nije drugačija situacija u odnosu na navedene statističke podatke, pa čak 17% odraslih širom sveta ne zna da čita i piše, od čega dve trećine čine žene i ta statistika se u poslednjih 20-ak godina nije mnogo menjala.

Znanje i obrazovanje omogućavaju pojedincu da se uključi u društveni život i zato ulaganje u nauku i obrazovanje, a samim tim i ljudske resurse, donosi veliku korist ne samo pojedincu već i društvu i državi u celini. Obrazovanje je nešto što se oduvek javljalo kao najefikasniji način za rešavanje mnogobrojnih društvenih problema, ali ono mora biti u skladu sa savremenim programima, obrazovnim programima u visokoškolskim ustanovama i mislim da je obezbeđivanje kvalitetnih visokoškolskih obrazovnih programa zapravo jedan od načina da se osigura razvoj društva u celini.

Osim toga, ja bih navela da obrazovani radnici u odnosu na ostale imaju tri osnovne prednosti. Tu mislim na zarade, koje su svakako veće, mislim na njihove mogućnosti za zaposlenje, ali i na sigurnost zaposlenja uopšte.

Ako posmatramo Evropu i prostor na kome mi živimo, grubo posmatrano, zemlje severozapadne Evrope bile su dosta uspešnije od zemalja južne i istočne Evrope kada je reč o uticaju obrazovanja na sam razvoj društva, što svakako jeste posledica brže industrijalizacije u tim zemljama. Recimo, Velika Britanija je zemlja koja se industrijalizovala pre svih ostalih i zauzima i dalje veoma visoko mesto po stopi obrazovanja i to, složićete se sa mnom, nije slučajno.

Kvalitetnije obrazovanje u svim sredinama, a posebno u ovim koje sam navela, nastalo je kao posledica suštinske promene samog sistema obrazovanja. Mislim da sličan problem imamo i mi u našoj zemlji, pa umesto insistiranja na autoritetu, na klasičnom predavanju kao obliku nastave, obrazovni sistem bi morao da krene ka uvođenju metoda koje bi podstakle razmišljanje kod mlađih generacija, odnosno, kako bi se to žargonski reklo, kako bismo ih naučili da uče. Mislim da je veoma važno ići u korak sa sklonostima mladih generacija i pronaći način kako da se one produktivno iskoriste.

Malo se pažnje posvećuje promeni sistema vrednosti i načina razmišljanja današnjih mladih generacija. Mi ne možemo govoriti o sistemu obrazovanja i njegovoj efikasnosti ukoliko ne poznajemo psihologiju samih učenika i studenata koji uče i studiraju u tom sistemu.

Postoji više istraživanja o današnjoj generaciji mladih i svako od njih ukazuje na to da je neophodno uključiti ih aktivno u raspravu o sistemu obrazovanja. Na kraju, svako od nas pripada određenoj generaciji i vreme u kome smo rođeni diktira i način našeg obrazovanja, ali i mogućnosti da to isto obrazovanje primenimo, odnosno iskoristimo.

Društvo koje nas oblikuje dok smo mladi ostaje sa nama manje-više tokom čitavog života i pripremajući se za današnju diskusiju ja sam pronašla jednu sjajnu analizu u kojoj je navedeno da vreme u kome smo rođeni ima možda i veći uticaj na našu ličnost nego porodica koja nas je podigla, odnosno, rečeno rečima jedne arapske poslovice - ljudi liče na vremena više nego što liče na svoje očeve. Zato su za analizu obrazovanja i te kako važne karakteristike mlade generacije, jer je to generacija koja raste u jednom potpuno drugačijem sistemu u odnosu na sisteme u kojima smo mi odrastali.

Savremena tehnologija, način života, drugačije mogućnosti, sve su to razlozi koji zahtevaju od nas da sistem obrazovanja prilagodimo toj istoj generaciji koja dolazi. To su oni mladi ljudi koji na prvo mesto stavljaju sebe, koji žele slobodu u svemu što rade, koji vole da sve okolnosti koje ih okružuju personalizuju, odnosno da ih prilagode sebi i svojim potrebama i veoma su skloni istraživanju, što je proporcionalno razvoju savremenih tehnologija.

Upravo iz svih navedenih razloga, mislim da je jako važno sistem visokog obrazovanja prilagoditi i mladima i njihovom načinu života i razmišljanju, kako bi on dao odgovarajuće efekte.

Dakle, pogrešno je reći da su stavovi mlađih generacija pogrešni u odnosu na stavove njihovih roditelja. Ne, oni su samo različiti, drugačiji i zato ih moramo prihvatiti kako ne bi smo imali kao rezultat pad uticaja škole i univerziteta, sa sve većim odbijanjem mladih da obrazovanje shvate ozbiljno i da jednostavno shvate kakvu važnost i značaj u njihovim životima može imati obrazovanje. Mislim da je jako važno da čujemo njihov glas, što se učešćem u ovim telima o kojima danas razgovaramo, delimično i ostvaruje.

Socijaldemokratska partija Srbije ima vrlo jasan stav po pitanju obrazovanja i on je formulisan kroz snažnu poruku, a to je obrazovanje je ulaznica za zdrav i normalan život i to zaista jeste tako. Obrazovni proces, uz porodične vrednosti, formira svakog pojedinca i ukoliko se taj proces odvija uspešno u svim svojim fazama, onda će i pojedinac, ali i zajednica od toga imati koristi. Obrazovanje je dobro za sve i ono je preduslov njegovog napretka.

Dakle, mi se u Srbiji moramo baviti stvaranjem države obrazovanja, što podrazumeva uključenje svih relevantnih činilaca sistema obrazovanja kako bismo kao rezultat imali jedan dobar sistem koji će u praksi funkcionisati.

Iako sam najveći deo svog vremena u današnjem izlaganju posvetila mladim generacija, istakla bih i to da se Srbija može pohvaliti time da je jedna od retkih zemalja u regionu koja ima modernu strategiju obrazovanja odraslih, ali nažalost nema baš toliko uspeha u pogledu njene implementacije, a jedan od glavnih problema koji se tiču obrazovne strukture stanovništva, odnosno nepismenost trenutno se rešava samo u 14 škola za osnovno obrazovanje odraslih koje jesu organizovane, ali izgleda ne i dovoljno efikasne.

Za kraj, mislim da obrazovani ljudi odlikuju i oblikuju društvo i u najvećoj meri utiču na privredni rast i razvoj jedne zemlje. Zato je pred članovima ova dva tela, o čijem izboru danas razgovaramo, jedan veliki, ozbiljan i odgovoran zadatak. Oni moraju pronaći balans između želja mladih generacija i njihove potrebe da neke stvari organizuju na svoj način, ali u isto vreme i potrebe države da uredi sistem na odgovarajući način.

Kao poslanička grupa mi ćemo u danu za glasanje pružiti podršku ovim telima da nastave da rade na unapređenju visokog obrazovanja, kao što je to bio slučaj i do sada. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, koleginice i kolege, što se tiče prve tačke o kojoj danas razgovaramo, pretpostavljam da je ovo jedan od poslednjih, ako ne i poslednji put da odlučujemo o sudijama koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

O ovoj temi sam govorila u ovom mandatu dosta često. Ponoviću, bez obzira na to, samo još jednom da sudijski poziv treba shvatiti isključivo kao privilegiju malog broja pripadnika pravničke profesije kojima je društvo poklonilo poverenje i ovlašćenje da odlučuju o zaštiti prava i sloboda građana. Zato se ovom temom neću toliko ni baviti. Poželeću im sreću u radu od strane naše poslaničke grupe. Nadam se da će suditi po svojoj savesti, u skladu sa svojim umećem i poštenjem, uvažavajući pravničku i sudijsku profesiju.

Pripremajući se za ovu diskusiju, kada je reč o Komisiji za zaštitu konkurencije nemoguće je zanemariti, odnosno ne osvrnuti se unazad i analizirati i nastanak, ali i uspostavljanje i pravni okvir, kao i sve one druge segmente koji danas čine postulate rada Komisije. Mi smo nedavno usvojili Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2020. godinu, iz kojeg se vidi da je Komisija 2020. godinu, i pored otežanih uslova rada zbog pandemija virusa Kovid 19, okončala sa poboljšanim merljivim indikatorima rezultata rada u skoro svim aktivnostima u oblasti zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije.

Želim da kažem da politika konkurencije i pravo konkurencije jesu dva potpuno zavisna, ali i odvojena elementa, pa tako politika konkurencije kao širi pojam obuhvata i pravila i mehanizme delovanja institucija, kako bi se obezbedila zaštita konkurencije na tržištu i to je ono o čemu ja danas želim da govorim.

Nesporno je da se sprovođenjem politike konkurencije obezbeđuje unapređenje ekonomske efikasnosti učesnika na tržištu, kao i optimalna upotreba resursa, što opet za posledicu ima i privredni rast, ali i produktivnost. Takmičenje ponuđača na tržištu generalno utiče na formiranje nižih cena, kvalitetnijih i raznovrsnijih dobara i usluga, kao i na povećanje proizvodnje, odnosno stvaranje održivih radnih mesta. Pri tom, ne treba izostaviti ni to da je funkcionalna konkurencija ono što predstavlja garant uspešnih evropskih integracija. Tu ne mislim samo na ispunjenje formalnih uslova, već i uspešnog delovanja Srbije kao buduće države članice.

Kada smo već kod Evropske unije, mi moramo biti svesni da je politika konkurencije važna za našu zemlju iz prostog razloga što su i politika, ali i pravo konkurencije Srbije u potpunosti zavisni i vezani za politiku i pravo konkurencije Evropske unije.

Naša je obaveza da uskladimo svoje zakone sa pravom Evropske unije, uključujući i ostvarivanje pune komplementarnosti samog sistema primene, jer je ista propisana članom 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kao posebna obaveza naše zemlje. Srbija se može pohvaliti time da je do danas ovaj zadatak u velikoj meri i ispunjen, ali nam preostaju otvorena pitanja vezana za primenu važećih pravila.

Pohvalno je, recimo, to što je zakonodavni okvir zaštite konkurencije u Srbiji dobar, a ključne institucije za sprovođenje politike zaštite konkurencije su uspostavljene i u potpunosti rade svoj posao. Međutim, nedovoljno razvijeni kapaciteti za obavljanje poslova iz nadležnosti institucije za zaštitu konkurencije uslovljavaju ograničenje primene ovih pravila i u praksi.

U prilog tome govori i činjenica koja je navedena u izveštaju koji smo usvojili nedavno, iz 2020. godine, a u kome se navodi da Komisija ima 53 zaposlena lica i da kao takva po broju zaposlenih u odnosu na zemlje u regionu ima čak 20 do 40% manje zaposlenih. Mi, dakle, imamo zakonodavni okvir koji je definisan, konzistentan i u visokom stepenu usklađen sa relevantnim pravom Evropske unije, ali pored konkurencije i koncentracije u oblasti državne pomoći takođe je uspostavljen i osnovni zakonodavni okvir, uključujući i postojanje Komisije za kontrolu državne pomoći.

Znači, imamo sve preduslove koji su neophodni kao polazna osnova za uspostavljanje jednog dobrog sistema zaštite konkurencije, a na nama ostaje samo da taj sistem i sprovedemo.

U tom smislu, važno je identifikovati i prepreke koje nam stoje na putu kako bismo krenuli da ih rešavamo, pa tako mislim na postojanje pitanja materijalnog i procesnog karaktera koja moramo unaprediti u okviru pregovaračkog poglavlja 8. Osim toga, važno je precizirati postojeće norme, jer postojeće zahtevaju visok stepen stručnosti prilikom primene, a naša sredina zahteva da sve norme budu jasne i precizne kako bi mogle da se lakše razumeju.

Dalje, neophodno je unaprediti organizacioni i stručni kapacitet Komisije, o čemu sam malopre govorila, u odnosu na potrebe i obim posla koji Komisija ima. Zatim, potrošačke organizacije koje su veoma retko prisutne u ovoj materiji i nije zabeležena neka značajnija saradnja sa samom Komisijom. Isto tako, stiče se utisak da je poslovna zajednica u određenoj meri, mada nedovoljno dubinski, upoznata sa propisima o zaštiti konkurencije, ali istovremeno ima velika očekivanja od same Komisije, kako u pogledu razvoja politike konkurencije, tako i u pogledu unapređenja prakse primene zakona.

Dalje, aktivnosti na planu promovisanja značaja politike zaštite konkurencije su, po mom ličnom mišljenju, ređe nego što bi to trebalo da bude. One moraju biti kontinuirane kako bi se podigla svest o značaju zaštite konkurencije.

Na kraju, Komisija jeste transparentna u svom radu, ali bi možda objašnjenja mogla biti i opširnija, ali i sveobuhvatnija, kako bi podstakla javno mnjenje na razmišljanje.

Kada je reč o domenu delovanja sudova, potrebno je unaprediti kapacitete suda, pre svega kroz specijalizaciju predmeta zaštite konkurencije u upravnom sudu, kao i obuka postupajućih sudija upravnog suda. Zatim, treba razmotriti mogućnost uspostavljanja posebne organizacione celine, recimo, možda specijalizovana sudska veća.

U svakom slučaju Komisija za zaštitu konkurencije je ključna institucija u ovoj oblasti i ona ostvaruje svoju osnovnu nadzornu funkciju u postupcima koje pokreće i sprovodi. Njen pravni položaj je u skladu sa zahtevima za postojanje operativno nezavisnog tela koje vrši nadzor nad poštovanjem pravila konkurencije na tržištu Srbije i u tom smislu, evo recimo jedne preporuke Komisiji, možda nije loše sprovesti sveobuhvatne sektorske analize na tržištu, a koje se smatraju naročito ranjivim sa aspekta rizika narušavanja konkurencije.

Sve ovo navodi na zaključak da moramo posmatrati politiku zaštite konkurencije kao jednu bitnu pretpostavku za podsticanje razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća. Dugoročno posmatrano za njih nema većeg podsticaja od jake tržišne konkurencije koja ih stimuliše da unapređuju sve aspekte svog poslovanja u cilju prepoznavanja potreba potrošača, a da bi u uslovima globalne konkurencije uopšte uspela da opstanu domaća mikro, mala i srednja preduzeća moraju postići odgovarajući nivo konkurentnosti. To će se postići udruživanjem u klastere, ali i kroz brojne vidove subvencija od strane države.

Kroz udruživanje u klastere ova preduzeća praktično imitiraju rad velikih preduzeća, zadržavajući sa druge strane svoju pravnu i poslovnu samostalnost, a ujedno postaju konkurentni i postaju, između ostalog i saradnici tih velikih preduzeća. U Srbiji je do danas osnovano više od 25 klastera, a ukoliko posmatramo nefinansijski sektor mala i srednja preduzeća u Srbiji učestvuju sa 99% u ukupnom broju preduzeća.

Dakle, na području Nišavskog okruga, odakle ja dolazim, imamo skoro 14.000 preduzeća od kojih 74% čine velika, a samo 22% mala preduzeća. Zato ne smemo zanemariti ni to da kao i u većini evropskih zemalja, tako i u Srbiji mala i srednja preduzeća predstavljaju značajan izvor i zapošljavanja, ali i sa druge strane produktivnosti i u njima je zaposleno čak dve trećine ukupnog broja radnika nefinansijskog sektora privrede Srbije.

Dosadašnja praksa Komisije za zaštitu konkurencije pokazuje da do povreda konkurencije često dolazi zbog neznanja ili zbog nedovoljne upućenosti učesnika na tržištu i na osnovu ovoga prepoznata je potreba da se kod samih učesnika na tržištu podigne nivo svesti o potrebi, ali i načinima da se poslovanje uskladi sa propisima u oblasti zaštite konkurencije, pa u nameri da učesnicima na tržištu pomogne u tom procesu programa usaglašavanja poslovanja sa pravilima o zaštiti konkurencije Komisija je donela smernice u kojima u kratkim crtama daje opis i pojašnjenja pojedinih koraka koje treba preduzeti u donošenju takvih programa.

Na kraju cilj svih tih smernica jeste da se učesnici na tržištu kako oni veliki, tako i mali, odnosno mala i srednja preduzeća usmere prilikom izrade tih svojih internih akata i pravilnika kojima bi obezbedili da njihovo poslovanje bude usklađeno sa važećim propisima.

Veoma je važno istaći to da jaka konkurencija na domaćem tržištu jeste od izuzetnog značaja, jer pristupanjem Srbije Evropskoj uniji, ali i svetskoj trgovinskoj organizaciji, mogućnosti za zaštitu domaćeg tržišta biće značajno smanjene ili u potpunosti onemogućene, tako da će se domaća preduzeća faktički takmičiti, ne samo sa drugim domaćim preduzećima, nego i sa preduzećima iz regiona i ostalih industrijskih razvijenih zemalja.

Mi ćemo kao poslanička grupa u danu za glasanje podržati ove predloge u nadi da će se sve ove mere prepoznati kao potencijalno rešenje svih onih problema koji postoje u domenu tržišta konkurencije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnikom. Mi danas razmatramo Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca. Državno veće je u skladu sa Ustavom i Zakonom o javnom tužilaštvu uredno sprovelo proceduru i donelo odluku o predlogu koji danas razmatramo.

Kao zemlja koja vrlo ozbiljno pristupa svojim obavezama, pre svega onim obavezama sadržanim u Poglavlju 23 koje se odnosi na pravosuđe, mi smo pristupili promeni Ustava, a sve sa ciljem unapređenja kvaliteta pravde i nezavisnosti pravosudnog sistema.

Pozdravljam odluku RIK-a da u narednom periodu sprovede aktivniju kampanju u pogledu približavanja referenduma, odnosno akta o kome će se građani na referendumu izjašnjavati, jer mislim da samo približavanjem materije građanima suštinski možemo i da objasnimo zašto je važno da iskoriste svoje pravo da u tom danu izađu i donesu odluku koja se tiče između ostalog i njihovih svakodnevnih i obaveza, ali i odluka u životu.

Aktom o promeni Ustava Republike Srbije menjaju se ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava i ovo je možda poslednji put da o jednoj ovakvoj odluci razgovaramo. Kada kažem da akt sadrži određene izmene, tu mislim na organizacione promene koje obezbeđuju i samostalnost, ali i odgovornost javnog tužilaštva.

Funkciju javnog tužilaštva vrše vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni tužioci, a glavni javni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci koji vrše funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima.

Predviđenom promenom obezbeđuje se veća samostalnost i odgovornost nosioca javnotužilačke funkcije, a u skladu sa nazivom najvišeg suda u Republici Srbiji promenjen je i naziv najvišeg javnog tužilaštva u Vrhovno javno tužilaštvo, kojim rukovodi vrhovni javni tužilac. Glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaštva, a za razliku od važećih ustavnih odredaba glavne javne tužioce više neće predlagati Vlada, niti birati Narodna skupština, već će najvećeg javnog tužioca u Republici Srbiji dalje birati Narodna skupština, na predlog Visokog saveta tužilaštva, posle sprovedenog javnog konkursa.

Visoki savet tužilaštva je samostalni organ, prema navedenom aktu, samostalni državni organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca i njega čini, kao što smo to danas nekoliko puta i mogli da čujemo, 11 članova, od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci i četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe. Pri tome, ono što je i te kako važno za ostvarivanje nezavisnosti tužilaštva je i to da ministar nadležan za pravosuđe ne može da glasa u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti javnih tužilaca i to je možda jedan od mehanizama kojim se sprovodi apsolutna nezavisnost u njihovom radu.

Javno tužilaštvo je u nekom prethodnom periodu jasno odredilo svoje prioritete u radu, a to su odlučna borba protiv kriminala, povećanje efikasnosti i krivično gonjenje kroz dalju efikasniju primenu tužilačke istrage, kao i sporazuma o priznanju krivice. Osim toga, pomenuću i značaj jačanja međunarodne saradnje, uključujući i aktivno učešće u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, kao i brzu i efikasnu međunarodnopravnu pomoć u bilateralnim odnosima.

Međutim, da bi javno tužilaštvo bilo efikasno, ono mora dosledno sprovoditi i svoje osnovne principe, ali i one principe koji postoje u radu javnih tužilaštava kroz primenu načela samostalnosti, nepristrasnosti, profesionalnosti i odgovornosti, a osim toga neophodan je i dalji rad na uspostavljanju i unapređenju rada disciplinskih organa Etičkog odbora i Poverenika za samostalnost Državnog veća tužilaca.

Na kraju, Javno tužilaštvo mora sarađivati sa drugim institucijama, odnosno koordinirati svoj rad sa drugim državnim organima i mislim da mora uložiti u nekom narednom periodu više truda prilikom realizacije poslova u okviru svojih nadležnosti.

Mi ćemo kao Socijaldemokratska partija Srbije podržati njihove predloge u danu za glasanje, poželećemo im sreću u radu i ja se nadam da će svi ovi prioriteti koje su oni izneli kao neku zvezdu vodilju kojom će se rukovoditi u narednom periodu zaista i biti ostvareni. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, evo, danas na dnevnom redu iako imamo zakone koji regulišu one oblasti života koje kada posmatramo u nekom kraćem roku možda ne daju odmah rezultate, ali dugoročno posmatrano i te kako mogu biti bitni i za našu budućnost ali i za naš razvoj i meni je drago da smo danas imali jednu konstruktivnu raspravu gde smo detaljno obrazložili sve one članove zakona koji se menjaju i koji su sada predloženi. U tom smislu ja se neću ponavljati, nego ću pokušati samo da zaokružim celinu današnje diskusije.

Iako se među navedenim predlozima zakona ne nalazi izmena Zakona o visokom obrazovanju, koji bi eventualno sadržao određene izmene u pogledu načina bodovanja i u pogledu zakonskog regulisanja tzv. „bolonjaca“, a u skladu sa pitanjem koje je naša poslanička grupa predložila, ja očekujem da će u tom nekom narednom periodu i ovaj zakon doći na red.

Ono što je nesumnjivo jeste da izmene, odnosno izmene i dopune zakona koje danas imamo na dnevnom redu, u velikoj meri utiču na to i kako ćemo se kao društvo razvijati i u kojoj meri će naš obrazovni sistem da se razvija.

Znanje se tretira kao osnovni resurs i privrednog, ali i svakog drugog razvoja i ono je nerazdvojno povezano sa samim obrazovanje, a svako savremeno društvo istovremeno zahteva i znanje, ali i kompetencije bez kojih na kraju ne bismo ni mogli da očekujemo boljitak ni u društvu, ni u privredi, ali ni u bilo kom drugom aspektu našeg života.

Osim toga, to znači da moramo tokom svog života učiti ne samo u učionicama, već i van fizičkog okruženja učionice. To opet znači da moramo da učimo da se ophodimo jedni prema drugima, da poštujemo jedni drugi, da proslavljamo uspehe, ali i da se pomirimo sa svojim porazima i upravo je to socijalna komponenta svakog obrazovanja, što zapravo predstavlja jednu ideju, ali i cilj svih ovih zakona na kraju.

Naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati ove zakone, prepoznajući ih kao osnovu za razvoj i boljitak našeg društva u budućnosti.

Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, mi danas razmatramo brojne predloge odluka koje se odnose na pravosuđe, odnosno na kadrovska rešenja u okviru sudske vlasti i ne znam da li sam po ovom pitanju subjektivna, ali stičem utisak da se o ovoj grani vlasti i kroz izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ali i kroz nedavno usvojeni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi u ovom sazivu parlamenta govori više nego ikad. To jeste dobro, jer sudska vlast jeste jedna od tri stuba vlati i ona kao takva, generalno i istovremeno mora biti u apsolutnoj korelaciji sa njenim kadrovskim rešenjima kako bi dala odgovarajuće rezultate.

Upravo od načina organizovanja i funkcionisanja sudske vlasti i normativnog okvira, kao i ljudi kojima između ostalog, i mi još uvek kao narodni poslanici, dajemo legitimitet, zavisi slika pravosuđa jedne zemlje i direktno utiče na ostvarivanje prava građana.

Mi smo na jučerašnjoj sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prilikom razmatranja predloga ovih odluka, koje ste vi danas obrazložili, imali jedno zapažanje da obrazloženi predlozi odluka ne sadrže podatke o prosečnoj oceni kandidata tokom studiranja, kao ni broj godina studiranja.

Tačno je da ove informacije na kraju neće biti presudne prilikom našeg odlučivanja o tome da li ćemo podržati vaše predloge ili ne, ali mislim da mogu dosta da kažu i pokažu i o njima samima, ali i o njihovim profesionalnim kvalitetima. Sigurna sam da ih vi u okviru, pošto se bavite tim poslom, vi ih sigurno znate, to su vaše kolege i vrlo dobro znate da su zaslužni da se danas nađu na dnevno redu, ali zarad šire javnosti, ali i narodnih poslanika, mislim da smo na Odboru zauzeli neki stav da u buduće, dok još uvek razmatramo ove predloge, ti predlozi imaju i njihove biografije.

To su ljudi koji posredno ili neposredno, vršeći tu funkciju, sudijsku funkciju, utiču na živote građana i zato se nadam da će se ova dobronamerna sugestija uvažiti.

Osim sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, danas na dnevnom redu imamo i Predlog odluke o izboru VSS iz reda sudija apelacionih sudova. U pitanju je sudija Apelacionog suda iz Kragujevca. Vi ste vrlo lepo obrazložili koji su to razlozi zbog kojih bi taj kandidat danas trebalo da bude podržan. Takođe, mi ni njenu biografiju nemamo, ali s obzirom da se radi o sudiji apelacionog suda sa dugogodišnjim iskustvom, čak preko 26 godina radi u pravosuđu, ima 22 godine sudijskog staža, nesumnjivo je da je ovaj izbor zaista, da će ovaj izbor biti zaista i dobar.

Gospodine Pantiću, obzirom na to da se radi o mestu na kome ste vi do sada bili, ja sam uverena u to da će predloženi sudija nastaviti tamo gde ste vi stali, da će nastaviti posao koji vi niste uspeli da završite zbog malo vremena. Ovom prilikom želim i da vam se zahvalim na dosadašnjoj saradnji, ali i na spremnosti da razumete i uvažite izlaganja narodnih poslanika, da ih saslušate i da u skladu sa tim date neko odgovarajuće obrazloženje koje na kraju, u većini slučajeva, i da rezultat ili se bar čuje i nailazi na razumevanje. Ja vam želim sreću u budućem radu.

Što se tiče statistike, ona pokazuje da iz godine u godinu sve veći broj žena upisuje visoke škole i fakultete. To možemo videti iz Predloga za sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ali i Predlog za izbor VSS. Recimo, u Ustavnom sudu u ovom trenutku imamo čak devet žena i to je pokazatelj da smo na dobrom putu da poštujemo ravnopravnost u svim segmentima u kojima se ta ravnopravnost ne podrazumeva, već prosto dolazi vremenom na svoje mesto.

Možda je danas pravo vreme da razgovaramo o pravosuđu kada su promene Ustava u toku i odnose se u najvećem delu, odnosno jedino i isključivo samo na sudijsku vlast.

Akt o promeni Ustava isključivo se odnosi na pravosuđe, kao što sam rekla i njime se ne menjaju drugi delovi Ustava. Imam potrebu da to kažem, imajući u vidu da se u javnosti vrlo često može čuti konotacija da ustavne promene podrazumevaju i neke druge izmene. Naprotiv, one se odnose isključivo na uređenje sudova, javnih tužilaštava i predviđaju neke dodatne ustavne garancije, nezavisnosti sudija i sudstva, o čemu smo mi u ovom mandatu govorili, mogu reći, malte ne na svakoj drugoj sednici, kao i o važnosti nezavisnosti sudova u opšte i sudija.

U sistemu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, sudska vlast jeste nezavisna, a odnos između ove tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju, ali i ravnoteži koja između postoji. To znači da ni sudska vlast ne može biti izdvojena od sistema i ne može biti odgovorna samoj sebi. Ona pripada sudovima koji su nezavisni, a njihovu odluku mogu, može se preispitivati samo od strane nadležnog suda u postupku koji je unapred predviđen. Ono što je možda i najvažnije, sudije moraju biti nezavisne, što znači da se zabranjuje svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju njegove sudijske funkcije.

Sledeća stvar koja je obuhvaćena Aktom o promeni Ustava jeste garancija stalnosti sudijske funkcije i o tome smo dosta govorili. U sistemu u kome se sudije biraju na određeni vremenski period, odnosno uz postojanje mogućnosti reizbora, sasvim opravdano se može postaviti pitanje nezavisnosti sudija. Zato je ubuduće predviđeno ukidanje prvog izbora sudija na tri godine, možemo ga nazvati probnim radom sudije, iako on to suštinski nije i sudijska funkcija će zato trajati za sudiju sve do navršenja njegovog radnog veka i odluku o prestanku sudijske funkcije donosi upravo organ koji ih i bira, a to je VSS.

Možda je jedna od najvećih promena ta da će buduće sudije i predsednici vrhovnog suda, ali i predsednici sudova, biti birani od strane VSS. Mi smo do sada o tome razgovarali na Skupštini, javnost jeste delom imala uvida u to, ali prema važećim ustavnim odredbama Narodna skupština, iako je vršila izbor sudija na predlog VSS ubuduće to neće biti slučaj.

Dakle, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti više neće učestvovati u izboru sudija i sve ovo ima jedan krajnji cilj, a to je obezbeđivanje veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, ali na kraju i bolju zaštitu građana i jačanja vladavine prava.

Osim pravosuđa u okviru današnje rasprave mi razmatramo i Odluku o izboru članova Saveta guvernera NBS. Savet guvernera Narodne banke čini pet članova koji bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora.

Mi danas imamo kandidata koji je najpre izabran 2012. godine, zatim 2016. godine i ponovni izbor pokazuje da je on zaista radio svoj posao, da je politika koju vodi NBS očuvala onaj status za koji je i bila zadužena i zbog svega toga kao i zbog razloga što SDPS u centar svih svojih programskih načela stavlja čoveka kao nekog ko bi trebalo da bude nosilac svih tih promena, SDPS će u danu za glasanje podržati sve navedene predloge odluke. Zahvaljujem.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, mi smo prošle nedelje posle više od 25 godina napokon doneli novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi koji je kao takav usklađen sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom svake, pa i naše zemlje.

Time smo, između ostalog, precizirali brojne nedoumice, ali i neusaglašenosti kako bi referendum kao posebno sredstvo učešća građana u donošenju odluka bio i primenjiv, ali i svrsishodan.

O značaju referenduma neću govoriti posebno dugo, s obzirom na to da je to oblik neposredne demokratije i da kao takav predstavlja način na koji građani mogu da utiču na kreiranje javne politike, ali i donošenje političkih odluka. Referendum kao takav je posle Prvog svetskog rata posebno dobio na značaju i u tom smislu implementiran je i Vajmarski ustav iz 1919. godine.

Nego, da se vratim na današnju temu o kojoj razgovaramo. Odluka o kojoj danas raspravljamo u plenumu donosi se u skladu sa članom 80. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. On predviđa da će prvi naredni republički referendum koji se sprovodi po donošenju ovog zakona sprovesti RIK čiji će sastav biti proširen za još šest članova i zamenika članova koje imenuje Narodna skupština iz reda stručnjaka za izborno pravo i izborni proces.

Izborni proces kao jedna kompleksna materija, kao jedan kompleksni demokratski proces odvija se po određenim pravilima. Svedoci smo da nije redak slučaj iznošenje primedbi na rad RIK uz navođenje postupanja koje nije u skladu sa izbornim pravom i izbornim procesom. Zato smatram da će se proširenjem sastava RIK na ovaj način na koji to mi sada činimo dodatno ojačati i transparentnost u radu RIK, ali i olakšati rad same Komisije.

Iako deluje kao da je u pitanju tehničko pitanje, njegov suštinski značaj je dosta veći, međutim ovim proširenjem sastava RIK omogućeno je strankama koje nisu ušle u parlament da učestvuju u radu Komisije. Dakle, ovo treba posmatrati kao jedan izuzetak, da van parlamentarne stranke učestvuju u radu ovog tela i kao takvog ga i treba, znači, i posmatrati i postaviti na svoje mesto. Može se reći da on predstavlja neku vrstu jasno iskazanog gesta da sam izborni proces bude apsolutno transparentan i dostupan svim političkim akterima bez obzira na to da li su zastupljeni u parlamentu ili ne.

Složićete se sa mnom da se poverenje stiče jednom sveobuhvatnom izmenom izbornog procesa koji smo u proteklom periodu uveli, u velikoj meri i sproveli izmenama i dopunama brojnih zakona, ali i donošenjem novi.

Nesumnjivo je da je rad RIK unapređen, pa je tako pristup svim informacijama i o njihovom radu i sastancima i zapisnicima i sednicama javno dostupan putem sajte.

Veliku ulogu u svemu tome odigralo je i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ažuriranjem biračkih spiskova, tako da sada bilo ko u bilo kom trenutku može proveriti da li se nalazi, odnosno da li je upisan u birački spisak i samim tim ostvariti svoje izborno pravo.

Kao što sam malopre rekla, posmatrajući ovu odluku kao jedan kompromis koji ima za cilj unapređenje izbornog procesa, SDPS će u danu za glasanje podržati predložene odluke.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, pred nama se danas nalazi set predloga zakona, odnosno izmene i dopuna zakona koji prate budžet za 2020. godinu, što ste malopre i obrazložili i ja ću se samo ukratko osvrnuti na Zakon o budžetu za 2022. godinu koji smo juče usvojili i koji je pre svega razvojni, jer je u uslovima oporavka privrede od posledica izazvanih pandemijom i te kako bilo teško planirati jedan ovakav budžet, razvojni budžet, a koji će istovremeno podmiriti sve potrebe našeg društva.

Naime, budžetom za narednu godinu predviđen je rast BDP-a od 4,5%, a vrlo je izvesno da će on biti i veći. Osim toga, penzije će biti veće za 5,5%, a minimalna zarada je povećana za čak 9,4%.

Složićete se sa mnom da su rizici za ostvarivanje ovakvih projekcija budžeta i dalje veliki i neizvesnost oko budućeg toka pandemije je ujedno i najveći rizik po projekciju rasta koji imamo u budžetu.

Međutim, to naravno ne znači da je projekcija nerealna, nego nas navodi na to da mi moramo da nastavimo život dalje, da planiramo svoje prihode i svoje rashode u skladu sa brojnim parametrima koje imamo na raspolaganju, a sve u skladu sa fiskalnom politikom države koja je do sada dala odlične rezultate.

Što se Zakona o budžetskom sistemu tiče, fiskalna politika koju vodi naša država u proteklih nekoliko godina omogućila je prostor za povećanje plata i zarada, ali i kapitalnih investicija kao osnovnom preduslovu razvoja privrede i uopšte životnog standarda stanovništva.

Ja ću pomenuti i to da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno 482.000 osoba, što je najmanji broj nezaposlenih u poslednje dve decenije i u ukupnom iznosu rashoda države na plate i penzije ide čak 40%, što ni malo nije zanemarljivo. Ali, uprkos svemu tome, kretanja na tržištu radne snage, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, omogućila su planiranje rasta plata u 2022. godini kod korisnika budžetskih sredstava u iznosu od preko 7%.

Ja imam potrebu da pomenem i to da ovim izmenama, odnosno ovim planiranjem nisu obuhvaćena javna komunalna preduzeća koja su osnovna od strane jedinice lokalnih samouprava. Naime, u velikom broju javna komunalna preduzeća i pre primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, zarade su bile znatno niže od prosečnih, pa je njihovo zamrzavanje na nivou iz 2014. godine samo dodatno ubrzalo već prisutan trend opadanja standarda zaposlenih u komunalnoj privredi.

Naravno, u međuvremenu je došlo do rasta minimalne zarade koju su javna komunalna preduzeća morala da primenjuju time što su iz sopstvenih sredstava dopunjavala do iznosa Zakonom predviđene, odnosno propisane minimalne zarade i dejstvo jednog ovakvog zakona trajalo je punih pet godina i ozbiljno je poremetilo ukupno poslovanje ovih preduzeća.

Osim toga, obavljanje komunalnih delatnosti ugroženo je i zbog toga što sve češće imamo slučajeve odlaska radnika pojedinih specifičnih struka. Mislim na vozače, na rukovaoce određenim mašinama, na majstore različitih profila i oni trajno odlaze iz komunalnog preduzeća i sve ovo kumulativno dovelo je do osipanja kadrova sa jedne strane, što u kombinaciji sa ograničenom masom za zarade koju kroz program poslovanja odobrava osnivač, situaciju čini još nepovoljnijom.

Ja ću vas podsetiti i na to da je 2014. godine, kada je počela primena malopre pomenutog zakona, minimalna zarada iznosila svega 18.400 dinara. Danas, nakon sedam godina, planirano je da minimalna zarada za 2022. godinu iznosi duplo više, a to je 35.000 dinara i to je za svaku pohvalu, ali lično mislim da je sada vreme da se država posveti problemu koji imaju javna komunalna preduzeća i komunalni sektor kako bi im omogućila razvoj u narednom periodu.

Ja ću samo pomenuti i to da je jedna anketa koja je sprovedena među članicama KOMDEL-a kao udruženje koje okuplja javna komunalna preduzeća na nivou Srbije, na uzorku od 48 preduzeća pokazalo da sa postojećom minimalnom zaradom od 183,93 dinara po radnom satu, čak dve trećine komunalnih preduzeća mora da dopunjuje iznos koji uplaćuje zaposlenima kako bi se ostvarila minimalna zarada i ovo je ogroman teret i za lokalne samouprave, ali i za javna komunalna preduzeća.

Ja moram da kažem i to da ona jesu osnovana radi obavljanja poslova od opšteg interesa i od njihovog rada u direktnoj meri zavisi i kvalitet života u toj sredini i koliko god se gradovi i opštine trudili da uspostave ravnotežu, usled ograničenih sredstava opredeljenih lokalnim budžetom, ali i usled neusaglašenosti zakonskih propisa ili, prosto, nemogućnosti da se ti propisi sprovedu a da ne izazovu neke ozbiljnije poremećaje u poslovanju, oni sami ne mogu da pronađu balans. Zašto? Zato što se masa za zarade planira programom poslovanja na osnovu realizacije planiranog izvršenja usluga, a da bi se ta masa povećala, moraju se povećati i cene usluga koje komunalna preduzeća pružaju, što u krajnjem slučaju podrazumeva povećanje izdataka građana.

Složićete se sa mnom da to nije rešenje problema i da teret ne treba prevaliti na građane i upravo i uz tog razloga moramo usaglasiti propise i moramo se ozbiljno pozabaviti jednim ovakvim problemom u narednom periodu. Zato i apelujem na ministarstvo da sada, kada finansije to dozvoljavaju, kada imamo stabilizovane finansije i kada je javni sektor godinama unazad sagledavan u oblasti rasta zarada, mislim da je došlo vreme da taj rast prate i javno komunalna preduzeća.

Da se vratim na ostale zakone koje imamo na dnevnom redu. Pre svega, Zakon o porezu na dohodak građana koji donosi značajne izmene, pre svega one koje se odnose na rad poslodavaca, odnosno na olakšanje rada poslodavaca kroz povećanje neoporezivog iznosa zarade sa sadašnjih 18.300 dinara na 19.300 dinara mesečno, što znači da se smanjuje i osnovica poreza na zaradu, pa samim tim i iznos poreza po tom osnovu. Dakle, istovremeno se smanjuje i stopa doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5%, odnosno sa sadašnjih 11,5 na 11.

Na taj način obezbeđuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada, kao i smanjenje troškova poslovanja za poslodavce.

Ove izmene zakona svakako će doprineti borbi protiv sive ekonomije i njima je, osim predloženog povećanja neoporezivog iznosa zarade, planiran i niz nekih drugih izmena sa ciljem stimulisanja zapošljavanja kroz uvođenje nekih novih poreskih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija.

Što se tiče izmena Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, a o tome smo dosta govorili. On donosi jednu važnu, dugo očekivanu izmenu, koja je obradovala brojne korisnike motornih vozila. Ovim izmenama vlasnicima vozila starijih od pet do 20 godina iznad 2.000 kubika biće omogućeno da plaćaju niži porez prilikom registracije vozila, a umanjenje za veću kubikažu idu dalje prema grupama starosti, pa tako od pet do osam godina umanjenje poreza će biti 25% umesto sadašnjih 15%, zatim, za vozila od osam do 10 godina starosti umanjenje ide na čak 40% umesto sadašnjih 25%, dok u grupi najstarijih od 10 do 20 godina umanjenje će biti čak 65%, umesto dosadašnjih 45%.

Ukoliko bi se to primenilo na ovogodišnje iznose, vlasnici četvorotočkaša najveće kubikaže platili bi nešto više od 60.000 dinara manje, odnosno 85.000 umesto nerealnih sada planiranih 146.000, što znači da od 1. januara 2022. godine, porez koji se plaća prilikom registracije neće se više obračunavati na osnovu kubikaže, već na osnovu godine proizvodnje i ovo je najbolji primer primene principa oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći obveznika.

Što se uporednog prava tiče, odnosno država u okruženju, ovaj problem je različito rešen u tim zemljama. U zavisnosti od zemlje, u obzir se uzimaju ili radna zapremina ili snaga motora, u nekim slučajevima čak visina poreza zavisi od težine i dimenzija automobila. Takođe, sve važniji faktor u određivanju ove visine jeste i emisija ugljendioksida, pa se u nekim državama oporezivanje već dugo vrši samo na osnovu ove emisije, što će verovatno i nas u nekom budućem periodu i čekati onda kada se steknu uslovi za to.

Sledeći je Zakon o budžetskoj inspekciji. Iako su Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku u značajnoj meri uređena procesna pitanja koja su bitna za obavljanje poslova budžetske inspekcije, sama sadržina granice i ovlašćenja u vršenju inspekcijskog nadzora u poslovima budžetske inspekcije neophodno je urediti novim zakonom. I analizom kapaciteta budžetske inspekcije unutar gradskih, odnosno opštinskih uprava i jedinica lokalne samouprave, utvrđeno je da je tokom 2018. godine bilo 87, odnosno 2019. godine 81, da bi 2020. godine bilo 83 angažovanih budžetskih inspektora, dok je na republičkom nivou taj broj samo 17, što ukazuje na jasan trend opadanja broja budžetskih inspektora, a to se posredno odražava i na broj obavljenih inspekcija, ali i na kvalitet rada, jer je prosto nemoguće da sa smanjenim kapacitetima, na način na koji je ona danas organizovana, kvalitet rada bude na nekom zavidnom nivou. Iz tog razloga su izmene, odnosno donošenje ovog novog zakona u potpunosti je opravdano.

To znači da ovaj zakon omogućava centralizaciju budžetske inspekcije koja ima za cilj da poveća ne samo prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru, što je i više nego neophodno ako uzmemo u obzir da je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru na republičkom nivou u toku 2020. godine bio 4,86, na nivou autonomne pokrajine 3,3, dok je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru na nivou jedinica lokalne samouprave bio svega 2,65.

Još jedna stvar koju je bilo neophodno izmeniti i koja opravdava donošenje ovog zakona jeste i taj da se njima predviđa da budžetski inspektor može biti samo lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine, što znači da će poslove budžetskog inspektora ubuduće moći da obavljaju samo ona lica koja imaju uskostručno obrazovanje neophodno za obavljanje ovog jednog specifičnog inspekcijskog nadzora.

Ovaj zakon dalje uređuje i postupak prinudne naplate rešenja budžetskog inspektora, pri čemu se pravi jasna razlika u nadležnostima za izvršenje naloga za prinudnu naplatu u zavisnosti od toga da li je nadzirani subjekat uključen u konsolidovani račun Trezora ili ne. Predložena je, takođe, odložena primena ovog zakona od 1. januara 2023. godine, kako bi se do tada donela podzakonska akta za njegovo sprovođenje, a i kako bi se sprovela centralizacija budžetske inspekcije, za šta svakako treba vremena.

Sledeći zakon jeste Carinski zakon, koji trenutno važi, iz 2018. godine. On je u velikoj meri usaglašen sa Carinskim zakonom EU. Međutim, otvaranjem pregovaračkog Poglavlja 29, koje se odnosi na Carinsku uniju, došlo je do izmena Carinskog zakona u EU, pa se samim tim javila potreba za usaglašavanjem našeg zakona sa njime.

Predloženim izmenama pojednostavljuje se sam administrativni postupak, i to tako što se umesto dosadašnjeg roka za odlučivanje carinskog organa po zahtevu za zaštitu prava intelektualne svojine od 120 dana smanjuje na 30, koji je određen Zakonom o opštem upravnom postupku. To će nesumnjivo dati jedan pozitivan efekat na privredu, u smislu kraćeg roka za odlučivanje po podnetom zahtevu.

Za kraj imam izmenu i dopunu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kojim se uvodi upravljanje ljudskim resursima koje je zasnovano na kompetencijama sa ciljem jačanja kapaciteta pokrajinske i lokalne uprave.

Osnovu za izmenu ovog zakona čini okvir kompetencije zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, na čijoj se izradi radi još od 2019. godine.

Strategija reforme javne uprave prepoznala je potrebu unapređenja kadrovskog planiranja i administrativnih kapaciteta uprave kao nosioca reformi javne uprave uopšte. Niz rasprava koja je održana na temu nacrta izmena i dopuna Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave imao je veliki značaj. U tom smislu, odražava se na celokupni sistem i funkcionisanje pokrajinske i lokalne samouprave.

Javna uprava se nalazi u procesu digitalizacije i uvođenja programa E-uprave u organe i institucije i pokrajine, ali i jedinica lokalnih samouprava, tako da uvođenje jednog ovakvog programa elektronske uprave ne predstavlja samo unutrašnju kadrovsku reorganizaciju, već predstavlja jedan segment koji će omogućiti bolju funkcionalnost, ali i efikasnost u radu organa i službi.

Budžet kao razvojni dokument koji je naša politička partija i poslanička grupa podržala, kao i prateći zakoni o kojima danas razgovaramo, u potpunosti su u skladu sa programom SDPS. Zato ćemo mi u danu za glasanje podržati sve danas predložene zakone. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, koleginice i kolege, Monteskje je u svom duhu zakona napisao da nema slobode ukoliko sudska vlast nije odvojena od zakonodavne i izvršne vlasti. Ovom tezom bih započela današnje izlaganje sa ciljem da naglasim da ostvareni stepen nezavisnosti sudstva i pravosudnog sistema uopšte predstavlja ključ i ključni indikator dostignutog nivoa vladavine prava u svim demokratskim zemljama, pa i u Srbiji.

Kako bi se ostvarila nezavisnost i nepristrasnost sudova, međunarodno pravo predviđa različite modele i kriterijume koje opredeljuje kao neophodne da se ispune da bismo mogli da govorimo o nezavisnom i nepristrasnom sudstvu. U tom smislu, veliku pažnju poklanja strogom kriterijumu selekcije, ali i transparentnosti izbora sudija.

U međunarodnom pravu, takođe, ne postoji saglasnost o načinu i imenovanju sudija i to je prepušteno diskreciji svake države, uz uslov da ta selekcija svakako mora biti temeljena na profesionalnim kvalifikacijama kandidata, ali i na njihovim moralnim kvalitetima.

Zato mislim da je za postupak imenovanja sudija od presudnog značaja. Imamo dva pitanja. Prvo se odnosi na kriterijume koji se primenjuju prilikom njihovog imenovanja, a drugo pitanje se odnosi na telo koje bira i proceduru po kojoj se biraju nosioci pravosudnih funkcija. Zato kriterijumi za imenovanje sudija moraju da budu garancija priliva najboljeg pravničkog kadra u pravosudni sistem kako u intelektualnom, tako i u stručnom, ali i u etičkom pogledu. To je danas tema o kojoj želim da govorim malo više, odnosno da posvetim malo više vremena.

Naime, vi ste malopre pomenuli da je na sednici Odbora za pravosuđe koja je održana protekle nedelje, prilikom razmatranja vaših predloga mogla se čuti sugestija da predlozi za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ali i za predsednike sudova, nisu u dovoljnoj meri obrazloženi. Ja se donekle moram složiti sa tim, potpuno ne dovodeći u pitanje da je prilikom odlučivanja o kandidatima apsolutno ispoštovana procedura, da su kandidati o čijem izboru danas razgovaramo, zaista najbolji od svih onih koji su se prijavili, ali i dalje mislim da je nedovoljno konkretno obrazložen njihov izbor. Tu mislim na decidno obrazložen stav iz koga ćemo nedvosmisleno videti koji su to kvaliteti predloženih kandidata o kojima danas razgovaramo, osim biografija koje pred sobom imamo.

Ovo je neophodno iz više razloga, na taj način sužava se prostor za eventualnu sumnju u izbor, što u čitavom daljem procesu u potpunosti vodi do jedne pravne sigurnosti, stvara sveobuhvatnu sliku o pravosudnom sistemu u našoj zemlji.

Što se tiče predsednika sudova, na nekoj od proteklih sednica na kojima smo o tome razgovarali, istakla sam i to da predsednici sudova osim nadležnosti koje imaju u skladu sa zakonom, moraju biti i otvoreniji, ali i transparentniji prema javnosti, kako bi ih ona bolje razumela. Ukoliko su postupci koje oni preduzimaju nedovoljno transparentni, sasvim je prirodno da će se u javnosti stvoriti potpuno pogrešna slika od one koja je realna na kraju.

Na predsednicima sudova je upravo zadatak da očuvaju taj ugled i integritet suda za čiji rad su odgovorni. Naša poslanička grupa će u tom smislu, kao što je to do sada činila, i u buduće dati punu podrškom u tom njihovom radu.

Sudije se izjašnjavaju o našem životu i o svim slobodama koje prate život i veće dužnosti od sudijske nema, zato su stari Rimljani još govorili da je sudijska dužnost sveta dužnost i nije slučajno što je to tako rečeno.

Uloga sudova i sudija od strane građana najčešće se percipira u najužem mogućem smislu. Sudija je taj koji rukovodi suđenjem, usmenom, javnom raspravom, saslušava svedoke, na kraju donosi presudu koja jeste kruna sudijskog posla, ali u stvarnosti do te presude treba doći. To je samo manji deo onoga što sudije i predsednici sudova u svom svakodnevnom radu u okviru svoji nadležnosti i dužnosti zaista i čine.

Oni dežuraju ili se nalaze u pripravnosti u danima kada sud ne radi, nadziru rad pojedinih organizacionih delova u sudu, kontaktiraju sa javnošću itd. Oni suštinski imaju mnogo više poslova u odnosu na samo donošenje presude koja se vidi kao kruna, odnosno kao poslednji u nizu tih zadataka koje oni imaju.

Bez obzira na sve navedene obaveze i eventualna dodatna zaduženja koje sudije i predsednici sudova imaju, ja bih na prvom mestu stavila to da sudije imaju zakonsku i etičku obavezu da sa istom marljivošću postupaju u svakom pojedinačnom slučaju, odnosno predmetu za koje su zaduženi. Zato je savest, stručnost i mudrost možda najbolja definicija samog sudijskog poziva. Ona na najbolji način oslikava i dostojanstvo, ali i uzvišenost sudijske dužnosti i njen značaj u životu građana, a samim tim i ulogu sudije u društvu kao, mogu reći, oličenju pravednosti, jer se na taj način ona i percipira.

Znajući da to nije ni malo lak zadatak, po vašim reakcijama sam sigurna da sam u pravu. Ja ću vam ispričati jednu zanimljivu anegdotu iz pravne istorije, koja sa sobom nosi jednu snažnu poruku, ako znamo da čitamo između redova. Na početku svoje advokatske karijere, Ruzvelt se susreo sa jednim veoma složenim i zahtevnim poslom, odnosno parnicom. Njegov protivnik u ovom slučaju je bio iskusni advokat iz Njujorka, čija su znanja i veštine i govorništvo za mladog Ruzvelta tada predstavljali jedan veliki uzor. Ipak, taj advokat iz Njujorka napravio je jednu veliku grešku uprkos svom dugogodišnjem iskustvu. Njegov govor pred porotom trajao je čak četiri sata. Ovo je ujedno bila jedina šansa za mladog advokata da se pokaže da može da iz ovoga izvede jednu pouku i dobio je reč nakon čega se Ruzvelt obratio poroti i rekao: „Gospodo, čuli ste dokaze. Takođe ste čuli brilijantan govor mog uvaženog kolege. Ako verujete njemu, a ne verujete dokazima, vi ćete doneti odluku u njegovu korist“. Posle samo pet minuta većanja, sud je doneo odluku u korist Ruzveltovog protivnika.

Da li razumete šta je poenta jedne ovakve anegdote? Ona u sebi sadrži jednu snažnu poruku nosiocima sudijske dužnosti, a ona ih kontinuirano podseća na to da teret odgovornosti koje imaju nije zanemarljiv, da imaju obavezu da postupaju po svojoj savesti kako bi obezbedili da se pravda na kraju zaista i ostvari.

Znate, sudijski poziv je privilegija malog broja pripadnika pravničke profesije i njima je društvo dalo i poverenje, ali i ovlašćenja da odlučuju o zaštiti prava i njihovim slobodama.

Nesumnjivo je da sudije ne mogu da utiču na broj tužbi koje će stranke podneti sudu. Međutim, sudija i te kako odgovara za ono što uradi, a ne za ono što u tom trenutku nije bilo moguće uraditi. Kao i svi ostali građani, sudije imaju svoj privatni život, sudije idu u kupovinu, sudije kuvaju ručak, vode decu u školu i u vrtić i povrh svega toga, vrlo često se nalaze na meti osuda onda kada se ne dobije očekivani odgovor u pogledu postupanja od strane samih sudija.

Ovo vrlo često nije u fokusu interesovanja javnosti jer ih posmatramo isključivo kao nekog ko odlučuje o našim sudbinama i sva naša razmišljanja se uglavnom tu i završavaju.

Na kraju, ja sam sigurna da će buduće sudije i predsednici sudova o kojima danas razgovaramo umeti da iskoriste sve svoje kvalitete, da će se svojom savešću boriti za pravdu kao što su se izborili do danas, o njima ovde u Skupštini, odnosno u plenumu razgovaramo. Mi se trenutno nalazimo na putu donošenja važnih ustavnih reformi u cilju jačanja nezavisnosti, nepristrasnosti i većoj transparentnosti pravosuđa i to mora biti prioritet svakog od nas.

Za kraj, Mahatma Gandi je rekao: „Postoji i viši sud od suda pravde, a to je sud savesti, a on obilazi sve ostale sudove“. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ovaj sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na zapadnom Balkanu, koji zaključuju predsednici država, odnosno Vlada naše zemlje, Republike Albanije i Republike Severne Makedonije ima daleko veći značaj u odnosu na onaj koji se na prvi pogled čini.

Saradnja između zemalja zapadnog Balkana u periodu koji je tek pred nama predstavlja jedno ozbiljno sredstvo za ocenjivanje spremnosti svake od ovih zemalja, ali i njenog napretka na putu ka EU, ali i za ostvarivanje jedne ozbiljne regionalne saradnje između ovih susednih zemalja.

Sve države zapadnog Balkana imaju jednu istu ambiciju, a to je pridruživanje EU i istovremeno izražavaju i spremnost, ali i želju da pospeše međusobnu saradnju kako bi taj put ka EU ubrzali i zapadni Balkan će u tom kontekstu morati da radi na više različitih frontova. Tu mislim na rešavanje nekih bilateralnih problema i pitanja, zatim, poboljšanje međusobnih odnosa i to je u suštini jedan od glavnih preduslova za napredak u jednoj ovakvoj regionalnoj saradnji.

Zatim, neophodno je poboljšati sam kapacitet za sprovođenje svih ovih dogovora u okviru zemalja zapadnog Balkana, a kako bi se na prvom mestu ili bar na prioritetnom mestu svake od ovih zemalja, odnosno politika ovih zemalja našla agenda na putu ka EU.

Potpisnici tzv. mini Šengena nizom razgovora i sastanaka saglasili su se o tome da je unapređenje regionalne saradnje u jednom zajedničkom interesu svih zemalja koje učestvuju u pregovorima. Naglasiću i to da je zemljama zapadnog Balkana važno da pristupe EU jednako kao što je EU značajno da zemlje zapadnog Balkana budu njoj i te kako bliže.

Kada je reč o prirodnim katastrofama, odnosno sporazumu o kome danas govorimo, mi smo svedoci da prirodne nepogode jesu postale izvor jednog permanentnog ugrožavanja društva uopšte, ali i životne sredine, i svedoci smo da je izloženost uticaju prirodnih nepogoda kao što su suše, poplave, klizišta, zemljotresi, velikim delom jeste posledica slabog stepena poznavanja i njihovog uzroka i nastanka, ali i mehanizama delovanja i načina zaštite.

Recimo, setimo se, neke od kolega su to danas i pomenuli, borbe koju je naša zemlja vodila nakon što smo imali poplave 2014. godine u Obrenovcu i tada je našoj zemlji stigla pomoć sa svih strana, od strane svih zemalja sveta, i EU ali i susednih zemalja i mislim da je ovaj nemili događaj u velikoj meri podigao svest o ovom problemu i danas se o ovome znatno više vodi računa i u pogledu planiranja i u pogledu otklanjanja eventualnih posledica katastrofa.

Pošto dolazim iz Niša, moram da pomenem da Niš vrlo dobro pamti poplavu iz 1948. godine, sa poplavnim talasom od preko 5,5 metara i zato spremno dočekuje svaku veću i obilniju padavinu. Iz tog razloga smatram da predsednici država, odnosno vlada ovih triju zemalja, Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije, pre nekoliko dana su imali niz sastanaka. Između ostalog, jedan od njih je bio organizovan na ministarskom nivou u Nišu i to jeste jedan od vidova konkretizacije unapred dogovorene saradnje kada je reč o raznim sporazumima koje treba potpisati, a kako bi se u krajnjoj liniji omogućio protok robe, usluga i dobara.

Socijaldemokratska partija Srbije prepoznaje značaj ovakvog sporazuma i generalno ideje "Otvorenog Balkana" i iz tog razloga ćemo u danu za glasanje nesumnjivo podržati ovaj predlog. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom današnjem izlaganju pre svega osvrnuti na Zakon o Zaštitniku građana.

Kao što su kolege već pomenule, njegov značaj je neupitan. On je u naš pravni sistem, odnosno poredak, uveden 2005. godine, dakle pre Ustava koji je sada važeći, a 2006. je sadržao izvesne odredbe koje se odnose na Zaštitnika građana i s tim u vezi 2007. godine imamo Izmenu i dopunu ovog zakona.

Očigledno da sve ove izmene nisu u dovoljnoj meri pratile evropske pravne tokove u tom smislu i da postoji potreba da se donese jedan ovakav zakon. Istovremeno, Evropska komisija jed u više navrata u svojim godišnjim izveštajima o napretku Srbije, isticala stav po kome Srbija mora da donese novi zakon o Zaštitniku građana, koji će unaprediti njegovu nezavisnost, ali i efikasnost u radu.

Istorijski posmatrano retko koja institucija je doživela tako veliku popularnost i rasprostranjenost kao što je institucija ombudsmana, i ovlašćenja koja ombudsman ima još od uvođenja u Švedskoj davne 1809. godine, suštinski se nisu mnogo menjala do danas. Njihov značaj posebno dolazi do izražaja kada govorimo o ombudsmanima na lokalnom nivou.

Dolazim iz Niša, Niš ima svog ombudsmana, odnosno, zaštitnika građana, i mogu da kažem da su izveštaji koje on podnosi skupštini jedinica lokalne samouprave i te kako važni, jer ukazuju na to u kojoj meri dolazi do kršenja prava građana, a posebno se primedbe odnose na rad javno komunalnih i javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava.

Kao što i sam naziv kaže ombudsman, odnosno zaštitnik građana, koja je kao što sam pomenula, u naš sistem uvedena po švedskom modelu, on u bukvalnom prevodu znači - onaj koji ima sluha za narod. Upravo to možda daje neku dodatnu težinu, ali i značaj u postupanju Zaštitnika građana prilikom rešavanja problema.

Potreba za zaštitom ljudskih prava, ali i potreba za nekom spoljašnjom kontrolom rada uprave, utoliko je značajnija ukoliko uzmemo u obzir savremeni koncept, da kažem, kreiranja država uopšte u kome čovek zauzima centralno mesto.

Vreme je jednostavno pokazalo, da je upravo ombudsman taj koji je oličen u jednoj instituciji i zapravo, tu pomoć i podršku i treba da pruža. Zato bih definisala ombudsmana kao osobu kojoj je dat institucionalni karakter, ali to istovremeno nije ni inokosni ni kolektivni organ, već organ ad persona, odnosno organ koji podrazumeva ličnost i instituciju i koji iza sebe ima odgovarajuću stručnu podršku i pomoć.

Skup nadležnosti kojima raspolaže Zaštitnik građana, po mom mišljenju, sasvim je dovoljan da ukoliko se te nadležnosti koriste onako kako su predviđene, obezbedi napredak i pomak u zaštiti prava građana, ali i sprečavanju diskriminacije i unapređenju rada javne uprave uopšte.

Ne želim da umanjim značaj nekih drugih nezavisnih institucija, ali u oblasti zaštite svojih ljudskih prava, građani se najviše odnosno, prvo obrate Zaštitniku građana, što znači da ga prepoznaju kao instituciju koja im može pružiti odgovarajuću pomoć. Možda je razlog za to delokrug rada samog Zaštitnika građana, sa jedne strane, a sa druge strane, možda razlog leži u tome što su postupci pred ovom institucijom potpuno besplatni i lišeni nekih strogih formalnih, da kažem, zahteva koje prate neke druge postupke.

Sa stanovišta zaštite specifičnih ranjivih grupa i njihovih prava, naročito važnu ulogu Zaštitnik građana ima prilikom podnošenja izveštaja, ali i inicijativa za izmenu određenih propisa. Na osnovu izveštaja koje možemo da pročitamo iz prethodnih godina, možemo reći da Zaštitnik građana upravo u toj oblasti ima i najviše uspeha. Pomenuću jednu takvu aktivnost koja je sprovedena prilikom istraživanja u vezi sa sprovođenjem Strategije za unapređenje položaja Roma za period 2009. - 2015. godine, i to istraživanje je pokazalo da od svih predloženih i predviđenih mera samo dve imaju smisla. Kao rezultat reakcije Zaštitnika u tom slučaju došlo se do sačinjavanja jednog posebnog izveštaja o sprovođenju Strategije koja je kasnije dala odgovarajuće rezultate.

Za kraj, složićete se sa mnom, ukoliko se od osobe koja radi na šalteru neke od jedinica lokalne samouprave bude ljubazna i daje informacije koje su neophodne svim građanima, ako se od profesora očekuje da prenose svoje znanje i objektivno ocenjuju svoje učenike, ako se od lekara očekuje da leče pacijente i da brinu o njihovom zdravlju, onda se i od Zaštitnika građana očekuje da sprovodi ona ovlašćenja koja su mu data, odnosno da zaštiti prava građana onde gde je to u njegovoj nadležnosti.

Upravo, od onih koji vode ove nezavisne institucije, očekuje se da i snagom svog autoriteta, ali i načinom na koji oni svoj rad predstavljaju u javnosti, jer ćemo samo tako stvoriti zaista pravu sliku o tome kakav je njihov rad, a taj kvalitet će se odraziti i na kvalitet pružanja što bi bilo u opisu posla. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Koleginice i kolege, ja bih započela svoje izlaganje sa jednim malim osvrtom na značaj pravosudnog sistema uopšte u jednoj zemlji. Konkretno, pravosudni sistem svake zemlje, pa i naše, predstavlja prvi stub vladavine prava i istovremeno možemo za njega reći da predstava i najvažniji, s obzirom na to da svi ostali stubovi zavise od njega, odnosno ne mogu da funkcionišu bez efikasnog pravosudnog sistema.

Zato je za svaku državu koja pretenduje da bude demokratska ili je demokratska važno da ima dobar i efikasan pravosudni sistem iz koga će dalje proizilaziti konkretne i dobre smernice za ostale stubove vladavine prava.

Mi smo u plenumu do sada dosta puta govorili i pominjali osnovne vrednosti EU i one, upravo obuhvataju vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava. Ova oblast je kod Srbije koja pretenduje da postane članica EU regulisana kroz Poglavlje 23 i ne može se reći da ne preduzima aktivne korake kako bi ispunila svoje obaveze iz navedenog poglavlja.

S tim u vezi Srbija je nastavila da sprovodi Akcioni plan koji je usvojila još u julu 2016. godine, još pre početka pregovora o pristupanju, a takođe usvojila je i izmenjeni Akcioni plan u julu 2020. godine koji je prilagođen u skladu sa obavezama koje Srbija na putu na EU mora da ispuni.

U poslednjem Godišnjem izveštaju o napretku Srbije iz oktobra 2020. godine, opšti zaključak Evropske komisije jeste da je pravosudni sistem Srbije ostvario izvestan nivo pripremljenosti.

To znači da nije u potpunosti postignut napredak u periodu objavljivanja između dva godišnja izveštaja, ali nas to sa druge strane navodi na zaključak da aktuelni i ustavni, ali i zakonodavni okvir u Srbiji predstavljaju, odnosno ostavljaju sasvim dovoljno prostora za unapređenje, a samim tim i delovanje u skladu sa smernicama.

Kao što se može vide, aktivnosti aktuelnog skupštinskog saziva usmerene su ka unapređenju tog prostora, pre svega kroz ustavne promene, koje u ovom trenutku sprovodimo, ali i izmenu i dopunu brojnih zakona.

Njihov zajednički i jedinstveni cilj jeste da ojačaju i garancije nezavisnosti pravosuđa, ali i da uspostave potpuno objektivan, transparentan i na zaslugama zasnivan sistem za izbor na pravosudne funkcije, premeštaj, unapređenje sudija i tužilaca, itd. što će istovremeno podsticati i njihovu stručnost, ali i poboljšati kvalitet rada i sudija, ali i sudova.

U tom smislu zaista su preuzeti odgovarajući konkretni koraci, sa ciljem poboljšanja transparentnosti objavljeno je 4.000 anonimiziranih presuda, presuda četiri apelaciona suda, određeni broj odluka apelacionih i prekršajnih sudova stavljen je u onlajn bazu podataka. Te odluke su sada dostupne sudijama, što im svakako može biti od koristi u situacijama kada odlučuju u postupcima koji su slični njima.

Međutim, oni koji rade u pravosuđe, ali i građani koji svakodnevno ostvaruju svoja zakonom i Ustavom garantovana prava reći će vam da ovde ima još dosta posla. Pre svega, mislim na neophodnost povezivanja različitih postojećih baza podataka, uključujući i onu koja će sadržati presude Evropskog suda za ljudska prava.

Osim toga srpski pravosudni sistem se i dalje oslanja na nekoliko različitih aplikacija za upravljanje predmetima koji nisu međusobno povezani.

Upravo taj sveobuhvatni sistem na nivou cele zemlje, koji bi obrađivao i međusobno povezivao predmete kroz mrežu sudova i tužilaštava uz odgovarajuću tehnološku podršku mora biti naš cilj, odnosno zadatak u nekom budućem periodu.

Tehnički rad na uvođenju sistema za upravljanje predmetima za tužilaštvo i zatvorsku upravu na nacionalnom nivou započeo je tokom oktobra 2019. godine, ali koliko je meni poznato rad na tom pitanju još uvek nije završen i o to je ono što nam predstoji u narednom periodu.

Kada bude bio uspostavljen jedan takav sveobuhvatan i centralizovan sistem za upravljanje sudskim predmetima i dokumentima na nivou cele zemlje on će kao takav sigurno obezbediti efikasniju obradu predmeta, ali i lakši rad sa tim istim predmetima.

Mislim da sam u plenumu govoreći o pravosuđu i o sudijama koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju bezbroj puta ponovila da Srbija mora da pronađe odgovarajuću sredinu, odnosno balans između potrebe za modernizacijom pravosuđa sa jedne strane kroz primenu evropskih standarda, ali i želje za time da se građanima ulije više poverenja u celokupni pravosudni sistem.

Mislim da je to delimično postignuto novom Strategijom razvoja pravosuđa za period 2020/2025. godine i ona predstavlja osnov za sve dalje reforme u oblasti pravosuđa i može se reći da predstavlja tu zlatnu sredinu koja nama treba kako bismo uspostavili ravnotežu između onoga što mi želimo kao država i i onoga šta smo u mogućnosti da učinimo.

Zato sam ja smatrala da je neophodno podeliti sve te neke izazove koji stoje pred našim pravosudnim sistemom na tri celine. Jedna od njih jeste jačanje nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa. To je osnovni princip svake pravne države, pa i Srbije.

Mi smo na tom polju učinili dosta u toku proteklog perioda, što činimo i danas. Evo za primer, definisani su jasni kriterijumi za izbor na funkcije sudije i javnog tužioca, njihovih zamenika. Međutim, mišljenja sam da ono na čemu moramo i dalje raditi jeste jačanje i uloge, ali i položaja Pravosudne akademije. To će nesumnjivo doprineti jednoj boljoj pripremi kadrova za obavljanje pravosudnih funkcija na najrazličitijim nivoima.

Kad smo već kod ove teme, pomenula bih i neophodnost saradnje sudova na svim nivoima sa pravnim fakultetima, je tako radimo na unapređenju i na edukaciji samih pravnika od njihovog početka.

S jedne strane studenti na taj način upoznaju i sistem, ali se sreću i sa realnim problemima, već tokom studiranja, a ne kasnije kada oni već krenu da obavljaju značajne i bitne sudijske funkcije.

Osim toga, potrebno je češće organizovati otvorene stolove, jer sam mišljenja da se na njima jako dobro i kvalitetno mogu razmeniti različita mišljenja između različitih pravosudnih funkcija i ta njihova međusobna saradnja koja će se na taj način ojačati, pojačava i njihovu komunikaciju i doprinosi ovom cilju o kome sam malopre govorila.

Dalje, započete ustavne promene usmerene su na oslobađanje od bilo kakvog uticaja u postupku izbora, predlaganja, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudija, javnih tužilaca. Sve ovo ima za cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa u našoj zemlji.

Drugi cilj, za koji sam smatrala da ga treba izdvojiti kao celinu, jeste efikasnost pravosuđa. Ovo je izazov na kome se neću dugo zadržavati iz razloga što je pitanje efikasnosti u radu pravosudnih organa tema o kojoj se u Skupštini neprestano govori i možda je ovo ujedno i najosetljivija tema, jer na nju utiče veliki broj različitih faktora.

Glavni problem jeste neravnomerna opterećenost sudova i nesumnjivo je da se davanjem značaja alternativnim načinima rešavanja sporova dolazi do izvesnog rasterećenja, ali, još uvek nisam sigurna da li je to rasterećenje, odnosno da li je to jedini način koji možemo primeniti kako bismo rasteretili sudove.

Da li će to dovesti do manjeg ili većeg smanjenja obima i bolje raspodele ostaje nam da vidimo, s obzorom da građani još uvek ne rado prihvataju, odnosno ne rado se opredeljuju za samomedijaciju kao način rešavanja sporova, nego će pre ući u parnicu i na taj način rešiti svoj problem ili ostvariti neko svoje pravo.

Na kraju, e-pravosuđe koje je uslovljeno naglim razvojem informacionih tehnologija i ono utiče na sve segmente našeg života, pa i na pravosuđe. I u ovom delu Srbija jeste postigla određeni napredak, formirane su različite baze podataka, portali sudova su uređeni registri ali, kao što sam malopre pomenula oni nisu međusobno usklađeni kroz jedinstvenu bazu što otežava rad sa svim tim pojedinačnim bazama koje postoje.

Da bi ono bilo efikasno e-pravosuđe mora, između ostalog regulisati i mogućnost podnošenja pritužbi građana na rad sudija i sudova u elektronskom obliku i uspostaviti bazu ljudskih resursa u tužilaštvima, jer će jedino na taj način moći da se ostvari pregled i kadrova, ali i onih realnih problema koji građani imaju prilikom susretanja sa pravosudnim organima.

Sudije o čijem izboru danas raspravljamo moraju dati svoj puni doprinos unapređenju transparentnosti rada. Veliki broj sudija dolazi iz manjih sredina i građani ih u sredinama odakle dolaze vrlo dobro poznaju i viđaju ih svakodnevno u nekim ljudskim svakodnevnim aktivnostima.

Lično smatram da je najbolja satisfakcija za svakog od njih da njihov rad upravo bude prepoznat kao dobar od strane građana, odnosno sredine u kojoj oni žive. Odatle proizilazi dalje i njihovo uvažavanje i njihovo poštovanje.

Sudije moraju pokazati da je pravosudni sistem tu da bude na usluzi građanima u ostvarivanju njihovih zakonom i Ustavom garantovanih prava, jer jedino tako možemo sačuvati i očuvati pravosudni sistem na onom nivou na kome i zaslužuje da bude.

Na kraju, jedna poruka za sudije. Neka vaš primarni zadatak po stupanju na funkciju bude taj da građanima pomognete da naprave razliku, odnosno da shvate da pravo i pravda nisu isto, da se ne brani delo koje je učinjeno nego čovek za koga se pretpostavlja da jeste, jer kao i u ostalim segmentima života, svaki naš postupak ima svoju posledicu, a od nas zavisi kakve će te posledice na kraju i biti.

Na vama je da sudite po savesti, znanju, umeću, a to je jedino moguće ukoliko radite posao koji volite, potpuno nepristrasno, objektivno i bez bilo kakvih spoljnih uticaja.

To su vaši izazovi i ukoliko znate za bajku "Kornjača i zec", znate da ukoliko imate cilj, a znate da se od vas očekujete da ga ispunite, onda uverite građane da je pravda, iako spora, i te kako i dostupna, ali i dostižna.

Iz svega navedenog, Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati vaš izbor, kako biste možda bili motivisaniji da svoj posao radite onako kako se od vas očekuje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, za početak danas razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji i u tom smislu treba ih posmatrati kao neku vrstu međusobnog usklađivanja, imajući u vidu činjenicu da odredbe koje su sada sadržane u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji zapravo ne sadrže one odredbe koje će biti u novom odnosno predloženom Zakonu o fiskalizaciji i na taj način, kao što je i u obrazloženju ovih zakona navedeno, mi sprečavamo tumačenje pojedinih odredbi zakona, a samim tim stvaramo i pravnu sigurnost i otklanjamo nedoumice u pogledu njegove primene.

Veoma značajna dopuna ovih zakona je ona koja se odnosi na olakšavanje ispunjenja obaveza poreskih obveznika, tako što se omogućava odlaganje plaćanja poreskim obveznicima, odnosno omogućava im se odlaganje plaćanja kamate ukoliko isplate iznos glavne poreske obaveze u potpunosti i istovremeno im se omogućava, ukoliko redovno izmiruju svoje poreske obaveze u postupku mogu odložiti plaćanje poreza. Ovo će značajno uticati na poslovanje poreskih obveznika, kao i na planiranje njihovih poslovnih obaveza, a samim tim i nekih strateških odluka koje će u svom poslovanju donositi.

Osim toga, jedan od značajnih momenata u pogledu izmena i dopuna koje sadrže ovi zakoni jeste i taj koji omogućava obveznicima da fazno prelaze na novi model fiskalizacije, u zavisnosti od svojih tehničkih mogućnosti, što će se posebno pozitivno odraziti na one obveznike fiskalizacije koji vrše promet na malo na više lokacija, odnosno na više poslovnih prostora.

Što se tiče druge tačke o kojoj danas razgovaramo, ona se odnosi na mere koje država nastavlja da sprovodi u pogledu borbe protiv virusa kovid. Možemo reći da se borba sa virusom još uvek nije u potpunosti stavila pod takvu vrstu kontrole da nam ona omogućava i dozvoljava opuštanje i upravo iz tog razloga ja bih apelovala na građane da se vakcinišu, da prate instrukcije koje država daje u tom smislu, pre svega mislim na mlađu populaciju odnosno na studente, jer će jedino na taj način moći da sačuvaju i svoje zdravlje ali i zdravlje svojih bližnjih.

Zadržala bih se još malo na studentima, odnosno na ovoj mlađoj populaciji u kontekstu vakcinacije, u smislu da moramo razumeti, javno mnjenje mora razumeti njihove potrebe i mora razumeti njihova interesovanja u ovom periodu života. Ta njihova interesovanja nisu ni izolacija ni socijalna distanca, već suprotno, druženje i uživanje u svemu onome što ovaj period života nosi. Zato moramo pronaći način da podstaknemo mlade ljude da se vakcinišu, kroz odgovarajuće stimulativne mere koje će im u potpunosti biti razumljive. Ja sam sigurna da ukoliko se tim pametnim mladim ljudima na jedan racionalan način objasni koji su benefiti vakcinacije, uz istovremene stimulativne mere u vidu možda nekih karata za bioskop ili pozorište, da ćemo imati bolji stepen i procenat vakcinisanosti ovog dela populacije.

Javno mnjenje, ali ne samo ono već i jedinice lokalne samouprave i razne ustanove, moraju slediti politiku države u pogledu potrebe za vakcinisanjem što većeg broja ljudi.

Ohrabruje činjenica da u poslednje vreme raste interesovanje za vakcinaciju, pogotovu, pomenuću grad Niš pošto iz njega dolazim, u kome u ovom trenutku imamo preko 60% vakcinisanih punoletnih građana i možda bi trebalo slediti jedan ovakav primer i podstaći mlade ljude da u ovom smeru razmišljaju.

Kao poslednja tačka o kojoj danas razgovaramo pomenula bih Zakon o zaduživanju za potrebe modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš u iznosu od 70 miliona evra. Ovaj projekat je proglašen projektom od posebnom značaja za Republiku Srbiju i nesumnjivo je da će u svakom mogućem pogledu olakšati i promet usluga, ali i dobara i lica u ovom pograničnom delu.

Pohvalno je za našu zemlju da radi na modernizaciji svoje železničke mreže i upravo iz tog razloga, ali brojnih benefita koje izgradnja ove železnice može dati za našu državu i za naš društveni, ali i privredni sistem, Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati sve navedene predloge. Zahvaljujem.