Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, koleginice i kolege, klub košarkaša u kolicima „Nais“ iz Niša osnovan je 2017. godine, sa željom, pre svega, osoba sa invaliditetom da se kroz sport i jedan kreativni rad ukratko zaboravi na kolica i uz veliku volju samih osoba sa invaliditetom uradi nešto lepo.

Ovaj klub je zvanično počeo sa treninzima 2019. godine, u maloj hali, odnosno maloj sali hale „Čair“, imajući u vidu da je to bila jedina dostupna opcija i uprkos toma što nije prilagođena osobama sa invaliditetom, odnosno, nema odgovarajući prilaz oni su nastavili da treniraju u ovom prostoru.

Grad je onoliko koliko je mogao u okviru svojih budžetskih sredstava opredeljivao finansijska sredstva za njihov rad kako bi mogli da učestvuju u organizaciji turnira, ali i u takmičenjima u okviru lige.

Kako je tokom protekle godine, a sada i u ovoj godini hala „Čair“ usled nepovoljne epidemiološke situacije pretvorene u privremenu Kovid bolnicu, to su u istoj obustavljene sve sportske i rekreativne aktivnosti kako bi se, pre svega, sačuvali životi građana i ne samo građana Niša, nego stanovnika južnog dela naše zemlje koji su upućivani na lečenje u ovu bolnicu.

Verovali ili ne, u jednoj takvoj situaciji ovi hrabri momci nisu odustali od želje za socijalizacijom, za uključenjem u normalan život, kao i da na taj način ostvare svoje potrebe da izađu iz svojih kuća i da se uključe u društvene tokove. Uprkos jednoj takvoj situaciji, oni su pokušali da pronađu rešenje da nastave sa svojim treninzima i u tom smislu rešenje je pronađeno u opštini Bojnik koja je udaljena čak 60 kilometara od grada Niša.

Uz svu ljubaznost domaćina u Bojničkoj sportskoj hali nakon četiri meseca ovi momcima ponestalo je snage da putuju, a upravi je ponestalo finansijskih sredstava da se izbore sa ovim putovanjima, pa je pitanje opstanka samog kluba ozbiljno bilo dovedeno u pitanje tokom prošlog meseca.

Samom upornošću uprave kluba, ali i dobrom voljom grada Niša delegacija kluba je u dogovoru sa gradonačelnicom uspela da premosti navedeni problem i u saradnji sa osnovnom školom „Ivo Andrić“ iz Niša klub je dobio termine za treninge u njihovoj sali koja je u potpunosti prilagođenja svim njihovim potrebama, a kada to kažem, mislim da je omogućen slobodan pristup i prilaz svim prostorijama ove sale.

Međutim, jedno ovakvo rešenje jeste kratkoročno i u tom smislu želim da postavim pitanje, odnosno molbu Ministarstvu sporta i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da pomognu gradu Nišu, i logistički i finansijski i na bilo koji drugi način, da se najpre postavi rampa, odnosno da se prilagodi prilaz hali „Čair“ za osobe sa invaliditetom, posebno ako uzmemo u obzir da želja i volja ovih ljudi ne jenjava uprkos situaciji u kojoj se nalaze.

Dakle, grad Niš ima jasnu volju, grad Niš je pokazao da ima razumevanja za njihov vedar duh i molim Ministarstvo da onoliko koliko je to moguće pomognu i gradu Nišu, ali i ostalim lokalnim samoupravama da se ovaj problem osoba sa invaliditetom što pre reši kako bi se uključili u društvene tokove. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, predstavnici Zavoda, danas raspravljamo o Predlogu odluke o Programu statistike za period 2021-2025. godine, a sve u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici, na osnovu kojeg se, između ostalog, ovaj Program i donosi na period od pet godina.

Osim toga što se ovim Programom definišu dalje aktivnosti u pogledu oblasti u kojima će se statistika raditi, njime se nastavlja i kontinuitet harmonizacije, odnosno usklađivanja statističkih istraživanja koje do sada imamo, kao i drugih aktivnosti sa međunarodnim statističkim standardima, a pre svega standardima Eurostata. Ja bih posebno podvukla usaglašenost sa Eurostatom, jer je to jedini način da podaci kojima raspolažemo budu i uporedivi, ali i upotrebljivi, jer održavaju realno stanje u oblastima na koje se statistika, koja se u konkretnom slučaju radi, i odnosi.

Iz Programa vidimo da su njime predviđene aktivnosti u pogledu uvođenja nekih novih pokazatelja kojima se obezbeđuje usaglašavanje i primena međunarodnih standarda u oblastima o kojima do sada to nije rađeno i mislim da je to jedan dobar početak, odnosno napredak u smislu unapređenja načina na koji se dosadašnja statistika vodila.

Sistem zvanične statistike mora da odgovori izazovu pružanja realne slike i društvenih, ali i ekonomskih kretanja u zemlji kako bi se time omogućila dobra osnova za dalju analizu, ali i za unapređenje, a samim tim, na kraju krajeva, i na donošenje odluka u različitim oblastima, a od kojih zavisi kvalitet života građana u našoj zemlji.

Zato je važno da se kod postojećih statističkih pokazatelja primene sva ona metodološka rešenja koja su već usklađena, odnosno da se kod onih novih primeni model koji se koristi u Evropskoj uniji, naravno uz uspostavljanje mehanizama da se ti i takvi modeli prilagode onim mehanizmima koje mi već imamo i koji su kao takvi uopšte u našoj zemlji primenljivi.

Kako su sama statistička metodologija i analiza dobijenih statističkih rezultata veoma složeni procesi, treba iskoristiti sve one pogodnosti koje pruža primena savremene tehnologije i inovacija, a to će se, između ostalog, postići i angažovanjem mladih ljudi kojima su savremene tehnologije bliske. Njihovom obukom i usavršavanjem, mislim da je u jednom delu programa upravo to i navedeno kao potencijalna prepreka za realizaciju ciljeva navedenih ovim Programom, Republički zavod za statistiku mora pred sebe postaviti jedan cilj, odnosno mora unaprediti svoju kadrovsku politiku, nedopuštajući da jednog dana dođemo u situaciju da imamo i zakonodavni okvir i dobar plan i usvojen program i funkcionalne mehanizme za rad, ali da praktično nemamo kadrove koji će se ovim pitanjima baviti.

Možda treba obratiti pažnju na možda detaljniju analizu kadrovskih potreba koje Zavod za statistiku ima kako bi unapredio sve one poslove kojima se bavi i na koje se, na kraju krajeva, država i njene institucije i oslanjaju.

Iako Republički zavod za statistiku realizuje najveći deo statističkih aktivnosti, gotovo je nemoguće sačiniti validne podatke i sprovesti odgovarajuća istraživanja bez koordinacije Zavoda sa nekim drugim proizvođačima zvanične statistike, sa Narodnom bankom, ministarstvima, Nacionalnom službom za zapošljavanje itd.

U okviru očekivanih rezultata zvanične statistike koji su navedeni u Programu, ja ću se osvrnuti na nekoliko oblasti za koje mislim da mogu biti od značaja kada je reč o podacima koji će se u tom kontekstu i obrađivati.

To je, pre svega, tržište rada. Kako je socijalna pravda, kao i principi na kojima se ona zasniva vodeća ideja Socijaldemokratske partije Srbije, ona ujedno obezbeđuje socijalnu sigurnost građana i otklanjanje nejednakosti, kao i život bez straha svakog od građana za sopstvenu egzistenciju, statistički indikatori u oblasti tržišta rada, tu pre svega mislim na detaljniju statistiku u pogledu radne snage, zatim neformalnu zaposlenost po polu, strukturi, starosnim grupama. Sve su to pokazatelji koji mogu biti od značaja kako bismo unapredili tržište rada i kako bi ono kao takvo odgovorilo zahtevu zarad koga i postoji.

Dalje, socijalna zaštita. Statistički podaci u ovoj oblasti moraju da obuhvataju podatke o polu, starosnoj strukturi, obrazovanju, radnom statusu, ukoliko želimo da dalje razvijamo sam sistem socijalne zaštite, odnosno korisnicima socijalne zaštite pružimo toliko da se osećaju dovoljno sigurnim u svojoj zemlji koja im tu socijalnu zaštitu i pruža.

Životna sredina kao još jedna iz oblasti o kojoj smo juče govorili prilikom rasprave o Zakonu o klimatskim promenama, za njegovu punu implementaciju veoma je važno napraviti jednu analizu podataka o investiranju u sam sektor zaštite životne sredine, ali i o podacima koji se odnose na izdatke, ali i prihode koji se ostvaruju u pogledu zaštite životne sredine i u tom smislu veoma je važno da blagovremeno planiramo sredstva, odnosno da ih opredelimo kako bismo odluke u skladu sa time i donosili.

Dakle, da zaključim, statistika možda deluje na prvi pogled kao jedna oblast koja prikuplja, odnosno obrađuje neke podatke koje mi u različitim kontekstima i koristimo, ali ona predstavlja daleko više od toga. Ona nam mora pružiti sve one elementi koji su neophodni kako bi predstavljali instrument za unapređenje života građana kroz donošenje odluka koje će se na te statističke podatke i oslanjati. Zato će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati ovaj Program. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, predstavnici Agencije za energetiku, mi danas raspravljamo o Izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu iz kojeg se na jedan sveobuhvatan način možemo upoznati sa stanjem u energetskom sektoru u Srbiji.

Značaj Agencije, a time i Izveštaj o kome danas govorimo, utoliko je veći ukoliko ga posmatramo iz ugla da se ona faktički bavi regulacijom svih cena iz oblasti energetike, odnosno garantovanog snabdevanja električnom energijom i gasom za domaćinstva, cenom pristupa za prenos električne energije, transport gasa, distribuciju električne energije, kao i za transport nafte i naftnih derivata.

Dakle, radi se o jednom širokom spektru poslova koji u velikoj meri utiči ne samo na kvalitet života građana, nego i na stanje privrede i uopšte ove oblasti u Srbiji.

Što se samog Izveštaja tiče, on je dosta detaljan, ali bih ja kod njega izdvojila samo par stvari za koje smatram da zaslužuju značajniji pažnju. Najpre, iz Izveštaja vidimo da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2019. godini bila na zadovoljavajućem nivou. Međutim, možda ovde treba obratiti pažnju na podatak o kome je moja koleginica iz poslaničke grupe, Jasmina, govorila da je potrošnja električne energije u domaćinstvima umanjena za samo 0,6% u odnosu na prethodnu godinu, kao i to da je još uvek prisutan izuzetno nizak stepen gasifikacije domaćinstva.

Tu možda treba potražiti potencijal za veći rast u ovom sektoru, ali mora biti praćen odgovarajućim razvojem gasne infrastrukture i država na tome aktivno radi. Očekujem da će u narednom periodu ona i pokazati svoje rezultate.

Istovremeno, ona je povećana u industriji, što jasno pokazuje da je industrijska proizvodnja u porastu i to je dobro jer vidimo jedan pozitivan trend rasta kada je o tome reč.

Strategijom razvoja energetike Republike Srbije za period 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine predložen je put tržišnog restrukturiranja i tehnološke modernizacije energetike Republike Srbije, kako bi se bolje pripremila za ovaj period koji nam predstoji, a to je period rasta jedne opšte tražnje dobara i usluga i mi za to moramo biti spremni. Mislim da Strategija na jedan dobar način to i reguliše kako bismo mogli da dočekamo ono što će u budućnosti svakako biti naš zadatak.

Iz primene Zakona o energetici i Strategija razvoja energetike Republike Srbije trebalo bi da proistekne jedna odgovarajuća energetska politika kako bi smo uz adekvatnu ekonomsku i socijalnu politiku, kao i politiku u oblasti zaštite životne sredine mogli da idemo ka jednom održivom energetskom sistemu i efikasnijoj ekonomiji koja će svakako dati jedan doprinos sveobuhvatnom napretku Republike Srbije.

Danas je izvesno da energetika predstavlja jedan od sektora ekonomije koji ima najveći negativan uticaj na životnu sredinu, a njegova zasnovanost dominantno na konvencionalnim izvorima energije predstavlja realnu pretnju po održivost privrednih tokova.

Neobnovljivost najkomercijalnijih i najzastupnijih energenata današnjeg svega kao što su ugalj, nafta i gas je vrlo bitna karakteristika svetske energetike i ona utiče na održivu budućnosti, odnosno na mogućnost sadašnjih generacija da ostvare ekonomski rast, odnosno da u budućnosti ne uskraćuju mogućnost da uživaju u blagodetima koje mi danas imamo.

Prema izveštaju Sekretarijata energetske zajednice na Zapadnom Balkanu, kreiranje politike i propisa koji se odnose na energetiku i na energetsku tranziciju još uvek nije u potpunosti završeno. To se i na nas odnosi. Najkritičniji i najizazovniji zadatak na putu ka ugljeničnoj neutralnosti jeste da se najpre obori udeo fosilnih goriva u proizvodnji struje koji kod nas sada iznosi preko 61%.

Dakle, da zaključim, kako je EU jedan od najvećih zagovarača unapređenja energetske efikasnosti na Balkanu, mislim da je važno da iskoristimo sve one pogodnosti i svu pomoć koju nam EU u tom smislu pruža, a Srbija je samim članstvom u energetskoj zajednici pokazala svoju jasnu nameru i opredeljenost da usvajanjem onih pravila i standarda EU u domenu energetske efikasnosti prati EU u tom smislu.

Zato će SDPS u Danu za glasanje podržati usvajanje vašeg izveštaja. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedniče, potpredsednice, ministarka sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, danas, između ostalog, razgovaramo i o Predlogu kandidata za izbor članova Veća Agencije za borbu protiv korupcije. Predlog sadrži 18 kandidata čije se biografije nalaze u materijalu koji smo dobili.

Pre nego što se upustim u neku dublju analizu same ove priče, želim da pričam jedno retoričko pitanje – šta je, u stvari, suština Veća Agencije za borbu protiv korupcije?

Naime, članom 20. Zakona o sprečavanju korupcije predviđeno je da Veće Agencije odlučuje o žalbama na odluke koje donosi direktor, izuzev odluka koje se odnose na prava i obaveza zaposlenih, zatim zauzima načelne stavove za primenu ovog zakona, nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje.

Dakle, jasno je da se ovde radi o drugostepenom organu koji, pre svega, treba da ima korektivnu funkciju, odnosno odlučivanjem o žalbama na odluke direktora suštinski se pokazuje da se na taj način kontroliše njegov rad i ostvaruje ono za šta Agencija, odnosno Veće Agencije u suštini postoji.

Ako pođemo od toga da je izbor rukovodilaca Agencije za borbu protiv korupcije bila jedna od bitnih promena starog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, onda je preciziranje postupka za izbor članova veća Agencije jasan pokazatelj ostvarivanja same svrhe izmene zakona koji je tada donet, jer članovi Veća, između ostalog, moraju da prođu konkurs, da polože test, da osvoje najmanje 80 bodova da bi uopšte mogli da budu u poziciji da uđu kao predlog, odnosno da mi o njima uopšte i raspravljamo.

Na osnovu svih ovih, ali i drugih zakonskih rešenja koji spadaju u set antikoruptivnih zakona jasno se vidi volja i namera države da suštinski kontroliše korupciju na jedan pravi način i u tom smislu ona omogućava Agenciji da na jedan preventivan način reaguje svuda tamo gde se eventualno pojave rizici za postojanje same korupcije. Mislim da je to jedan dobar način na koji bi ona trebalo da funkcioniše.

Srbija je u tom kontekstu u prethodnom periodu znatno pojačala i represivni i preventivni mehanizam delovanja kada je reč o borbi protiv korupcije i ja mislim da sam u jednom od svojih prethodnih izlaganja navela da se mi od 2019. godine više ne nalazimo na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je reč o borbi protiv korupcije prema Izveštaju o usklađenosti sa GREKO preporukama i ja mislim da je to jedan odličan pokazatelj.

Takođe, pomenula bih i podatak koje je iznelo Ministarstvo pravde Republike Srbije, po kome su od marta 2018. godine do jula 2020. godine podnete krivične prijave zbog korupcije protiv čak 24.000 ljudi. To jasno pokazuje da među njima ima i funkcionera lokalnih samouprava i direktora javnih preduzeća, kao i funkcionera republičkih organa i u tom periodu izrečeno je preko 1.300 osuđujućih presuda.

Uprkos tome što je borba protiv korupcije jedan složen proces i što u javnosti vrlo često prisustvo korupcije možda percipiramo na način na koji to ne bi trebalo da činimo, mislim da je svima nama i ideja, ali i cilj da se suprotstavimo korupciji, a ne percepciji korupcije, jer je razlika velika i u bitnoj meri može pogoršati stanje u odnosu na ono kakvo je trenutno, kada je reč o borbi protiv korupcije.

Na kraju, Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića pruža punu podršku svim državnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Mi smatramo da je neophodno da čitava politička, ali i sva druga javnost da svoj pun doprinos i podršku svim nadležnim organima koji se bave ovim pitanjem.

Važno je da država pokaže da je jača od korupcije i da ima ne samo snage, već i dovoljno institucija i institucionalnih mehanizama da na nju deluje, jer će na taj način biti poslata jedna jasna poruka da nije dozvoljen bilo kakav vid ponašanja ili organizovanja, pa i delovanja a koji mogu naneti štetu i bezbednosti države i načinu na koji ona funkcioniše.

Izborom članova Veća mi suštinski dajemo svoj doprinos borbi protiv korupcije i zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića podržati ove predloge. Hvala.

Uvaženi predsedniče, potpredsednici, koleginice i kolege, u skladu sa članom 287. Poslovnika, tražim obaveštenje od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, deonica auto-puta Koridora 10 prolazi kroz sam grad Niš, odnosno kroz jedno od niških naselja Komren. Imajući u vidu indikatore buke u životnoj sredini kao i granične vrednosti predviđene uredbom, imam saznanja da je na ovom delu auto-puta izvršeno merenje buke. Međutim, ja ne raspolažem informacijama o rezultatima dobijenih merenja a stanovnicima ovog dela grada može biti od velike važnosti saznanje o eventualnom prekoračenju vrednosti indikatora buke i s tim u vezi molim vas da mi u ime šest hiljada stanovnika, koliko živi u ovom gradskom naselju, pružite tražene informacije.

Ako uzmemo u obzir da se ovde radi o kućama koje se nalaze odmah pored puta, izlišno je govoriti o potrebi za objašnjenjem ovog tipa.

Koliko je meni poznato, na ovoj deonici planirano je postavljanje zaštitnog zida i to je priča koja već nekoliko godina postoji i Nišlije se tom rešenju i nadaju. Oni bi, sa jedne strane, stanovnike naselja Komren zaštitili od buke, ali i od zagađenja, imajući u vidu frekventnost ovog dela koridora, odnosno auto-puta, koji vodi dalje prema Sofiji, odnosno prema Bugarskoj.

Moram da napomenem i to da ovaj deo auto-puta prolazi kroz gradsku opštinu Crveni krst i on praktično deli ovo naselje Komren na dva dela i tako otežava svakodnevnu uzajamnu povezanost i komunikaciju između stanovnika. Zato vas u ime gra-đana Niša molim da, ukoliko je to moguće, hitno postavite pomenute ploče i iz bezbednosnih ali i iz drugih sigurnosnih razloga. Složićete se sa mnom da je jedan ovakav predlog opravdan iz mnogo razloga i zato se iskreno nadam da ćete ga uvažiti. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi zameniče predsednika Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i to za Privredni i Drugi osnovni sud u Beogradu, Osnovni i Prekršajni sud u Kragujevcu i Prekršajni sud u Kruševcu.

Mi smo pre nekih mesec dana već razmatrali neke predloge odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i ja u tom smislu delim identično mišljenje koje sam i tada iznela, ali kako se ne bih ponavljala u tom smislu želim da kažem da za početak ovim predlozima odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u suštini pokazujemo jasnu nameru i volju da se poveća broj sudija, a kako bi se obezbedila i ravnomerna raspoređenost predmeta, sudijama olakšao posao i na kraju ispoštovalo jedno od osnovnih načela na kojima se zasniva suđenje i pravosuđe, a to je načelo suđenja u razumnom roku.

Mi iz Predloga odluke, koja je podneta od strane Visokog saveta sudstva, ne možemo mnogo toga zaključiti kada pogledamo biografije onih koje danas biramo, osim da se radi o mladim ljudima koji su svoje kvalitete i posvećenost pokazali u dosadašnjem radu i ja uopšte ne sumnjam u to da će njihova kompetentnost biti baš onakva kakvom je očekujemo. Prosto, očekuje se da će njihova buduća predanost radu biti na odgovarajućem nivou.

Baš zato što se radi o sudijama koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju mislim da upravo danas, sada i ovde moramo izneti sve one izazove koji ih čekaju, odnosno koji stoje pred njima u nadi da će ih oni u svom budućem radu sa puno entuzijazma i primeniti, odnosno pokušati da iz prevaziđu.

Rukovodeći se izrekom – slušaj učitelja, ali ne idi za njim, pre svega očekujem da će buduće sudije znati da prepoznaju nedostatke pravosuđa i da će se za njihovo otklanjanje boriti baš onako kao što su se borili da danas budu na spisku onih koje biramo, odnosno o kojima raspravljamo, pa eto neka prvi korak ka tom cilju bude modernizacija sudstva kroz neka kreativna normativna i organizaciona rešenja, pošto po biografijama vidimo da se radi o mladim ljudima koji, izborom po prvi put na ovu funkciju, mogu, u suštini, da u punom kapacitetu pokrenu pitanje modernizacije sudstva, posebno imajući u vidu to da pripadaju generaciji kojoj su savremene tehnologije i te kako bliske.

Dalje, još jedna od stvari na koju bih im skrenula pažnju jeste otvaranje ka javnosti. Transparentan rad sudija je jedini odgovor na visoki stepen kompleksnosti ove materije i ona u suštini stvara jednu potpuno drugačiju sliku sudstva, ukoliko ta transparentnost bude na odgovarajućem zadovoljavajućem nivou.

Dosta čujemo i dosta se o tome raspravlja, o skraćivanju dužine trajanja postupaka i smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta. Mislim da je u tom smislu već pokrenuto dosta toga i da će se ti predmeti rešiti na način na koji to dinamika dozvoljava, pa eto neka nastave u tom smeru.

Kada govorimo o privrednim sudovima, s obzirom na to da se sudije biraju na ova mesta, imajući u vidu okolnost da se broj predmeta koji se rešavaju pred Privrednim sudom povećava iz godine u godinu čak u proseku od oko 30% , 30% iz godine imamo povećanje broja predmeta u Privrednom sudu, kao i činjenicu da svaki sudija ovog suda mesečno reši blizu 80 slučajeva, složićete se da to nije mali broj, izlišno je govoriti o potrebi povećanja broja sudija Privrednog suda.

Što se tiče prekršajnih sudova, prosečan broj rešenih predmeta po sudiji Prekršajnog suda iznosi 55 na mesečnom nivou i, analizirajući rad prekršajnih sudova u Srbiji, najopterećeniji su prekršajni sudovi u Sremskoj Mitrovici, Jagodini i Subotici, dok je u proseku najveći broj predmeta na mesečnom nivou rešen u Senti i u Beogradu.

Prekršajne sudove treba ohrabriti da razmotre primenu postojećih rešenja, jer se vrlo često pokazalo da rešenja koja se primenjuju pred nekim drugim sudovima, uz određena prilagođavanja, faktički mogu biti primenjena i prilikom odlučivanja od strane prekršajnih sudova i tako bismo došli do jedne ujednačene prakse u rešavanju nekih svakodnevnih problema u radu i poboljšala bi se uopšte efikasnost u postupanju prekršajnih sudova.

Kako se većina građana, složićete se sa mnom, u svom životu jedino i suočava sa prekršajnim sudovima, uspešnost funkcionisanja ovih sudova ima često odlučujući uticaj na stvaranje opšte slike o stanju u sudstvu. U dosadašnjoj praksi prekršajnih sudova kao najčešći problemi koji su se javljali imamo dostavljanje, odnosno pozivanje i obezbeđivanje prisustva okrivljenog i drugih učesnika u postupku, kao i problemi u vezi sa izvršenjem prekršajnih sankcija.

Recimo, u velikim gradovima, kao što su Niš, Novi Sad i Beograd, procenat uspešnih dostava ne prelazi 20% i to veoma negativno utiče na trajanje postupaka i dovodi do zastarelosti prekršajnih gonjenja ili izvršenja prekršajnih sankcija.

Recimo, ja ću navesti jedan dobar primer, kada je reč o prevazilaženju problema u vezi sa dostavljanjem. Prekršajni sud u Novom Pazaru već nekoliko godina unazad svakog januara obnavlja svoj ugovorni odnos sa Omladinskom zadrugom i to tako što za poslove dostave u gradskim naseljima na teritoriji opštine angažuju kurirsku službu. Time je značajno poboljšanja uspešnost dostave uz istovremeno smanjenje troškova za ovu svrhu.

Odeljenje ekspedicije Prekršajnog suda predaje poštu angažovanim kuririma od kojih je svaki zadužen za određeni deo grada. Naravno, svi oni su obučeni za obavljanje ovih poslova kako bi se sve odvijalo u skladu sa zakonom i tu za sada nema problema u funkcionisanju. Eto jednog dobrog primera koji možda možemo primeniti i u ostalim gradovima kako bismo poboljšali efikasnost u onim sferama u kojima je ona potrebna.

Na kraju imam samo jednu poruku sudijama čiji ćemo izbor, nadam se, podržati u danu za glasanje. Nema tog propisa i institucije koji će vam obezbediti nezavisnost, samostalnost i nepristrasnost ako vi samo niste takvi. Od vas se očekuje da snagom svog karaktera i savesti, jer savest je najbolji drug pravdi, sami obezbediti i svoju nezavisnost, samostalnost, nepristrasnost i stručnost.

Još nešto, veoma je važno da budete sudije i van suda i van sudnice. Dajte svoj doprinos unapređenju pravosuđa, počev od ovog trenutka, odnosno od trenutka vašeg izbora. Raspravite sporna pitanja, ujednačite sudsku praksu i primenite zauzete stavove i sigurna sam da rezultati vašeg rada neće izostati, a mi ćemo biti ponosni što smo za vas glasali, odnosno što smo opravdali vaš izbor. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam infrastruktura u kulturi. O tome smo dosta čuli danas od prethodnih govornika.

Ja bih samo istakla da su glavni ciljevi projekta pre svega renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture, a one se uglavnom nalaze u istorijskim ili zaštićenim zgradama i kao takve okategorisane su kao kulturno nasleđe i nalaze pod zaštitom države.

Stanje brojnih zgrada u Srbiji je i te kako loše i moram da kažem da za to postoje brojni razlozi. Jedinice lokalne samouprave usled ograničenih budžeta često nisu u prilici da izdvoje dovoljan iznos sredstava kako bi se pozabavili renoviranjem ili dogradnjom starijih zgrada i zato je pomoć države u tom smislu i više nego neophodna i to sve govori u prilog potpunoj opravdanosti ovog zajma o kome danas govorimo.

Navedenim zajmom, između ostalog, obuhvaćeno je i Narodno pozorište u Nišu, o tome je govorila malopre koleginica narodna poslanica iz Niša, i ona podrazumeva obnovu postojeće zgrade Narodnog pozorišta, kao i izgradnju tzv. male scene u Nišu.

Niš je jedan od prvih gradova koji je ušao u istoriju srpskog pozorišta i prvi poznati pozorišni događaj zabeležen je u Nišu još davne 1883. godine i mislim da Niš zaslužuje ne samo renoviranje zgrade, već i izgradnju dugo očekivane male sale o kojoj danas želim da govorim.

Niš ima samo jedno Narodno pozorište i ono se nalazi pod zaštitom države kao spomenik kulture, a ideja o izgradnji male scene postoji dugi niz godina. Mala scena za ljubitelje pozorišta, odnosno oni koji vole pozorište i te kako znaju o čemu pričam, mala scena namenjena je baš za predstave koje su rađene da bi se igrale na maloj sceni i ona podrazumeva jednu potpuno drugačiju interakciju sa samom publikom i jedan potpuno drugačiji doživljaj za one koji uživaju u predstavama koje se igraju na maloj sceni.

Sadašnje Narodno pozorište u Nišu raspolaže sa 390 sedišta u parteru i 156 na balkonu, a izgradnjom male scene bi se omogućilo igranje svih onih predstava koje iz tehničkih nemogućnosti do sada nisu mogle biti igrane na jednoj ovakvoj sceni.

Niš ima bogatu kulturnu baštinu. Festival glumačkih ostvarenja, poznati filmski susreti jesu ponos svih Nišlija i on se održava u gradu još od 1966. godine na letnjoj pozornici. U tom kontekstu pomenula bih da je nedavno letnja pozornica i obnovljena ulaganjem čak 15 miliona dinara koje je obezbedilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i to je ono što Nišlijama omogućava da uživaju u jednom ovakvom festivalu koji je potpuno jedinstven u ovom delu Balkana.

Kada govorimo o zgradama kulture, moram da pomenem i to da Niš još uvek nema adekvatnu zgradu muzeja, odnosno čini se da je najveći broj odvojenih objekata upravo onaj koji se nalazi u okviru Narodnog muzeja. Započeti su pregovori sa Vojskom Srbije o ustupanju određenih objekata od strane vojske, a koji se nalaze u njihovom vlasništvu, međutim, pregovori nisu završeni. Ja mislim da će to biti jedan od narednih koraka kada je reč o ovoj zgradi.

Moram ponovo da se vratim na temu male scene i improvizovanih pozorišnih scena. Možda javnost nije dovoljno upoznata sa time, ali Niš ima jedan fantastičan festival međunarodnog karaktera koji se zove Urban fest. To je jedan festival koji se u junu mesecu svake godine igra na otvorenoj sceni, da kažem pod otvorenim nebom, na različitim improvizovanim lokacijama u gradu. To je jedan svojevrsni mi ga zovemo maraton, pozorišni maraton koji imamo u gradu, i tada prosto važi parola pod kojom se igraju sve ove predstave, ceo grad je pozorište i zaista jeste tako. Ja bih volela da imate priliku da dođete u Niš da učestvujete u jednom takvom događaju, odnosno da ga doživite na način na koji ga mi iz Niša doživljavamo.

Iako je celokupni projekat planiran u iznosu od oko 30 miliona evra, od kojih 20 miliona evra zapravo podrazumeva zajam o kome danas raspravljamo, a preostalih 10 je planirano za izdvajanje iz budžeta Republike Srbije i uprkos tome što se Niš nalazi samo na okvirnoj listi, ja se nadam da će preostati dovoljno sredstava da se ovaj projekat realizuje i kada je reč o našem pozorištu u Nišu. Ja sam sigurna da Vlada Srbije ima dobru nameru u pogledu procene neophodnosti koji su to objekti u koje treba ulagati, a ja sam tu da u ime Nišlija zamolim prosto da se uzmu u obzir sve ove okolnosti koje sam navela prilikom odlučivanja o tome u koje će se zgrade ulagati.

Na kraju, umetnički izvođači „Jesenje sonate“, „Herostata“, „Mrtvih duša“, „Violinista na krovu“, „Gospođe ministarke“ i drugih velikih naslova koji se igraju u Narodnom pozorištu u Nišu zaslužuju da svoje umeće i svoj talenat pokažu u nekom novom, renoviranom i izmenjenom svetlu. Hvala lepo.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ja ću pokušati da se pridržavam dogovora koji smo imali u vezi sa vremenom koje mi je preostalo bez obzira na vreme koje moja poslanička grupa ima.

Uvaženi predsedniče Komisije, članovi Saveta, koleginice i kolege narodni poslanici, pripremajući se za ovu diskusiju o izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije prosto je bilo nemoguće ne osvrnuti se na nastanak i uopšte način na koji smo došli do Komisije koju danas imamo.

Za početak možda bi trebalo napraviti razliku između politike konkurencije i prava konkurencije. U tom smislu, politika konkurencije ima neki širi pojam i ona zapravo podrazumeva način na koji državne institucije funkcionišu, predviđaju odgovarajuće mehanizme kako bi delovale na samo tržište i to bi trebalo da bude naš fokus dana. Mislim da smo u tom smislu i uspeli prilikom onoga što smo danas mogli da čujemo od narodnih poslanika.

Nesumnjivo je da je politika konkurencije jedna od stvari koja je neophodna za Srbiju ukoliko želi da postane članica EU. Sam član 73. Sporazuma o pridruživanju zapravo obavezuje Srbiju da uskladi svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU. Tu nas čekaju važni koraci i u tom smislu imamo dosta stvari koje još uvek treba popraviti kako bismo došli do određenog nivoa koji će zadovoljiti one potrebe koje EU pred nas postavlja.

Pohvalno je, recimo, to što je naš zakonodavni okvir veoma dobar, što su uspostavljene institucije, što se iz ovog izveštaja može i videti, i što one rade svoj posao. Međutim, mi još uvek imamo odgovarajuća ograničenja koja se suštinski odnose na samu primenu onih pravnih pravila koja važe u ovoj oblasti. Tu, pre svega, mislim na broj zaposlenih koji imate, a koji možda nisu odgovarajući ni po strukturi ni po načinu na koji oni rade, imajući u vidu obim posla koji imate i uopšte organizaciju same Komisije, pa tako u odnosu na region, kao što u Izveštaju piše, čak 20 do 40% manji broj ljudi radi u ovoj Komisiji nego što je to slučaj sa zemljama u okruženju.

Mislim da je vrlo važan korak ka unapređenju rada i same Komisije i uopšte zaštite konkurencije u Srbiji, suštinski da pronađemo ono što predstavlja prepreku kako bismo tu istu prepreku mogli da prevaziđemo i da u tom kontekstu nastavimo da radimo. Eto, jedna od takvih jesu organizacioni stručni kapaciteti o kojima sam malopre govorila. Stiče se utisak da potrošačke organizacije nisu dovoljno prisutne u ovoj materiji i da nije zabeležena neka značajnija saradnja sa Komisijom. Mislim da to ne bi bio loš korak.

Sledeća stvar o kojoj želim da govorim jeste i poslovna zajednica koja kao takva, s jedne strane, ima u vidu propise koje mi primenjujemo, ali kao da nije dovoljno uključena u smislu predlaganja nekih novih pravila, mera ili postupaka koje Komisija treba da preduzme kako bi poboljšala stanje u oblasti zaštite konkurencije u Srbiji.

Moj kolega je malopre govorio, gospodine Periću, vi takođe, o delu koji se odnosi na delovanje sudija i na to da je potrebno unaprediti kapacitete suda, pre svega kroz specijalizaciju ovog predmeta. Eto, možda nije loše da razmislimo o ideji da se stvori neka posebna organizaciona celina u vidu specijalizovanog sudskog veća koja će se baviti time i koja bi vama u mnogo čemu pomogla i kasnije kada tumačite same odluke i obaveštenja koja bi onda bila koezistentnija i koja bi bila razumljivija svima onima koji se zapravo ne bave tom temom na način na koji se vi njome bavite.

Pošto nema mnogo vremena, zaključiću sa time da zaštitu konkurencije u Srbiji i na tržištu treba posmatrati kroz neki vid podsticaja malih, mikro i srednjih preduzeća, da se oni kao takvi udruživanjem u klastere zapravo mogu javiti kao jedan konkurent velikim preduzećima koji stvaraju rizik za postojanje opasnosti koje se javljaju u pogledu zaštite konkurencije. Možda je to ono na čemu treba raditi osnaživanjem malih, mikro i srednjih preduzeća, oni imitiraju rad velikih preduzeća i stvaraju neko potpuno drugačije tržište kao uslov za jedno dobro funkcionisanje tržišta u Srbiji. Hvala lepo.

Hvala.

Uvaženi predsedniče, potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje bih postavila Ministarstvu pravde i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Naime, grad Niš se već godinama suočava sa pronalaženjem rešenja za rešavanje problema oko izgradnje azila ili prihvatilišta za pse lutalice kako bi se našlo neko adekvatno rešenje u smislu njihovog zbrinjavanja. U poslednjih par godina broj pasa lutalica na ulicama grada se drastično povećao i ja sam sigurna da bi se građani Niša složili sa mnom da rešavanju ovog problema treba pristupiti što pre, odnosno da mu treba dati prioritet u narednom periodu.

U skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja iz 2009. godine, grad Niš je doneo odluku o postupanju sa psima lutalicama i tada je poverio poslove hvatanja, zbrinjavanja i čuvanja JKP „Mediana“ iz Niša i u tom smislu možda treba razmisliti o tome da su se u odnosu na period iz 2009. godine brojne okolnosti promenile i da možda treba izvršiti određene izmene i dopune zakona ili doneti novi zakon koji bi na jedan sistematičniji način regulisao ovu oblast.

Obavljajući delatnost od opšteg interesa pomenuto komunalno preduzeće prihvata, steriliše, čipuje i, nakon izvršenog tretmana koji ne može trajati duže od 30 dana, vraća pse na ulicu. Mi sada u Nišu imamo prihvatilište koje može da primi najviše 80 pasa, što je daleko ispod potreba za grad veličine grada Niša.

U tom smislu, moram da kažem da je grad pokrenuo jednu dobru inicijativu, odnosno da je došao na jednu dobru ideju i u tom kontekstu Skupština grada Niša usvojila je izmene plana detaljne regulacije za gradsku opštinu Palilula, čime je odlučeno da se prostor kod kazneno-popravnog zavoda u Nišu zapravo prilagodi za izgradnju azila ili prihvatilišta za pse lutalice. Ta izgradnja azila u sklopu kazneno-popravnog zavoda značila bi da se na taj način ostvaruje višestruki opšti interes. Sa jedne strane, na taj način bismo rešili dugogodišnji problem koji imamo sa psima lutalicama u gradu, odnosno sa njihovim zbrinjavanjem, a sa druge strane će se omogućiti licima koja su osuđena, koja se nalaze u kazneno-popravnom zavodu da se starajući o njima zapravo resocijalizuju.

Mislim da je ovo jedna odlična ideja, a na nama je da tu ideju realizujemo, odnosno da je sprovedemo u delo.

U tom smislu, ja ću vas podsetiti na to da je grad Niš zajedno sa JKP „Mediana“, kao i Višim i Osnovnim sudom, potpisalo Sporazum o primeni medijacije u svim onim slučajevima u kojima građani traže odštetu, odnosno naknadu štete za ujede pasa i samo u prošloj godini taj iznos naknade štete je bio preko 10 miliona dinara.

Kao što sam rekla, neki prvi koraci su već pokrenuti i ostalo je još da se okončaju pregovori u pogledu samog definisanja Sporazuma između grada, Ministarstva pravde i kazneno-popravnog zavoda, kao i javno komunalnog preduzeća o kome sam malopre govorila kako bi se definisali svi oni elementi Sporazuma oko izgradnje azila u sklopu kazneno-popravnog zavoda.

Moje pitanje upućujem i jednom i drugom ministarstvu, a u smislu – dokle se stiglo sa definisanjem elemenata samog Sporazuma? Mislim da bi građani Niša bili više nego zadovoljni ukoliko bi se ovo pitanje rešilo što pre, jer se radi o problemu koji je decenijski i koji stvara velike probleme u svakodnevnom funkcionisanju. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, danas ću se u svom izlaganju samo kratko osvrnuti na Sporazum o zajmu između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije, a koji se odnosi na projekat u vezi sa energetskom efikasnošću u iznosu od 50 miliona evra.

Naime, energetska efikasnost u Srbiji, kao uostalom i u svim zemljama zapadnog Balkana, je na niskom nivou ako se uporedimo sa zemljama zapadne Evrope i ona se uglavnom odnosi ne samo na tehničke uređaje, već i na način našeg postupanja u smislu da moramo svesti potrošnju električne energije na minimum, a da pri tom i dalje zadržimo odgovarajući nivo konfora, kako bismo mogli efikasno da obavljamo svakodnevne poslove na koje smo navikli.

Način proizvodnje električne energije ima presudni značaj i uticaj kada je reč o klimi i uopšte životnoj sredini i zato mi moramo sve svoje resurse upotrebiti, odnosno usmeriti ka određenim oblastima. Tu, pre svega, mislim na upravljanje otpadom, otpadnim vodama, zatim, masovnoj energetskoj obnovi zgrada itd.

Složićete se sa mnom da je biti energetski efikasan u 21. veku zapravo stvar kulture, odnosno model ponašanja u svim savremenim evropskim državama, pa tako, primera radi, u Srbiji se potroši dva i po puta više struje od svetskog proseka po jedinici društvenog proizvoda.

Vlada Republike Srbije najavila je za 2021. godinu brojne projekte u ovoj oblasti u iznosu od preko 1,5 milijarde evra, i mislim da je to dobar početak ka rešavanju svih onih pitanja koja se odnose na energetsku efikasnost, a na koje možemo da utičemo konkretnim predlozima i projektima, koje pred sobom imamo.

Pošto nemam puno vremena, samo ću pomenuti da jedan ovakav projekat postoji na nivou grada Niša. Mi smo na to i te kako ponosni. Sredinom prošle godine prihvaćeno je učešće u pripremnim aktivnostima za realizaciju projekta „Unapređenje energetske efikasnosti stambenih zgrada u Nišu“, i on se sprovodi u saradnji za Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a njegova suština jeste unapređenje energetske efikasnosti za oko 40 stambenih zgrada u Nišu.

Ako uzmemo u obzir da Evropska unija vodi računa o tome da ulaže značajna sredstva u energetsku efikasnost kada je reč o zemljama zapadnog Balkana, trebalo bi iskoristiti ove prednosti i ove mogućnosti kako bismo išli u korak sa Evropom u tom pogledu. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo podneo je predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, kao i odredbe člana 2. stav 1. tačka 3) Zakona o sprečavanju korupcije.

Samo ukratko. U kontekstu autentičnog tumačenja kao vida interpretacije zakonskih normi, ona se dešava onda kada je u praksi primena zakona otežana ili iz nekog razloga dođe do nesporazuma u pogledu njegovog tumačenja. Vrlo često se može ćuti u pravnoj teoriji da pribegavanje autentičnom tumačenju odredbi zakona zapravo i nije dobro.

Ja se sa time apsolutno ne bih složila. Naprotiv, ukoliko prilikom primene određenih pravnih pravila, odnosno normi, postoje nedoumice ili neujednačena primena prava, znatno je svrsishodnije pribeći jednom ovakvom autentičnom tumačenju, odnosno razjašnjenju samih pojmova odredbe o kojoj se radi, nego ostaviti pravnu prazninu koja do te mere može biti sporna da dovede u pitanje čak i primenu čitavog jednog zakona.

Zato treba shvatiti autentično tumačenje odredbi kao vid pomoći onima koji zakon primenjuju. S obzirom na važnost i značaj koji ima tumačenje odredbe, one se zapravo donose u istoj pravnoj formi kao i donošenje samih zakona, odnosno o njima se izjašnjavaju poslanici u parlamentu.

Konkretno, kada govorimo o članu 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, navedeno je da je organ poslovođenja univerziteta rektor fakulteta dekana, akademije strukovnih studija predsednik, visoke škole i visoke škole strukovnih studija direktor, da se ovaj organ bira tajnim glasanjem iz reda nastavnika visokoškolske ustanove na period od tri godine, sa mogućnošću jednog uzastopnog izbora, posebno navodeći da se radi o onim licima koja se nalaze u radnom odnosu na neodređeno vreme kod visokoškolske ustanove i sa punim radnim vremenom.

Ovu odredbu treba tumačiti tako da se navedeni organ poslovođenja odgovarajuće visokoškolske ustanove zapravo ne može birati iz redova nastavnika kojima je prestao radni odnos na kraju školske godine u kojoj navršavaju 65 godina života, a zatim im je ugovorom o radu na određeno vreme sa visokoškolskom ustanovom produžen ugovor o radu na određeno vreme najduže do navršenih 70 godina.

Svi ostali bliži uslovi, način razrešenja, nadležnost nalaze se u okviru nadležnosti same visokoškolske ustanove i regulisani su njenim statutom, pa se time neću ni baviti.

Odredbama o dužini trajanja funkcije organa poslovođenja i u prethodnom periodu je izazivala nedoumice i zahtevala je autentično tumačenje, doduše, ne u ovoj konotaciji, ali zapravo je i tada pokazivala da možda nije na jedan odgovarajući i precizan način definisana. Iz tog razloga je 2015. godine Skupština dala autentično tumačenje tadašnjeg člana 54, precizirajući da jedna osoba može biti na funkciji organa poslovođenja najviše dva mandata u toku svog radnog veka, bez obzira da li su oni spojeni ili razdvojeni.

Kako je zapravo zajednica društvena u krugovima visokih škola zahtevala da se da odgovarajuće tumačenje, Ministarstvo prosvete je pokušalo da da svoje mišljenje upravo vezano za ovu odredbu, odnosno član ovog zakona. U tom smislu, navedeno je sledeće: „Izbor organa rukovođenja, odnosno rektora, dekana, direktora na tri godine, sa mogućnošću jednog uzastopnog mandata, treba razumeti tako da se isto lice može birati dva puta uzastopno, a nakon isteka uzastopnih mandata to lice ponovo može biti izabrano tek nakon isteka mandata nekog drugo lica, ali bez mogućnosti ponovnog uzastopnog izbora“.

Kako mišljenje ministarstva nije obavezujuće, iako ministarstvo ima kontrolnu funkciju i zapravo bi trebalo da kontroliše na koji način se sprovode odredbe Zakona u domenu onoga što se nalazi pod njegovom kontrolom, prosto se nekako prirodno nameće zaključak da postoji potreba da se da jedno jasnije razjašnjenje same odredbe 64. i u tom kontekstu mi o istoj danas i raspravljamo.

Autentičnim tumačenjem ove odredbe, na kraju da rezimiram, zapravo nedvosmisleno se precizira da se u svojstvu organa rukovođenja mogu javiti samo ona lica koja se nalaze u stalnom radnom odnosu, odnosno na stalnom radu kod visokoškolske ustanove, tako da eventualno produženje radnog odnosa nakon završene 65 godine života ugovorom na određeno sa visokoškolskom ustanovom zapravo nema uticaja, odnosno ne stvara mogućnost za obavljanje funkcije organa poslovođenja. Mislim da je to suština samog autentičnog tumačenja ove odredbe.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije takođe je podneo i Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. stav 1. tačke 3) Zakona o sprečavanju korupcije, kako bi se izbegle nedoumice onda kada dođe do primene samog ovog člana zakona prilikom određivanja na koga se zapravo javni funkcioner odnosi, kako bi se u tom kontekstu mogli sprovesti i sve one obaveze koje po zakonu proizilaze kada izgovorite reč javni funkcioner, odnosno kada se bavite jednim takvim poslom koji vas na to obavezuje.

Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, javni funkcioner je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti. Ovu odredbu koju danas tumačimo treba tumačiti tako da se odnosi i primenjuje na ona lica koja su neposredno birana pre svega od strane građana, zatim lica koja bira, postavlja ili imenuje Narodna skupština, predsednik Republike, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vlada Republike Srbije, Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine, Vlada Autonomne pokrajne i organi jedinica lokalne samouprave.

Zašto je važno da preciziramo pojam javnih funkcionera? Znate, u vreme u kome se o javnim funkcionerima i javnim funkcijama govori i više nego ikada, u vreme kada je nizom zakona propisana obaveza pribavljanja brojnih informacija ne samo o imovini, nego i mnogih drugih informacija o onima koji obavljaju javnu funkciju, odnosno spadaju u kategoriju javnih funkcionera, mislim da je jasno tumačenje ovog pojma i više nego neophodno i iz tog razloga mislim da je autentično tumačenje jedne ovakve odredbe zapravo pravi potez koji u ovom trenutku treba učiniti.

Vlada Republike Srbije je tokom 2020. godine pokazala jasnu političku volju i nedvosmislenu posvećenost u borbi protiv korupcije i ja sam sigurna da će se ona nastaviti i u ovoj godini, pa je tako tokom prethodnih godina usvojen set antikorupcijskih zakona i oni predstavljaju jedan fantastičan pravni mozaik u smislu antikoruptivnog ne samo preventivnog nego i represivnog delovanja u svim onim slučajevima u kojima postoji potreba za zaštitom ne samo građana nego i javnog interesa u pogledu svih onih informacija koje treba posedovati o javnim funkcionerima.

U tom smislu, pomenula bih Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji je stupio na snagu marta 2020. godine sa odložnim uslovom primene, odnosno onaj koji će početi sa svojom primenom marta ove godine.

U svakom smislu, pravni okvir kada govorimo o antikorupcijskom delovanju zapravo jeste na jednom zadovoljavajućem nivou, a to su verifikovala i stručna tela Evropske unije. Mi smo tako kao zemlja u jednom prethodnom periodu više nego ikada ojačali ne samo svoj represivni mehanizam kada je u pitanju korupcija, nego i preventivno delovanje i sve to doprinelo je do činjenice da Srbija od 2019. godine više nije na listi tzv. globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je reč o borbi protiv korupcije, prema izveštaju o usklađenosti sa GREKO preporukama, odnosno preporukama Radnog tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, koji su usvojeni na zasedanju tog tela krajem marta 2019. godine.

Poslednji, odnosno drugi izveštaj o usklađenosti sa navedenim GREKO preporukama objavljen je 26. novembra i on zapravo prikazuje konkretne iskorake, odnosno napretke u poređenju sa izveštajem koji je prethodno bio podnet i mislim da zapravo to pokazuje da Srbija jeste na jednom dobrom putu kada je reč o usklađivanju i poštovanju svih onih preporuka koji se od strane relevantnih evropskih institucija stavljaju kao obaveza.

Godine 2019. usvojen je novi Zakon o sprečavanju korupcije koji je takođe usaglašen sa navedenim preporukama i on je zamenio dotadašnji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i on predstavlja neku bazu, odnosno osnovni krovni antikoruptivni zakon i on je stupio na snagu 1. septembra 2020. godine i nesumnjivo je da će pružiti ne samo zaštitu javnog interesa, nego i smanjenje rizika od nastanka korupcije svuda gde se ona pojavljuje u nekom vidljivom obliku.

Sistem uspostavljen na osnovu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije čija je primena počela od 1. marta nesumnjivo daje rezultate, tako da u jednoj sveobuhvatnoj analizi možemo reći da Srbija zaista ima jedan dobar set antikoruptivnih zakona, ostalo je samo da ih primenjujemo onako kako piše, odnosno da im dozvolimo da oni u praksi zažive kako bi imali i svoj efekat.

Na osnovu svega napred navedenog može se očekivati da će i Agencija za borbu protiv korupcije na mnogo bolji način moći da kontroliše istinitost prijave imovine kada je reč o funkcionerima i ne samo to, moći će da sprovede i odgovarajuće analize u smislu rizika od pojave korupcije i da na njih preventivno deluje, kako kasnije ne bi morale da se primenjuju represivne mere.

Složićete se sa mnom da za donošenje dobrih propisa nije neophodno samo to da imamo odgovarajuće pravnotehničko znanje, odnosno znanje iz pravnotehničke metodologije i ja bih tu pokušala da ovo autentično tumačenje odredbi zapravo povežem sa tumačenjem prava. Tu ne mislim samo na tumačenje nacionalnog zakonodavstva, već i na tumačenje komunitarnog prava, odnosno prava Evropske unije.

Evropska unija je u tom kontekstu vrlo jasna. Ona na najneposredniji i najzahtevniji način u svim fazama angažovanja zemalja nečlanica Evropske unije zahteva od njih da domaći pravni sistemi u potpunosti budu usklađeni sa terminologijom, odnosno sa pravom Evropske unije i tu je zahtev Evropske unije nesumnjiv i na eksplicitan način i izražen. To praktično znači da Evropska unija prilikom proveravanja ispunjenosti uslova Srbije u pogledu pravosuđa i uopšte prava vodi računa o tome kako su upotrebljeni termini, kako su upotrebljeni izrazi i fraze i sve ovo može biti od velikog značaja, pa i samo razjašnjenje pojedinih odredbi zakona o kojima danas govorimo zapravo može se tretirati kao vid jednog dobrog pristupanja samom tumačenju našeg prava, odnosno prava Evropske unije i usklađivanja sa njim.

U tom kontekstu, u kontekstu segmenta prevođenja imamo tzv. evronim kao posebnu bazu termina koji su upravo nastali prevođenjem termina pravnih tekovina Evropske unije i to je jedna baza koja na jedan sveobuhvatan način podrazumeva sve one izraze, izreke i sve one termine koji postoje u komunitarnom pravu, a koje mi možda u našem pravnom sistemu nemamo, ali ga moramo prilagoditi time što ćemo se jasno i precizno izražavati prilikom donošenja zakona.

Upravo autentično tumačenje koje na ovaj način radimo, a koje izaziva nedoumice treba shvatiti kao vid posvećenosti naše zemlje da se što pre priključi Evropskoj uniji i da u tom kontekstu odgovori svim izazovima koji se pred njom nalaze.

Na kraju, kako je bezbedan život građana kao i borba protiv korupcije i kriminala jedan od prioritetnih programskih načela Socijaldemokratske partije Srbije, glasajući za usvajanje autentičnih odredbi ovog zakona Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića zapravo realizuje ono za šta je obećala da će se zalagati. U tom smislu najavljujem da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predloge navedenih autentičnih tumačenja. Hvala.

Poštovani predsedniče, predstavnici VSS, koleginice i kolege narodni poslanici, u skladu o Zakonu o sudijama, u vezi sa odlukom o broju sudija u sudovima, VSS dostavio je Skupštini predloge odluka za izbor sudija upravnog i privrednog suda, a koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Shodno odluci o broju sudija u sudovima, utvrđeno je da upravni sud ima predsednika i 50 sudija sa sedištem u Beogradu, a funkcioniše kroz postojanje tri odeljenja van sedišta u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Iako je procedura izbora sudija vrlo jasna i precizno je definisana, mislim da ne smeta da ponovimo da Narodna skupština bira na predlog VSS sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, sa mandatom na period od tri godine. Po Zakonu o sudijama, za sudije upravnog suda može biti izabrano lice koje je državljanin Republike Srbije, a koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, naravno, ima položen pravosudni ispit, završen pravni fakultet, ima 10 godina radnog iskustva u pravnoj struci po polaganju pravosudnog ispita i ono što je možda najvažnije jeste da je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije.

Visoki savet sudstva, kao što ste mogli da vidite u obrazloženju, Predloga odluke je vrlo jasno i taksativno naveo koji su to postupci koji su sprovedeni prilikom samog izbora predloženih sudija i mislim da u tom smislu nema smetnji da ove odluke, predlozi odluka budu usvojeni nakon razmatranja na današnjoj sednici Skupštine Srbije.

Međutim, ja bih iskoristila ovu priliku da se ukratko osvrnem na aktuelne probleme koji se pojavljuju u srpskom pravosuđu, kao i na ono što prioritetno treba rešavati u tom smislu, posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da je razvoj pravosuđa predstavljen kao jedan od ključnih, strateških prioriteta Vlade Republike Srbije.

Veoma često može se čuti termin neefikasno sudstvo, stvarajući time jednu potpunu pogrešnu sliku o tome da zapravo efikasnost sudstva zavisi i isključivo samo od nezavisnosti sudija. Naprotiv, mislim da efikasnost sudstva u velikoj meri zavisi i od činilaca koji u okviru svako svoje delatnosti treba da izvrši, kako bi sudije mogle da rade nezavisno i kako bi sudstvo bilo na kraju efikasno.

Tu mislim na tužilaštvo, na inspekcijske organe, na policiju itd.

Kao odgovor na pitanje, koji su to još problemi koje imamo u pogledu pravosuđa u Srbiji, mislim da tu treba izdvojiti i neodgovarajući ili neusaglašene zakone koje to intenzivnim radom, evo Skupština pokušava da uskladi, kao i neravnomerno opterećenošću sudova i sudija i odsustvo odgovarajućeg stručnog usavršavanja sudija. Mislim da je lični rad svakoga od sudija, i te kako važan i da usavršavanje u bilo kom poslu kojim se bavite, pa i sudskim poslom, zapravo jeste ključ uspeha svakog od sudija, pojedinačno.

Osim navedenog, lično smatram i da stalnost sudijskog poziva može biti od izuzetne važnosti za uspostavljanje jedne harmonije u pogledu samog vođenja postupka i da kao takva ona mora biti zakonom garantovana, ali sa druge strane da mora imati i taksativno navedene slučajeve u kojima isti može biti razlog za njegov prestanak.

Svedoci smo da smo u prethodnih 10 godina, Srbija kao zemlja jeste dosta radila u pogledu reformi samog pravosuđa i reformskih procesa i oni su u velikoj meri, može se tako reći, uslovili i poteškoće u smislu funkcionisanja sudova, a tu pre svega mislim na premeštaj predmeta iz jednog u drugi sud, zbog nove organizacije, ali je sve to imalo jedan jedinstveni cilj, a to je da nova organizacija sudova može da iznese sav teret tih reformi u smislu unapređenja i otklanjanja nedostataka u radu samih sudova.

Još jedan od problema koji se u sudovima veoma često javlja i koji se takođe često pominje jeste postojanje nerešenih starih predmeta i predugo trajanje postupaka.

Ja bih tu pomenula izreku koja je pravnicima vrlo poznata, a ona kaže – ko brzo sudi, žuri da se kaje.

Ja mislim da suština pravosuđa nije u brzini. Brzina se očekuje od nekih drugih organa koji svojim brzim postupcima, zapravo brzim reagovanjem mogu usloviti dalje u nizu efikasno postupanje samih sudova.

To nije opravdanje za postojanje starih predmeta, to nije opravdanje za odugovlačenje pojedinih predmeta, ali može biti jedan od uzroka koji uslovljavaju malopre pomenutu neefikasnost sudova.

Ja bih tu navela jedan primer, pošto dolazim iz Niša, primer Apelacionog suda u Nišu, koji već nekoliko godina unazad ispunjava u potpunosti svoj program rešavanja starih predmeta.

U Nišu nema, kada govorimo o Apelacionom sudu, starih predmeta, ako računamo trajanje postupaka od trenutka njihovog prijema, do njihovog konačnog rešavanja. Ne mogu da kažem da je takva situacija i u drugim niže stepenim sudovima, kada govorim o Nišu, ali je upravo iz tog razloga, Apelacioni sud preuzeo odgovornost za rešavanje tih starih predmeta u okviru, na nižim nivoima, kako bi im pomogao da prevaziđu sve one probleme koje imaju i njihovom rešavanju i mi sa ponosom možemo da kažemo da su rezultati jednog takvog postupanja dobri.

Sada u osnovnim sudovima u Nišu, u velikom broju osnovnih sudova u Nišu, nema starijih predmeta od četiri godine računajući od trenutka podnošenja inicijalnog akta i mislim da je to jedna dobra stvar i da je treba pohvaliti.

Tačno je da u Višem sudu u Nišu imamo drastično povećan broj predmeta u radu i on može biti posledica priliva većeg broja predmeta, ali bih ja tu pomenula i postojanje repetitivnih sporova.

Tu mislim na one masovne sporove koji se pojavljuju kao vrsta nekog novog spora sa kojim se sudovi do tada nisu suočavali, koji prosto imaju svoj neizvestan kraj. Postoji mogućnost njihovog rešavanja i oni se rešavaju na uobičajen zakonom predviđen način, ali se njihovo okončanje, prosto, ne može u napred predvideti. Mislim da je to stvar o kojoj treba voditi računa i na koju se treba osvrnuti prilikom pronalaženja načina za bolje funkcionisanje sudova u smislu rasterećivanja od starih predmeta.

Još jedan od aspekata koje treba pomenuti u kontekstu unapređenja efikasnosti sudova jeste ujednačavanje sudske prakse i ona se vrlo često javlja u ciklusima, a za to postoji više razloga.

Svi mi koji se bavimo pravnom strukom znamo da je anglosaksonski pravni sistem najvećim delom upravo zasnovan na sudskoj praksi i da njihove sudske odluke u velikoj meri zavise od toga kako je postupanje sudija u istim ili sličnim situacijama bilo i ono im pomaže da se stvori neka ujednačena pravna praksa i kao takva stvara jednu pravnu sigurnost i kod onih koji pravo i pravdu potražuju na sudu.

Naime, donošenjem novih ili izmenama postojećih zakona nesumnjivo je da se aktuelizuje potreba za usaglašavanjem spornih pitanja, što zbog toga što se pojedini zakoni donose prebrzo, zbog neophodnosti hitnog reagovanja usled određenih društvenih događaja ili usled izmena postojećih zakona koji u sebi sadrži određene pravne praznine koje u tom trenutku nisu mogle biti uočene.

Pomenula bih i pojavu potpuno nove vrste sporova, koje, zapravo, prirodno i nemaju odgovor od strane sudske prakse, jer se sudska praksa sa njima nije susrela i nema odgovarajući odgovor na njih, a samim tim to otežava i rešavanje pojedinih spornih pravnih pitanja. Lično mislim da postoji dosta mehanizama za ujednačavanje sudske prakse i da ona može biti jedan od načina na koji ćemo mi usaglasiti postupanje svih sudija u istim ili sličnim postupcima i da će ona stvoriti veću pravnu sigurnost na nivou cele države.

Moram da pomenem i doprinos Visokog kasacionog suda u tom kontekstu, kao i njegovih odluka i zaključaka sa njegovih sednica, sednica odeljenja prilikom ujednačavanja sudske prakse, oni mogu biti dobar pokazatelj da, zapravo, probleme možemo rešavati tamo gde im je i mesto.

Dakle, postoji potpuno dovoljan broj mehanizama za usaglašavanje spornih pravnih pitanja i ujednačavanja sudske prakse. Na kraju krajeva, nije neophodno da institucionalizujemo potrebu sudija da sednu i da se dogovore oko toga kako će određeno pravno pitanje rešiti, da zauzmu određeni stav i da ga shodno tome i primenjuju, odnosno spuste na niže nivoe.

Na kraju, u kontekstu efikasnosti sudova treba pomenuti institut mirnog rešavanja sporova, posebno radnih sporova. To jeste institut koji je kod nas relativno nov, mogu da kažem.

Evo, navešću jedan primer. Niš kao regionalni centar, kao univerzitetski grad, kao grad od blizu 300.000 stanovnika u nedavno sprovedenoj anketi utvrđeno je da veliki broj subjekata, zapravo, uopšte nema potrebu da sporove rešava mirnim putem, što zbog toga što se boji posledica, nedostatka poverenja u institucije, kao i njihovu pravičnost prilikom odlučivanja.

Podsetiću vas da Niš kao regionalni centar učestvuje u ukupnom BDP-u države sa oko 5%, odnosno BDP okruga sa 84% i poražavajuća je činjenica da čak 80% subjekata, zapravo, i nema nameru da određeni spor reši pre nego što zapravo postane spor, odnosno da određeni problem reši mirnim putem.

Mislim da bismo radom na informisanju subjekata u tom kontekstu mogli dosta da postignemo, u velikoj meri rasteretili pravosuđe, rasteretili sudove nekih postupaka koji se prosto dešavaju u svakodnevnoj praksi i vrlo su učestali, a opterećuju sud više nego što je to potrebno.

I na kraju, ja ću vam reći da će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržati predloge navedenih odluka uz jednu izreku, za koju se nadam da će nam biti vodilja u radu suda u nekom narednom periodu, a to je da zakoni jesu opasni kada zaostaju za životom ali postaju još opasniji onda kada žele da mu prednjače. Hajde da mu ne prednjačimo. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, ministri sa svojim saradnicima, ja ću se danas osvrnuti na Predlog zakona koji se odnosi na Ugovor o zajmu i u tom smislu ovim Predlogom zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu zaključenim između Vlade Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, omogućava se realizacija prve faze izgradnje autoputa E-80 Niš-Merdare, odnosno konkretno deonica Niš-Pločnik.

Za Srbiju je i te kako važno da se uključi u izgradnju navedene saobraćajne infrastrukture i da omogući ne samo našoj zemlji, već i zemljama u regionu, da se međusobno povežu i da ispolje sve pozitivne efekte održivog razvoja, a koji se samo uzajamnom i međusobnom saradnjom mogu postići i upravo je realizacija jednog ovakvog projekta korak napred ka tom cilju.

Autoput Niš-Merdare je, i dalje Priština, jedan je od projekata koji su predloženi u okviru Berlinskog procesa koji je, zapravo, predstavljen u diplomatsku inicijativu pokrenutu 2014. godine od strane nemačke kancalarke Angele Merkel sa ciljem da se podrži jedna mirna, stabilna i demokratska budućnost Zapadnog Balkana i da se unaprede regionalna saradnja i dalje evrointegracije u ovom regionu.

Takođe, izgradnja ovog autoputa omogućiće Srbiji izlazak na albansku luku Drač, na Jadranskom moru i na taj način, praktično, će se povezati oko pola miliona građana Srbije koji žive u Topličkom, Nišavskom, odnosno Pirotskom okrugu.

Dalje, povezivanjem između Beograda i Prištine na ovaj način šalje se poruka da zapravo postoji mogućnost da društva koja su međusobno u izvesnom sukobu jednog dana dođu do prevazilaženja tih problema, odnosno da prevaziđu međusobne sukobe i uzajamne nesuglasice i da postignu rezultate koji će na kraju ići u prilog koristi jedne i druge strane i na kraju krajeva postići razvoj Zapadnog Balkana i podići ga na jedan potpuno viši nivo u odnosu na onaj na kome se on sada nalazi.

To će uzročno-posledično uticati i na trgovinsku razmenu u ovom delu Srbije, kao i između ova dva regiona, što na širem planu direktno može uticati i na ekonomske prilike kako u našoj zemlji, tako i u zemljama u regionu.

Beograd i Priština, kao što je svima nama poznato, intenzivno pregovaraju o normalizaciji odnosa, a izgradnja autoputa može se posmatrati kao jedan od elemenata koji će tu normalizaciju odnosa svesti na jedan odgovarajući nivo, odnosno podstaći tu saradnju i u tom smislu autoput Niš-Merdare nije samo važan za razvoj privrede i povezivanje okruga, već je važan i sa jednog političkog aspekta i može se zapravo smatrati kao neka vrsta inicijative da se Srbija zapravo dovede do odgovarajućih rezultata kada je reč o odnosu sa Prištinom.

Trasa budućeg autoputa koja ide od Merošine, koja se nalazi u Nišavskom okrugu i dalje prema Topličkom okrugu, pored Prokuplja, Beljoljina, Pločnika, Kuršumlije i dalje do Merdara iznosi 77 kilometara i u tom smislu mislim da je vrlo važno da ovu trasu autoputa iskoristimo za sve političke potencijale koji postoje na ovoj deonici. Jedan od njih je Kuršumlijska banja, zatim Đavolja varoš, malopre je koleginica Snežana o tome govorila, zatim lokalitet Vinčanske kulture – Pločnik, za koji se smatra da po nekim podacima zapravo predstavlja najstarije metološko mesto na svetu i u tom smislu možda ne bi bilo loše iskoristiti ga za neki turistički potencijal u našu korist.

Na kraju, ovo je praktično put koji povezuje dva regiona Evrope i on predstavlja deo Mini Šengena, što znači da je deo i jednog ekonomskog i političkog paketa razvoja rešenja odnosa na Zapadnom Balkanu, odnosno između regiona na Zapadnom Balkanu.

Iako dolazim iz Niša, Toplički okrug je samo par desetina kilometara udaljen od njega. Naime, u Toplici živi više od 80 hiljada ljudi, a blizu šest hiljada je nezaposleno i zato izgradnju ovog dela autoputa, odnosno ovog autoputa treba posmatrati kao jednu razvojnu šansu ne samo za stanovnike Topličkog okruga, nego i za opštinu Merošina koja spada u Nišavski okrug i tu pre svega mislim na novo zapošljavanje kroz angažovanje stanovnika iz ovog dela Srbije na izgradnji autoputa, ali i zbog dolaska novih investitora koji će možda lakše, odnosno bolja saobraćajna infrastruktura ovim putem i privući.

Posle izgradnje Koridora 10 sa jedne strane i autoputa E80, o kome danas govorimo, sa druge strane Niš se povezuje i sa Jadranskim morem i postaje prava balkanska raskrsnica, što zapravo on strateški i jeste i kada imamo jednu ovakvu povezanost i Niša i Prokuplja, odnosno dva veoma važna okruga na jugu Srbije na taj način autoput prolazi ne samo pored Merošine, već i pored Oblačinskog jezera. Uz korišćenje prirodnih potencijala koji postoje u ovom delu Srbije, s obzirom na to da je ovaj deo i te kako bogat višnjom, onda mi zaista možemo reći da izgradnja ovog autoputa može stvoriti višestruku korist u svakom mogućem smislu za stanovnike ova dva okruga.

Uprkos nesumnjivom značaju koji ima izgradnja autoputa E80 moram da pomenem i to da je ostao i veliki broj kapitalnih infrastrukturnih projekata koji se odnose na jug Srbije, a koji treba u nekom narednom periodu rešiti i mislim da smo mi u rešavanje tih problema krenuli, ali možda treba intenzivirati rad na njima. Tu pre svega mislim na izmeštanje pruge iz gradskog jezgra i izgradnju obilaznica preko grada, zatim završetak projektne dokumentacije postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, mislim da će vam Nišlije na tome biti vrlo zahvalne, zatim otvaranje izlaza na autoput iz Niške banje.

Sve su to stvari o kojima moramo razgovarati i koji će pre ili kasnije u velikoj meri uticati na kvalitet i standard života građana na jugu Srbije.

Nisam planirala da danas govorim o temi koja se odnosi na kulturu imajući u vidu to da je moja koleginica Nataša lepo obrazložila i argumentovala sve ono što se tiče zakona o kome danas raspravljamo, a koji se odnosi na oblast kulture, ali ja ću samo iskoristiti ovu priliku da prosto podsetim na to da Niš ima jednu od najboljih lutkarskih pozorišta ne samo u Srbiji, već i u ovom delu Balkana, odnosno Evrope i mislim da je jako važno, a zamoliću ministarku da u nekoj svojoj agendi za narednu godinu posveti pažnju ovom pozorištu iz razloga što ljubitelji pozorišta i te kako znaju da cene dobar rad.

Takođe, ovom prilikom bih sugerisala na to da možda nije loše da se napravi neki plan boljeg funkcionisanja Akademskog pozorišta u Nišu. Tu zapravo sede mladi ljudi koji veruju u ono što rade i odatle kreće jedan potpuno novi nivo kulture koji će jednog dana stvoriti generacije koje će izgraditi prave društvene vrednosti koje će znati da taj vaš trud i rad iskoriste na pravi način. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru predloga odluka o kojima danas raspravljamo najpre bih pomenula prioritete Vlade u pogledu samog funkcionisanja pravosuđa kao samostalne grane vlasti.

Naime, razvoj pravosuđa predstavlja jedan od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije i podrazumeva jedan trajan proces modernizacije i usklađivanja pravosuđa sa potrebama i države i društva, a u cilju obezbeđenja jedne vladavine prava i povećanja pravne sigurnosti, kao i u svakoj drugoj zemlji tako i u Srbiji.

Razvoj pravosuđa obezbeđuje doslednu primenu principa podele vlasti u jednom demokratskom društvu u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Nezavisno, nepristrasno, odgovorno, stručno i efikasno pravosuđe neophodno je za funkcionisanje svakog društva, pa i našeg, i zato je njegova modernizacija kroz neka kreativna normativna rešenja, koja će, pre svega, biti primenjiva, kao i otvaranje ka javnosti, jedini je odgovor na visoki stepen kompleksnosti i dinamičnosti društvenih odnosa savremenog sveta u kome se nalazimo.

To podrazumeva i da nosioci pravosudnih funkcija i zaposleni u pravosuđu raspolažu odgovarajućim kompetencijama, znanjima i veštinama, a kako bi obezbedili punu primenu načela zakonitosti i predvidivosti u postupanju, uz istovremeno korišćenje savremenih metoda rada kroz primenu informacione i komunikacione tehnologije, a koji su neophodni za delotvoran, efikasan i ekonomičan rad svakog pravosuđa.

Svi navedeni aspekti trebalo bi da dovedu do povećanja poverenja građana u pravosudne institucije, da omoguće privlačenje i zadržavanje stranih investicija u Republici Srbiji kroz razumljive propise koji će se efektivno primenjivati, čime se garantuje delotvorna zaštita njihovih zakonitih interesa i obezbeđuje pravna sigurnost.

Takođe, dalje unapređenje srpskog pravosuđa potrebno je usmeriti u pravcu usvajanja najviših evropskih standarda, uz istovremeno uvažavanje pravne tradicije Republike Srbije.

U prethodnih 10 godina Republika Srbija je prolazila kroz brojne reformske procese u oblasti pravosuđa. Na primer, izmene i unapređenje i sprovođenje normativnog okvira u oblasti pravosuđa, racionalizacija mreže sudova u januaru 2014. godine, zatim preduzimanje mera radi skraćivanja dužine trajanja postupaka i smanjenje ukupnog broja nerešenih predmeta, posebno onih starih predmeta koji već dugi niz godina ostaju nerešeni, zatim uspostavljanje mehanizama za alternativno rešavanje sporova, ja moram da kažem da medijacija ima i te kako dobar odziv, kako od strane stranaka, tako i na rešavanje, odnosno krajnji ishod samih sporova, kao i jačanje dostupnosti pravosudnih institucija i velike transparentnosti u njihovom radu.

Podsetiću da smo od 1. januara 2014. godine počeli sa primenom nove mreže sudova koja podrazumeva novu organizaciju sudova na sudove opšte i posebne nadležnosti i od tada do danas kontinuirano se radi na unapređenju i otklanjanju nedostataka u okviru svakog od sudova opšte, odnosno posebne nadležnosti.

Danas se pred nama, između ostalog, nalazi i Predlog odluke o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, a koji je podneo Visoki savet sudstva. Ja ću podsetiti da ovaj Visoko savet sudstva je konstituisan 6. aprila 2009. godine i ima 11 članova. Cilj njegovog postojanja jeste stvaranje nezavisnog i samostalnog organa kojim će se obezbediti i garantovati nezavisnost i samostalnost i sudija, ali i sudova.

U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za pravosuđe, predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao i članovi po položaju, ali i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština u skladu sa zakonom.

Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorija AP i dva ugledna i istaknuta pravnik sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.

Kada govorimo o VSS, pomenula bih Projekat EU „Za Srbiju, podrška VSS“ finansiran od strane EU i implementiran od strane Nemačkog društva za međunarodnu saradnju i Ministarstva pravde. Projekat je imao za cilj da doprinese napretku sistema pravosuđa u Srbiji i vladavini prava, u skladu sa zahtevima pridruživanju EU i trajao je od 15. oktobra 2018. do 15. oktobra ove godine. Prioriteti koje je ovim projektom trebalo ostvariti svakako su osnaživanje, nezavisnost, odgovornost i transparentnost pravosuđa u radu, jačanje kapaciteta Saveta, kao i njihovih radnih tela, jačanje kapaciteta Administrativne kancelarije Saveta za pružanje efektivne i efikasne stručne administrativno-tehničke i druge podrške u Savetu, kao i podrška realizaciji ciljeva i zadataka samog Saveta, a koji su definisani u njihovim strateškim dokumentima.

Kako se uticaj pandemije u velikoj meri odrazio i na funkcionisanje samih sudova, a u situaciji u kojoj je veliki broj sudija bio preopterećen kako starim predmetima koje još uvek nije mogao da reši, mislim da je pandemija virusa samo dodatno pogoršala stvari u tom kontekstu. U tom smislu, 16. novembra ove godine donet je plan otklanjanja posledica u radu sudova nakon okončanja proglašenja vanrednog stanja. Plan predviđa niz opštih, pojedinačnih i posebnih mera koje treba izvršiti do kraja godine, kako bi se sanirale posledice korona virusa u delu pravosuđa. Sprovešće ga radna grupa, koja najpre ima zadatak da odredi mere da se sudski postupci ubrzaju onoliko koliko je to moguće, kako bi se do kraja godine normalizovalo stanje u sudovima, a broj predmeta smanjio na onaj nivo koji je postojao 2019. godine.

Radna grupa je formirana uz podršku i u okviru Projekta EU „Za Srbiju“, odnosno podrška Visokom kasacionom sudu i Projekta Agencije za međunarodni razvoj, vladavina prava. Prednost je svakako u rešavanju ovih sporova imaće hitni, prioritetni i stari predmeti. Plan predviđa, ne samo opšte mere o kojima sam sada govorila, već podrazumeva i pojedinačne mere koje predsednici sudova mogu da sprovedu kako bi anulirali posledice korona virusa u smislu hitnosti i načina rešavanja samih postupaka.

Zatim, insistiraće se na korišćenju elektronskih oglasnih tabli i elektronske prodaje u izvršnim postupcima, naravno, u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Prosto, moramo se prilagoditi novonastaloj situaciji i da pokušamo da način funkcionisanja sudova prilagodimo situaciji u kojoj se sada nalazimo usled korona virusa.

Dalje, uz podršku Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji, kao i delegacije EU, u narednom periodu potrebno je intenzivirati razgovore u pogledu zajedničkih planova usmerenih ka jačanju nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa uopšte. Mi se trenutno nalazimo na putu donošenja nekih veoma važnih ustavnih reformi u cilju jačanja nezavisnosti, nepristrasnosti, ali i većoj transparentnosti samog pravosuđa i to bi trebao da bude naš zajednički prioritet u nekom narednom periodu.

Kako je vladavina prava jedan od ključnih argumenata u predpristupnim pregovorima Srbije, mi se moramo fokusirati na smanjenje broja starih predmeta, na ujednačavanje sudske prakse koja će stvoriti neku vrstu pravne sigurnosti, ali i na usvajanje izmena relevantnih pravosudnih zakona koji su neophodni kako bi se unapredile garancije sudske nezavisnosti.

Na kraju, pomenula bih i to da je u poslednjih šest godina EU pružila punu podršku vladavini prava i reformi pravosuđa u Srbiji, ali i unutrašnjim poslovima, u vrednosti od preko 163 miliona evra. Samo za sektor pravosuđa EU trenutno finansira tekuću pomoć pravosudnim reformama u iznosu od 13,5 miliona evra.

Kako je Vlada Srbije početkom jula ove godine usvojila novu strategiju razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine, ali i revidirani akcioni plan za poglavlje 23, na nama je samo da preduzmemo sve one mere koje nam stoje na raspolaganju kako bismo poboljšali efikasnost kroz sva ova dokumenta koja smo doneli i koja će nam u tome pomoći. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, potpredsednici, članovi Vlade sa svojim saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarka, pre nego što svoje izlaganje usmerim ka setu predloženih zakona, istakla bih sledeće.

Naime, kada smo 2012. godine, kao koleginice narodne poslanice, zajedno učestvovale u formiranju Ženske parlamentarne mreže, sećate se da smo kao uzor imali Republiku Finsku i način i model funkcionisanja u Finskoj kao jedan model koji smo prosto želeli da primenimo i u našem parlamentu.

Takođe, složićete se sa mnom, možda smo bili malo skeptični u pogledu mogućnosti da li ćemo u toj meri zaista moći da ostvarimo veće učešće manje zastupljenog pola na javnim funkcijama i na onim mestima koja zapravo jesu mesta na kojima se odlučuje. Evo, mi danas imamo najbolji primer da to jeste moguće i da smo tada, uz veliku podršku svih kolega i koleginica narodnih poslanika, zapravo i uspeli u svojoj nameri.

Jedna od takvih bitnih tema o kojima svakako treba razgovarati jeste upravo javni sektor i zato danas razgovaramo o setu propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru. Njihovo donošenje, kako smo mogli da čujemo u prethodnim izlaganjima narodnih poslanika, jeste neophodno kako bi se u narednom periodu omogućila jedna potpuna implementacija svih propisa o platama koji se vezuju na ovaj glavni, odnosno krovni zakon u javnom sektoru, a to podrazumeva intenzivnu saradnju svih onih učesnika koji zapravo mogu imati bilo kakvu vrstu udela u kreiranju načina na koji će ovaj sistem uopšte funkcionisati.

Sve ovo bilo je značajno otežano tokom 2020. godine zbog pandemije korona virusa, koja nas je u mnogo čemu poremetila, pa između ostalog i u sprovođenju jednog ovako važnog zakona.

Svoje izlaganje ću početi kratkim osvrtom na Zakon o izmenama Zakona i sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru kao sistemskim, odnosno bazičnim zakonom, kojim su zapravo navedeni rokovi za početak njegove primene, ali i primene ostalih posebnih zakona koji se na njega oslanjaju, a kojima se uređuju plate, naknade plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Zakon o sistemu plata u javnom sektoru kao krovni zakon kojim se određuju okvir, principi i elementi za obračun zarada u javnom sektoru usvojen je još februara 2016. godine i tada je planirano da se tokom 2016. godine usvoje zakoni kojim bi se prilagodile zarade u javnim službama, lokalnim samoupravama i autonomnoj pokrajini, kao i u javnim službama. Zatim, plan je bio da se tokom 2017. godine izvrši usklađivanje zarada državnih službenika, odnosno 2018. godine u policiji, vojsci i sektoru bezbednosti. Tako bi praktično bili pokriveni svi oni sektori koji kao svoju bazu imaju ovaj zakon. Predloženom izmenom ovog zakona pomera se rok početka primene na 1. januar 2022. godine.

Dalje razloge za donošenje Zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima treba tražiti, ministarka je to na početku i obrazložila, u potrebi za odlaganjem primene zakona u delu koji propisuje obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla. Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji je stupio na snagu 1. januara 2019. godine, propisana je obaveza sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme usled privremeno povećanog obima posla, počev od 2021. godine.

Taj rok je tada, u tom trenutku, naveden kao razlog, odnosno kao vremenski period u kome bi državni organi od stupanja na snagu zakona pa sve do njihove primene u tom delu zapravo mogli da uspostave jedan jedinstveni sistem i evidenciju kandidata sa izbornih listi koji su učestvovali u javnom konkursu i koji su ispunili tražene uslove za izbor i koji bi, na kraju krajeva, mogli da se uključe u proces rada na određeno vreme bez sprovođenja konkursnog postupka, u cilju efikasnijeg popunjavanja radnih mesta.

Kako smo prethodne dve godine od stupanja na snagu ovog zakona do danas, zbog uslova kontrolisanog zapošljavanja koji proističu iz Zakona o budžetskom sistemu i propisa kojima se ograničavao broj zaposlenja odnosno maksimalni broj zaposlenih u javnom sektoru, nismo bili u mogućnosti da sprovedemo dovoljno konkursnih postupaka koji bi omogućili prijem zaposlenih na određeno vreme usled povećanog obima posla i s tim u vezi nije sačinjena jedinstvena evidencija koja bi kao takva mogla da posluži za način sprovođenja ovog zakona počev od roka koji je u njemu određen.

Iz navedenih razloga, predlaže se da se kao početak primene obaveznosti sprovođenja konkursa za prijem na određeno vreme zbog privremenog povećanja obima posla utvrdi 1. januar 2023. godine.

Set navedenih izmena propisa o platama zaposlenih u javnom sektoru treba posmatrati uvažavajući činjenicu da je usled brojnih faktora izazvanih korona virusom bilo gotovo nemoguće sprovesti iste, počev od januara 2021. godine. Takođe, smatram da je vrlo važno istaći činjenicu da je ukupan broj zaposlenih u državnom sektoru, konkretno kada govorimo o Srbiji znatno manji u odnosu na broj zaposlenih u javnom sektoru ako pogledamo podatke centralne i istočne Evrope. Tako, recimo, u Srbiji na svakih 100 stanovnika otprilike sedmoro je zaposleno u javnom sektoru, a na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, recimo, 2016. godine, broj ljudi zaposlenih u javnom sektoru je iznosio blizu 450 hiljada zaposlenih.

Međutim, put do ostvarivanja današnjih rezultata nije bio ni malo lak. Ja ću vas podsetiti, mislim da smo o tome danas nešto imali prilike i da čujemo, na fiskalnu konsolidaciju koja je u vreme kada se krenulo u njeno sprovođenje zapravo dovela do smanjenja ukupnih rashoda za zaposlene, ali nije u potpunosti otklonila sve one nedostatke koje mi u javnom sistemu, odnosno u sistemu javnog sektora zapravo imamo. Tu mislim na platne razrede, ali i na jednu sveobuhvatniju analizu potrebe za odgovarajućim kadrovima u različitim državnim sektorima. Složićete se sa mnom da u pojedinim državnim sektorima, recimo, imamo višak radne snage odgovarajućeg profila, dok u nekim drugim možda taj broj nije u potpunosti usklađen sa potrebama samog sektora. Mislim da ćemo u narednom periodu svakako raditi na tome i da će se tome posvetiti posebna pažnja.

Pomenula sam malo pre fiskalnu konsolidaciju i moram da kažem, odnosno da se prisetimo činjenice da su dve mere koje su tada označile snažan početak fiskalne konsolidacije javnih finansija zapravo bile mere koje su bile i te kako nepopularne u vreme kada su bile donete. Jedna od njih jeste ograničenje zapošljavanja krajem 2013. godine. Evo sada, posle punih šest godina od kada je ta mera fiskalne konsolidacije započela sa svojom primenom, mi zapravo vidimo njene efekte, pozitivne efekte, u smislu da je budžetom za narednu godinu predviđeno ukidanje, žargonski rečeno „zabrane zapošljavanja“, odnosno ovakve ograničene mere zapošljavanja. To zapravo pokazuje da su mere koje su tada bile nepopularne, posle šest godina dale odgovarajuće rezultate.

Druga, takođe, nepopularna mera u vreme kada je doneta, tokom 2014. godine, jeste bila mera smanjenja plata iznad 25 hiljada dinara za 10%. Možemo ih tretirati interventnim merama, ali su isto tako one uspele da ispune svoj osnovni cilj, odnosno da zaustave dotadašnji trend neodrživog rasta državnih rashoda za plate, dok je fiskalni deficit sveden na jedan potpuno prihvatljiv nivo.

Sve napred navedeno za posledicu ima i to da je prosečna neto plata u Srbiji u septembru 2020. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila blizu 60 hiljada dinara, odnosno bila je nominalno veća za 11,2%, odnosno realno za 9,2% u odnosu na isti mesec 2019. godine, sa tendencijom daljeg rasta i u 2021. godini.

Kako Srbija pretenduje da postane članica EU, sistem plata, zarada i strukture zaposlenih u javnom sektoru svakako treba posmatrati u jednom širem i sveobuhvatnijem kontekstu i ja ću vam za to navesti jedan, po mom mišljenju, veoma dobar primer.

Naime, sam proces pristupanja EU vremenom će povećati pritisak na rast fonda zarada u državnom sektoru, a najbolji primer za to jeste Rumunija. U periodu između 2005. i 2008. godine u Rumuniji je broj zaposlenih u administraciji porastao za čak 20%, jer je došlo do osnivanja nekoliko novih državnih tela koje je zahtevala EU kako bi se propisi i način funkcionisanja tog zajedničkog tržišta i svih elemenata postojanja u okviru EU, konkretno, radi se o telima koja su se bavila koordinacijom plaćanja u poljoprivredi. Isto tako, porastao je i broj zaposlenih u sektoru bezbednosti za čak 50%, što zbog toga što je zahtevalo veći broj graničnih policajaca i žandarmerije, a opet u skladu sa propisima i načelima EU.

Ja ću tumačiti sve navedene izmene zakona kao jednu neminovnost i kao jedan dobar primer koji moramo slediti kako bismo nastavili pregovore ka punopravnom članstvu u EU. Način na koji je neophodno sprovesti sve reforme u javnom sektoru u potpunosti odgovara programskim načelima Socijaldemokratske partije Srbije i zato ćemo mi u danu za glasanje podržati predloge navedenih zakona. Hvala.