BOŽIDAR DELIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 1956. godine u Đakovici. Živi u Beogradu.

Završio je Vojnu akademiju kopnene vojske i Školu nacionalne odbrane u Beogradu.

Službovao u Bileći, Prizrenu i Leskovcu, bio je načelnik štaba beogradskog korpusa i zamenik načelnika operativne uprave Generalštaba vojske Jugoslavije.

Tokom sukoba na Kosovu za vreme NATO bombardovanja bio je komandant brigade Vojske Jugoslavije raspoređene na granici Srbije i Albanije. Čin generala dobio je 1999. godine, a penzionisan je 2005.godine.

Tokom petooktobarskih promena 2000.godine bio je komandant Beogradskog korpusa Vojske Jugoslavije koje nisu intervenisale tokom demonstracija.

Bio je svedok u Haškom tribunalu u procesima protiv bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića, generala Vladimira Lazarevića i bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića. Izjavljivao je da je spreman da pred Tribunalom svedoči i kao vojni veštak u odbrani lidera radikala Vojislava Šešelja.

Od 2006. godine bio je član Srpske radikalne stranke, a nakon cepanja SRS Delić se priklonio Srpskoj naprednoj stranci. Ostaće upamćen da je u tom trenutku zaplakao pred novinarima zbog političkog razlaza sa SRS.

Zbog neslaganja sa politikom stranke februara 2011. godine napustio je naprednjake i vratio se u SRS.

Bio je narodni poslanik u dva mandata (2007-2008, 2008-2012). U sazivu od 11. juna 2008. bio je potpredsednik Narodne skupštine, član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za Kosovo i Metohiju.

Nakon parlamentarnih izbora 2016.godine opet je izabran za narodnog poslanika na listi Srpske radikalne stranke.

Oženjen je i ima tri kćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 36
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 12 dana i 14 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 22 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u proteklih deset dana u Srbiji su održane tri naučne konferencije, odnosno simpozijuma, i to 10. na Univerzitetu odbrane i na Institutu za političke studije, a od 17. do 19. u Nišu međunarodni simpozijum „Istinom do pravde“ u organizaciji Advokatske kancelarije „Aleksić“, Pravoslavne akademije nauka, umetnosti, veština i inovacija Srbije i Asocijacije za bezbednost kritične infrastrukture.

Moje pitanje je usmereno prvenstveno prema predsedniku Narodne skupštine gospođi Maji Gojković. Naime, na ovim naučnim konferencijama postavljeno je pitanje rezultata Komisije Vlade Republike Srbije za ispitivanje posledica delovanja osiromašenog uranijuma na ljude i životnu sredinu i o radu skupštinske komisije koja je takođe formirana pre 13 meseci, 18. maja prošle godine u ovoj sali, a koja je takođe trebalo da utvrdi uzročno-posledične veze između bombardovanja, odnosno dejstva osiromašenog uranijuma i bolesti ljudi i oštećenja životne sredine.

Naša predsednica gospođa Maja Gojković je prošle godine od nas tražila jedinstvo i bila je vrlo angažovana prilikom formiranja ove komisije. Mi narodni poslanici smo iskazali jedinstvo jer od 167 narodnih poslanika 166 je glasalo za tu inicijativu. U tim dokumentima je predviđeno da ta naša komisija skupštinska svakih šest meseci izvesti Skupštinu o rezultatima koje je postigla u tih šest meseci. Mi evo posle godinu dana nemamo nikakvu informaciju da li se ta naša skupštinska komisija sastaje, da li ima neke probleme, jer mi kao narodni poslovi to moramo da znamo. Za onu drugu komisiju državnu koju je formirala Vlada takođe imamo potrebna saznanja da ona ništa nije učinila i da ništa ne radi.

Ali, nešto što je simptomatično, gospodo, pored ovih šestomesečnih izveštaja, prvih preliminarni izveštaj koji naša komisija treba da dostavi javnosti je kraj 2020. godine. Ali, gospodo, ovaj Jedanaesti saziv Skupštine Republike Srbije neće biti u ovoj sali krajem 2020. godine, možda će biti neki narodni poslanici, ali odlaskom Jedanaestog saziva odlazi i skupštinska komisija koja je trebalo da saopšti te rezultate. Ja to onda nekako doživljavam ne mogu da kažem kao svojevrsnu prevaru, ali mi koji smo dali potpunu podršku za formiranje te komisije nikada nećemo saznati šta je to ona uradila, jer ona jednostavno neće biti u mogućnosti da saopšti taj izveštaj jer više neće biti aktuelna, neće biti skupštinska komisija.

Želeći da pomognem toj našoj komisiji, angažovao sam se nekoliko puta, i kod doktora Laketića doveo sam u ovu ovde Skupštinu i doktore nauka koji se bave ovom problematikom. Šta je osnovni problem u Srbiji? U stvari, postoji jedno pitanje na koje mi treba da odgovorimo – šta mi to u stvari hoćemo? Da li mi hoćemo da saznamo istinu?

Ako hoćemo da saznamo istinu, gospodo, onda moramo da imamo i da formiramo našu nacionalnu laboratoriju koja će biti akreditovana, koja će imati instrumente koje danas nemamo u Republici Srbiji i gde će svaka žrtva biti individualizovana odnosno dobiti svoje ime i prezime, preko žrtve se uspostaviti ta veza između bolesti i osiromašenog uranijuma i tek tada sve one statistike o kojima govorimo mogu da dođu u obzir.

Oprema koja nedostaje Srbiji košta 600 hiljada evra, a materijal koji je potreban uz tu opremu godišnje će koštati oko 400 hiljada evra. Pa, gospodo, ako smo mogli za jedan Notr Dam da preko noći damo milion evra, valjda možemo za našu decu, naše vojnike i sve ljude iz Republike Srbije.

Ja ne bih voleo da budem u pravu, ali u razgovoru sa ovim doktorima nauka…

(Predsedavajući: Vreme.)

Samo da završim rečenicu.

…sa doktorima nauka došao sam do saznanja da su rezultati katastrofalni, i kod dece i kod odraslih.

Mi kao narodni poslanici moramo učiniti taj prvi korak, da pritisnemo, na kraju krajeva, i Vladu da se nabavi odgovarajuća oprema, da se formira nacionalna laboratorija, jer je prošlo 20 godina. Za 10 godina više nećemo imati koga da ispitujemo.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da li je ovo 15. ili 16. put da predlažem da se konačno posle 28 godina pred ovom skupštinom nađe jedan zakon koji je i te kako potreban, a to je zakon kojim bi se regulisala prava boraca.

Kad mislim na prava boraca, prvenstveno mislim na pravo da borci mogu da se leče, pošto je veliki broj njih, iako su tada bili mladi ljudi, a danas su u četrdesetim godinama, veliki broj njih je bolestan, većina su nezaposleni i nemaju mogućnosti da se leče.

Mi smo prošle godine imali jedan nacrt koji je dala Vlada i u tom nacrtu ona je pominjala borce. Međutim, sada se vrši javna rasprava po jednom drugom nacrtu. U 13 gradova Srbije, već je polovina gradova obiđena, ali, eto, mogu da vas obavestim da ratni vojni invalidi i borci, odnosno veterani nisu prihvatili ni u jednom gradu ovaj nacrt zakona.

Radna grupa, koja je inače napravljena prošle godine, za izradu zakona i u prvom i u drugom slučaju dobila je već urađene nacrte i samo je davala primedbe.

Ne znam, gospodo iz vladajuće većine, kako vi i na koji način mislite i razmišljate o borcima, ali morate se složiti da 28 godina je, ipak, jedan dug period, da su 28 godina ipak ovde u ovoj skupštini sedeli narodni predstavnici i da se nikada nisu setili da toj kategoriji ljudi koji su za poštovanje ne posvete toliko vremena da zakonski regulišu njihov status.

Ovim nacrtom koji je sada u funkciji zadovoljna je jedino Nataša Kandić. Sve što je ona želela ušlo je u taj nacrt zakona. Tako da, eto, prvi put imamo da su pomešane, ono što mi kažemo u narodu, žabe i babe. Pored ratnih invalida, sada su i civilni invalidi rata i civilne žrtve rata, koji su inače do sada imali svoj zakon i koji su ostvarivali svoja prava po tom zakonu. Potpuno su izjednačeni ratni invalidi i civilni invalidi i civilne žrtve rata.

Nataša Kandić još jedino nije zadovoljna sa statusom kako su u zakonu regulisane civilne žrtve rata, a isto tako, vezano za civilne invalide rata, pošto zakon predviđa da moraju imati invalidnost od 50 i više posto.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je petnaesti put da govorim o zakonu o pravima boraca i porodicama poginulih i nestalih boraca. Čekamo 28 godina na ovaj zakon. Sve države u okruženju, pa i neke kvazi države su već rešile pitanja svojih boraca. Ostala je samo Srbija, koja zaboravlja borce.

Ja sam ovih nekoliko prošlih dana bio u jednoj velikoj državi, našoj prijateljskoj državi, gde sam se sreo sa borcima iz Drugog svetskog rata, ali i borcima i iz ratova koji su vođeni posle Drugog svetskog rata. Jedna parola koju oni imaju me je posebno dojmila, prilikom otvaranja nove postavke izložbe o najvažnijim bitkama Drugog svetskog rata. Jeste da je to na ruskom, ali kada se prevede na srpski, to otprilike glasi – niko nije zaboravljen i ništa nije zaboravljeno. To važi za Rusiju, ali to ne važi za nas ovde u Srbiji.

Čujem da ovih dana je krenula javna rasprava o Nacrtu zakona o boračkoj i invalidskoj zaštiti. Taj predlog i taj nacrt je nešto najgore što je u poslednje vreme napisano i što će verovatno doći pred ovu Skupštinu. Po prvi put, istina, borcima se u tom nacrtu daje pravo da budu borci, što znači da neko može da odluči o tome da neki od njih i nisu borci. I govori se o tome da imaju pravo da imaju boračku knjižicu i da oni koji na drugi način ne mogu da se leče, što je dobro, da će moći po prvi put da se leče. Ali, nigde nema govora o nacionalnom priznanju, a nacionalno priznanje, onako kako ga vide borci, to je jedan list papira na kome piše da su se oni borili za svoju otadžbinu. I to je spomen medalja braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine.

Ja ne znam kako se i ko razmišlja u ovoj državi i ko potcenjuje borce i ko će doći ovde u ovu Skupštinu da predstavi jedan tako nakaradan nacrt zakona. Ali, borci će verovatno na svoj način odgovoriti i na taj nacrt. Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u proteklih deset dana u Srbiji su održane tri naučne konferencije, odnosno simpozijuma, i to 10. na Univerzitetu odbrane i na Institutu za političke studije, a od 17. do 19. u Nišu međunarodni simpozijum „Istinom do pravde“ u organizaciji Advokatske kancelarije „Aleksić“, Pravoslavne akademije nauka, umetnosti, veština i inovacija Srbije i Asocijacije za bezbednost kritične infrastrukture.

Moje pitanje je usmereno prvenstveno prema predsedniku Narodne skupštine gospođi Maji Gojković. Naime, na ovim naučnim konferencijama postavljeno je pitanje rezultata Komisije Vlade Republike Srbije za ispitivanje posledica delovanja osiromašenog uranijuma na ljude i životnu sredinu i o radu skupštinske komisije koja je takođe formirana pre 13 meseci, 18. maja prošle godine u ovoj sali, a koja je takođe trebalo da utvrdi uzročno-posledične veze između bombardovanja, odnosno dejstva osiromašenog uranijuma i bolesti ljudi i oštećenja životne sredine.

Naša predsednica gospođa Maja Gojković je prošle godine od nas tražila jedinstvo i bila je vrlo angažovana prilikom formiranja ove komisije. Mi narodni poslanici smo iskazali jedinstvo jer od 167 narodnih poslanika 166 je glasalo za tu inicijativu. U tim dokumentima je predviđeno da ta naša komisija skupštinska svakih šest meseci izvesti Skupštinu o rezultatima koje je postigla u tih šest meseci. Mi evo posle godinu dana nemamo nikakvu informaciju da li se ta naša skupštinska komisija sastaje, da li ima neke probleme, jer mi kao narodni poslovi to moramo da znamo. Za onu drugu komisiju državnu koju je formirala Vlada takođe imamo potrebna saznanja da ona ništa nije učinila i da ništa ne radi.

Ali, nešto što je simptomatično, gospodo, pored ovih šestomesečnih izveštaja, prvih preliminarni izveštaj koji naša komisija treba da dostavi javnosti je kraj 2020. godine. Ali, gospodo, ovaj Jedanaesti saziv Skupštine Republike Srbije neće biti u ovoj sali krajem 2020. godine, možda će biti neki narodni poslanici, ali odlaskom Jedanaestog saziva odlazi i skupštinska komisija koja je trebalo da saopšti te rezultate. Ja to onda nekako doživljavam ne mogu da kažem kao svojevrsnu prevaru, ali mi koji smo dali potpunu podršku za formiranje te komisije nikada nećemo saznati šta je to ona uradila, jer ona jednostavno neće biti u mogućnosti da saopšti taj izveštaj jer više neće biti aktuelna, neće biti skupštinska komisija.

Želeći da pomognem toj našoj komisiji, angažovao sam se nekoliko puta, i kod doktora Laketića doveo sam u ovu ovde Skupštinu i doktore nauka koji se bave ovom problematikom. Šta je osnovni problem u Srbiji? U stvari, postoji jedno pitanje na koje mi treba da odgovorimo – šta mi to u stvari hoćemo? Da li mi hoćemo da saznamo istinu?

Ako hoćemo da saznamo istinu, gospodo, onda moramo da imamo i da formiramo našu nacionalnu laboratoriju koja će biti akreditovana, koja će imati instrumente koje danas nemamo u Republici Srbiji i gde će svaka žrtva biti individualizovana odnosno dobiti svoje ime i prezime, preko žrtve se uspostaviti ta veza između bolesti i osiromašenog uranijuma i tek tada sve one statistike o kojima govorimo mogu da dođu u obzir.

Oprema koja nedostaje Srbiji košta 600 hiljada evra, a materijal koji je potreban uz tu opremu godišnje će koštati oko 400 hiljada evra. Pa, gospodo, ako smo mogli za jedan Notr Dam da preko noći damo milion evra, valjda možemo za našu decu, naše vojnike i sve ljude iz Republike Srbije.

Ja ne bih voleo da budem u pravu, ali u razgovoru sa ovim doktorima nauka…

(Predsedavajući: Vreme.)

Samo da završim rečenicu.

…sa doktorima nauka došao sam do saznanja da su rezultati katastrofalni, i kod dece i kod odraslih.

Mi kao narodni poslanici moramo učiniti taj prvi korak, da pritisnemo, na kraju krajeva, i Vladu da se nabavi odgovarajuća oprema, da se formira nacionalna laboratorija, jer je prošlo 20 godina. Za 10 godina više nećemo imati koga da ispitujemo.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 77039.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika - Paušal Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 07.03.2017, 14:14