Na osnovu člana 104, gospodine Arsiću, bar vi kao predsedavajući, trebali ste da reagujete.

U članu 104. jasno se definiše da jedni prema drugima treba da se odnosimo sa punim uvažavanjem. To važi i za članove Vlade, a i za službenike državne najvišeg ranga, kakav je direktor Agencije BIA. Ovde razgovaramo o zakonu, kako rekoše o BIA i rekoše, sad sam čuo jednu od uvreda, po meni uvreda, da je licemerno povezivati Gašića sa SNS. Molim vas, trebali ste da reagujete kao predsedavajući.

Nejasno je da li je Gašić član SNS ili nije član SNS. Da li Gašić ovde predstavlja, ne samo direktora BIA, nego kadrovsko rešenje SNS? Kada je rečeno da je licemerstvo povezivati njega sa SNS, vi ste bar trebali da reagujete. Sada objasnite vi, gospodine Arsiću, da li je Gašić i dalje član SNS ili je licemerstvo i dalje povezivati ga sa tom strankom ili ste vi možda razumeli drugačije tu konotaciju koju je izneo kolega poslanik.

Gospodine Arsiću, vi očigledno da želite da vodite ovu Skupštinu tako što ćete selektivno da postupate…

(Aleksandar Marković: Koji član?)

Član SNS. To je član po kome se javljam. Koristim neku logiku stvari. Ako je prethodni mogao, što bih se ja razlikovao. Član SNS.

Ono što je veoma bitno, kada dajete reč po povredi Poslovnika, vi morate imati jednak aršin prema svima. Malopre ste pustili poslanika da govori bez toga da je naveo član. Na kraju se setio da je to 107, povreda dostojanstva, i to kaže vrhunskom pravniku Vjerici Radeti, ne zna ona to. Zamislite kako je to.

Još malo završavamo sa današnjim radom, koliko ja vidim, dajte malo skoncentrišite se. Nisam vas pitao da li vi vidite povredu Poslovnika člana 104, nego da razjasnite situaciju oko gospodina Gašića. To sam pitao, a vaš vid, to je možda predmet interesovanja nekih drugih struka ili nekih drugih lica.

Reklamiram član 106. Poslovnika koji kaže, u prvom svom stavu, da može da se raspravlja samo o onome što je na dnevnom redu.

Nemamo mi, srpski radikali, ništa protiv da se odstupi od nekih načela Poslovnika, jer smo mi ti koji smo odmah upozorili da treba menjati ovaj Poslovnik.

Vi kao predsedavajući, bez obzira koliko ste tolerantni, morate da vodite računa da ipak ne ode diskusija u nekom drugom pravcu, u pravcu hvalospeva ili nečeg dugog što nema veze sa ovim zakonom.

Mi smo vas odmah upozorili da je negativnost ovog Poslovnika koji ste nasledili od petooktobarskih revolucionara, itekako moguća pogubna za nas koji radimo u ovom parlamentu.

Vi ste nasledili jedan akt, dokument koji reguliše rad ovog parlamenta od onih koji su buldožerom ušli u ovaj parlament, zapalili ovo zdanje i koji su ljudima stavljali pištolje u usta da bi ostvarili svoje demokratske principe. To su isti oni koji su 13 hiljada ljudi uhapsili samo za jednu noć. To su isti oni koji sada dele i šire moralna načela njihova i njihovih istomišljenika tako što pojedince koje su uputili u zatvor još u vreme „Sablje“ ne mogu sad očima da vide, a pogotovo ne mogu one koje su molili, kumili Haški tribunal da ih odvedu i da ih nikada ne vrate, a sada ne mogu da se pomire sa činjenicom da su ti pojedinci pobedili, porazili Haški tribunal i oni po Poslovniku, ovom Poslovniku, imaju pravo da iznose svakakve brljotine. O jednom morate da se distancirate, to bi bilo dobro, da se ovaj Poslovnik promeni.

Nemamo mi ništa protiv, mi smo upravo za to načelo da svako u sklopu raspoloživog vremena priča o čemu on misli da treba da priča, da li će to biti dobro ili loše, to će građani da odluče na izborima.

Ovo je taj zakon o kojem smo pričali u načelnoj raspravi, koji stupa na snagu 2021. godine. U naredne tri godine i dalje će biti jednoobraznost vlasti na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou i samom logikom stvari tu nema nikakve smetnje da se sprovode svi planovi koje je donela republička Vlada i da se na kraju krajeva izvrši nadzor nad svim finansijama. Mi smo mišljenja da bi i sam naslov ovog zakona trebalo prilagoditi našem maternjem srpskom jeziku, pa umesto – ovog Predloga zakona o planskom sistemu, mi predlažemo da se naslov zakona stavi – Predlog zakona o planiranju.

Naime, šta je suština ovde? Ovde je suština što već dugi niz godina u Srbiji se prepisuju zakoni iz EU, negde se ne stigne da se prevede adekvatno engleski izraz, pa smo svedoci jedne velike bruke i sramote u zavisnosti koliko vi to iz vladajuće stranke shvatate. U svakom slučaju to će jednog dana biti predmet podrugivanja, ako neko pametan bude prelistavao kako su i na koji način prepisivali i predočavali zakone pred ovom Skupštinom.

Ono što je veoma, veoma bitno, to je da je i ovaj zakon, kako ste rekli, u sklopu te sveopšte borbe protiv terorizma i pranje novca. Pre svega, ovaj drugi deo pranje novca, ne vidimo mi razloga zbog čega vi ne možete sad, kao vladajuća politička garnitura da sprečavate takve protivzakonite radnje, jel apsolutno kontrolišete sve ove lokalne kriminalce, apsolutno imate uvida u sve ono što rade ovi na pokrajinskom nivou, a da ne govorim o onome što se radi na republičkom nivou.

Suština je ovde što Vlada predlaže da bude plan javne politike, a mi predlažemo da to bude planiranje javnih funkcija. Naime, vodila se rasprava na prethodnoj sednici i ustanovili smo da nema, osim javne politike, nikakve druge politike, nema tajne politike koja se vodi, a politika koju sprovodi centralna vlast se sprovodi preko funkcija.

Ono što je veoma interesantno, ovde čujemo kao obrazloženje, dugoročnost planiranja i vidovitost ove Vlade sastoji se u tome što nam iznosi podatke da se otvaraju fabrike, kao što su turbo punjači, kao što je najavljena fabrika traktora, a pri tome se zaboravlja da tu nema nikakve dugoročnosti, a u smislu da smo mi sigurni da će to u narednom periodu biti sigurno zaposlenje i siguran prihod ove države.

Vidite o čemu se radi ovde. Retko ćete naći fabriku koja se otvara, a gde se stimuliše od strane države koja koristi repromaterijal u obliku rezervnih delova koji služe za montažu ili proizvodnju tog finalnog proizvoda. Najbolji primer vam je nedavno najavljena fabrika traktora. I sam potencijalni investitor kaže da će se motori uvoziti i rezervni delovi sklapati ovde u Srbiji.

Vi onda imate samo faktor – jeftina radna snaga, ili, eventualno, ako ima neki rezervni deo, kao što je pumpa za naduvavanje guma ili dizalica, kao što je to u „Zastavi“. Znate, ne možete da gradite neku dugoročnu perspektivu u privredi tako što ćete uvoziti delove, sklapati i taj gotovi proizvod ili poluproizvod izvoziti onome ko je investirao za njegov finalni proizvod.

Što molio Arsića, domolio, kako to kaže epska pesma. Teško je Arsića domoliti, ali i on ima ponekad meko srce.

Naime, ovde treba raščistiti neke stvari i dobro je to pokrenuo ministar Stefanović. Zar nije, gospodine Stefanoviću, pre nepunih par godina, tri ili četiri, javnost obaveštena da će se proizvoditi avioni u „Utvinim“ pogonima? Zar to nije bila informacija koja je predočena javnosti? Kako to sad ne možemo avione da proizvodimo?

Nije suština u ovome da se mi sporimo. Evo, tu će nam pomoći i bivši ministar Vojske, odnosno odbrane. Znači, nije suština u tome da se mi sporimo da li jeste ili nije. Suština je da mi moramo da radimo na tome da razvijamo sopstvenu tehnologiju, da moramo da proizvodimo naš proizvod. Mi proizvodimo frižidere, zamrzivače koji nose oznaku „Gorenje“. Za izvoz, to su frižideri i zamrzivači iz Srbije. Tretiraju se kao proizvodi iz Srbije. Ali, profit, zarada, ide Sloveniji. U tome je suština. Zašto mi ne možemo da pokrenemo, o tome se radi, ako je dugoročno, planski, zašto mi ne možemo da pokrenemo proizvodnju bele tehnike? To smo imali. Da li je bila dobra, da li je bila na nivou, nije bitno, ali smo tu zapošljavali mnoge mašinske inženjere, elektroinženjere, pa, na kraju krajeva, i ekonomiste i pravnike.

Moramo dugoročno da razvijamo svoju industriju, a ne da se hvalimo sa tim i da se tu nadgornjavamo da li su turbo punjači ili je to set kablova. Suština je sasvim u drugom. Suština je da razvijamo svoju proizvodnju.

Samo još ovo da razjasnimo – da li možemo u „Utvi“ da proizvodimo avione manjih gabarita ili ne možemo? Ili je to bila samo jedna od niza predizbornih obećanja?

Gospodine Đorđeviću, vama čovek teško šta može da poveruje. Vi sada izmišljate ovde na licu mesta da vi maltene predstavljate da proizvodite, serijski proizvodite avione „Lasta“. Nije tačno, gospodine ministre, proizvedeno je dva prototipa, dva ili tri možda, u principu i stalo se sa tim.

Ostavite se toga. Vi pokušavate da objašnjavate neku oblast koja ni vama samom nije jasna. Najgore je što se može čovek naći u situaciji da objašnjava ono što njemu nije jasno.

Ono što je činjenica, gospodine Đorđeviću, da li vi znate koliko ima mladih naučnika, fakultetski obrazovanih, koji rade u našim različitim institutima? Ne treba država da otvara fabriku bele tehnike, ali treba država da motiviše, da pospeši otvaranje u privatnoj inicijativi, u privatnoj režiji takvu jednu fabriku.

Recimo, imali smo situaciju, samo da vas podsetim, EI Niš je bila tehnološki daleko ispred sadašnjeg „Gorenja“ i „Iskre“ iz Kranja. I, šta se tada uradilo? Uradilo se tako što su stručnjaci iz EI Niš odvedeni u Sloveniju da razvijaju tamo tehnologiju za proizvodnju bele tehnike. To je suština da ove ljude sa kojima raspolaže država motiviše, stimuliše, da svoje znanje upotrebe, iskoriste ovde.

Najmanji je problem kada je u pitanju tehnološka izrada ili razvoj bele tehnike. Mnogo je možda veći problem to što ponovo obmanjujete, po ko zna koji put javnost, da ćete vi ugrađivati elektroniku u kupljene, odnosno nabavljene MIG-a ili kako to kažete, vi ćete IT tehnologijom da pospešite performanse aviona MIG-a.

To ne može da poveruje ni onaj koji ima elementarno tehničko obrazovanje. Pa, kakva je to logika stvari da vi u tako visoku tehnologiju, kao što je tehnologija izrade aviona MIG-a, vi neke inovacije unosite, pa morate pitati proizvođača, ali nemojte da obmanjujete javnost. Mi bi svi voleli da je to tako kao što vi maštate, ali nažalost ne može biti.

Evo, veoma kratko.

Očigledno gospodine Đorđeviću, da ja kod vas mali raskorak između znanja i mogućnosti, odnosno želje i mogućnosti. Vi želite, ali ne možete i vi to uporno želite što vas podržava, želja je nešto što može da motiviše čoveka. Ali, s druge strane ima jedna surova realnost što ne možete to što želite, jer vi želite već šest godina, gospodine ministre, sa različitih funkcija i vi krivotvorite ono što mi srpski radikali vama predočavamo. Ne radi se o tome da dovedemo nekog, pa da otvori proizvodnju, imamo naše ljude koji su zainteresovani to da urade, ali samo kada bi stručnjake angažovali. Pa, evo, u IT tehnologiji, informacionoj tehnologiji, gde su vam stručnjaci, uzele ih strane kompanije. Zašto? Pa, samo za nekoliko stotina evra ima slučajeva koji su otišli da rade za strane kompanije. Zar im država nije mogla obezbediti bolje uslove? Ne država kao država da podržava, nego iz prostog razloga, sistem sa kojim treba da rukovodi Vlada, treba da vodi računa o tome.

Vi imate Institut „Nikola Tesla“, „Mihajlo Pupin“, pogledajte koliko imate tamo mladih, pametnih ljudi. Uostalom, ne mora ni mladost da bude neka granica, ima tamo ljudi koji se bave naukom dugo, dugo godina. Moraju, prinuđeni su u inostranstvu da prodaju svoje inovacije, svoje znanje. Zašto? Ne nađe se dovoljno sredstava, a mi upravo pričamo o planskom radu u narednom periodu. E, u tome je suština.

Gospodine Đorđeviću, ne radi se ovde što ste vi izneli brojku ukupno zaposlenih, ovde se radi o sistemu složenosti posla koji oni obavljaju. U zavisnosti od te složenosti, država oprihodi, država ima koristi.

Ima jedno poređenje, to vam je kao kada sivu boju stavite pored crne i onda će svi reći da je ona bela u odnosu na crnu. Ali, kada tu istu sivu boju stavite pored bele boje, svi će reći da je crna. Tako i vi pokušavate da objašnjavate neke stvari.

Ima neki posao koji je veoma jednostavan, nisko produktivan, donosi mali profit. To su poslovi koji su većinom zastupljeni u Srbiji. Mi insistiramo, radimo, vršimo pritisak na neki način, uslovno rečeno, na vas da konačno shvatite da nije rešenje u tome.

Ima i sa druge strane visoko razvijena tehnologija. Kamo lepe sreće da ste u pravu, da bude Srbija zvanični serviser za helikoptere ruske. Ima Rusija mnogo bolju tehnologiju nego što je to predstava u javnosti. Zar se ne može sa njima napraviti neka kompanija koja će zajedno da proizvodi. Uostalom, pa „Gorenje“ proizvodi u Srbiji zato što ima rusko tržište, jer taj svoj proizvod plasira kao srpski proizvod i to su Rusi već prozreli. Što vam Rusi nisu uzeli „Zastavu“? zašto nisu uzeli „Fijatove“ automobile? Zato što je to italijanski proizvod. Znači, morate imati svoj proizvod. Morate imati svoj proizvod da bi izašli na to tržište, o tome se radi.

Član 106, koji jasno kaže u 1. stavu da govornik može da govori samo o tački koja je na dnevnom redu.

Sada smo slušali jedan kraći elaborat kako je za sve kriva devedeseta, a dvehiljadita godina kao da je zaboravljena. Ovo što kolege međusobno razmenjuju teške optužbe, naravno, sve ovo obrazlažem u čemu je povreda, ne zaboravite ako ste bili u prilici juče i prekjuče da gledate Todorića, vlasnika velikog „Agrokora“, koji kaže da mu je Zoran Đinđić omogućio da sve kupi u Srbiji i da uđe u Srbiju, čak ga je lično zvao. Onda vam je jasno kako je otišao „C market“, kako su otišle sve druge stvari.

Naravno, predsedavajući uvek ima razumevanje i toleranciju, ali mislim da je sada krajnje vreme da skrenete pažnju. Znate, svi smo mi ovde dovoljno zreli i od naroda dobili poverenje da možemo da razmišljamo svojom glavom. Ne može niko da nam priča nešto novo ili da prikazuje ono što je bilo staro u svom nekom viđenju, a da mi ćutimo.

Zar nisu ovi kada su dolazili u petooktobarskoj revoluciji rekli da je pitanje Crne Gore pitanje stepena demokratije, da je pitanje KiM pitanje koje će se skinuti sa dnevnog reda samo da dođu demokrate koje su došle bombama NATO pakta? Nemojte po ko zna koji put da obmanjujete, a vas kao predsedavajućeg molim da imate razumevanja do određenih granica, a onda morate kao predsedavajući da presečete. Hvala.

Po članu 103. izvršena je povreda samom činjenicom da se u javnosti i u ovom domu iznose neistine. Da podsetim vas predsedavajući, radi pune istine, ne može se obmanjivati javnost da 90-te godine DS nije na neki način bila u koalicionoj vlasti sa Slobodanom Miloševićem i SPS. Setimo se pokojnog Slobodana Radulovića, setimo se onog Đukića, koji su iz DS direktno ušli na ministarske fotelje u Vladi 90-ih godina. Sada je najlakše da se perete od svega.

Drugo, kada se spominje sve što je bilo u prošlosti, onda moramo imati u vidu, kako neko od kolega reče – sva svetska javnost je već uveliko svesna činjenice, istine, šta se dešavalo povodom bombardovanja Srbije i napada na Srbiju. Samo ima jedna grupica koja i dalje, a po meni sama sebi se već gadi, jer godinama kada ustane ujutru dok se brije, dok se umiva, samo pljuje po Srbiji. Znate, to je interesantno mesec dana, ali kada to radite godinama, onda sami na sebe povraćate. Moram takav izraz da upotrebim, jer drugo im ne preostaje.

Znate, mrzeti svoju državu, mrzeti toliko svoj narod, kada svi priznaju, kada se svi posipaju pepelom da su oni izazvali bombardovanje, da su oni izvršili pritisak zbog KiM, i sada ponovo u beskonačnost. To samo mogu oni koji su kao, pokojni general Kapičić i Josip Broz, otvorili Goli otok, pa na Goli otok terali one patriote i ovi što su Vojislava Šešelja rekli Karli Del Ponte – vodi ga i ne vraćaj ga, kao i ovi danas što pored svih činjenica, svih istinitih argumenata tvrde da je Vojislav Šešelj počinio zločin u području gde nije bilo ratnog dejstva. To je za sramotu. To je jednostavno da se stide, a ne da obmanjuju javnost. Ako treba da dobiju dnevnicu, neka nađu neko drugo mesto da to odrade.

Član 104, kada se poslanik uvredljivo obraća prema drugom kolegi.

Malo pre smo čuli uvredu iznesenu u neistini i nepotpunom informisanju javnosti, kada je kolega rekao da je poslanik pretio dvojici kolega poslanika. Javnost zna, Vojislav Šešelj je više puta ponovio posle nepravedne presude u drugostepenom postupku da će taj zločin za koji je osuđen na desetogodišnju robiju ponovo da uradi, i to višestruko jačeg intenziteta. Zašto? Za one koji ne shvataju baš dobro, koji su dobronamerni pod znacima navoda, ako nije bilo nikakvog zločina i nema nikakav dokaz za taj zločin, šta je logičnije nego da se na tako ironičan način Vojislav Šešelj obrati tom Haškom tribunalu i tima koji su pomagali svesrdno Haški tribunal, kako bi izmislili da je bilo proterivanje Hrvata sa teritorije Republike Srbije? Svi znamo da toga nije bilo.

To što neko ne shvata tu ironiju koju izražava Vojislav Šešelj ponižavajući ponovo, po ko zna koji put, Haški tribunal, a i one slugerante koji su trčali u Hrtkovce, izmišljali i plaćali razne svedoke, i njima se jasno obratio, da bi i na njima lično izvršio višestruko veći zločin koji je izvršio tako što su razmenom imovine Srbi i Hrvati iz Hrtkovaca jednostavno obezbedili sebi krov nad glavom, kako i kakvog kvaliteta, to nije bitno. Ali, suština je sledeća: obojica poslanika kojima je Vojislav Šešelj pretio i dalje se finansiraju iz istih izvora. Neka kažu koliko primaju novaca da bi pljuvali po Vojislavu Šešelju, a ponekad, kad im se nađe i Srbija.

Naime, u ovom članu 2, shodno amandmanu za član 1, mi i dalje tvrdimo da nema te podele kada je u pitanju javna ili neka druga politika, imaju samo javne funkcije. Naravno, čuli smo obrazloženja koja su sve podrazumevala, samo nisu podrazumevala razjašnjenje ove, može se slobodno reći, nepotrebne definicije, jer po javnim funkcijama se raspodeljuje na lokalni, pokrajinski i republički nivo.

Ono što je veoma bitno i ne treba zaboraviti kada je u pitanju set ovih zakona koje ste predložili to je da su svi oni, manje-više, bez obzira što ovaj stupa na snagu 2021. godine, u sklopu te borbe protiv kriminala. E sad, šta je ovde veoma bitno da se naglasi? Vi se obavezujete ovim zakonom i izmenama drugih zakona da ćete krenuti konačno u obračun protiv te vrste kriminala pranja novca, ali mi već dugi niz godina, a SRS u ovom mandatu bezbroj puta je naglasila da je potrebno da predočite ovoj Skupštini završni račun, plan trošenja sredstava u proteklom periodu.

Evo o čemu se radi, gospodine ministre, vi to dobro znate. Nije suština kriminala u tome da on deluje ili da bivstvuje kao neorganizovan, nepovezan sa vlašću. On tad može lako da se spreči, lako da se sputa, da se svede na podnošljiv nivo. Kada je povezan sa strukturama vlasti, onda je opasan kriminal, a mi ovde imamo trošenje budžetskih sredstava za koje ne znamo kako i na koji način su potrošena. Kako da se mi borimo protiv tog pranja novca, kad ne znamo kako se troše budžetska sredstva? Faktički, vi nam potvrđujete našu neku pretpostavku da država ne želi, u ovom slučaju Vlada, uopšte da predoči kako i na koji način se troše ta sredstva da bi prikrila pozadinu svih tih radnji koje su vezane za finansijske transakcije.

Reklamiram član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine, stav 1, koji kaže da se u ovom domu moramo obraćati jedni drugima sa puno uvažavanja. Ministar kroz malo ironičan način i stil kaže da je kolega mlad. Gospodine ministre, nije njegova mladost nedostatak, niti je vaša starost prednost.

(Predsednik: Bez replike, to se meni obraćajte.)

Ovde se meri koliko je ko sposoban da obavlja funkciju da li ministar kao član Vlade ili poslanik kao poslanik, a godine i staž koliko ko obavlja svoju funkciju uopšte nisu merodavne.

Drugo, radi javnosti morate govoriti istinu, vi krijete istinu. Ovde vam u ugovoru o kreditu za Elektroprivredu Srbije stoji provizija za posredovanje 0,75%, to je 600.000 evra, 80 miliona je ukupni kredit.

(Predsednik: Ušli ste u repliku, uvaženi poslaniče.)

Ja samo ukazujem na činjenice koje su krivo prezentovane javnosti, a pri tome …

(Predsednik: To nema u Poslovniku.)

… najjači argument je to da se sa omalovažavanjem obraća prema poslaniku tako što se oslovljava da je mlad poslanik i da nema iskustva i da su nade, to je futurističko, valjda, sagledavanje pojedinca člana Vlade da su njegove nade da će mladi poslanik učestvovati u donošenju nekog zakona ili sprovođenju zakona koji tek stupa na snagu 2021. godine.

Ova elektronika, digitalizacija u punom sjaju radi i funkcioniše.

Ovde je dosta stvari koje su nejasne. Pre svega, iz ovog dnevnog reda proizilazi da su ovo tzv. iznuđene tačke dnevnog reda. Ove tačke dnevnog reda su stavljene na insistiranje Agencije za borbu protiv terorizma i pranja novca. To je međunarodna asocijacija koja je jasno dala do znanja se Srbija nalazi na tzv. crnoj listi. To se dugo krilo od javnosti, vremenski gledano. Međutim, očigledno da i ta Evropa, taj zapad je izgubio strpljenje sa ovom Vladom, odnosno sa vlašću u Srbiji, pa je morao da prinudi da kroz sistem zakona reguliše tu borbu, a ne da prepušta pojedincima.

Ima jedna druga nejasnoća, a to je da Vlada kada predlaže određene zakone, ne vodi računa o aktuelnosti tih zakona, pa imamo jednu tačku koja se odnosi na planski sistem u Republici Srbiji. Zamislite koliko je to aktuelno, stupa na snagu 2021. godine. Mi smo u 2018. godini, ali hajde da razumemo i to da se uklapamo u te evropske okvire da je jednim delom to jedna od obaveza u sklopu čitave ove borbe protiv terorizma i pranja novca. Da bude jedan sistem u kome će biti objedinjeno funkcionisanje svih nivoa vlasti, od prostornog plana, od finansijskih planova, od svega gde će biti jedinstven stav, gde će jasno Vlada imati, što je po nama veoma značajno, da će imati uvid u sve što se dešava na teritoriji Srbije.

Ali, postoji jedna opasnost, da se ne uvede tzv. uravnilovka, jer videli smo sada na najnovijem primeru gde predsednik države jasno govori, iskazujući svoj stav o tome kako će se ubuduće ponašati Vlada, konkretno prema građanima Niša, da kako on to kaže, neće više davati pare građanima Niša, ako se oni i dalje odluče da upravljaju aerodromom. Bez obzira što ne postoji ni jedna logična, a ni zakonska mogućnost da se tako postupa, ali po onoj narodnoj – veži konja gde ti gazda kaže, moraće i građani Niša da razmisle dobro kako će ubuduće da žive, jer dok ne stupi ovaj zakon na snagu 2021. godine, kako to se kaže tačno 1. januara 2021. godine će Vlada da izađe pred parlament sa konkretnim predlogom ovog zakona, a svedoci smo da sa druge strane ta ista Vlada, koja predviđa da će 2021. godine, obavezuje se, evo već dugi niz godina ne izlazi sa završnim računom, odnosno sa pregledom potrošenih sredstava za prethodni period.

To nije samo zakonska, nego i ustavna obaveza Vlade i ko sada može da poveruje da će 2021. godine biti drugačije u odnosu na ovu ustavnu, odnosno zakonsku obavezu koju ima Vlada?

Što se tiče drugih predloga zakona, malo je zabrinjavajuće da u periodu kada je u jeku poljoprivredni i prolećni radovi, odnosno sada tačnije može da se govori o završetku tih poljoprivrednih radova, Vlada izlazi sa predlogom smanjenja akciza i to na tečni gas, na kafu i na neke druge proizvode. Zar nije bilo logično i potpuno razumljivo da Vlada izađe sa predlogom da se smanje akcize i da se na taj način direktno utiče na smanjenje cene dizel goriva koje je preko potrebno seljacima koji sada uvom trenutku privode kraju te poljoprivredne radove, nego to isto gorivo plaćaju po ceni koju plaćaju oni koji koriste putničke automobile?

Malo ste u raskoraku očigledno sa, ne životom, nego sa realnošću u životu. Predlažete da se smanji akciza na tečni gas, obrazlažući to da se na taj način pospešuju svi oni koji koriste taj tečni gas kao osnovnu sirovinu ili ga koriste kao pogonsko gorivo. Ovo nas podseća na pripremu ili bolje reći na primoravanje situacije da se već dugo najavljivani tečni gas iz Amerike, kada se bude uvozio, da bude oslobođen akcize. Nas, srpske radikale to podseća. Možda smo mi ptice zloslutnice, možda nismo u pravu, a možda sa druge strane, nešto najavljujemo ranije, pre nego što uopšte bude obelodanjeno.

Kada smo govorili da se kriminal, pranje novca ne može sprečiti tako što će se pojedinci sa određenih funkcija i na određenom nivou vlasti zaklinjati da će krenuti u beskompromisnu borbu protiv kriminala, to mora da se obavi tako što će svi biti spremni i koristi zakonske mogućnosti da spreče te protivzakonite radnje.

Mi imamo situaciju da se u Srbiji masovno pere, tzv. prljav novac koji se najvećim delom stvara prodajom i pretprodajom narkotika. Pogledajte samo gospodo Zlatibor. Svaki stanovnik Zlatibora, Užičkog okruga će vam reći iskreno o čemu se tu radi. Ne radi se samo o divljoj gradnji, nego se radi o jednoj opštoj pojavi, gde se novac zarađen švercom, trgovinom droge, pretvara u nekretnine. Opere se na taj način i vraća se najvećim delom, kako nas upućuju u Crnu Goru. Ovo ministre, nije ono kako bi vi rekli, trenutno stanje, ako sam dobro razumeo da je to stanje. Ovo je nešto što traje. I dalje se na Zlatiboru i u svim urbanim sredinama, najviše u Beogradu i većim gradovima u građevinskoj operativi masovno ili najvećim delom pere taj tzv. prljav novac i vi mislite da Evropa to ne primećuje, da će Evropa to pustiti u nedogled. NJima je samo izgovor ili plašt pod kojim oni upozoravaju Srbiju.

Što se tiče finansiranja terorizma, pa tu smo valjda svi izašli iz zablude. Najveći finansijer terorista u čitavom svetu je Amerika, iza koje stoji CIA, zatim ništa nisu manje dali doprinos tome i zapadnoevropske zemlje. Vidite da je sada velika afera u Francuskoj oko novca koji je Gadafi dao bivšem francuskom predsedniku, a mi ovde slušamo priče koje nas uveravaju da će pojedinci, da će određeni ministri, ministarstva, stupiti u beskompromisnu borbu protiv kriminala. Svi znaju, da ne kažem i vrapci na grani, da je jako bliska veza, gotovo da nema razlike između pojedinih ministara i ministarstava i onih koji se bave kriminalom. Ne samo da to pišu tabloidne novine, na stranu to, svedoci smo, živimo u Srbiji u kojoj se sve zna. U nekom širem smislu Srbija vam je kao jedna malo poveća varoš u nekim svetskim nivoima, sve se zna. Tačno se zna ko se s kim nalazi u letovalištima.

Evo, imate jedan slučaj, samo da vas podsetim, vi se sećate afere koja je pratila guvernera NBS prilikom boravka na nekom od savetovanja ili samitu u Budvi, saopšteno je javnosti da je nepoznato lice upalo u sobu guvernerke, da je imalo nameru da je životno ugrozi, tako što joj je uzelo lekove koje koristi za saniranje problema koje ima sa srcem. Kada je objavljeno to zvanično, obaveštajna služba Crne Gore je brzo reagovala i rekla je da je predočila sve podatke vezano za taj slučaj i da je guvernerka lično upoznata i sama Vlada Srbije. Onda se jednostavno prekinulo sa bilo kakvim optužbama, ne samo optužbama, nego bilo kakvim informacijama na tu temu. Veoma je bitno, to je značajna funkcija, da vidimo ko je to imao interesa. Kako u jedan objekat koji je tog trenutka bio najobezbeđeniji u čitavoj Evropi, a to je hotel gde su bili smešteni svi gosti, kako u takav jedan objekat u sobu ulazi nepoznato lice? Ali, kada je obaveštajna služba Crne Gore ponudila dodatne informacije, zaćutalo se. Šta se krije iza dodatnih informacija, da li je to neka finansijska transakcija o kojoj mi nismo upoznati, treba da nagađamo?

Sada bi mogli mi srpski radikali da govorimo ono što znamo iz privatnih izvora, da je tu bila i određena količina novca. Pa se postavlja logično pitanje otkud tako visokom funkcioneru toliko stotina hiljada evra? Sa kojom namerom je to nosila? Možda ja malo ovo i emotivno nosim, zato što znam, ministre, da vi poznajete osobu i da vam je stalo, kao i meni, da se zaštiti njen integritet, tako da nema ništa što bi moglo da ima primesu da je to neki politički revanšizam ili bilo šta. Ali, možda je crnogorska obaveštajna služba imala u vidu da se radi o osobi koja je ranije ukrala nešto što ne pripada njoj. Znate kako kažu u narodu – jednom lopov, uvek lopov, nema veze šta krade.

Kako da verujemo da će se boriti protiv kriminala i protiv terorizma i pranja novca oni koji su ukrali intelektualnu svojinu, oni koji su pozavršavali kojekakve akademije po Grčkoj, a kasnije došli, to pretvorili u fakultetsku diplomu? Kako? Svaki od tih kriminalaca ili većina njih zna za to. Naravno da će biti predmet ucene, da neće moći da se suprotstave tome. Suština je u sledećem, i ta Evropa kojoj vi težite je očigledno izgubila poverenje i krenula u žestok obračun.

Da je ovo većim delom tačno evo vam i jedna tačka dnevnog reda koju ste vi predložili, a to su ovi krediti koje je uzimala „Srbijagas“. Zamislite, u svim ovim bankama, da ne ulazimo u to da li su privatni kapital ili ne, to sad nije bitno, da li je to AIK banka, na čijem čelu je Miki Kostić, pa se promenilo sedište i sada zbog promene sedišta iz Niša se prebacuje u Beograd, mora da se izvrši ta zakonska korekcija. Ali, vi imate banku sa Malte gde je podizan kredit za „Srbijagas“, a Malta je prepoznatljiva kao ofšor destinacija gde se pere novac, pa treba da otkrijemo kroz ovako neke tehničke izmene da se to radi. Pa čemu to vodi?

Imate jedan predlog oko povraćaja PDV-a. PDV se vraća roditeljima čija su deca rođena do 31. juna, mislim da je tako, zaključno sa 31. junom ili 30. junom, nebitno, otprilike je to tako i tu se vraća, kasnije se paušalno isplaćuje. Suština tog PDV-a nije samo u tome, nego oslobođeni su plaćanja PDV-a svi koji uvoze robu preko slobodne zone, uz obrazloženje da će to koristiti domaćim proizvođačima da naprave proizvodnju, a onda tu proizvodnju da izvezu u inostranstvo. Mi smo bukvalno u svemu ovome kao kolonija dovedeni u situaciju da sami sebe potcenjujemo, sami sebe. Sada se postavlja logično pitanje – ko može da poveruje u ovakvu jednu priču? Ko se razume u ekonomiju i ko vidi kakvo je stanje privrede, odavno je jasno da domaće privrede i domaće proizvodnje više nema, u pravom smislu reči. Ono što je bilo, u međuvremenu je počelo da jenjava ili gotovo nestaje. Vi onda objašnjavate tako što ćete tu dobronamernost koja se odnosi na refundiranje sredstava na ime PDV-a jednostavno pokriti sa tim da oni koji uvoze, a to su pre svega stranci, pa mi stvaramo, ministre, raj za uvoznike, pa ovde samo profitiraju uvoznici. Ovde onaj ko uvozi, šta ga boli briga, oslobođen je svih dažbina, nema nikakvih obaveza, čuva mu se vrednost koju dobija prodajom te robe tako što je stabilan dinar.

Onda slušamo bezbroj puta u beskonačnost jednu te istu priču – otkad smo mi, tj. vi, došli na vlast, Srbija je krenula putem preporoda, putem blistave budućnosti i svetlosti na kraju tunela, a u stvari dug ukupan Srbije se povećava. To što vi pričate nije ubedljivo i nije utemeljeno da je vašom politikom smanjen i da je počeo da se smanjuje dug. Dug se većim delom smanjuje zato što je došlo do promena kamata na svetskom tržištu i došlo je do promene kursa dolara za koji je vezana Srbija. To su jedni od glavnih argumenata. Šta mislite, da će kamata ovako niska ostati? Neće, gospodo, promeniće se, a onda će Srbija da uđe u pravo dužničko ropstvo.