Dame i gospodo narodni poslanici, evo već dva dana radi ova skupština, radi ovaj parlament u vanrednom zasedanju i diskusija po ovih pet tačaka bi se uprošćeno svela na sledeće - većina u ovoj skupštini tvrdi da opstrukciju pravi manjina - opozicija. Opoziciji je osnovni zadatak da diskutuje, da daje sugestije i da ukazuje na sve propuste koje je napravio predlagač zakona, a u ovom slučaju je to Vlada Srbije. Opoziciji, a pogotovo nama srpskim radikalima u ovih proteklih dva dana to nije bio problem.
Kod njih je bila dilema kako i na koji način braniti zakone koje u startu, na početku svog rada predlaže očito nesposobna Vlada. Evo, ovo je peti zakonski predlog Vlade, ne računajući prvi predlog o amnestiji, gde se bar ministar udovoljio da u pet šest članova predloži jedan zakon. Svi ostali zakoni se svode na obećanje ministara, ako stavimo van snage prethodni zakon, obećavamo, za šest meseci mi ćemo uraditi novi. Ili, kako reče ministar finansija, zakleo se čovek, nije valjda da tako olako polaže zakletvu, kaže - za tri meseca novi zakon. Kakva je to Vlada? Kakvi su to eksperti? Šta oni rade? Obmanjuju nas. Jednostavno, stavljaju se u poziciju u kojoj ni jedna dosadašnja Vlada nije bila. Ta vlada ucenjuje Parlament. Jednostavno, ucena je u tome - ako budete dobri, ako usvojite samo jednu tačku predloženog zakona, da se ukida prethodni zakon, i da delimično ili par članova prethodnog zakona važi do donošenja novog, onda će oni biti dobri da nam u ovom domu serviraju nov predlog, njihov predlog. Ne možemo mi zbog jedne nesposobne vlade da gubimo vreme.
Evo, i ovaj predlog zakona. Samo jedna tačka - stavlja se van snage prethodni zakon. Čak se nije udovoljio ni predstavnik Vlade da kaže kad će na dnevnom redu biti novi predlog zakona? Da li će ga uopšte biti? Kakva je to Vlada koja će vladati, bukvalno, u bezakonju? Dosta ste, gospodo, radili to. Morate se naviknuti da odgovornost vlasti leži na vama. Morate te svoje ministre da naterate, ovo govorim skupštinskoj većini, da rade, da sva ona obećanja koja ste dali građanima Srbije, ispune, a ne da pričaju priče i daju nam olaka obećanja. Zar je problem napraviti nacrt zakona, predložiti taj nacrt, pa izvršiti neke korekcije? Ili, možda čekate da vam te zakone, govorim za članove Vlade, da vam donese gotove na sto ona fantomska grupa G17? Ili, možda je neki drugi razlog. Možda čekate da vam iz inostranstva stignu nacrti zakona. Recite otvoreno. Znate, zakon o privatizaciji, zašto bi bila sramota da se obavesti javnost - čekamo gospodina Labusa, kad dođe sa jednog sastanka u inostranstvu, on će nam doneti predlog zakona. Taj predlog će uobličiti Dinkić. Naravno, biće presvučen sa čarapom na glavi, ali kakav je takav je. Nemojte da zamajavate, da obmanjujete javnost. Ne pravi manjina opstrukciju, i to je nelogično da manjina može da napravi opstrukciju, nego vam je nesposobna Vlada na startu. To što se vi ne možete dogovoriti unutar koalicije, to je vaš problem. Taj problem ne sme da oseti ni ovaj parlament, a pogotovo građani Srbije.

Dame i gospodo, jedno opšte pitanje se nameće prilikom održavanja ove vanredne skupštine ili bolje reći dilema.
Dilema je da li zakazivati vanrednu Skupštinu sa ovakvim tačkama dnevnog reda, dok je u međuvremenu vanredno stanje na jugu Srbije. Da li raspravljati o zakonima koji se odnose na uskraćivanje prava predsednika Republike, o zakonima koji smenjuju imenovane sudije, predsednike sudova, ili raspravljati o tome u ovoj skupštini kakvo je stanje na jugu Srbije, kakvo je stanje u Bujanovcu, Preševu, u Medveđi.
Bukvalno smo bombardovani iz dana u dan informacijama da postoji neki plan Vlade Republike Srbije, plan rešenja problema na jugu Srbije.

Govorim načelno, znate, nemojte da me prekidate. Načelno je pre nego što krenem na tačku dnevnog reda, a i nemojte da se uzbuđujete i da brinete o tome na šta ću ja svoje vreme da potrošim za govornicom.
Taj plan još nije do dana današnjeg saopšten Skupštini. Skupština sa tim nije upoznata. Ističu se zasluge pojedinaca. Lično, kao i svi mi srpski radikali, stičem utisak da ta beda koja nas je snašla na jugu Srbije u ovom trenutku služi za ličnu promociju pojedinaca u Vladi Republike Srbije.
Ako mislite da je rešenje problema na jugu Srbije to što će iz večeri u veče slikati se pred TV kamerama i bombardovati sa svojim filozofskim mislima ili svojim pronalascima ovu naciju, onda se grdno varaju. To je preči problem, prioritetni problem.
Naravno, ovaj zakon o amnestiji koji je predložen je i te kako značajan. Značajan je u ovom trenutku da se donese ne samo kao human gest nego i zbog same činjenice koju je resorni ministar izneo, da je 60% osuđenika koji su trenutno na izdržavanju kazne počinilo lakša krivična dela, da su to ljudi koji su u većini slučajeva, ne mali broj njih je među tih 60%, koji su u jednom trenutku možda falsifikovali neka dokumenta, ili uradili nešto što je protivzakonito i bili su sankcionisani po zakonu ove republike.
Međutim, život nameće neku realnost. Mi smo svedoci te realnosti, pogotovu posle imenovanja ove vlade. Ako su falsifikatori među onima koji izdržavaju kaznu, pitanje je kako je onda tu kaznu izbegao sadašnji ministar poljoprivrede.
On je čovek pre dve godine falsifikovao dokumenta, stranačka dokumenta, jedne koalicije koja se zvala Vojvodina, i na osnovu tog falsifikata su izbačeni poslanici iz ove skupštine. Pojedinim poslanicima je nadoknađena šteta, a on postao ministar poljoprivrede.
Naravno, iz ove dileme sledi jedan odgovor o razmišljanju tih ljudi koji su na izdržavanju kazne.
Možda su trebali malo da promene frizuru, pa da se provuku na jednu listu na kojoj je i Vojislav Koštunica, možda bi i oni bili, ne samo ministri, nego i potpredsednici Vlade.
Drugo, isto životno pitanje je-kako ona kategorija i ona grupa ljudi, koji su navlačeći čarapu na glavu upadali u samoposluge, krali, neko iz ovih, neko iz onih razloga, ali nije zanemarljiv broj onih koji su zbog gladi upadali, da bi prehranili sebe i porodicu, i oni sada izdržavaju kaznu zatvora.
Istovremeno, guverner Narodne banke Jugoslavije, u stilu najvećih kriminalaca, upada u Narodnu banku Jugoslavije, pljačka i ne odgovara. Iza njega stoji ne samo Vlada na saveznom, nego i na republičkom nivou, iza njega stoji i međunarodna zajednica. To su neki aršini, o kojima se mora voditi računa. I ovaj gest i te kako je, ne samo gest milosrđa, nego gest koji u svakom slučaju želi da pomogne tim ljudima, pogotovu ovoj kategoriji osuđenika, koji su učinili lakše prekršaje.
U svakom slučaju, zadatak ove vlade, odnosno resornog ministra, je da pomogne i onima koji su izbegli trenutno takvu kaznu. Mi se nadamo, ako ništa drugo, da će bar pojedinci otići na izdržavanje zaslužene kazne. Hvala.

Valjda je pravilnije da se kaže - neka se pripremi Vitomir Plužarević, jer ako se kaže ovako kako vi izgovarate, da je posle mene Vitomir Plužarević, u našem jeziku to ima sasvim drugi smisao. Dok se, kolega Batiću, ne usvoji taj zakon iza koga stoji vaša poslanička grupa, da se legalizuje, pa ćemo videti. Ja bih voleo da što više vas stupite u tu vrstu zajednice, pa da mi ostanemo sami.
Dame i gospodo, ova skupština u svom radu u proteklom periodu donosila je odluke, donosila je zakone koji su u domenu izuzetaka, u domenu presedana. Nisu retki primeri kada su se donosili nelogični zakoni i odluke, i vreme je pokazalo tu nelogičnost, neosnovanost svrhe donošenja takvih zakona. Ovo je Predlog zakona koji će ući, pretpostavljam, u istoriju rada ovog parlamenta. Zbog čega? I kada su se pravili izuzeci pri donošenju nekih odluka, stavljane su ranije odluke van snage, ali su se usvajale novopredložene odluke. Uvek je to usvajala skupštinska većina, kao što i sad DOS - ovci imaju skupštinsku većinu, tako su i ranije neke političke partije ili političke koalicije bile u većini u ovom parlamentu, i donosili su na bazi te većine odluke, svoje odluke. U čemu je suština ovog presedana? Upravo u činjenici da se stavlja jedan zakon van snage, a ne nudi se nacrt drugog zakona ili moguće rešenje, pa bar privremeno. Razumljivo je i jasno da dolaskom i konstituisanjem nove vlasti dolazi i do promena određenih zakonskih odredbi, kao što je Zakon o transformaciji. Menja se model. To je sasvim jasno. Model koji je do sada funkcionisao, kada je u pitanju transformacija, nije dobar.
Pokazao je svoje slabosti i novoformirana, konstituisana vlast želi da promeni taj model. Logično i prirodno bi bilo da ta vlast i ta vlada ponudi svoj model. Taj model je rezultat programskog opredeljenja jedne partije i koalicije koja ima većinu. Otprilike taj model bi bio predlog ili program DOS-a kao političke koalicije ili predlog njihovog kompromisnog dogovora.
Kakav je taj model privatizacije, odnosno transformacije u DOS-u? Širok je dijapazon modela unutar ove koalicije, od modela koji predlaže Vesna Pešić, iza koga stoji udruženje vezilja i pletilja, pa do generalskog modela, koji se zasniva na pozitivnim tekovinama štabsko-lenjinističko-marksističkog modela privatizacije. To bi bio neki dijapazon. Između, nalaze se ostali modeli i ostale mogućnosti.
Razumljivo je da resorni ministar, želeći da sprovodi zakon, odnosno program ove vlade, koji je izložio predsednik Vlade, želi da startuje, što bi narod rekao, sa jedne nule i u jednoj čistoj situaciji, da čovek može da funkcioniše, i on i njegovo ministarstvo, i u pravu je minsitar i svako ko tvrdi da nema realne mogućnosti za privatizaciju bez stranog kapitala, bez zdravog novca. To je svakom jasno.
Ima tu jedna stvar koja je zbunjujuća, a to je izlaganje ministra, da će se novim modelom privući strani kapital, upravo činjenica da ste ovih dana često pozivani u inostranstvo od vaših sponzora, darodavaca, na neke razgovore, gde se između ostalog ističe da je predmet razgovora bio i proces transformacije, odnosno privatizacije. (Ministar - nisam....)
Niste vi ministre. Vas retko ko vodi. Očito idu ovi koji su na višim funkcijama, ali to vi sa njima raspravite, nemojte meni da se žalite. S njima raščistite.
Realna bojaznost je u sledećem. Uvek poštujte narodnu mudrost. Narod na osnovu iskustva je stvorio neku mudrost, neku matricu po kojoj se treba rukovoditi. Ne zove, se što kaže narod, magarac u svadbu da bi spavao sa mladom, nego da bi teglio i vukao. A vi teglite i vučete da izvučete ovu državu iz krize. Bojim se da to drugi tako ne misle.

Dame i gospodo, jedna od glavnih tačaka ekspozea ili programa ove vlade je unutrašnja stabilnost Srbije, kako se to kaže u ovom ekspozeu, a samo čitanje imena i pojedinih personalnih rešenja unutar Vlade u najmanju ruku deluje zbunjujuće na većinu poslanika. Kako se mogu u Vladi naći ljudi, koji su se svojim političkim opredeljenjem, svojim u krajnjem slučaju stranačkim delovanjem, deklarisali već odavno da su za destabilizaciju Srbije? Stabilna Srbija prvenstveno podrazumeva integralnu Srbiju, Srbiju u čijem će sastavu biti Kosmet, Vojvodina i svi drugi delovi Srbije. A već na odgovornim visokim funkcijama u ovoj vladi imamo pojedince, koji su prepoznatljivi po svom separatističkom delovanju ili, kako oni to kažu, po autonomaškim idejama.
Prvi predlog je za budućeg ministra poljoprivrede. To je čovek koji se zdušno zalaže da se Vojvodina što pre izdvoji odnosno otcepi od Srbije. Za njega deklaracija, koja je sada aktuelna kada je u pitanju status Vojvodine, samo je prelazno rešenje do konačnog formiranja Vojvodine kao države. I on to ne krije. Gde god ima priliku, on to javno kaže. Da su se promenili neki njegovi stavovi ili da se korigovao ulaskom u DOS, to je nemoguće poverovati. Evo i sami se možete uveriti da taj čovek, sprovodeći neku svoju privatnu kampanju, valjda podrazumeva da će tom privatnom kampanjom što pre doći do mesta ministra poljoprivrede, važnog resora, krenuo je na turneju po gradovima i selima Vojvodine. Već je, osim prepoznatljivih stavova kada je u pitanju status Vojvodine, počeo da iznosi svoje ideje kao budući ministar poljoprivrede. Zbunjujuće je to da on već, kao budući ministar poljoprivrede, tačno zna kolika će biti otkupna cena pšenice. Od sela do sela menja tu cifru, od TV emisije do TV emisije menja tu sumu, ona je od 30 pfeninga pa do marke, sve u zavisnosti kako on proceni da su raspoloženi ljudi koji ga gledaju ili koji ga slušaju. To dovoljno govori da čovek već u startu neozbiljno shvata funkciju kojom će se baviti. A pri tome ne zaboravlja da promoviše svoje političke stavove, svoje političke programe. Naravno, u svakom trenutku koristi priliku da da do znanja seljacima u Vojvodini da je za njihovu situaciju i njihov položaj najkrivlja Srbija, da Srbija bukvalno izrabljuje Vojvodinu sa onom već prepoznatljivom pričom: za sve je kriv Beograd. A problemi Vojvodine, po njegovim rečima, počinju onog trenutka kada se Vojvodina voljom većinskog stanovništva pripojila Srbiji. Dok je bila pod Austrougarskom, nikakvih problema Vojvodina nije imala. Da je kojim slučajem živeo za vreme tog carstva i da je bio na dvoru, dobio bi funkciju, koja u prefiksu ima "dvorski". Pošto je član DOS-a, kao nagradu dobio je funkciju ministra. I tako vam je to.
Međutim, seljaci u Vojvodini znaju da u svakom kraju Srbije, skoro u svakom selu ima po jedan takav, koji služi za uveseljavanje naroda, takvih šenta po Srbiji ima bezbroj i ne shvataju ga ljudi toliko ozbiljno.
Drugi predlog je isto tako značajna i visoka funkcija u budućoj vladi, to je potpredsednik Vlade, to je Kasa, koji ide dalje od Veselinova. Kada je u pitanju status Vojvodine, on ide toliko daleko da već unapred najavljuje da će se severni deo Vojvodine izdvojiti iz Vojvodine države. I nikada ne pravi grešku kada istupa u javnosti, uvek ovo potkrepljuje sa svojom izjavom da su to njemu podvale, da on ne misli tako, da on misli da ostane da živi na zemlji, na kojoj se rodio, ali ne kaže kojoj će državi ta zemlja pripadati. Ne ide do kraja.
Drugo, to je čovek koji vrši diskriminaciju ne samo prema pripadnicima drugih naroda i nacionalnosti, nego i unutar svoje nacionalnosti, unutar svog naroda. On se sa svojom strankom proglasio da je jedini pravi zastupnik interesa mađarske nacionalne manjine. Svi oni, koji nisu u njegovoj stranci, oni su protiv mađarske nacionalne manjine. Progoni svoje političke protivnike, kao što je Pal Šandor, Andraš Agošton i sve ostale koji nisu u njegovoj stranci. U poslednje vreme se toliko osilio da je počeo da vrši diskriminaciju i u Subotici, gde je dugo, dugo vremena predsednik opštine, tvrdeći pri tome da sve što se iznese, a vezano je za njegovo delovanje i delovanje njegove političke partije, koje se odnosi na vršenje pritiska na izbegle Srbe i pripadnike drugih nacionalnosti u Subotici, on kaže da su to laži. Kako uvek biva, istina mora da ispliva. U poslednje vreme Jožef Kasa dokazuje da jednostavno ne može u Subotici da bude podignut ni spomenik Caru Dušanu. I ako ne može mrtav Dušan, koji će to živi Srbin da poveruje u takve podvale, koje servira Jožef Kasa?
Pretpostavljam da je on iz drugih razloga u ovoj vladi, upravo da bi se ostvarila ova tačka programa - da se krene sa obračunom protiv onih koji su zloupotrebljavali svoje funkcije i svoje položaje. Imate odmah visokog funkcionera, potpredsednika, koga sam već pomenuo, on je priznao neke svoje malverzacije, izneo u javnost kako je to radio. Tu ne treba gubiti puno vremena da bi se dokazale njegove protivzakonite radnje.
Prvo, od ranije je poznato, mi srpski radikali smo od ranije na to upozoravali šta sve Kasa radi i na koji način zloupotrebljava svoju funkciju predsednika opštine Subotica. Znamo već kako je na licitaciji stekao protivpravno imovinu, kako je vršio licitaciju zemljišta. Licitaciju je zakazao u 10,00 sati, a u 9,00 sati je već to opštinsko zemljište prodao svojoj ćerki.
Drugo, Kasa sam priznaje u listu "Mađar So" da je dva puta iz opštinske blagajne uzimao po 15.000 maraka. Jasna je računica, tu sumu maraka samo nek je prodao po crnom kursu i kupio marke ponovo po zvaničnom kursu, to mu je donelo korist od najmanje 100.000 maraka. To on sam priznaje u "Mađar Sou".
Međutim, očigledno da ovo nisu dovoljni argumenti DOS-u da izađe sa jasnim stavovima kakvo je njihovo razmišljanje kada je u pitanju položaj Vojvodine, kada je u pitanju budućnost Vojvodine i kada je u pitanju stabilnost Vojvodine. Oni se zanose sa tim da će u jednom trenutku biti toliko moćni i jaki da će moći da spreče ovakve pojedince, kao što je budući ministar poljoprivrede ili kao što je budući potpredsednik Vlade. Grdno se varaju. Na taj način nećete, gospodo, moći da skinete odgovornost za budućnost i sudbinu Vojvodine. Mi, srpski radikali, vas sad, na vreme, upozoravamo, ali smo svesni činjenice da se, po onom pravilu, slično u sličnom rastvara.

Dame i gospodo, Srbija i srpski narod se danas suočava sa ultimatumom, ucenama i pritiscima, upravo od onih, koji već dugo godina uslovljavaju, pritiskaju srpski narod. To su isti oni, koji su u ime demokratije, u ime mira, srpski narod isterali sa vekovnih srpskih ognjišta iz Republike Srpske Krajine, pa, nije im to bilo dovoljno, onda su krenuli da teraju srpski narod iz Republike Srpske. Pa, kad su videli da je ipak ostao jedan deo teritorije, koji kontroliše srpski narod u Republici Srpskoj, onda su počeli da plasiraju tu svoju čuvenu demokratiju. I, upravo smo svedoci, kako im izgleda ta demokratija.
Demokratija im je počela sa bombarderima, sa tomahavcima. Kad su videli da srpski narod u Republici Srpskoj neće da popusti onda su pripremili neopravdane metode. Suprotno i protivno volji srpskog naroda, koja je iskazana na prethodnim izborima, oni su smenili legalno i legitimno izabrane srpske predstavnike srpskog naroda u Republici Srpskoj. Nije im ni to bilo dovoljno, nego su se dosetili kako još više da upropaste srpski narod, da ga nateraju da što pre napušta vekovna ognjišta, dosetili su se i jednostavno su izdvojili Brčko, grad koji se nalazi u Republici Srpskoj, iz teritorijalne celovitosti Republike Srpske. Kažu - to je već viđen model u Južnoj Americi, primenili ga Amerikanci i oni misle da je to dovoljno da bi zadovoljili i smirili srpski narod.
I dalje su nastavili, ali sad direktno vrše pritisak na Srbiju. Želja im je i krajnji cilj je njihov da rasparčaju Srbiju, da razbiju srpski narod, da nas rasele, isele iz Srbije. Kako su to zamislili da urade u Srbiji? Zamislili su preko šiptraskih terorista. Mislili su da teroristi, šiptarski separatisti imaju toliko realnu snagu , da će oni biti dovoljno jak protivnik Srbiji, da ćemo mi u Srbiji popustiti pred tom snagom i jednostavno prihvatiti silom da se Kosovo i Metohija proglašava šiptarskom državom, da Kosovo i Metohija nije više u sastavu Srbije.
Kada su videli da u Srbiji vlada jedinstvo, da Srbija ima snagu, da Srbija ima moć, brže bolje priskočili im Amerikanci u pomoć, brže bolje, Klinton je poslao svog ličnog izalanika - kakav takav ugovor i sporazum da se potpisuje, samo da bi se spasila ona šaka, šačica koja je ostala od šiptarskih terorista posle delovanja države Srbije.
Kada su videli, na kraju krajeva, da taj sporazum ide na štetu američkih interesa na Kosovu i Metohiji, jer jedna od glavnih tačaka u tom sporazumu je upravo popis stanovništva, Amerikanci preko svojih satelita brže bolje- organizuju neke nove sastanke, sastanke u Rambujeu, u dvorcima, ili sastanke u Parizu. Nema veze gde se održavaju, isti cilj je tih sastanaka - izvršiti pritisak, izvršiti prisilu, dovesti u situaciju predstavnike Srbije, članove delegacije da potpišu sporazum, onakav, kakav Amerikanci ponude, onakav kakav su oni smislili u svojim laboratorijama.
Jasno je da su članovi delegacije morali da izdrže te pritiske, jer ova skupština im je dala punu podršku, a mi srpski radikali smo rekli - ne smeju popustiti pod bilo kakvim pritiscima, ni jednog trenutka, bez obzira kojoj partiji pripadaju članovi delegacije, kako su politički opredeljeni, kom narodu ili nacionalnoj manjini pripadaju, moraju da izdrže sve pritiske, nema popuštanja.
To je zbunilo Amerikance, jer imali su plan posle toga, kad prošetaju na Kosovu i Metohiji sa svojom vojskom, na red dolazi Raška oblast. Tamo već imaju pripremljene svoje satelite. To su oni koji pripadaju separatističkim partijama, a sami sebe nazvaše Bošnjaci. Niti u Bosni rođeni, niti Bosnu omirisali, alÄ eto zovu se - Bošnjaci.
U isto vreme, ili nešto kasnije, Amerikanci su pripremali da preko svojih poslušnika izazovu incidente, sukobe, pripreme teren u Vojvodini. Ko su im tamo njihovi poslušnici , njihovi sateliti. To su oni, koje narod u Vojvodini zove kuferaši ili u poslednje vreme , kako su popularni, tako ih je narod zavoleo, pa ih narod zove podrepaši. Taman im je to dovoljan prostor da im svi članovi stanu. Valjda tako narod i nadimke daje. Rastrčali su se širom Vojvodine, upravo ti i takvi pojedinci, njihove političke partije koje su minorne i male, rastrčali su se po Vojvodini, traže moguća žarišta, kako bi što pre dojavili međunarodnoj zajednici da u Vojvodini međunacionalni odnosi nisu dobri, kako bi međunarodna zajednica na isti ili sličan način intervenisala kao što sad interveniše na Kosovu i Metohiji.
Međutim, nemaju uspeha. Nemaju uspeha, to oni ne mogu da shvate. Nemaju uspeha iz više razloga. Jedan od osnovnih i glavnih razloga je upravo to što u Vojvodini živi većinski srpski narod sa pripadnicima mnogih nacionalnih manjina i što u Vojvodini nije zabeležen slučaj međunacionalnog sukoba, nije zabeležen, bez obzira što se u okolini Vojvodine odvijao rat. To je tolerancija srpskog naroda prema svojim sugrađanima, prema onima sa kojima zajedno žive.
Ima pojedinaca, doduše, koji pripadaju nacionalnim manjinama u Vojvodini koji su na čelu nakih partija, koje navodno treba da zastupaju interese nacionalne manjine, ali ti pojedinci koji su čelnici takvih partija, oni to rade iz ličnog interesa , iz lične koristi, njih i njihovih najbližih u porodici. Njih su njihovi sunarodnici odavno prozreli, njima više ne veruju njihovi sunarodnici. Ne veruje im niko u srpskoj Vojvodini i uzaludan je njihov pokušaj.
Mi srpski radikali smo uvek govorili, uvek upozoravali na namere, na posledice koje proističu iz načina kako to međunarodna zajednica želi da nam nametne određena rešenja. Uvek smo govorili da je jedno od rešenja da bude sloga, jedinstvo. Sad u ovom trenutku jasno su politički relevantne partije u Srbiji pokazale da postoji političko jedinstvo. Narod je odavno jedinstven, pogotovu kada je u pitanju odbrana Srbije.
Jer, taman smo počeli da lečimo rane, koje su nam ostale od Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, evo, Amerikanci nam otvaraju nove rane, najveću ranu srpskom narodu, a to je Kosovo i Metohija. Nijedan normalan čovek ne pomišlja da se preda, da prepusti Kosovo i Metohiju ni šiptarskim separatistima, a pogotovu Amerikancima.
Mi znamo da je Amerika sa svojim saveznicima velika, ogromna i moćna vojna sila, koliko ćemo uspeti da se odupremo toj sili, to unapred niko ne zna, ali znamo da nema građanina Srbije, nema Srbina koji se neće boriti protiv američkih vojnika, pa bez obzira što misle da uđu sa njihovom koka-kolom i sa čokoladom, kako su to radili u Republici Srpskoj. Neka im i koka - kola i njihova čokolada, neka je jedu i piju u Americi, a neka nas ostave u Srbiji na miru, inače, neće lako ulaziti ni na Kosovo i Metohiju, ni u Šumadiju, ni u srpsku Vojvodinu.