Dame i gospodo narodni poslanici, jedno od osnovnih ili glavnih predizbornih obećanja DOS-a je da će podržati razvoj malih i srednjih preduzeća. Pogotovu je to aktuelno poslednjih dana kada se vodi žučna rasprava oko predloga novog zakona o privatizaciji, gde se kao jedan od glavnih problema nameće problem nezaposlenosti koji će očito izazvati taj zakon, ili kako se to kaže na jedan finiji način, višak radne snage. DOS-ovski ministri ili predstavnici DOS-a izlaze u javnost sa jasnom koncepcijom da će taj talas nezaposlenosti ili višak radne snage amortizovati srednja i mala preduzeća, odnosno privatna inicijativa.
Prisutni smo raspravi koja se vodi o jednom predlogu zakona, a ovaj predlog zakona je od ranije uručen svim poslanicima u ovoj skupštini i mi, srpski radikali, u principu imamo velike primedbe na ovaj predlog zakona, kao što je, recimo, da li je potrebno da se formiraju agencije na ovaj način, koje će biti centralističke ili koje će biti obavezne, ili obavezujuće za članstvo. To nas podseća na privrednu komoru koja je jedan od niza parazita i koja se navikla na leđa privrede, a ove agencije bi ličile na takve organizacije kakva je privredna komora. Može da se razgovara o tome, da li u vidu amandmana ili putem rasprave, da li na ovaj način treba formirati agencije i da li su uopšte potrebne agencije ili neka forma udruživanja malih i srednjih preduzeća, ali forma koja nije obavezna.
Što se tiče fondova, tu nema ništa nejasno, a fondovi već postoje u Vladi Srbije. U Vladi Srbije postoji Fond za razvoj srednjih i malih preduzeća, a na čelu tog fonda je sam premijer Vlade Srbije, Zoran Đinđić i slušali smo ga pre nekoliko nedelja, prilikom gostovanja u Leskovcu (zajedno sa ovim ministrom kulture, kako se zove ovaj što je psovao pred kamerama u Leskovcu, Leković, ili Lečić, nije bitno, važno je da je psovao kao ministar kulture. Onda se izvukao i rekao da je to iz neke od njegovih uloga. Eto, čovek ne može da izađe iz uloge.) Nije to bitno, bitne su reči koje je izgovorio premijer sasvim odgovorno, rekao je da Fond raspolaže sa 10 miliona maraka, da su za tih 10 miliona moguće korekcije, a ja se izvinjavam ako nije tačna cifra, to je bilo pre pet ili šest nedelja, da tih 10 miliona maraka sa kojima trenutno raspolaže Fond potiču većim delom iz donacija naše dijaspore, a nije se naišlo na zainteresovanost malih i srednjih preduzeća i on je, blago rečeno, naglasio kao jedan problem ili zabrinutost Vlade zašto mala i srednja preduzeća nisu toliko zainteresovana za to. Sada, taj fond već funkcioniše i nad tim fondom, moramo priznati, drage kolege, da mi kao zakonodavno telo nemamo neku kontrolu i nemamo neki uvid. Ovaj zakon na neki način predlaže i daje mogućnost da Skupština kao zakonodavno telo, donoseći ovaj zakon, ima uvid i kontrolu nad tim fondom.
Pretpostavljam, ako bude odbrana ovoga, onda će neko iz DOS-ovske većine da izađe i da kaže - sve je podložno kontroli, sve je na uvidu poslanicima, međutim, to je samo na pričama. Vidimo kako radi izvršni organ vlasti, oni rade onako kako njima pada na pamet. Naravno, sačekaćemo period kada dođe završni račun na dnevni red, a onda da raspravljamo o pitanjima koja su se već izdešavala, o finansijskim sredstvima, pa i o ovima koja su već plasirana.
Neće biti rasprava, kako se to DOS pripremao da raspravlja o završnom računu iz prošle godine, biće mnogo korektnije, ako ništa drugo, stručnija rasprava, a ne kao pojedini poslanici što juče istrčaše, ostrašćeni, za ovu govornicu, oni koji su do juče trčali oko Milorada Vučelića koji je bio predsednik poslaničke grupe sada izigravaju opoziciju. Ne može se, gospodo, to kriti i nemojte da se stidite. Bili ste u koaliciji, ali prećutnoj, krili ste to od naroda. Vi iz Demokratske stranke, a pogotovu ovaj koji je juče držao ostrašćeni govor, koji je pretio nama, čak upozoravao da mi nemamo pravo, niti ćemo imati pravo da se bavimo politikom i da izlazimo za ovu govornicu. Dragi moj kolega, ima jedna stvar koja ne može da se krije, a to je glupost i kašalj. Koliko vidim, vi ne kašljete.
Prema tome, gospodo, zašto toliko ostrašćenosti, šta bi bilo normalno? Da je ovaj zakon uzela Vlada i da je putem svojih amandmana predložila izmene i dopune zakona ili, što je uobičajeno i u praksi, da osnove nacrta ovog zakona Vlada uredi i napravi onako kako oni misle da bi trebalo da izgleda taj zakon i da predloži, da izađe pred Skupštinu kao sa svojim predlogom. Niko ne bi zamerio. Ali, jeretički diskutovati sa ove govornice i sve ono što je normalno i što je dobro negirati i unapred govoriti, to ne valja. Ne valja, zato što su predložili ovi ili oni, a to nisu neki argumenti. Morate se, gospodo, navikavati. Jedino što je dobro, i mora se pohvaliti, to je da se prvi put pravi na neki način presedan.
Predsednik Skupštine je stavio ovaj predlog u dnevni red. Ranije, kada je bila većina SPS-a, to se stvarno, iskreno govoreći, nije nikada moglo desiti, jer se uvek nalazio razlog zbog čega se to odbija. Međutim, ipak je to korak, ali korak koji je napravio pojedinac, u ovom slučaju predsedavajući u Skupštini. Iz kojih razloga, u to ne ulazimo, najverovatnije unapred svestan činjenice da će to većina odbaciti, da neće biti neka žučna ili burna rasprava, da se neće, kako vi to stalno naglašavate, gubiti vreme.
Drugo, gospodo, nemojte nikada više sa ove govornice da negirate ono što ste obećali pre izbora - obećali ste, ne vi koji sedite, doduše, u ovoj sali, ali vaši lideri, da će u Srbiju stići 6 milijardi dolara, onog trenutka kad se skloni režim. (Glas iz sale: Šest i po.) To vama koleginice, taj ostatak, eto dajem vama, neka bude pola vama. Ali, što bi se stideli, nije greh. Vi ste, pretpostavljam, najiskrenije mislili da ćete dobiti finansijsku podršku od Zapada. To što je Zapad vas prevario, to ne morate da krijete, niti treba da bude vaša sramota. Ali, činjenica je da morate da priznate da bez te pomoći ne možete Srbiju da izvučete iz krize.
To što vi korigujete tu cifru i govorite da je više ili manje, to možete nama poslanicima. Narodu, gospodo, ne možete da krijete. Ovo što sada pokušavate i sa ovim zakonom je jedan manir koji vi imate. Vi ste, gospodo, u postrevolucionarnom periodu govorili da je dovoljno da mala i srednja preduzeća prihvate višak radne snage. To iskustvo ste izvukli iz iskustava svih postrevolucionarnih perioda. I u Francuskoj je posle revolucije obećavano da će višak radne snage biti zaposlen u mala i srednja preduzeća, pa kada su krenuli socijalni nemiri, kad je krenuo radnik na ulice, u Francuskoj su hapsili radnike, zatvarali. Vi niste daleko od toga.
Vi istu nameru imate. Ako ne budete mogli da smirite socijalno nezadovoljstvo, opravdano, od strane naroda, nećete se vi libiti da hapsite. Uostalom, iz dana u dan to potvrđujete. Što sada ne primite sindikate rudara, što ih ne primite u Vladu?
Ranije ste trčali u rudnike, donosili im piće, slikali se, govorili kako vas podržavaju. Sada ti isti rudari, nezadovoljni, štrajkuju. Što ne odete kod njih? Čega se to bojite, čega se stidite? Ako niste slagali za 6 milijardi dolara, čega imate da se bojite? Ako niste slagali da ćete izvući Srbiju iz krize, idite pred njih, recite im - e, gospodo, slagali ste i njih i sve one koji su glasali za vas. Jedino je rešenje da polako počinjete da se navikavate da jednog dana, i to ubrzo, postanete opozicija, i samo će promena biti što nećete trčati za Miloradom Vučelićem, nego za Ivkovićem, ili nekim drugim.