Gospodine Anđelkoviću, šta ste vi vizuelno utvrdili, šta vama može da se učini, zaista ne može biti validno za rad Narodne skupštine.
U skladu sa članom 82. stav 4. Poslovnika, kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje, na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Sledeći stav 5. kaže da, ukoliko sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o čemu predsednik, odnosno predsedavajući Narodne skupštine obaveštava narodne poslanike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem narodnih poslanika.
Što znači, gospodine Anđelkoviću, ukoliko nije bio u funkciji elektronski sistem, vi ste prvo morali da obavestite narodne poslanike o tome, a onda da utvrdite kvorum prebrojavanjem poslanika. Molio bih vas da vi kao predsedavajući poštujete ovaj poslovnik.
A druga stvar, to bi bilo lepo da zaista kažete na osnovu kog tog člana Poslovnika je potrebno da ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe upozori na povredu Poslovnika. To naravno nigde nije regulisano. Ako jeste, pozivam vas da pročitate taj član.

Gospodine Anđelkoviću, stav 6. vi ste možda dobro pročitali, ali ga niste očigledno baš najbolje shvatili, jer ovde kaže - ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema. Meni naravno nije ni palo na pamet da to uradim.
Samo sam izašao da vas upozorim da je upravo primenom elektronskog sistema, u čiju tačnost nisam sumnjao, utvrđeno da je prisutno u sali manje od 84 poslanika. Samo sam tražio da ono što je utvrđeno primenom elektronskog sistema ispoštujete, tako što ćete odrediti pauzu dok u sali ne bude bilo dovoljno poslanika da nastavimo rad.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS na član 125. Predloga zakona o turizmu amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić i ovim amandmanom traženo je najpre da se novčana kazna, propisana u ovom članu od 5.000 do 50.000 za fizičko lice, smanji na iznos od 5.000 do 30.000 dinara.
Čuli smo već od kolega koji su prethodno obrazlagali ovaj amandman razloge zbog kojih je to neophodno učiniti. Najpre zbog toga što je, kao i u nekim zakonima koji su se ranije našli u skupštinskoj proceduri, i ovde raspon kazne koji je dat izuzetno velik, čak deset puta je razlika između minimuma i maksimuma propisane kazne, a svi vrlo dobro znamo da u primeni ovo može da donese izuzetno velike mogućnosti za zloupotrebu i da će u principu ove kazne veoma često biti izricane u najmanjem iznosu, a da će razlika završavati najverovatnije u džepovima turističkih inspektora.
Ono što je takođe veoma bitno kada god se nekim zakonom propisuje bilo kakvo kažnjavanje nije samo iznos, odnosno taj maksimalni raspon koji vi možete da predvidite. Mnogo je važnije, i za one koji će eventualno biti u prilici da naprave neki prekršaj i za one koji te kazne naplaćuju, da postoji izvesnost da će određena kazna biti naplaćena, nego da bude propisan neki iznos, koji može biti mali, može biti veliki, ali je verovatnoća da ikada taj iznos bude naplaćen izuzetno mala.
Ja bih zato pozvao najpre ministra... Gospodine ministre, izvinjavam se, ako možete malo da obratite pažnju. Treba prvo da vidimo da li su turistički inspektori u prethodnom periodu uopšte naplaćivali neke kazne. Ukoliko su ih naplaćivali, treba da vidimo koliko je kazni naplaćeno, da li je bilo kakav efekat takvim načinom kažnjavanja postignut i da vidimo u kom su se rasponu te kazne kretale, da li je to bilo bliže minimumu, što je sigurno da jeste, da li je to bilo bliže maksimumu i da onda na osnovu tih prethodnih iskustava napravimo ovde određeni kompromis i određeni raspon u visini ove kazne.
Ono što je takođe veoma lako uočiti, to je da postoji određena nesrazmera između kazne predviđene članom 125. i kazne predviđene u narednom članu, u članu 126, jer su tu praktično kazne koje su predviđene za prekršaj koje učini pravno lice, predviđeno je do 10 hiljada dinara i onda je zaista krajnje čudno kako ste predvideli da za fizičko lice kazna ide do 50 hiljada. Neverovatno je, jer zaista je logično pretpostaviti da pravna lica imaju mnogo veću ekonomsku snagu od fizičkog lica koje će se baviti, kako ovde kažete, uslugama turističkog vodiča ili turističkog animatora.
Pa, da li mislite da neko ko u lokalnoj sredini odvede eventualno neku turu od pet ili deset turista može da naplati dnevnicu veću od hiljadu dinara? Ja svakako mislim da ne može.
Onda je potpuno neprimereno da za takva lica, koja rade da bi obezbedila sebi i svojoj porodici golu egzistenciju, propisujete ovako drakonske kazne, a da za pravna lica kazna bude do 10 hiljada dinara, a eventualno, na kraju se kaže, na kraju člana 126, da je za odgovorno lice u pravnom licu kazna u iznosu od dve hiljade dinara. Zašto i ovakva nesrazmerno propisana kazna, znači, 25 puta je veća predviđena kazna za fizičko lice koje se bavi uslugama lokalnog turističkog vodiča, nego što je za pravno lice, odnosno za odgovorno lice u pravnom licu.
Pozivam vas još jednom, zaista iz najdobronamernijih razloga, da razmislite dobro o ovom amandmanu. Neće suštinski uticati na zakon, ali svakako mislim da je ovo rešenje koje je predloženo od strane Srpske radikalne stranke daleko primerenije.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika o radu Narodne skupštine, na član 11. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine amandman je podneo, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, narodni poslanik Momir Marković.
Ovim amandmanom predviđeno je da se član 11. Predloga zakona briše. Zašto? Dosta toga je rečeno prethodnih dana u raspravi, kako načelnoj, tako i u raspravi o pojedinostima. Mislim da su svi oni koji su pažljivo slušali šta govore poslanici Srpske radikalne stranke mogli da shvate da se radi o zakonu koji zaista ne zaslužuje da se nađe u pravnom prometu, ne osmog dana po izglasavanju, nego bilo kada.
Ovo je zakon o kome ni predstavnici vladajućih stranaka, a ni bilo ko drugi nije mogao da nađe bilo kakvu lepu reč. Ovo je zakon koji neće biti primenjen bilo kada, ovo je zakon koji, ako ikada i bude primenjen, neće doneti bilo kakvo pravo ikome kome je oduzeta imovina po ma kom zakonu koji je donet pre 50 ili 60 godina. Zbog svega toga najbolje bi bilo da se ovaj zakon ne izglasa. Ne mogu zaista da shvatim ovu upornost sa kojom vladajuća koalicija insistira na donošenju ovog zakona, iako su se i oni sami u najgorem mogućem smislu izražavali o ovom zakonu.
Posebno je zanimljivo (tražio sam odgovor na to i pre neki dan, ali ga nisam dobio) da smo konačno kroz ovaj dopis Vlade Republike Srbije, kojim su prihvaćena dva amandmana na Predlog ovog zakona, obavešteni da su za predstavnike Vlade određeni i Mlađan Dinkić, koji se nije ni pojavio u ovom parlamentu, i Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, koji je došao, izrekao ovde nekoliko osuda ovog zakona, rekao da se ne slaže sa njim i nakon toga, narednih nekoliko dana za vreme rasprave više se nije ni pojavio.
Nema tu nama ko sada da odgovori šta se podrazumeva, a veoma je zanimljiv ovaj amandman na član 5. koji je prihvaćen i koji uvodi obavezu Direkcije za imovinu Republike Srbije da o izvršenom evidentiranju imovine najkasnije u roku od 7 dana od dana podnošenja prijave izda i potvrdu. Da li ste hteli da kažete da će to evidentiranje imati neko konstitutivno dejstvo, da li će se njime stvarati određeno pravo za podnosioca prijave i, naravno, na suprotnoj strani određena obaveza države? Mi zaista ne znamo.
Bilo bi veoma dobro da nam kažete, pre nego što dođe do glasanja o ovom zakonu, šta se podrazumeva pod evidentiranjem imovine. Da li će Direkcija za imovinu Republike Srbije imati obavezu da po podnetoj prijavi od strane građana izvrši bilo kakvu proveru, da li će to biti moguće u ovom roku od sedam dana? Svakako mislim da neće, prvo zbog toga što nisu predviđena sredstva veća od tri miliona dinara za sprovođenje ovog zakona.
Svakako ćete i vi priznati da je to minimalna suma, ako se uzme u obzir da je imovina koja je oduzeta izuzetne vrednosti i da se nalazi na teritoriji cele Republike Srbije i da će biti izuzetno obiman posao i uopšte prikupiti te prijave, a ne naknadno izvršiti evidentiranje, odnosno izvršiti procenu vrednosti oduzete imovine.
Nejasno je kakvu prirodu ima ova izdata potvrda. Da li će se, kao što smo već čuli, na osnovu te potvrde moći uzimati hipoteka, odnosno da li će se ta evidentirana imovina staviti pod hipoteku, ko će imati pravo. Na kraju, može se reći da je ovaj zakon, ovakav kakav je, zakon kojim se samo oduzimaju prava određenim kategorijama stanovništva, odnosno nekim pravnim licima, akcionarskim društvima, verskim zajednicama i crkvama; da ovim zakonom samo pokušavate da ona obećanja koja ste dali 2000. i 2003. godine na neki način pokrijete, ali da se ni suštinski ni sadržinski ovim zakonom ...
(Predsednik: Vreme.)
... nikom ne daju neka prava. Iako je ovo, kako ste sami rekli, samo procesni zakon, kojim se uređuje postupak evidentiranja imovine, u njemu se nalaze brojne materijalne odredbe. Vi ovim procesnim i tehničkim zakonom u stvari dajete određena ograničenja i uskraćujete eventualno u nekom budućem zakonu, za koji tvrdite da će biti donet, prava određenim kategorijama stanovništva.
Zbog svega toga predlažem, ukoliko je zavladao eventualno razum u vladajućoj koaliciji, da povučete ovaj zakon, a ukoliko ne, da glasate za sve amandmane SRS-a i na kraju protiv donošenja ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne znam čemu ovolika upornost predlagača i Vlade, jer mislim da ćemo do kraja rasprave u pojedinostima postići apsolutnu saglasnost da ovaj zakon ne vodi ničemu, da je izuzetno loš.
I postavlja se zaista pitanje, zašto gubimo vreme raspravljajući o nekom zakonu za koji je pitanje da li će biti primenjen, a i ako bude primenjen kakvu će korist bilo kome doneti, umesto da se, u skladu sa Ustavom i Poslovnikom, ovde bavimo mnogo važnijim stvarima, kao što je rasprava o poverenju Vladi.
Dosta toga je već rečeno o ovom zakonu, praktično sve poslaničke grupe su se izjasnile da ovaj zakon ne valja. Neki su doduše rekli da će glasati za zakon, bez obzira na to šta o njemu misle. Ne znam zašto je to tako, ali mislim da bi bilo dobro, pored toga što i opozicione i vladajuće stranke ne smatraju da je ovaj zakon dobar, da čujete i to šta Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine Beograd misli o ovom zakonu.
Oni su u dopisu koji su uputili svim poslanicima, između ostalog, rekli i to, kao što je veliki broj narodnih poslanika naglasio, a to smo mi, da ovaj predlog ni na koji način, ni suštinski, ni sadržinski nema veze sa restitucijom – povraćajem imovine građanima Srbije. Ovaj predlog zakona samo odlaže za još neko vreme pitanje povraćaja oduzete imovine i ostavlja na snazi uslove za opstanak enormne korupcije i kriminala, bogaćenje povlašćenih pojedinaca, miljenika raznih režima, te lišava budžet Srbije ogromnih prihoda.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako mi koji smo protiv ovog zakona kažemo da je zakon izuzetno loš, ako oni koji žele da im se vrati određena imovina takođe kažu da ovaj zakon ni suštinski, ni sadržinski nema veze sa restitucijom, onda vas pitam za koga ovaj zakon donosite i šta je uopšte svrha ovog zakona. Videli smo od amandmana do amandmana, od člana do člana zakona da praktično ni jedan član zakona ne valja.
Niko iz vladajuće koalicije nema da izađe za ovu govornicu da pokuša bar da nas ubedi da bar jedan član ovog zakona valja i zaista bih morao još jednom da vas pozovem da ozbiljno razmislite o svemu ovome. Možda bi najbolje bilo da se odmah ovaj zakon povuče iz procedure, pa da ne gubimo još dva ili tri dana povodom amandmana, nego da odmah pređemo na neke pametnije stvari da radimo.
Što se tiče samog amandmana na član 8, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Božidar Koprivica, njime tražio da se navedeni član zakona briše. Zašto?
Zato što je to još jedan u nizu potpuno besmislenih članova ovog zakona, koji kaže da podnošenje prijave oduzete imovine u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, već uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom.
Po svojoj suštini norma sadržana u članu 8. je materijalno-pravnog karaktera. Vi ste već rekli, a to ste napisali u obrazloženju ovog zakona, da je ovaj zakon isključivo tehnički zakon, da je procesne prirode, a kada se malo bolje pogledaju pojedini članovi, vidimo da su u članovima 1, 2. i 3. date odredbe materijalno-pravnog karaktera, kojima se određuje ko ima neko pravo, odnosno ko to pravo neće imati prema nekom budućem zakonu, što je potpuno besmisleno, i zbog toga što ovaj kvazizakon koji želite da donesete ne može obavezivati bilo koju narednu skupštinsku većinu, a i zbog toga što vi u stvari ovim zakonom jedino želite da uskratite neko pravo koje obećavate uporno u kampanjama građanima.
To ste radili i članom 5, to je urađeno i članom 6, gde se, praktično, kaže da samo oni koji podnesu prijavu do određenog datuma imaće pravo, pa onda kažete da čak i oni koji podnesu ovu prijavu neće imati pravo po budućem zakonu, automatski, jer ovo nije zahtev za povraćaj, nego će morati da ispune neke nove uslove.
Praktično, iako ovaj zakon ima svega 11 članova, vi uvodite nove i nove uslove za one koji bi nekada u budućnosti eventualno hteli da ostvare pravo na povraćaj imovine. Neverovatno je kakve vi sve uslove postavljate. Postavlja se pitanje da li vi želite da oterate građane i da ih destimulišete da uopšte i podnose prijavu na osnovu ovog zakona; da li želite, eventualno, u budućnosti da im nametnete uslov i da trče 100 metara ispod 10 sekundi, da skoče 9 metara ili ko zna šta još može da vam padne na pamet.
Zato vam predlažem da se okanete ćoravog posla i da kažete građanima da zakon o restituciji imovine, u onom smislu u kome ste vi obećavali tokom prethodnih pet godina, ne može da bude donet, ne zato što to neko ne želi, to bi, naravno, i SRS, kada bi za to postojale bilo kakve mogućnosti, vrlo rado učinila, ali budžetske mogućnosti za to ne postoje.
Na kraju, s obzirom na to da je očigledno da u sali nije prisutan dovoljan broj poslanika da bi ova rasprava mogla da teče, povređen je član 82. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da je za rad Narodne skupštine neophodno da prisustvuje barem trećina narodnih poslanika. Pozivam predsedavajućeg da, u skladu sa članom 28. po kome je on dužan da se stara o primeni Poslovnika, najpre utvrdi kvorum ili da pauzu dok se ne steknu uslovi za nastavak sednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 9. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine amandman je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Vojislav Milajić. Ovim amandmanom traženo je brisanje člana 9.
Na bilo koji drugi način apsolutno nije bilo moguće popraviti ovaj član, kao što nije moguće ni popraviti ovaj zakon u celini jer je on, kako smo mi to na zaista izuzetno jasan način pokazali, loš od prvog do poslednjeg člana i svakako da će, ukoliko ikada bude u pravnom prometu, biti jedino zaista veliki balast i nama, a verujem i vama.
Nejasno je šta se misli kada se kaže da će pravni osnov u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak u zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj, biti uređeni posebnim zakonom. Šta to nama hoće da kaže predlagač i kako je moguće da vi određujete da će pravni osnov biti određen nekim budućim zakonom?
Vi ste pravni osnov za vraćanje imovine, nebitno da li se radi o konfiskovanoj, eksproprisanoj ili oduzetoj imovini na bilo koji drugi način, morali da znate već unapred, jer ukoliko ne znate koji je pravni osnov za vraćanje imovine po nekom budućem zakonu, kako ste onda uopšte mogli da donosite ovaj tehnički zakon i uređujete postupak na osnovu koga će se prijavljivati oduzeta imovina, a još uvek praktično ne znate, što nam u članu 9. ovog zakona i potvrđujete, da li postoji ili ne postoji uopšte pravni osnov da se sutra donese neki zakon i da ta imovina bude vraćena.
Na ovaj način kako ste uradili praktično je obesmišljen ovim članom 9. ceo zakon, jer ispada da mi danas raspravljamo o nečemu, o donošenju nekog zakona, pa ćete onda više od godinu dana, odnosno do 1. jula 2006. godine, vršiti evidentiranje ove imovine, što će izazvati ogromne troškove.
Zatim, morate izvršiti procenu vrednosti te imovine, za šta ćete verovatno u bližoj ili malo daljoj budućnosti osnovati agenciju za procenu te oduzete imovine, što će izazvati još mnogo veće troškove, da bi na kraju neko od vas mogao da utvrdi da za donošenje zakona o restituciji, što jeste formalno baš vaš cilj, ne postoji pravni osnov.
Dakle, ovo je potpuno neozbiljno. Nejasno je zašto se uporno iz člana u član navodi da jedino po ovom zakonu mogu da se izgube određena prava, a da niko ko iskoristi svoje pravo, odnosno ispuni obavezu u skladu sa ovim zakonom, na osnovu toga neće steći apsolutno nikakvo pravo, niti to znači da je to podnet zahtev za povraćaj imovine.
Onda je krajnje nejasno šta ste vi želeli ovim zakonom da postignete. Da li je to zamajavanje građana, da li ste želeli ovu vašu posustalu državnu administraciju da zaposlite, da li ste želeli da malo dopunite budžet novim taksama. Oni koji budu želeli da ostvare svoja prava i ispune obaveze u skladu sa ovim zakonom, oni će biti izloženi brojnim troškovima, i odlaska u mesto gde treba da izvade određena dokumenta, i velikim troškovima u katastru i u zemljišnim knjigama, traženjem kopija rešenja koja su donošena pre 50-60 i više godina, a vi njima zauzvrat ne nudite apsolutno ništa.
Vi na nekoliko mesta u ovom zakonu kažete da vi ne garantujete da li će nešto biti i šta će biti u narednom periodu. Zbog toga još jednom predlažem da se prihvati ovaj amandman.

Gospodine Anđelkoviću, molio bih vas da ubuduće, kada mi date reč, da me ne zbunjujete. Morate da se odlučite da li sam tu ili nisam. Ne znam zašto, ali ... evo opet me prekidate.

Gospodine Anđelkoviću, ako ćete mi sada konačno dati reč, molio bih da mi vratite vreme na početak. Bio bi red da dobijem sve ono što je u skladu sa Poslovnikom. Zahvaljujem.
Nadam se da me nećete ni sada prekidati, jer je krajnje nekorektno to što radite. Ne znam zašto i iz kojih razloga, ali ukoliko ste mi već dali reč, onda mi omogućite da na neki normalan i civilizovan način kažem ono što imam.
Radi se o amandmanu na član 10, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Milovan Radovanović i kojim je predviđeno brisanje člana 10.
Tim članom je sprečeno da se imovina, koja je oduzeta crkvama i verskim zajednicama, evidentira kao i sva ostala imovina koju u stvari vi želite da vratite. Ovaj član je diskriminatorski. Ne znam zašto je ovde. Obrazloženje koje je dala Vlada za neprihvatanje našeg amandmana - da je već formirana komisija koja je dobrim delom već završila evidentiranje imovine SPC – jednostavno ne stoji ili da kažem ne pije vodu.
Jer, ukoliko je već završeno popisivanje imovine SPC i ostalih verskih zajednica, onda vas pitam - šta čekate. Ukoliko vam je izgovor za nedonošenje zakona o restituciji za sve ostale građane Republike Srbije ovog trenutka to što navodno ne znate kolika je imovina koja im je oduzeta, o kakvoj se imovini radi, šta je moguće vratiti u onom obliku u kom je oduzeto, a šta ćete morati da nadoknadite u novcu, onda je nejasno zašto imovinu SPC, koju ste već evidentirali, kao i ostalih verskih zajednica, a kažete da je taj posao skoro gotov, što znači da znate i kolike je imovina vrednosti i šta se može vratiti u onom obliku u kom je oduzeta, a šta ne može.
U slučaju crkve, u najvećem broju slučajeva može se vratiti upravo ona imovina koja je oduzeta, što znači da bi vi bez velikih poteškoća ovu imovinu mogli da vratite.
Ukoliko ste vi, kao što tvrdite, iskreno za restituciju ove imovine, postavlja se pitanje zašto tu imovinu Srpskoj pravoslavnoj crkvi odmah ne vratite. Mislim da je to upravo zato što je najveći deo te imovine oduzet baš od Srpske pravoslavne crkve i da se radi o bilo kojoj drugoj crkvi ili verskoj zajednici siguran sam da biste vi to predstavili kao zahtev evropske zajednice ili međunarodne, ili već koje, i da biste sigurno mnogo brže tu imovinu vraćali, a da je do ove diskriminacije došlo upravo zbog toga što se radi o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i vi to pokazujete na brojnim drugim primerima.
Ono što je novina to je da smo posle nekoliko dana rasprave bez predstavnika Vlade u ovom parlamentu, a konačno nam se priključio i jedan ministar, nažalost, ne radi se o ministru koji je nadležan za ovaj zakon i koji je određen za predstavnika Vlade povodom ove tačke dnevnog reda.
Sada koristim priliku i da vas kao predsedavajućeg podsetim na jednu činjenicu i da zatražim objašnjenje, jer kada je počela rasprava o ovom zakonu, a u Predlogu zakona stoji da je za predlagača određen ministar finansija Mlađan Dinkić, predsednik Narodne skupštine obavestio je parlament da je telefonskim putem od strane nekoga iz Vlade obavešten da je zbog puta Mlađana Dinkića u inostranstvo za predstavnika Vlade u ovoj Skupštini određen Milan Parivodić, ali da s obzirom na to da poslanici o tome nisu obavešteni na način kako treba, obećao nam je Predrag Marković da će intervenisati u Vladi da se pošalje i pismeno obaveštenje koji je ministar, odnosno da li je bilo koji ministar ovlašćen da predstavlja Vladu u Narodnoj skupštini povodom ove tačke dnevnog reda.
Do danas mi takvo obaveštenje nismo dobili, sada nam se ovde priključio ministar zdravlja, pa vas pitam da li postoji, a što je naravno u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, da li je neki ministar ovlašćen da predstavlja Vladu povodom ove tačke dnevnog reda; ukoliko jeste, koji je to ministar i zašto nije ovde? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, jer je ovim članom određeno: "da se odredbe ovog zakona ne odnose na ranije vlasnike ili njihove naslednike, odnosno pravne sledbenike kojima je zakonom ili međunarodnim ugovorom, odnosno sporazumom utvrđeno pravo na naknadu za oduzetu imovinu na teret inostrane države".         Veliko je pitanje šta je uopšte predlagač hteo da postigne ovim članom 4. posebno imajući u vidu prethodno što su predstavnici predlagača i ove vladajuće koalicije koja će podržati ovaj predlog zakona naveli. U obrazloženju člana 4. se kaže da je ovim članom eksplicitno određeno ograničenje za lica koja ne mogu podnositi prijavu, a to su bivši vlasnici koji su dobili ili su imali pravo na naknadu za oduzetu imovinu na teret inostrane države.
Ovako postavljen član 4, dame i gospodo pravni eksperti iz vladajuće koalicije, predstavlja materijalno-pravnu odredbu. Članom 4. određuje se ko ima a ko nema neko pravo u odnosu, naravno ne sa ovim zakonom nego sa nekim narednim koji će biti donet, ako se podsetimo člana 1. koji kaže da se ovim zakonom uređuje postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine, odnosno, kako ste rekli – da je ovo jedan tehnički zakon, procesni zakon kojim se ni na koji način ne može uticati i određivati ko će koja prava imati ili neće imati po osnovu nekog zakona koji treba da bude donet u budućnosti.
Postavlja se pitanje zašto ste ovu materijalno-pravnu odredbu, jer nesumnjivo je da se radi o materijalno-pravnoj odredbi, uneli u ovaj tehnički zakon i šta je to što će obavezivati ili neće obavezivati neku narednu skupštinsku većinu koja će na potpun način da reguliše materiju denacionalizacije.
Ovo je još jedan dokaz da vi apsolutno niste razmislili o ovom zakonu pre nego što ste ovaj predlog zakona izneli pred parlament, već da je ovo samo još jedan puki pokušaj reklamiranja ove koalicije i dodvoravanja građanima pred neke naredne parlamentarne izbore koji su sve bliži i bliži.
Često ste za ovom govornicom, i kada se govorilo o nekim drugim zakonskim predlozima, navodili primere stranih država, država u okruženju, u tranziciji, koje su donosili pre nas neke zakone koje danas donosimo. Bilo bi veoma zanimljivo da nam neko iz vladajuće koalicije navede koja je to država, pre zakona o denacionalizaciji i za koji kažete da je jedan od uslova za ulazak u Evropsku zajednicu – donela zakon o evidentiranju imovine. To, naravno, nije donela nijedna država, jer one države koje su zaista htele da izvrše denacionalizaciju, te su donosile zakon o denacionalizaciji, a ne o evidentiranju nečega što je već evidentirano.
Posebno je tu zanimljiv primer Hrvatske, kao susedne i zemlje koja je nekada bila u sastavu ove Jugoslavije, savezne države koja je donosila odluke, odnosno zakone na osnovu kojih je oduzimana imovina i kojoj je pripadala ta oduzeta imovina, jer ona nije nikada pripadala republikama članicama i pokrajinama, već isključivo saveznoj državi.
Hrvatska je, na primer, kada je donosila zakon o denacionalizaciji, a to je uradila 1996. godine, učinila to tako što je već tada striktno ograničila da će pravo na povraćaj nacionalizovane imovine imati samo oni koji su 1996, u trenutku donošenja zakona, imali državljanstvo Republike Hrvatske. To je učinjeno na jedan krajnje perfidan način, jer svi znamo da je to bilo nakon akcije "Bljesak" i "Oluja", kada je veliki broj stanovnika srpske nacionalnosti proteran sa teritorije Republike Srpske Krajine. Ti ljudi nisu imali u tom trenutku državljanstvo Republike Hrvatske, a samim tim, automatski po sili zakona, oni su izgubili pravo i na eventualnu restituciju po tom zakonu ili po bilo kom drugom zakonu.
U ovom trenutku vi donosite zakon o evidentiranju imovine, unosite materijalno-pravnu odredbu u procesni zakon, ali to ne činite na način da nekome pravo date, već samo tako što uskraćujete za određene kategorije lica, od člana do člana vi sužavate uporno kategorije lica koje će u narednom zakonu, a kažete da će biti donet, imati pravo na eventualno neku restituciju. Mi u to ne verujemo i pozivamo vas da, ukoliko se već zalažete za denacionalizaciju – donesete zakon o denacionalizaciji, a da u protivnom priznate da je ovo sve jedna velika prevara i da ne planirate, niti ste ikada planirali, niti za to postoji bilo kakva mogućnost, da vratite bilo kome makar deo ove imovine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS naravno zna šta misli o ovom amandmanu i uopšte o ovom zakonu. Moram priznati da je malo čudna ova konstatacija nekih poslaničkih grupa da će glasati za ovaj zakon, bez obzira na to šta misle o njemu. Mislim da je u najmanju ruku licemerno izlaziti ovde, kritikovati zakon, a u prethodnih nekoliko dana, koliko traje ova rasprava, niko, čini mi se, ni iz jedne poslaničke grupe, nije bilo šta pozitivno rekao o ovom zakonu.
Ministar je posle možda prvih sat vremena otkako je počela rasprava pobegao iz ove sale, nema ga. Ta sama činjenica najbolje govori o kakvom se zakonu radi, odnosno o tome da je zakon izuzetno loš i da čak i toliki broj poslanika vladajuće, većine koji će glasati za ovaj zakon, ne može apsolutno da nađe bilo koju reč opravdanja ili pohvale eventualno za ovaj zakon.
Amandman koji je dat na član 5. kojim se predviđa evidentiranje imovine, odnosno izdavanje potvrde o izvršenom evidentiranju najkasnije u roku od sedam dana, mislim da nije jasan ni samim predlagačima ovog amandmana, a posebno kada čujemo njihovo obrazloženje.
Veliko je pitanje da li ova potvrda o izvršenom evidentiranju treba da bude deklaratornog karaktera ili se izdavanjem ove potvrde konstituiše neko pravo. Na osnovu ovog zakona trebalo bi da očekujete ne hiljade, nego desetine hiljada, a možda čak i stotine hiljada prijava o evidentiranju određene imovine. Onda je neverovatno kako vi mislite da Direkcija treba u roku od sedam dana da izda potvrdu da je određena imovina evidentirana. Da li će direkcija automatski, po prijemu određene prijave, izdavati tu potvrdu ili će prethodno, da bi potvrdu izdala, morati da proveri tačnost navoda koji su dati u toj prijavi.
Znači, da li će konkretno direkcija morati da proveri da li je to što je u prijavi podneto i istinito, da li će proveravati u katastru, u zemljišnim knjigama, da li će u državnom arhivu tražiti to originalno rešenje o nacionalizaciji ili o konfiskaciji ili bilo kom drugom načinu oduzimanja imovine da se radi, na taj način verifikovati istinitost ovih podataka, ili će samo na osnovu prijave izdati potvrdu o evidentiranju.
Ukoliko ne bi prethodno imala Direkcija obavezu da proveri istinitost ove prijave, onda bi to svakako dovelo do upravo suprotnog onome što ste tražili, znači do pravne nesigurnosti, a ne do pravne sigurnosti.
Onda bi svako mogao da preda prijavu za bilo koju imovinu, znajući da neće biti nikakvih provera i da onda, na osnovu te potvrde za sebe, u stvari, uzurpira neko pravo koje mu ni na koji način ne pripada. Ukoliko usvojite drugi koncept, da se ovom potvrdom o evidentiranju imovine ne konstituiše nekakvo pravo, odnosno da direkcija mora prvo da proveri istinitost te prijave, šta će se onda desiti kada u roku od sedam dana, na primer (ukoliko u taj period padne i neki državni ili verski praznik, moguće je da bude čak i manje od pet radnih dana za postupanje državnog organa), ukoliko Direkcija ne uspe da obradi sve te prijave pa istekne taj rok, da li će se primeniti princip, koji inače poznaje upravno pravo, o ćutanju administracije.
Ukoliko negativno ne odgovori Direkcija u roku od sedam dana, onda se uzima da je doneto rešenje, zaključak ili bilo koji drugi akt kojim je u stvari evidentirana ova imovina.
Potpuno je nejasno šta je cilj ovog amandmana. Ukoliko je, ponavljam, ovaj akt o evidentiranju deklaratorne prirode, onda on nema nikakvu važnost, već to može imati samo onaj akt na osnovu koga se donosi rešenje o denacionalizaciji, konfiskaciji, rešenje o nasleđivanju i bilo šta drugo.
Onda je ova prijava, odnosno rešenje o evidentiranju potpuno nepotrebno i bespredmetno, a ukoliko se ovim rešenjem konstituiše neko pravo, u tom slučaju će ovo voditi ka debelim zloupotrebama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 82. stav 2. i stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, gde prvi kaže da kvorum za rad Narodne skupštine postoji ako je na sednici prisutna najmanje jedna trećina narodnih poslanika, dok stav 4. istog člana kaže da se kvorum utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje.
Takođe, povređen je član 28. stav 1. koji kaže, između ostalog, da se predsednik Narodne skupštine, odnosno u ovom slučaju predsedavajući, stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Očigledno je, gospodine Anđelkoviću, primenom elektronskog sistema, da su trenutno u sali prisutna 73 narodna poslanika i da, stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 82. stav 2, te vas molim da prekinete sednicu, odnosno da odredite pauzu dok se ne steknu uslovi za nastavak.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 100. Poslovnika Narodne skupštine, odnosno povređeno je dostojanstvo, i to pri kraju rasprave u četvrtak. Prekršio ga je gospodin Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS, a saučesnik u tome, na moje iznenađenje i na iznenađenje drugih opozicionih poslanika, bio je i gospodin Milan Marković, koji je u tom trenutku predsedavao Skupštinom.
Radi se o tome da je gospodin Aligrudić zloupotrebio svoje pravo po Poslovniku, izašao za ovu govornicu i onda čitao, ne znam zašto, "Veliku Srbiju" iz 1991. godine, što je pohvalno za vas, gospodine Aligrudiću. Ono što nije dobro jeste što ste pokušali na taj način da omalovažite i SRS i njenog predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, navodeći da smo se i mi 1991. godine zalagali za denacionalizaciju.
Mi i sada kažemo da je nacionalizacijom izvršena velika nepravda, to nije sporno. Nije sporno ni to da smo nekada imali drugačije stavove, ali, gospodine Aligrudiću, samo budala tokom života ne menja svoje mišljenje. Nije 1991. godine bila ista situacija u zemlji, nije bila ista situacija u okruženju. Gospodinu Aligrudiću, onda je i privreda radila, sada ne radi. Onda su postojale mnogo veće mogućnosti da se barem deo te nacionalizovane imovine vrati. Mi smo vama i na praktičnim primerima dokazali da je ovo što sada radite čista demagogija, da vi ne planirate da vratite ovim ljudima bilo šta što je oduzeto, niti za to imate bilo kakva novčana sredstva predviđena.
Ono što, u stvari, predstavlja i najveću povredu, to je vaš postupak nakon toga. Bilo je nekoliko minuta do isteka zasedanja tog dana, prijavio se gospodin Zoran Krasić, po Poslovniku, prijavio sam se i ja, po Poslovniku; vi ste rekli poslanicima DSS da izvuku kartice a zatim zatražili od predsedavajućeg u Narodnoj skupštini da prekine sednicu.
To je ono, gospodine Aligrudiću, što je svakako sramota. Možete vi da izađete na repliku koliko god hoćete, zato sam vas i pomenuo deset puta, ali to je zaista bilo ispod svakog nivoa, a moralo bi svakako biti ispod nivoa onih koji žele da vode državu i onoga ko predstavlja predsednika poslaničke grupe najveće stranke u ovoj vladi.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 1. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine u ime poslaničke grupe SRS podneo je gospodin Zoran Krasić.
Nije tačno, kao što neki kažu, da su svi amandmani Srpske radikalne stranke isti, da su šablonski i da zbog toga to valjda nije demokratski ili je upereno na odugovlačenje ove rasprave. Upravo je suprotno. Onaj ko je čitao amandmane Srpske radikalne stranke, a nadam se da vas je dosta takvih, može da primeti (što mogu, naravno, i gledaoci da vide) da je svaki amandman Srpske radikalne stranke različit, da svaki ima dobro obrazloženje.
Evo, ovaj prvi je obrazložen sa pola strane gusto kucanog teksta, ali i pored toga mi se ne libimo da vam i dodatno, ukoliko vam eventualno nešto nije jasno, a mislimo da bismo mogli da vas ubedimo, objasnimo i da izađe i više narodnih poslanika iz naše poslaničke grupe i da se potrudi da vas, zarad dobrobiti naših građana, ubedi da prihvatite kako ovaj tako i sve ostale amandmane SRS-a.
Članom 1. predloženog zakona uređuje se postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta bez naknade tržišne vrednosti ili pravične naknade, primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa donetih i primenjivanih posle 9. marta 1945. godine.
Ovde, kao prvo, imamo jednu logičku nedoslednost, jer se traži prijavljivanje i evidentiranje imovine. Kome se ta imovina prijavljuje? Prijavljuje se državi. A ko je doneo rešenja na osnovu kojih je ta imovina oduzimana? Pa, upravo državni organi. Čemu onda služi ovo prijavljivanje? Ovo je obično zamajavanje građana.
Zna se da je od tog trenutka prošlo više od 60 godina. Veliki broj ljudi kojima je imovina oduzeta nema više ta rešenja, a možda nema ni odgovarajuće dokaze da im je ta imovina oduzeta, o kojoj imovini se radi, ali ono što je sigurno jeste da to već postoji u državnoj arhivi.
Jer, ovde se ne radi o imovini koja je oduzeta nasilno. Neki su ovde govorili o tome da su komunisti upadali u kuće i u razne organizacije posle 1945. godine. Jesu, upadali su. Isto tako, upadali ste i vi nakon 2000. godine, ali su komunisti, za razliku od vas, donosili i određena rešenja, donosili zakone, pa sve to podvodili pod određenu formu, dok ste vi to, mora se priznati, radili u mnogo manjem obimu i sa mnogo većim zakašnjenjem.
Takođe, na ovaj način, svi ovi zakoni doneti nakon 9. marta 1945. godine, o eksproprijaciji, nacionalizaciji, konfiskaciji, proglašavaju se nezakonitim, odnosno protivzakonitim i na taj način se podriva i pravna sigurnost u ovoj zemlji. Ne možete se jednostavno tim vašim revolucionarnim metodama truditi da izbrišete sve što je bilo pre vas. Neke stvari su bile dobre, neke naravno nisu.
Svakako neću reći da je nacionalizacija nešto za šta se mi zalažemo i što bismo podržali; SRS smatra da je privatna imovina svetinja, ali mislimo da ovaj zakon koji ste predložili svakako neće doneti ništa dobro građanima Srbije. Takođe smatramo da se ne može na ovakav način odrediti obaveza građanima da ono što im je već odavno oduzeto od strane države moraju ponovo da prijavljuju.
Jer, ukoliko kažete da je nekome načinjena nepravda, ukoliko želite tu nepravdu da ispravite, zašto onda ne kažete – istražićemo državnu arhivu, to što utvrdimo da je oduzeto to ćemo vam vratiti. Ne, vi upravo želite suprotno. Vi na ovaj način želite da što veći broj ljudi ne ispuni obavezu koju namećete ovim zakonom i ne prijavi tu imovinu, što je moguće iz raznih razloga: da li zato što neće imati mogućnosti da dođu do odgovarajućih rešenja, da li zato što neće imati finansijskih mogućnosti da plate da dođu do kopija iz zemljišnih knjiga, do kopija eventualnih rešenja o oduzimanju i sl. Umesto da date građanima neko pravo, vi na ovaj način i ovim zakonom želite da im to pravo uskratite, čak ukoliko i bude nekada nekim narednim zakonom kao takvo dato građanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 2. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, u ime poslaničke grupe SRS, amandman je podnela Gordana Pop-Lazić. Ovim amandmanom je traženo da se član 2. briše. Zašto? Zato što je, kao što smo čuli i od gospodina Krasića, ovaj član 2. Predloga zakona, kao i svi ostali, potpuno besmislen, jer se ovim zakonom utvrđuje postupak ostvarivanja nekog prava, a da uopšte nije dato koje je to pravo.
Da li se to, u stvari, predviđa da će pravo koje vi dajete ovim zakonom građanima biti pravo na evidentiranje i na prijavljivanje imovine? Da li mislite da će nepravda koja je građanima naneta oduzimanjem imovine biti ispravljena tako što ćete još jednom popisati ovu imovinu? Jer, podsećam da je ova imovina možda ne na legitiman, ali svakako na legalan način oduzimana od tih vlasnika, u skladu sa zakonom, da je to propraćeno odgovarajućim dokumentima, donošena su rešenja o eksproprijaciji, o nacionalizaciji i slično. Sve to ima kakvo-takvo zakonsko pokriće.
Na ovaj način poslanička grupa, odnosno kompletan DOS (da vas ne bih odvajao, jer dovoljno ste puta pokazali da između vas nema velike razlike) u stvari želi da u očima građana, koje ste već nekoliko puta slagali da ćete ovu imovinu vratiti, postigne određeni efekat. Ta obećanja ste im dali najpre 2000. godine. A, sećamo se svi veoma dobro da ste nas ubeđivali da imate gotove zakone.
Jedan od tih zakona koje su pisali vaši kvazieksperti bio je i zakon o denacionalizaciji. Trebalo je već tada, u prvom mesecu rada novog saveznog parlamenta, da donesete zakon o denacionalizaciji, pa da u ovih pet godina, koliko je proteklo od tada, bogami, imovinu građanima i vratite.
Umesto toga, naredne tri godine ste ćutali o ovoj temi, kako biste se posle toga, 2003. godine, opet u jeku predizborne kampanje, setili te nepravde koja je načinjena pre 60 godina i rekli – ovog puta, ako budete glasali, sigurno ćemo doneti odgovarajući zakon i imovinu vratiti. Međutim, naravno, kao što smo upozoravali, desilo se upravo suprotno, prošlo je još dve godine i ništa niste uradili da građanima Srbije vratite ovu imovinu.
Moram reći da se na primeru ovog zakona najbolje vidi kakav odnos prema građanima Srbije imate vi iz tzv. demokratskih snaga i kakav imamo mi srpski radikali.
Pre više od deset godina, kada niko nije smeo da kaže da je protiv denacionalizacije, mi iz SRS-a otvoreno smo izneli stav, svesni da ćemo zbog toga izgubiti možda i ne baš mali broj glasova građana u Srbiji, jer je veliki broj građana oštećen zakonima o nacionalizaciji, konfiskaciji i ostalima.
Mi smo bar pokazali da i one stvari koje nije lako reći mi uvek imamo hrabrosti da kažemo i da nismo spremni da lažemo građane, pa čak ni po cenu gubitka određenog broja glasova. Upravo zbog toga je SRS i danas najjača parlamentarna stranka u Srbiji i biće to svakako i nakon narednih izbora.
Pozivam vas da prekinete sa ovom farsom i da priznate građanima da im ovaj zakon neće doneti ništa dobro, da na osnovu ovog zakona imovina neće biti vraćena i da nepravde neće biti ispravljene.
Najbolje bi bilo da povučete ovaj zakon iz procedure, dok je vreme, pa da se svi zajedno bavimo nekim drugim stvarima koje su od mnogo veće važnosti za građane Srbije i da pređemo već jednom na one teme koje su goruće i za koje ste svi obećavali da ćete ih rešavati odmah po dolasku na vlast. Hvala.

Tačno je, gospodo, da je 2000. godine opozicija pobedila upravo zahvaljujući Vojislavu Koštunici. Upravo zbog toga treba da objasnite zašto ste lagali narod kada ste potpisali ugovor sa narodom i obećali da ćete u roku od mesec dana doneti zakon o denacionalizaciji. Slagali ste. Tada je Vojislav Koštunica bio najpopularniji političar u Srbiji, a Demokratska stranka Srbije najpopularnija stranka.
Godine 2003. ponovo ste obećali da ćete doneti zakon o denacionalizaciji, slagali ste drugi put. Posle te laži Vojislav Koštunica više nije najpopularniji, a Demokratska stranka Srbije ima 10 - 12% glasača u Srbiji. Godine 2005. treći put lažete narod. Ponovo ne donosite zakon o denacionalizaciji. Ovo je zakon o evidentiranju imovine, koja je odavno evidentirana. Zbog toga razmišljajte kako ćete proći.